„Најважнија порука ове кампање, коју желим да пренесем грађанима, је да не треба да бринемо за нашу будућност кад имамо овакву омладину. Млади који су са нама уједињени показали су да желе да раде и граде сигурну трасу за чистију Србију“, рекла је министарка заштите животне средине Сара Павков у Перућцу, где је са стотинама младих волонтера учествовала у завршној акцији националне кампање “Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!“ 

Павков је истакла да ће овакве акције чишћења бити настављене и да су млади широм Србије показали велико интересовање.
„Око мене су млади који учествују на регионалном спортском такмичењу, а дошли су из Босне и Херцеговине,s Црне Горе, Републике Српске и Србије и одлучили су да заједно очистимо и припремио овај локалитет за почетак важног традиционалног догађаја у овом крају, а то је Дринска регата. Поносна сам што се, од прошлог септембра до сада, на 20 локација укључило више од 4.000 младих који су показали на који начин се штити животна средина и природа. Они су током ове кампање чували заштићене и строго заштићене врсте - текунице и бизоне, фарбали мобилијар у заштићеним подручјима, чистили отпад, садили младице и цвеће, како би сви могли да уживају у природи, остављајући за собом зелени траг“, рекла је Павков.

Зелени траг, залог за бољу будућност

Еколошке акције су крајем јуна организоване у Специјалним резерватима природе „Тителски брег“ и „Обедска бара“. Млади су, са представницима Министарства заштите животне средине, локалних самоуправа и управљачима резервата чистили отпад на локацији Велики сурдук у Мошорину, где су испразнили контејнере са амбалажним отпадом од пољопривреде код Лочког сурдука и офарбали еколошку учионицу и мобилијар. Волонтери су на Обедској бари поставили кућице за слепе мишеве и птице и санирали ограду за водене биволе. Младима на терну није било тешко да се прихвате посла и ураде нешто, како би ове локације биле лепше и уредније.
Парк природе „Мали Босут“ био је место окупљања младости, ентузијазма и љубави према природи. У акцији уређивања простора овог јединственог заштићеног подручја учествовали су, заједно са министарком заштите животне средине Саром Павков, и ученици основних и средњих школа из овог дела Срема. Са ентузијазмом су фарбали мобилијар, садили цвеће, уређивали простор и припремали садржаје који ће у будућности дочекивати посетиоце.

„Високе температуре нису разлог да се одустане од добрих дела. Природа нема алтернативу, зато данас делујемо сви. Желимо да покажемо да млади и на прагу распуста бирају да помогну својој заједници и природном богатству. Данас смо малим корацима послали снажну поруку“, поручила је министарка Сара Павков.
Министарка је истакла да су ученици, поред уређивања простора, учили шта заправо значи управљање заштићеним подручјима. Она је објаснила да заштита природе није само вожња чамцем или катамараном, већ је то је свакодневни рад, брига о стаништима и стварање услова да природа покаже свој пуни потенцијал. 
„Парк природе 'Мали Босут' постоји нешто више од две године“, рекао је представник  управљача заштићеним подручјем Бранко Радојковић.  „Почетак је био тежак, али када погледамо све што је урађено, видимо да све полако добија свој смисао. Свакодневним радом рибочуварске службе успели смо да значајно смањимо нелегалан излов рибе, што је довело до повећања рибљег фонда. На простору парка већ се гради пристаниште за катамаран, а у плану је и изградња визиторске куле која ће омогућити посетиоцима да из нове перспективе посматрају богатство овог јединственог екосистема“, рекао је он.

Међу младима који су вредно радили био је и шеснаестогодишњи Стефан Дејановић. „Дошао сам пре свега да се дружим, али и да учиним нешто корисно за нашу заједницу. Мир, тишина и природа, има ли ишта лепше, а ако можемо да помогнемо да овај простор буде још репрезентативнији, није тешко засукати рукаве и радити, без обзира на врућину“, каже Стефан.
Слично размишља и седамнаестогодишњи Урош Грубешић из Моровића.
„Помислио сам да је боље да дан проведем овде него код куће. Ту су ми другови, дружимо се и истовремено радимо нешто корисно. Узео сам ваљак у руке и окречио кућице. Није тешко, занимљиво је, само је мало вруће. Садњу цвећа сам, ипак, препустио девојкама“, кроз осмех прича Урош и додаје да је први пут посетио Парк природе „Мали Босут“
„Пецам у Моровићу, али мислим да сам пронашао ново место где ћу често долазити. Овде човек заиста може да осети колико је природа вредна“, рекао је овај средњошколац.

Снага која мења ствари набоље

Симболично, на Светски дан заштите животне средине, 5. јуна, Министарство је организовало акцију у Ужицу. Млади су су очистили и уредили Парк пријатељства у насељу Пора у Ужицу, офарбали мобилијар – клацкалице и љуљашке на дечијем игралишту. Показали су да су спремни да се ангажују у својој средини, за добробит свих грађана који користе ову зелену оазу са спорт, рекреацију и релаксацију, али и да брину о природи. 
У оквиру кампање, у Бечеју је организована велика акција уређења прихватилишта за псе који функционише у оквиру ЈП „Комуналац” Бечеју. Млади волонтери и донатори заједнички су уредили простор у којем бораве пси, а Министарство је донирало и храну за животиње. Прихватилиште за псе тог дана било је место на којем су се сусрели хуманост, младост и вера да заједница може да мења ствари набоље. 
Министарка заштите животне средине Сара Павков рекла је да ју је акција у Бечеју искрено одушевила и да су управо млади показали колико емпатије имају и да је снага управо у њима. 

„Заједнички смо обнављали један део азила, припремали кућице за псе и фарбали их како би биле лепше, али и како би унели нову енергију. На лицу места сам се уверила да нема довољно места, а овде се доводе пси и из других локалних самоуправа. Људи који раде овај племенити посао не желе да оставе ни псе из других средина препуштене улици. Овом акцијом смо добили потврду да је ова кампања права ствар и да су млади који желе да раде за своју заједницу у већини“, истакла је Сара Павков.
Шеф азила Станислав Нешић је рекао да прихватилиште постоји од 2008. године, а да број паса из године у годину расте.
„Имамо велики проблем јер је ово практично једини азил у окружењу. Људи из других општина доводе псе и остављају их на територији Бечеја. Свакодневно хватамо псе, стерилишемо их, чипујемо и вакцинишемо. У прихватилишту се налази чак 364 паса, иако су капацитети знатно мањи. Недостаје нам много тога, од амбуланте до карантина. Највећи проблем је неодговорност грађана. Док су пси мали, занимљиви су деци и родитељима, а када одрасту, многи их једноставно пусте на улицу. Свакодневно стиже између 10 и 15 пријава због паса луталица, а запослени покушавају да их збрину и удоме. Некако излазимо на крај, али нам је потребна помоћ“, истако је Нешић. 
Петнаестогодишњи Страхиња Јовановић придружио се акцији пошто воли животиње и жели да допринесе њиховом бољем сутра.
„Ништа није тешко када смо заједно. Леп је осећај учинити добро дело без икакве користи. На младима свет остаје и мислим да данас шаљемо праву поруку, а то је да су млади снага заједнице“, кроз осмех говори Јовановић. 
Шеснаестогодишња Штефаниа Фогараши одмах се пријавила за акцију чим је чула да ће бити организована.
„Волим да учествујем у хуманитарним акцијама и да помажем и људима и животињама. Кречила сам кућице за псе и уживала сам јер заједно са друштвом радим нешто племенито“,  казала је ова млада волонтерка. 
У еколошкој акцији, организованој у дворишту Пољопривредне школе у Вршцу   учествовало је више од 80 ђака који су се, заједно са својим наставницима и представницима града, трудили да уреде школски простор и околину. Ученици су, уз смех и дружење, садили цвеће и нове саднице багрема. 
„Пољопривредна школа предњачи, када је реч о иновацијама, дуалном образовању и односу према самим ученицима, а заједно са ђацима успели смо да улепшамо и озеленимо простор у коме свакодневно бораве“, рекла је министарка заштите животне средине Сара Павков. 
„Посебно ме радује ова лепа атмосфера, добра акција и снажна порука коју шаљемо из Вршца, а то је да заједничким радом идемо ка зеленијој будућности. Оставили смо конкретан траг у природи, а свест коју су млади показали, сутра ће пренети и својој деци. Моћи ће новим генерацијама да кажу да су баш они засадили стабла, која ће сведочити о важности оваквих акција али и лепих дружења.“, рекла је министарка.
Са ове акције је послата јасна порука - где има заједништва и слоге, има и снаге да се покрену конкретне акције за чистију и уређенију животну средину.

Млади су носиоци зеленије, чистије и лепше будућности наше земље

„У манастиру Лелић, надомак Ваљева, смо са најмлађима, нашим поносом,  вредном децом којој не смета да се упрљају и којима је овај дан представљао прави ужитак,  садили бегоније и направили мали, али значајан искорак како би њихово окружење, у ком свакодневно бораве, било што лепше Наставићемо још интензивније да укључујемо младе у активности заштите животне средине, да унапређују своје окружење и да буду носиоци зеленије, чистије и лепше будућности наше земље“,  рекла је Павков. 
Деца су имала прилику да науче како се сади, зашто је важно да се биљке заливају и када им  је потребно додатно заливање, ако нема кише.
Заједничким снагама, министарка Павков је  8. са младима у Националном парку Копаоник учествовала у еколошкој акцији током које су чистили простор поред пешачке стазе Марков камен, садили саднице смрче и хранили јелене.
„Национални парк Копаоник је већ 45 година под заштитом државе и један је од најзначајнијих локалитета биодиверзитета у Србији. Заједно са младима, који су наша истинска будућност, у оквиру наше кампање организовали смо активности на три локалитета. У самом центру чистили смо смеће на Марковом камену, засадили нове саднице смрче, а имали смо прилику и да видимо веома значајне врсте за овај локалитет, попут шафрана. Посебан утисак на мене оставило је оно што сам чула од младих, њихови утисци и доживљаји. То ми говори да је наша акција успела“, рекла је Павков.

Млади су захвални што су имали прилику да науче шта значи вредност сваке врсте, зашто је важно да хранилиште буде у довољној количини снабдевено са храном, зашто је битно да тихо говоримо на месту где се налази европски јелен. Истакли су да им је ово, јединствено искуство, драгоцено и да ће се увек одазвати оваквим акцијама.  
Више од 100 младих волонтера и представницима локалне заједнице у Краљеву учествовало је у великој еколошкој акцији уређења шуме „Борићи“, једне од најлепших зелених оаза у том крају.
„Додатно смо уредили овај део шуме, очистили и офарбали мобилијар, а овом акцијом хоћемо да покажемо да нам ништа није тешко, да заједнички можемо да направимо локалне промене које имају и регионални утицај и да морамо заједнички да радимо ако хоћемо да направимо одрживу будућност. У претходне четири и по године посадили смо више од 350.000 садница, уз континуиран рад Министарства заштите животне средине, Управе за шуме, Србијашума и Војводинашума. Србија је тренутно на око 40 одсто пошумљености, што је резултат за сваку похвалу и зато пошумљавање посматрамо као део ширег процеса озелењавања, и настављамо тим путем, јер свако стабло значи. Управо имајући то у виду овакве акције њиховог очувања су важне, јер подстичу друштвено ангажовање младих и активан однос према природи. Честитам младима који су данас показали како изгледа будућност коју желимо заједно да градимо, као велика и сложна породица, на темељу наше богате историје и наслеђа које нас обавезује“, поручила је Павков.

Мали кораци стварају велике и дугорочне резултате

Министарка је истакла да је посебно радује велики одзив младих у оквиру националне кампање и њихова све већа заинтересованост за еколшке акције и очување природе. 
„Својим ангажовањем млади су показали да истинска промена почиње управо од њихове спремности да делују, јер мали кораци заједно стварају велике и дугорочне резултате у очувању природе. Природа памти и биће нам захвална за сваки засађен цвет и покупљени папирић. Очување природе је дуготрајан и континуиран процес који тражи знање, одговорност и заједничко деловање. Србија не треба да брине када има овакве младе нараштаје и срећна сам због поруке коју смо послали - да природа има будућност када је заједно чувамо“, рекла је министарка.