На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Одоровско поље” (у даљем тексту: СП „Одоровско поље”).

СП „Одоровско поље” налази се у југоисточној Србији у оквиру Карпато-балканског планинског система, односно дела сложеног планинског система Старе планине који се са планином Видлич издваја као Задбалкан и обухвата површину од 1238 ha 94 a 34 m². Налази се на територији општине Димитровград  (КО Височки Одоровци, КО Смиловци, КО Гуленовци, КО Протопопинци, КО Петрлаш). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у заштићеном подручју су у државном власништву (45,14%), у приватном власништву (54,55%) и у другим облицима својине (0,31%). На подручју СП „Одоровско поље” установљавају се режими заштите II и III степена (II степен обухвата 198 ha 18 a 88 m² и III степен обухвата 1040 ha 75 a 46 m²).

Темељну вредност СП „Одоровско поље” представља равничарски део поља као редак пример поља у карсту Србије, у коме је одвојена нормална и карстна циркулација, са карактеристичним алогеним приливом вода на карст. Сложени систем карстне и површинске циркулације у оквиру понорнице Блато (Одоровска река) представља посебну вредност Одоровског поља, док само поље са околним карстом Тепоша и Козарице чини генетско јединство предела као једног од старијих карстних терена у Србији. Посебан значај и једну од вредности Одоровском пољу дају вештачки успостављене акумулације тзв. Смиловска језера, која представљају станиште бројних биљних и животињских врста од значаја за заштиту. Обални део Смиловских језера обилује присуством мочварних заједница биљака, од којих су поједине заједнице, односно типови станишта, од националног значаја за заштиту у складу са законском регулативом. То су станишта копнених тршћака и рогозишта, вишегодишњих амфибијских обалних заједница, обалних средње високих траволиких заједница и обалних тршћака и заједница других високих хелофита. На подручју које се предлаже за заштиту регистровано је 132 биљне врсте (неке од значајнијих су орхидеје: салеп или каћун (Anacamptis morio), мочварни каћун (Anacamptis palustris), мачково ухо (Ophrys scolopax subsp. cornuta), смрдљиви каћунак (Anacamptis coriophora) и медени каћунак (Neotinea ustulata). Евидентиране су 24 врсте вилинских коњица и 118 врста дневних лептира. Као најзначајнији се издвајају пегави зелени коњић (Somatochlora flavomaculata) – ретка врста за подручје Србије, као и краљев плашт (Nymphalis anthiopa) – строго заштићена дивља врста. У Смиловским језерима евидентирано је укупно 15 врста риба, међу којима седам врста представља заштићене дивље врсте риба на националном нивоу: двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), сом (Silurus glanis), шаран (Cyprinus carpio), деверика (Abramis brama), гргеч (Perca fluviatilis), клен (Squalius cephalus) и штука (Esox lucius). У групи водоземаца и гмизаваца забележене су укупно 23 врсте (10 врста водоземаца и 13 врста гмизаваца) међу којима и дугоноги мрмољак (Triturus ivanbureschi). Евидентирано је 113 врста птица. Врсте еја мочварица (Circus aeruginosus), ћубасти гњурац (Podiceps cristatus) и прдавац (Crex crex) представљају неке од најзначајнијих. У групи сисара, подручје Одоровског поља стално и повремено насељавају 22 врстe сисара. Шарени твор (Vormela peregusna) и видра (Lutra lutra), строго заштићене дивље врсте, истичу се као најзначајније. 

Према класификацији Светске уније за заштиту природе (IUCN) Споменик природе „Одоровско поље” сврстан је у Категорију III – Споменик природе или природно обележје. Међународни статус подручја: Одабрано подручје за дневне лептире (PBA – Prime Butterfly Area) – „Димитровград” и Међународно значајно подручје за птице (IBA – Important Bird Area) – „Горњски Висок и Видлич”.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15), Споменик природе „Одоровско поље” сврстава се у II (другу) категорију као заштићено подручје покрајинског/регионалног, односно великог значаја.

Завод за заштиту природе Србије, услед поновљеног поступка, доставио је 17. августа 2026. године Министарству заштите животне средине, као надлежном органу, кориговану Студију заштите Споменика природе „Одоровско поље”.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

Даном постављања на сајт овог обавештења, поништава се Обавештење о поступку покретања заштите Споменика природе „Одоровско поље”, објављено на веб презентацији Министарства заштите животне средине 10. августа 2026. године.

Извод из студије и карту подручја можете преузети ОВДЕ.

Министарка заштите животне средине Сара Павков обишла је данас Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“, који је протеклих дана захватио пожар, и на лицу места разговарала са представницима надлежних служби, управљача, стручне јавности и институција о тренутном стању и наредним корацима у циљу обнове овог подручја.

Павков је истакла да је заједничким ангажовањем и координисаним деловањем свих надлежних служби најважније било да се спречи угрожавање људи, домаћинстава и природних вредности овог заштићеног подручја.

„Заједно на терену уложени су напори, како би се спречило да дође до било какве негативне последице по имовину, а пре свега да не дође до угрожавања људских живота. Велику захвалност дугујемо свим припадницима Сектора за ванредне ситуације, Војске Србије, добровољних ватрогасних друштава, удружења и управљача „Војводинашума“ за надљудске напоре да се стави под контролу пожар у СРП ‘Делиблатска пешчара’. Договорили смо данас  и конкретан план санације заједно са стручњацима, професорима и представницима покрајинских и републичких институција за санацију и обнову овог подручја“, рекла је Павков.

Министарка је нагласила да се већ за недељу дана може очикивати предлог плана обнове овог подручја за период 2027–2031. године, како би што пре била започета припрема за санацију, јер је циљ да обнови природа на начин који ће бити отпорнији на високе температуре и последице климатских промена.

„Данас смо донели и додатну опрему у виду 44 напртњаче за гашење пожара, које ће знатно помоћи у деловима где ватрогасна возила не могу да приђу. Истовремено, Министарство заштите животне средине ће обезбедити додатне субвенције за заштићена подручја, како би управљачи могли да спроведу неопходне мере санације и обнове и наставе да раде у складу са стручним плановима. Нажалост, због климатских промена, овакве ситуације ће нас чекати и у будућности, али уз заједнички рад, солидарност и одговорност трудићемо се да заштитимо нашу природу“, поручила је Павков.

Министарство заштите животне средине покренуло је поступак заштите за Предео изузетних одлика „Мучањ“, чиме правимо важан корак у очувању природних богатстава Србије и стварању бољих услова за очување биљног и животињског света.

Министарка Сара Павков је нагласила да ово подручје одликује изузетно природно богатство, јединствена геолошка грађа, разноврсна станишта, богати водни ресурси и велики број ретких и угрожених врста.

„На предлог Завода за заштиту природе Србије поркенули смо поступак заштите ПИО ‘Мучањ’, које се простире на површини већој од 1.700 хектара, чиме смо направили важан помак у очувању овог јединственог подручја, његових екосистема, ретких врста и природног наслеђа. Предео изузетних одлика ‘Мучањ’ налази се у југозападној Србији, на територији општине Ивањица и припада Моравичком управном округу. Захваљујући јединственим природним условима, Мучањ је станиште бројних ретких и угрожених врста, међу којима се посебно издвајају рунолист, југословенско звончиће, тиса, тамноцрвена калуђерка и црепаста гладиола. Ово подручје одликује и богатство различитих станишта,  од мешовитих шума и ливада до водених станишта, стенских одсека и камењара“, рекла је Павков.

Министарка је истакла да се на основу Правилника о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја ПИО „Мучањˮ сврстава се у другу категорију, као заштићено подручје регионалног, односно великог значаја.

„Настављамо да радимо на проширењу мреже заштићених подручја и очувању највреднијих природних богатстава Србије, њених јединствених предела и биолошке разноврсности. Заштита оваквих подручја није само улагање у очување природе, већ и у очување природних ресурса, станишта и заштићених врста које представљају непроцењиво наслеђе наше земље“, рекла је Павков.

Министарка заштите животне средине обишла је данас у општини Ражањ успешно завршен пројекат изградње рециклажног дворишта са компостаном, који је Министарство подржало кроз јавни конкурс.

Павков је истакла да је веома задовољна оним што је видела у Ражњу, наводећи да је ова општина прави пример како и мала места могу на одговоран начин и по највишим стандардима да третирају отпад на својој територији.

„Поносна сам што су опредељена средства која су добили кроз јавни конкурс Министарства заштите животне среднине искоришћена на најбољи могући начин и што су успешно завршили пројекат изградње рециклажног дворишта са компостаном. Оно што је додатно важно је да је општина конкурисала и на нашем новом јавном позиву како би набавили недостајућу опрему за компостирање. Када обезбедимо опрему овај објекат ће бити у потпуности функционалан. Посебно ми је драго што је некадашња штала данас добила нову намену. То је прави пример како Србија спроводи циркуларну економију у пракси – док су у Бриселу некадашње штале претворене у тоалете, код нас постају рециклажна дворишта и простори за компостирање“, рекла је Павков.

Министарка је истакла да је договорено да Министарство већ наредне године помогне општини Ражањ набавком додатне опреме за управљање отпадом.

„Зелена општина, велико изненађење за мене. Верујем да ће ово бити добра порука из овог краја Србије за остале општине. Не морају да располажу великим буџетима нити значајним финансијским средствима. Најважније је да имају вољу, знање и људе који разумеју колико је заштита животне средине важна. Сигурна сам да је будућност управо у овом правцу“, рекла је Павков.

Министарство заштите животне средине покренуло је поступак ревизије заштите Споменика природе „Ботаничка башта Јевремовацˮ, као природног добра прве категорије од међународног, националног, односно изузетног значаја.

Министарка Сара Павков истакла је да повећањем степена заштите додатно штитимо ово природно добро које се налази у централном градском језгру Београда, на територији општине Стари Град и простире се на површини већој од четири хектара.

„Уредбом о заштити Владе Републике Србије из 1995. године, Споменик природе „Ботаничка башта Јевремовацˮ стављен је под заштиту друге категорије, али се на овом простору колекција биљака значајно увећала, а свеукупна вредност генофонда је формално и научно достигла виши ниво и захтева поновно вредновање и верификацију аутентичности коју треба подржати јасно дефинисаном функцијом ботаничког врта као природног добра прве категорије“, објаснила је Павков.

Министарка је истакла и да је ово још једна потврда опредељења, визије и мисије државе да кроз конкретне мере и активности чува природу, али и наше културно, историјско и традиционално наслеђе.

„Можемо да будемо поносни што имамо овакву природну оазу у урбаном делу главног града. Недавно смо унапредили и систем осветљења постављањем нове ЛЕД расвете, а оно што је посебно важно је да приликом извођења радова није деградирана ниједна површина нити део Ботаничке баште. Увођењем нове расвете успостављен је енергетски ефикаснији систем који обезбеђује мању потрошњу електричне енергије, већу безбедност посетилаца и очување природних вредности у урбаној зони. Наставићемо да системски радимо на унапређењу заштите природе, и очувању наших највреднијих природних добара, јер су она део нашег националног идентитета и темељ одрживог развоја“, додала је Павков.

Министарка заштите животне средине Сара Павков обишла је данас несанитарну депонију у Ваљеву, где је успешно завршена прва фаза радова на санацији, затварању и рекултивацији ове локације.

Министарка је рекла да је ово значајан дан за Ваљево и  Колубарски округ и да су створени услови за почетак друге фазе радова, како би депонија била у потпуности санирана и рекултивисана у складу са највишим европским стандардима.

„Данас потврђујемо да испуњавамо дата обећања и да држимо до своје речи. Поносна сам што је за свега два и по месеца урађен невероватно велики посао на огромној површини, надомак стамбених објеката, привредне зоне у Ваљеву, али и саме реке, пре свега на захтев грађана. Врло сам задовољна оним што сам данас видела, с обзиром на то да је велики посао урађен, да су постављени биотрнови и да смо спремни да заједнички уђемо и у другу фазу, како би ова локација била у потпуности санирана и рекултивисана, како сутра не би размишљали о негативним последицама или о томе да смо посао урадили половично. Већ од августа ће Ваљево моћи да одвози део комуналног отпада на регионални центар за управљање отпадом „Каленић“, као једна од 15 локалних самоуправа које гравитирају ка највећем регионалном центру у Србији“, рекла је Павков

Павков је истакла и да паралелно градимо и трансфер станицу са рециклажним двориштем, која представља важан део успостављања модерног регионалног система управљања отпадом.

„Истим темпом радићемо и у осталим крајевима Србије, јер је то оно што грађани очекују и што ће допринети бољем квалитету живота и значајном унапређењу система управљања отпадом. Желим да се захвалим градоначелнику Лазару Гојковићу и његовом комплетном тиму, који су невероватном брзином спровели овај посао, припремили сву неопходну документацију и већ су спремни за почетак друге фазе. Управо је то правац којим сви треба да идемо када је реч о одговорном и ефикасном управљању отпадом“, додала је Павков.

Министарка заштите животне средине Сара Павков обишла је данас радове на изградњи канализационе мреже у насељу Карловчић, у општини Пећинци и уверила се да радови напредују добром динамиком.

Павков је нагласила да су ово значајна капитална улагања у Срем и општину Пећинци јер се гради систем који ће дугорочно обезбедити управљање комуналним отпадним водама.

„Поносна сам на општину Пећинци, председника Синишу Ђокића и његов тим који показују да је животна средина заиста жила куцавица сваког сектора и сваког места. У Карловчићу тренутно градимо више од 22 километра канализационе мреже, што ће бити више од 100 километара канализационе инфраструктуре у општини Пећинци. Паралелно радимо и на реконструкцији и проширењу постројења за пречишћавање отпадних вода у Пећинцима, чији ће капацитет након завршетка радова бити 10.000 еквивалент становника“, рекла је Павков.

Министаркаје нагласила да је циљ да сва насељена места у општини Пећинци буду повезана на канализациону мрежу, а да постројења за пречишћавање отпадних вода раде пуним капацитетом.

„На овај начин штитимо канал Галовица, али и друге медијуме животне средине, док нашим суграђанима обезбеђујемо оно што мора да буде стратешки правац развоја, следећи политику председника Александра Вучића, а то су бољи услови за живот и сигурнију будућност за све наше грађана, без обзира да ли живе у Београду, Нишу или неком мањем месту. Верујем да ћемо и у другим локалним самоуправама дати додатни замајац и оваквим примером послати јасну поруку да је очување животне средине један од наших најважнијих приоритета“, поручила је Павков.

Министарка заштите животне средине Сара Павков обишла је данас радове на изградњи канализационе мреже, пројекту који представља велики еколошки замајац за север Србије, за општину Темерин.

Павков је навела да је ова општина имала 17 одсто изграђене канализационе мреже, са великим бројем септичких јама, а изградњом нових зелених километара покривеност ће бити знатно већа.

„Имали смо данас прилику да обиђемо радове на изградњи канализационе мреже у општини Темерин, заједно са председником општине Младеном Зецом. Поред шест километара који су у изградњи, трудићемо се да, у оквиру другог кредита ЦЕБ-а обезбедимо додатних 44 километара канализационе мреже, тако да ће Темерин добити укупно 50 километара и више од 3.000 прикључака у наредном периоду. Циљ Министарства је да покрије ову територију са 70 одсто канализације мреже што представља предуслов за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода“, рекла је Павков.

Министарка је истакла да, поред овог пројекта, Министарство заштите животне средине наставља да улаже у инфраструктуру која директно доприноси заштити животне средине, јер сваки нови километар канализационе мреже значи мање загађења, очуваније водотокове и боље услове живота за грађане

„И ту се нећемо зауставити. Чека нас нова кредитна линија од јесени и наставићемо пројекте који се односе на изградњу канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода на северу Србије, а затим паралелно и у Шумадији, на западу и југоистоку Србије. Наш циљ је да имамо чисте реке, да нема загађења и да што мање септичких јама постоји у будућности“, поручила је Павков.

На предлог Министарства заштите животне средине, Влада Србије усвојила је данас Стратегију заштите животне средине – Зелену агенду за Републику Србију до 2033. године, стратешки документ који представља свеобухватан оквир за даље унапређење стања животне средине, одрживог развоја и спровођење мера које ће допринети бољем квалитету живота свих грађана.

Министарка Сара Павков оценила је да је усвајање ове стратегије важан корак за нашу земљу, јер она дефинише јасан правац деловања у области зелене транзиције, смањења загађења, заштите природних ресурса и усклађивања са највишим европским стандардима.
„Стратегија заштите животне средине – Зелена агенда за Републику Србију до 2033. године представља основ за системско и дугорочно деловање у области заштите животне средине. Њен циљ је да обезбеди да економски развој Србије буде заснован на принципима одрживости, уз очување природних ресурса, али је и важан искорак у правцу интеграције са Европском унијом. Овом Стратегијом се усмеравају мере и активности у правцу Зелене агенде, одрживог развоја, заштите природних ресурса и смањења загађења и унапређењa квалитета живота свих грађана имајући у виду да кључни аспекти Стратегије укључују унапређење правног и институционалног оквира за заштиту животне средине, јачање привреде засноване на нискоугљеничном развоју, стимулисање иновација и развој ‘зелених’ технологија, како би се стимулисао одржив привредни раст и креирали нови зелени послови“, рекла је Павков.
Министарка је истакла да ће спровођење Стратегије бити усмерено на кључне области као што су борба против климатских промена, развој циркуларне економије, унапређење квалитета ваздуха, воде и земљишта, заштита биодиверзитета и развој зелених технологија.

„Посебно је важно што ову стратегију посматрамо као један од кључних покретача будућег развоја Србије. Улагања у зелену инфраструктуру, чистије технологије, енергетску ефикасност и одрживо управљање ресурсима стварају услове за нове инвестиције, развој привреде и отварање радних места. Истовремено, кроз јачање институционалних капацитета, унапређење система финансирања и веће укључивање грађана у процесе доношења одлука, стварамо темеље за Србију у којој ће заштита животне средине, економски развој и квалитет живота грађана ићи руку под руку, уз одговорно управљање природним ресурсима и бригу о будућим генерацијама“, навела је Павков.