„Najvažnija poruka ove kampanje, koju želim da prenesem građanima, je da ne treba da brinemo za našu budućnost kad imamo ovakvu omladinu. Mladi koji su sa nama ujedinjeni pokazali su da žele da rade i grade sigurnu trasu za čistiju Srbiju“, rekla je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov u Perućcu, gde je sa stotinama mladih volontera učestvovala u završnoj akciji nacionalne kampanje “Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!“ 

Pavkov je istakla da će ovakve akcije čišćenja biti nastavljene i da su mladi širom Srbije pokazali veliko interesovanje.
„Oko mene su mladi koji učestvuju na regionalnom sportskom takmičenju, a došli su iz Bosne i Hercegovine,s Crne Gore, Republike Srpske i Srbije i odlučili su da zajedno očistimo i pripremio ovaj lokalitet za početak važnog tradicionalnog događaja u ovom kraju, a to je Drinska regata. Ponosna sam što se, od prošlog septembra do sada, na 20 lokacija uključilo više od 4.000 mladih koji su pokazali na koji način se štiti životna sredina i priroda. Oni su tokom ove kampanje čuvali zaštićene i strogo zaštićene vrste - tekunice i bizone, farbali mobilijar u zaštićenim područjima, čistili otpad, sadili mladice i cveće, kako bi svi mogli da uživaju u prirodi, ostavljajući za sobom zeleni trag“, rekla je Pavkov.

Zeleni trag, zalog za bolju budućnost

Ekološke akcije su krajem juna organizovane u Specijalnim rezervatima prirode „Titelski breg“ i „Obedska bara“. Mladi su, sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine, lokalnih samouprava i upravljačima rezervata čistili otpad na lokaciji Veliki surduk u Mošorinu, gde su ispraznili kontejnere sa ambalažnim otpadom od poljoprivrede kod Ločkog surduka i ofarbali ekološku učionicu i mobilijar. Volonteri su na Obedskoj bari postavili kućice za slepe miševe i ptice i sanirali ogradu za vodene bivole. Mladima na ternu nije bilo teško da se prihvate posla i urade nešto, kako bi ove lokacije bile lepše i urednije.
Park prirode „Mali Bosut“ bio je mesto okupljanja mladosti, entuzijazma i ljubavi prema prirodi. U akciji uređivanja prostora ovog jedinstvenog zaštićenog područja učestvovali su, zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkov, i učenici osnovnih i srednjih škola iz ovog dela Srema. Sa entuzijazmom su farbali mobilijar, sadili cveće, uređivali prostor i pripremali sadržaje koji će u budućnosti dočekivati posetioce.

„Visoke temperature nisu razlog da se odustane od dobrih dela. Priroda nema alternativu, zato danas delujemo svi. Želimo da pokažemo da mladi i na pragu raspusta biraju da pomognu svojoj zajednici i prirodnom bogatstvu. Danas smo malim koracima poslali snažnu poruku“, poručila je ministarka Sara Pavkov.
Ministarka je istakla da su učenici, pored uređivanja prostora, učili šta zapravo znači upravljanje zaštićenim područjima. Ona je objasnila da zaštita prirode nije samo vožnja čamcem ili katamaranom, već je to je svakodnevni rad, briga o staništima i stvaranje uslova da priroda pokaže svoj puni potencijal. 
„Park prirode 'Mali Bosut' postoji nešto više od dve godine“, rekao je predstavnik  upravljača zaštićenim područjem Branko Radojković.  „Početak je bio težak, ali kada pogledamo sve što je urađeno, vidimo da sve polako dobija svoj smisao. Svakodnevnim radom ribočuvarske službe uspeli smo da značajno smanjimo nelegalan izlov ribe, što je dovelo do povećanja ribljeg fonda. Na prostoru parka već se gradi pristanište za katamaran, a u planu je i izgradnja vizitorske kule koja će omogućiti posetiocima da iz nove perspektive posmatraju bogatstvo ovog jedinstvenog ekosistema“, rekao je on.

Među mladima koji su vredno radili bio je i šesnaestogodišnji Stefan Dejanović. „Došao sam pre svega da se družim, ali i da učinim nešto korisno za našu zajednicu. Mir, tišina i priroda, ima li išta lepše, a ako možemo da pomognemo da ovaj prostor bude još reprezentativniji, nije teško zasukati rukave i raditi, bez obzira na vrućinu“, kaže Stefan.
Slično razmišlja i sedamnaestogodišnji Uroš Grubešić iz Morovića.
„Pomislio sam da je bolje da dan provedem ovde nego kod kuće. Tu su mi drugovi, družimo se i istovremeno radimo nešto korisno. Uzeo sam valjak u ruke i okrečio kućice. Nije teško, zanimljivo je, samo je malo vruće. Sadnju cveća sam, ipak, prepustio devojkama“, kroz osmeh priča Uroš i dodaje da je prvi put posetio Park prirode „Mali Bosut“
„Pecam u Moroviću, ali mislim da sam pronašao novo mesto gde ću često dolaziti. Ovde čovek zaista može da oseti koliko je priroda vredna“, rekao je ovaj srednjoškolac.

Snaga koja menja stvari nabolje

Simbolično, na Svetski dan zaštite životne sredine, 5. juna, Ministarstvo je organizovalo akciju u Užicu. Mladi su su očistili i uredili Park prijateljstva u naselju Pora u Užicu, ofarbali mobilijar – klackalice i ljuljaške na dečijem igralištu. Pokazali su da su spremni da se angažuju u svojoj sredini, za dobrobit svih građana koji koriste ovu zelenu oazu sa sport, rekreaciju i relaksaciju, ali i da brinu o prirodi. 
U okviru kampanje, u Bečeju je organizovana velika akcija uređenja prihvatilišta za pse koji funkcioniše u okviru JP „Komunalac” Bečeju. Mladi volonteri i donatori zajednički su uredili prostor u kojem borave psi, a Ministarstvo je doniralo i hranu za životinje. Prihvatilište za pse tog dana bilo je mesto na kojem su se susreli humanost, mladost i vera da zajednica može da menja stvari nabolje. 
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov rekla je da ju je akcija u Bečeju iskreno oduševila i da su upravo mladi pokazali koliko empatije imaju i da je snaga upravo u njima. 

„Zajednički smo obnavljali jedan deo azila, pripremali kućice za pse i farbali ih kako bi bile lepše, ali i kako bi uneli novu energiju. Na licu mesta sam se uverila da nema dovoljno mesta, a ovde se dovode psi i iz drugih lokalnih samouprava. Ljudi koji rade ovaj plemeniti posao ne žele da ostave ni pse iz drugih sredina prepuštene ulici. Ovom akcijom smo dobili potvrdu da je ova kampanja prava stvar i da su mladi koji žele da rade za svoju zajednicu u većini“, istakla je Sara Pavkov.
Šef azila Stanislav Nešić je rekao da prihvatilište postoji od 2008. godine, a da broj pasa iz godine u godinu raste.
„Imamo veliki problem jer je ovo praktično jedini azil u okruženju. Ljudi iz drugih opština dovode pse i ostavljaju ih na teritoriji Bečeja. Svakodnevno hvatamo pse, sterilišemo ih, čipujemo i vakcinišemo. U prihvatilištu se nalazi čak 364 pasa, iako su kapaciteti znatno manji. Nedostaje nam mnogo toga, od ambulante do karantina. Najveći problem je neodgovornost građana. Dok su psi mali, zanimljivi su deci i roditeljima, a kada odrastu, mnogi ih jednostavno puste na ulicu. Svakodnevno stiže između 10 i 15 prijava zbog pasa lutalica, a zaposleni pokušavaju da ih zbrinu i udome. Nekako izlazimo na kraj, ali nam je potrebna pomoć“, istako je Nešić. 
Petnaestogodišnji Strahinja Jovanović pridružio se akciji pošto voli životinje i želi da doprinese njihovom boljem sutra.
„Ništa nije teško kada smo zajedno. Lep je osećaj učiniti dobro delo bez ikakve koristi. Na mladima svet ostaje i mislim da danas šaljemo pravu poruku, a to je da su mladi snaga zajednice“, kroz osmeh govori Jovanović. 
Šesnaestogodišnja Štefania Fogaraši odmah se prijavila za akciju čim je čula da će biti organizovana.
„Volim da učestvujem u humanitarnim akcijama i da pomažem i ljudima i životinjama. Krečila sam kućice za pse i uživala sam jer zajedno sa društvom radim nešto plemenito“,  kazala je ova mlada volonterka. 
U ekološkoj akciji, organizovanoj u dvorištu Poljoprivredne škole u Vršcu   učestvovalo je više od 80 đaka koji su se, zajedno sa svojim nastavnicima i predstavnicima grada, trudili da urede školski prostor i okolinu. Učenici su, uz smeh i druženje, sadili cveće i nove sadnice bagrema. 
„Poljoprivredna škola prednjači, kada je reč o inovacijama, dualnom obrazovanju i odnosu prema samim učenicima, a zajedno sa đacima uspeli smo da ulepšamo i ozelenimo prostor u kome svakodnevno borave“, rekla je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov. 
„Posebno me raduje ova lepa atmosfera, dobra akcija i snažna poruka koju šaljemo iz Vršca, a to je da zajedničkim radom idemo ka zelenijoj budućnosti. Ostavili smo konkretan trag u prirodi, a svest koju su mladi pokazali, sutra će preneti i svojoj deci. Moći će novim generacijama da kažu da su baš oni zasadili stabla, koja će svedočiti o važnosti ovakvih akcija ali i lepih druženja.“, rekla je ministarka.
Sa ove akcije je poslata jasna poruka - gde ima zajedništva i sloge, ima i snage da se pokrenu konkretne akcije za čistiju i uređeniju životnu sredinu.

Mladi su nosioci zelenije, čistije i lepše budućnosti naše zemlje

„U manastiru Lelić, nadomak Valjeva, smo sa najmlađima, našim ponosom,  vrednom decom kojoj ne smeta da se uprljaju i kojima je ovaj dan predstavljao pravi užitak,  sadili begonije i napravili mali, ali značajan iskorak kako bi njihovo okruženje, u kom svakodnevno borave, bilo što lepše Nastavićemo još intenzivnije da uključujemo mlade u aktivnosti zaštite životne sredine, da unapređuju svoje okruženje i da budu nosioci zelenije, čistije i lepše budućnosti naše zemlje“,  rekla je Pavkov. 
Deca su imala priliku da nauče kako se sadi, zašto je važno da se biljke zalivaju i kada im  je potrebno dodatno zalivanje, ako nema kiše.
Zajedničkim snagama, ministarka Pavkov je  8. sa mladima u Nacionalnom parku Kopaonik učestvovala u ekološkoj akciji tokom koje su čistili prostor pored pešačke staze Markov kamen, sadili sadnice smrče i hranili jelene.
„Nacionalni park Kopaonik je već 45 godina pod zaštitom države i jedan je od najznačajnijih lokaliteta biodiverziteta u Srbiji. Zajedno sa mladima, koji su naša istinska budućnost, u okviru naše kampanje organizovali smo aktivnosti na tri lokaliteta. U samom centru čistili smo smeće na Markovom kamenu, zasadili nove sadnice smrče, a imali smo priliku i da vidimo veoma značajne vrste za ovaj lokalitet, poput šafrana. Poseban utisak na mene ostavilo je ono što sam čula od mladih, njihovi utisci i doživljaji. To mi govori da je naša akcija uspela“, rekla je Pavkov.

Mladi su zahvalni što su imali priliku da nauče šta znači vrednost svake vrste, zašto je važno da hranilište bude u dovoljnoj količini snabdeveno sa hranom, zašto je bitno da tiho govorimo na mestu gde se nalazi evropski jelen. Istakli su da im je ovo, jedinstveno iskustvo, dragoceno i da će se uvek odazvati ovakvim akcijama.  
Više od 100 mladih volontera i predstavnicima lokalne zajednice u Kraljevu učestvovalo je u velikoj ekološkoj akciji uređenja šume „Borići“, jedne od najlepših zelenih oaza u tom kraju.
„Dodatno smo uredili ovaj deo šume, očistili i ofarbali mobilijar, a ovom akcijom hoćemo da pokažemo da nam ništa nije teško, da zajednički možemo da napravimo lokalne promene koje imaju i regionalni uticaj i da moramo zajednički da radimo ako hoćemo da napravimo održivu budućnost. U prethodne četiri i po godine posadili smo više od 350.000 sadnica, uz kontinuiran rad Ministarstva zaštite životne sredine, Uprave za šume, Srbijašuma i Vojvodinašuma. Srbija je trenutno na oko 40 odsto pošumljenosti, što je rezultat za svaku pohvalu i zato pošumljavanje posmatramo kao deo šireg procesa ozelenjavanja, i nastavljamo tim putem, jer svako stablo znači. Upravo imajući to u vidu ovakve akcije njihovog očuvanja su važne, jer podstiču društveno angažovanje mladih i aktivan odnos prema prirodi. Čestitam mladima koji su danas pokazali kako izgleda budućnost koju želimo zajedno da gradimo, kao velika i složna porodica, na temelju naše bogate istorije i nasleđa koje nas obavezuje“, poručila je Pavkov.

Mali koraci stvaraju velike i dugoročne rezultate

Ministarka je istakla da je posebno raduje veliki odziv mladih u okviru nacionalne kampanje i njihova sve veća zainteresovanost za ekolške akcije i očuvanje prirode. 
„Svojim angažovanjem mladi su pokazali da istinska promena počinje upravo od njihove spremnosti da deluju, jer mali koraci zajedno stvaraju velike i dugoročne rezultate u očuvanju prirode. Priroda pamti i biće nam zahvalna za svaki zasađen cvet i pokupljeni papirić. Očuvanje prirode je dugotrajan i kontinuiran proces koji traži znanje, odgovornost i zajedničko delovanje. Srbija ne treba da brine kada ima ovakve mlade naraštaje i srećna sam zbog poruke koju smo poslali - da priroda ima budućnost kada je zajedno čuvamo“, rekla je ministarka.