Значајни резултати обележили прву годину мандата министарке Саре Павков
Током прве године мандата министарке заштите животне средине Саре Павков остварени су видљиви и мерљиви резултати у унапређењу законодавног, стратешког и институционалног оквира, уз јасно позиционирање заштите животне средине као једног од приоритета државне политике.
Покренут је и реализован низ пројеката који су значајно унапредили стање животне средине и квалитет живота грађана. Посебан фокус био је на унапређењу квалитета ваздуха. Усвојен је нови Закон о заштити ваздуха, уведен строжи национални индекс квалитета ваздуха у складу са европским стандардима и настављено ширење мреже аутоматских мерних станица. Додатни замах даје и уговор са ЕБРД-ом вредан 50 милиона евра, којим су обезбеђена средства за финансирање пројеката који ће директно унапредити квалитет ваздуха. Истовремено, наставили смо са подстицајима за субвенционисану куповину електричних возила, где је по први пут цео систем потпуно дигитализован и поједностављен пријављивањем путем портала еУправа.
Паралелно са системским мерама, значајна пажња посвећена је сарадњи са локалним самоуправама, као кључним партнерима у спровођењу еколошких политика. Током 2025. реализовано је девет јавних позива, уз укупно издвојених близу 1,9 милијарди динара за 134 пројекта у областима заштите ваздуха, управљања отпадом и очувања предеоног диверзитета. Обухваћена је замена котлова у око 950 домаћинстава у 15 локалних самоуправа и унапређење система грејања у 38 јавних установа у 31 локалној самоуправи. Реализовани су и пројекти садње око 160.000 аутохтоних садница у 42 јединице локалне самоуправе, чиме је додатно унапређено очување предеоног диверзитета. У области управљања отпадом уклоњена је 241 дивља депонија.
Наставили смо још бржим темпом и у 2026. години, са већ реализована три јавна позива и 39 подржаних пројеката вредних више од 714 милиона динара. Потписан је 21 уговор за замену 33 котла у 25 јавних објеката, чиме ће корист имати око 2.000 запослених и више од 100.000 корисника. У области управљања отпадом обезбеђено је 350 милиона динара за 17 локалних самоуправа. Додатно, у оквиру ових програма обезбеђена је подршка за набавку 26 камиона смећара за више од 20 јединица локалне самоуправе, уз повећање обухвата услуга јавних установа на преко 100.000 корисника.
Управо кроз изузетну сарадњу са локалним самоуправама, покренули смо и велику националну еколошку кампању за младе „Природа нема алтернативу– зато делуј и ти“, која је у првој фази окупила више од 2.000 младих, који су кроз низ еколошких акција активно допринели подизању свести о значају заштите животне средине и очувања природних ресурса, а ускоро креће и реализација друге фазе у градовима и општинама широм Србије.
Посебану пажњу посвећујемо очувању наше природе и унапређењу зелене инфраструктуре. Реализована је садња око 160.000 аутохтоних садница у 42 локалне самоуправе, уклоњена 241 дивља депонија. Додатно је обезбеђено више од 14 милиона динара за санацију несанитарних депонија, као и 191 милион динара за пројекте озелењавања у 2026. години.
Kада је реч о заштити природе, значајно смо проширили територију под заштитом која сада износи 10,73 одсто. Проглашено је седам нових заштићених подручја, потврђен је статус Геопарка Ђердап у УНЕСKО мрежи, а за управљање заштићеним подручјима обезбеђена су значајна средства кроз 48 уговора са управљачима и 24 уговора са локалним самоуправама. Усвојен је нови Национално утврђени допринос до 2035. године, успостављен МРВА систем за праћење емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Заштита вода представља један од кључних приоритета, који је обухваћен и националном стратегијом „Србија 2030“. У том циљу, реализован је и започет низ пројеката усмерених на санацију, ревитализацију и унапређење водних ресурса, као и на јачање система водоснабдевања и повећање отпорности на последице климатских промена. До сада је започето са реализацијом на 8 пројекта: Санација и ревитализација Александровачког језера, уређење језера Велики Затон код Мајданпека, изградња потпорних зидова у Пријепољу на локацији депоније Стањевине и у Kњажевцу на реци Бели Тимок у зони несанитарне депоније, као и израда два бунара у Мерошини и Сврљигу и пројекат на ревитализацији корита реке Градац чиме се унапређује водоснабдевање и ублажавају последице суша изазваних измењеним климатским условима.
У области унапређења комуналне инфраструктуре и изградње зелених километара остварени су значајни резултати кроз реализацију и наставак више капиталних пројеката широм Републике Србије. Завршена су два пројекта изградње канализационе мреже у укупној дужини од 92,6 км и то у Лесковцу и Дечу, док је у оквиру осам пројеката чија је реализација започела или су уговорени у периоду од почетка мандата министарке Саре Павков, укупне дужине 94,83 км до сада изведено 22,27 км радова и то у Сремским Михаљевцима, Кикинди, Вршцу, Руми, Карловчићу, Темерину и Тителу.
Потписан је Споразум о реализацији капиталног пројекта изградње канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода на територији београдске градске општине Палилула, чиме се системски приступа решавању једног од најзначајнијих еколошких изазова у престоници и унапређењу квалитета животне средине.
Паралелно се наставља реализација пројеката изградње и реконструкције шест постројења за пречишћавање отпадних вода у више јединица локалне самоуправе (Бечеј, Апатин, Бела Паланка, Сечањ, Пећинци и град Ваљево – насеље Дивчибаре), чиме се додатно јача систем заштите вода и унапређује комунална инфраструктура на националном нивоу.
Направили смо значајан искорак када је реч о системском решавању питања управљања отпадом. Усвојили смо изузетно важан Закон о управљању отпадом, којим се успоставља савременији и ефикаснији систем. Посебно смо поносни на завршене радове на изградњи санитарне депоније, као најважнијег елемента комплексног регионалног центра за управљање отпадом „Еко-Тамнава“ у Убу, који обухвата 15 јединица локалне самоуправе и око пола милиона становника. У РЦ „Дубоко“ у Ужицу постављено је мобилно постројење за пречишћавање отпадних вода, а покренут је и процес за санацију и рекултивацију депоније. У РЦ Пирот завршена је изградња компостане, која је тренутно у пробном раду, док су у РЦ „Срем–Мачва“ у току радови на надоградњи депоније и изградњи нове ћелије са пратећом инфраструктуром за унапређење еколошке безбедности, а у току је и реализација пројекта изградње РЦ за управљање отпадом у Новом Саду, као једног од стратешки најзначајнијих пројеката у овој области.
Остварени резултати у години за нама представљају јасан показатељ да је Србија направила одлучан и системски искорак у области заштите животне средине. Заједничким деловањем и изузетном сарадњом на свим нивоима постављени су чврсти темељи за дугорочан и одржив систем! Настављамо још јаче и интензивније, сложно да радимо и градимо одрживу будућност наше деце и наших породица!