Шта су нам заиста донеле климатске промене схватићемо и доживети у потпуности већ око 2050. године. Краткорочни утицај нажалост приметан је и сада као и протеклих година. Последице климатских промена већ су постале део наше свакодневице. Ове алармантне вести поновљене су и на панелу Уједињених нација о климатским променама. У јужној и југоисточној Европи очекује се појачан утицај климатских промена, што земље у овим регионима наводи и приморава да развију стратегије, изграде механизме и обезбеде капацитете за борбу против ових промена и последица које изазивају. На министарској конференцији земаља југоисточне Европе која је одржана у склопу Конференције Уједињених нација о климатским променама (УН КОП23), представљени су закључци са састанка новоосноване Радне групе за биолошку разноврсност (Biodiversity Taskforce - BD TF), чији су чланови  представници економија југоисточне Европе. Истакнута је важност подстицања регионалне сарадње по питањима очувања биодиверзитета, односно заштите природног окружења, што је у складу са регионалном стратегијом "Југоисточна Европа 2020” (Стратегија СЕЕ 2020). Чињенице и наука сваким даном опомињу да глобални биодиверзитет бива све угроженији климатским променама попут глобалног загревања, све бројнијим поплавама и олујама, све учесталијим  и дужим периодима суше, смањењем шумских површина, ширењем пустиња и подручја са испошћеном земљом. Стручњак за климатске промене у Србији професор Владимир Ђурђевић у свом истраживању тумачи то  овако: “Због суша 2017. године изгубили смо 50% пољопривредних усева, док су губици после суша 2012. године израчунати у вредности од два милиона долара... Већ крајем 21. века, продужени периоди суша у летњем периоду, односно обилне падавине које проузрукују бујичне поплаве током кишних периода, постаће уобичајени сценарио у Србији и региону.“ Биолошка разноврсност одржава и одражава природну равнотежу на Земљи, а очување природних ресурса је претпоставка опстанка човека и живота на нашој планети. Сама природа и природна решења, као што су одржавање здравих и функционалних екосистема који се понашају као природни амортизери (буфер зоне), позитивно утичу на смањење ризика од природних катастрофа изазваних климатским променама. Борис Ерг, директор Регионалне канцеларије за источну Европу и централну Азију Међународне уније за заштиту природе (IUCN ECARO) објашњава то овако: „На пример, у случају поплава, мочваре и плавна подручја дају простора рекама да се изливају, док очување природне вегетације ствара ветрозаштитне појасеве, чува влажна станишта, стабилизује падине те спречава ерозију и клизишта, и на тај начин ублажава поплаве. Осим смањења неповољних климатских утицаја на човеково окружење, овакав приступ доприноси и другим позитивним променама као што су одржавање квалитета пијаће воде и ефикасније управљање пољопривредним земљиштем. Успешни примери примене природних решења постоје како на глобланом тако и на нивоу југоисточне Европе“. Делујући као секретаријат Радне групе за биодиверзитет, IUCN ECARO пружа административну подршку и  учествује у повезивању и бржој примени мера очувања биодиверзитета и здравих екосистема предвиђених у Стратегији СЕЕ 2020, коју је израдио Савет за регионалну сарадњу уз подршку Европске комисије. Оснивање Радне групе која планира да се састаје два пута годишње, подржала је Немачка организација за међународну сарадњу – Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу – пројекат биодиверзитет (GIZ/ORF BD), који финансира Савезно министарство за економску сарадњу и развој Немачке.