Министарство заштите животне средине Републике Србије посвећено је циљевима циркуларне, односно зелене економије, јер се она не односи само на питања животне средине, већ је много шири концепт који обухвата и економију и одрживост развоја, али пре свега филозофију живљења модерне цивилизације која мора пронаћи одговоре на процесе девастације који су на делу, рекао је министар заштите животне средине Горан Триван на данашњој конференцији „Националне перспективе циркуларне економије – искористимо могућности!“ одржане у оквиру пројекта „Управљање отпадом у контексту климатских промена“.

Говорећи о циркуларној економији, министар је рекао да она обухвата циљеве одрживог развоја, али их и надилази, јер је тренд повећања просечне годишње температуре у свету, упркос опште усвајаним програмима и стратегијама одрживог развоја на глобалном плану, указао да они нису довољни, и да је Планети потребан свеобухватнији и делотворнији одговор на лоше последице развоја. Да би Планета опстала, потребно је дугорочније планирање и коначно испуњавање обећања, обећања која смо давали себи, својој деци, будућим генерацијама, истакао је Триван.

Министар је напоменуо да се националне развојне промене у области заштите животне средине темеље на принципима циркуларне економије, због чега је Министарство формирало посебну групу која се бави зеленом економијом. Триван је истакао да сваки корак у изменама законских прописа у области заштите животне средине, односно управљања отпадом, иде у правцу циркуларне економије. Предложеним изменама законских прописа предвиђена је већа надлежност и, самим тим, већа одговорност локалних самоуправа у решавању еколошких проблема, и конкретне акције на уређењу животне средине, као што је забрана пластичних кеса, рекао је министар и објаснио, да заштита животне средине мора да функционише пре свега на нивоу локалних заједница, где ћемо заједничким снагама моћи да утичемо на креирање бољег живота за све грађане.

Министар је навео неке од нових мера у уређењу система управљања отпадом које су сагласне циљевима циркуларне економије, као што су уређење управљања фармацеутским отпадом, забрана поновног рада на пословима у заштити животне средине ентитетима који су се својим радом на неки начин огрешили о закон, даљи рад на проналажењу непрописно одложеног опасног отпада и његовог збрињавања, и већа издвајања подстицајних средстава намењених рециклажној индустрији. Предложено повећање издвајања буџетских средстава за заштиту животне средине од 27 посто, како је нагласио министар, омогућило би већа издвајања и помоћ специјализованим организацијама за рециклажу отпада, како би успешно очистили Србију.

Србија је на почетку када је у питању примена концепта и остваривање циљева циркуларне економије, али се пред нашом земљом отварају шансе, јер применом нових технологија можемо убрзано прећи пут којим су пролазиле друге развијене земље, рекао је Триван. Наглашавајући да ће резултати заједничког пројекта пружити нове помаке у савладавању тог пута, министар Триван је изразио пуну захвалност Немачкој као земљи која је један од најважнијих примера у свету како се држава односи према животној средини, и помоћи Немачке развојне сарадње и Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) у реализацији пројеката на заштити животне средине у Србији.

Амбасадор Савезне Републике Немачке у Републици Србији Томас Шиб рекао је да Немачка  већ деценију ради на јачању циркуларне економије која има задатак да интегрише економију и одрживост развоја, и да ће своја искуства пренети Србији у оквиру даље сарадње. Амбасадор Шиб је нагласио да је Србија важан партнер Немачкој која подржава нашу земљу на њеном путу ка чланству у ЕУ. Он је рекао да у примени циркуларне економије привредни сектор мора имати кључну улогу, и указао велику заинтересованост немачких компанија да се укључе у развојне пројекте Србије и допринесу развоју циркуларне економије у нашој земљи.

Марија Богдановић, вођа пројекта, нагласила је да су европска искуства у примени концепта циркуларне економије добар основ за даље системско увођење концепта циркуларне економије и његове примене у развоју српске привреде.

На Конференцији одржани су панели „Утицај циркуларне економије – са којим потенцијалом располажемо?“ и „Развој пословања и локалних актера“. Говорећи о успостављању оквира за циркуларну економију на првом панелу, Радмила Шеровић из Сектора за отпад Министарства истакла је да је Министарство постигло одличне резултате у овој области, јер су ове године усвојена три правилника важна за успостављање система управљања отпадом, која су усклађена са значајним европским директивама, чиме је извршена транспозиција правне тековине ЕУ по којој отпад није отпад, већ сировина за добијање другог производа.

Конференцију „Националне перспективе циркуларне економије – искористимо могућности!“ организовала је Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) уз подршку Немачке развојне сарадње, у оквиру пројекта „Управљање отпадом у контексту климатских промена“ који се реализује у сарадњи са Министарством заштите животне средине Републике Србије.