На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка,  14/16 и 95/18 – др. закон) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Мркоњски вис”.
СП „Мркоњски вис” налази се у јужној Србији на северним огранцима планине Гољак у оквиру Јабланичког краја на територији Општине Медвеђа. Подручје предложено за заштиту је мања, делимично измењена, физички јасно изражена, препознатљива, репрезентативна геоморфолошка целина, са значајним биодиверзитетским обележјима и вредностима од научног, естетског, културног и образовног значаја.
Мркоњски вис припада периферним деловима палеовулканске области Лецког андезитског комплекса на контакту са високо метаморфисаним стенама Вардарске зоне. Према својој морфолошкој доминантности и особености спада у групу најзначанијих стеновитих врхова Србије. Врх Мркоњског виса је тектонски предиспонирана планинска пирамида – шиљак, каквих у Србији има на мало места. Налаз псеудокаменица на андезиту Малог виса је један од три регистрована таква локалитета у Србији.
СП „Мркоњски вис” је рефугијум великом броју реликтних врста биљака које су своје уточиште нашле у реликтним полидоминантним заједницама (шуме црног граба и црног јасена, шуме црног граба и мечје леске, шума јасена, мечје леске и других врста, шуме храстова, мечје леске и других врста). Од укупно забележених 95 врста биљака, од националног значаја су: гнездовица (Neottia nidus-avis), мечја леска (Corylus colurna), кострика (Ruscus aculeatus), језичаста кострика (Ruscus hypoglossum) и др. Као термофилно станиште подручје СП „Мркоњски вис” је интересантно и са аспекта херпетофауне; на самом врху Мркоњског виса пронађени су примерци грчке жабе (Rana graeca), док је у нижим деловима забележен велики број шумских корњача (Testudo hermanni). На ширем подручју Мркоњског виса регистровано је укупно 67 врста птица – од националног и међународног значаја су: црна рода (Ciconia nigra), грлица (Streptopelia turtur), осичар (Pernis apivorus), средњи детлић (Dendrocopos medius), сеоски детлић (Dendrocopos syriacus), црна жуна (Dryocopus martius), сиви соко (Falco peregrinus), руси сврачак (Lanius collurio), шумска шева (Lullula arborea), обична белогуза (Oenanthe oenanthe) и виноградска стрнадица (Emberiza hortulana).
Површина СП „Мркоњски вис” износи укупно 144,6344 hа, од чега је 11,91% у режиму заштите II (другог) степена, a 88,09% у режиму заштите III (трећег) степена. Према структури површина катастарских општина (КО Мркоње, КО Туларе и КО Пороштица) по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у приватној (92,26%) и државној (7,74%) својини.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Мркоњски вис” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.
Завод за заштиту природе Србије предлаже да управљање СП „Мркоњски вис” буде поверено Туристичкој организацији општине Медвеђа.
Завод за заштиту природе Србије доставио је 11. августа 2020. године Студију заштите Споменика природе „Мркоњски вис” Одељењу за урбанизам-област заштите животне средине општине Медвеђа. Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе