I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Бигрена акумулација у сливу Туманске реке, у североисточном делу централне Србије, у источном делу Подунавског региона, ставља се под заштиту као споменик природе под именом ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ и утврђује за заштићено природно добро од великог значаја, односно II категорије (у даљем тексту: Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ).
Споменик природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ ставља се под заштиту како би се очувале: бигрена акумулација која представља бочну долинску акумулацију бигра у флувиокарсту источне Србије; Каменички поток и контактно гравитациони карстни извор, који је значајан за сам феномен бигрене акумулације; комплекс ксеротермофилне сладуново-церове и других типова шума: шума грабића (Carpinetum orientalis serbicum, Rudski 1949), шума грабића са храстовима (Carpino orientalis), комплекс ксеромезофилних китњакови и грабови типови шума: шума цера (Quercetum cerris), шуме китљака и цера (Quercetum petraeae-cerridis B.Jovanović 1979 s.l.), комплекс мезофилне букове и буково-четинатске шуме које су најквалитетније и најочуваније; горски јавор (Acer pseudoplatanus), млеч (Acer platanoides), бели јасен (Fraxinus excelsior), дивља трешња (Prunus avium), сребрна липа (Tilia tometosa); 4 врсте са списка ,,TBFRA 2000ˮ које спадају у категорију ретких, реликтних, ендемичних и угрожених врста у Србији: планински брест (Ulmus montana With.), јавор млеч (Acer platanoides L.), дивља трешња и бели јасен (Fraxinus tomentosa); Од NATURA 2000 типова станишта заступљена су два типа: 91WO мезијске шуме букве и 91 MO панонско балканске шуме цера (Quercus cerris) и китњака (Quercus patraea).
Најзначајнији елемент културно-историјског наслеђа представља испосница светог Зосима Синаита, која је формирана у поткапини у бигру, као и манастир Тумане.
Споменик природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ налази се на територији општине Голубац (КО Снеготин).
Површина Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ износи 56 h 14 a 13 m2, од чега је 41а 01 m2 (0,73%) у државном власништву, 44 а 15 m2 (0,79%) у приватном власништву (Српска православна црква Епархија Браничевска) и 55 h 28 а 97 m2 (98,48%) у другим облицима својине (Српска православна црква), од чега је у режиму заштите II степена на површини од 4 h 56 a 18 m2 , а у режиму заштите III степена на површини 51 h 57 а 95 m2.
Опис граница и графички приказ Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ, дати су у Прилогу – Опис граница и графички приказ Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.
На подручју Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ утврђују се режими заштите II и III степена.
Режим заштите II степена, укупне површине 4 h 56 a 18 m2, од чега је цела површина у својини других облика (Манастир Тумане) и обухвата локалитет „Бигрена акумулација”.
Режим заштите III степена, укупне површине 51 h 57 a 79 m2.
II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE
Јавним огласом објављеним 9. децембра 2025. године на сајту Министарства заштите животне средине, на порталу Е-управе и у дневном листу „Новости” покренут је поступак јавног увида и јавне расправе о Нацрту уредбе и Студији заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ.
Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ одржан је у трајању од 20 дана, од 9. до 28. децембра 2025. године.
Нацрт уредбе о проглашењу Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе, израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, су били изложени на јавни увид сваког радног дана од 10:00 до 13:00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Улица Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Улица Јапанска 35, 11070 Нови Београд, на Порталу Е-управе, на сајту Министарства заштите животне средине и на сајту Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица су у току трајања јавног увида, закључно са 28. децембром 2025. године, имали могућност да доставе у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:
- поштом или на писарницу, са назнаком СП „БИГРЕНА АКУМУЛАЦИЈА КОД МАНАСТИРА ТУМАНЕ – Јавни увид о заштити,
- електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs
Јавна расправа одржана је 12. децембра 2025. године са почетком у 10:00 часова у просторијама општине Голубац, у згради поред спортских терена, улица Горана Тошића Мачка 1.
III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СП „БИГРЕНА АКУМУЛАЦИЈА КОД МАНАСТИРА ТУМАНЕ”
ЈАВНА РАСПРАВА У ГОЛУПЦУ, одржана је 12.12.2025. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама општине, у згради поред спортских терена, улица Горана Тошића Мачка 1.
Јавној расправи су присуствовали:
- представници Министарства заштите животне средине:
Јасмина Јовић, помоћник министра, Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Невена Пишчевић, самостални саветник и Марија Митровић Стевановић, Одсек за заштићена подручја;
- представници Завода за заштиту природе (ЗЗПС): Марина Илић, Невена Матић и Владимир Лукић;
- представник предложеног управљача, Ненад Јевтић, директор предузећа „ПРИРОДНА ДОБРА ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ” ДОО;
- представник манастира Тумане;
- представници општинске управе Голубац;
- представници туристичке организације Голубац;
- представници општинског фудбалског савеза;
- друга заинтересована физичка и правна лица.
Јавну расправу отворила је Јасмина Јовић, упознајући присутне са темом јавне расправе, док је Лидија Стевановић говорила о законским обавезама предлагача акта о заштити. Невена Пишчевић је изнела информације о оглашеном јавном увиду, наводећи да све заинтересоване стране имају могућност у време трајања јавног увида да се упознају са документима о заштити у просторијама Министарства, Завода за заштиту природе Србије, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Испред Завода за заштиту природе Србије, Марина Илић презентовала је Студију о заштити, а након тога Лидија Стевановић, упознала је присутне са садржајем Нацрта уредбе о проглашењу заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ.
У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите и Нацрта уредбе, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.
Представник канцеларије за локални развој општине Голубац, Саша Стокић, изнео је своја искуства, као бивши управљач заштићеног подручја.
Снежана Арсић Прокић, испред туристичке организације Голупца, обратила се присутнима и упутила питања, која ће и званично доставити Министарству и Заводу за заштиту природе Србије.
Затим се обратио и Ненад Јевтић, у име Епархије браничевске, која је предложена за управљача овог заштићеног подручја. Све присутне је обавестио да је Епархија браничевска оформила предузеће ПРИРОДНА ДОБРА ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ ДОО и овим путем су предложили да се Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ повери на управљање предузећу ПРИРОДНА ДОБРА ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ ДОО, које је регистровала СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА - ЕПАРХИЈА БРАНИЧЕВСКА за послове заштите природних вредности. Сугестију је званично предао представницима Министарства и упознао присутне о плановима управљања заштићеним подручјем.
Невена Пишчевић поновила је присутнима да је рок за доставу примедби 28. децембар 2025. године, као и да ће на све примедбе које буду достављене у датом року бити одговорено на начин на који су исте достављене.
Јавна расправа завршена је у 12:00 часова.
До почетка јавне расправе у Голупцу, а у току јавног увида, Министарству није достављена ниједна примедба.