ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПОТАМИШЈЕ”

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Пространа алувијална раван реке Тамиш, од државне границе Србије и Румуније до моста на реци који повезује Опово и пут Зрењанин-Београд, унутар које се ова река у периоду високог водостаја слободно разлива до природних граница инундационог подручја са јединственим и међусобно повезаним мозаиком водених, влажних и сувих станишта, хидролошких појава и појединачних водених тела: влажних ливада и пашњака, алувијалних шума, старих делова речног тока, одсечених меандара, бара, мезофилних ливада, заслањених ливада и шумо-степе, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Потамишје”, као природно добро међународног, националног, односно изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите, као Предео изузетних одлика (у даљем тексту: Предео изузетних одлика „ Потамишје”).

Предео изузетних одлика „Потамишје”, ставља се под заштиту како би се: очувала пространа алувијална раван реке Тамиш, од државне границе Србије и Румуније до моста на реци који повезује Опово и пут Зрењанин-Београд, са јединственим и међусобно повезаним мозаиком водених, влажних и сувих станишта, хидролошких појава и појединачних водених тела: влажних ливада и пашњака, алувијалних шума, старих делова речног тока, одсечених меандара, бара, мезофилних ливада, заслањених ливада и шумо-степе; очувало 606 таксона виших биљака, 49 врста бескичмењака националног и међународног значаја, 42 врсте риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 257 врста птица и 58 врста сисара; заштитио и очувао традиционално обликован пејзаж, као резултат старе традиције екстензивног пашарења, присуства још увек значајно великог броја стоке која се узгаја у насељима на ободу заштићеног подручја и изузетне динамике кретања стада мешовитог састава (међу којима су и аутохтона раса оваца банатска цигаја; очували шарански рибњаци (укупно седам) који чине саставни део еколошке целине Потамишја и представљају незамењиво значајна места репродукције и сеобе строго заштићених врста птица, посебно колонијалних врста водених птица.

Основне створене вредности заштићеног подручја, чини седамнаест села која се налазе равномерно распоређена уз сам обод заштићеног подручја, својом очуваном руралном архитектуром, као и присуством традиционално очуваног начина живота, традиционалне културе (наивно сликарство, традиција слављења банатских милитара, производња хране високе природне вредности) и коришћења природних ресурса и посебно су значајна као места гнежђења строго заштићене врсте беле роде (25% парова ове врсте у Србији гнезди се у њима). Нарочит печат палети створених вредности Потамишја даје Меморијални комплекс Михајла Пупина, чувеног физичара и електроничара, који је рођен у потамишком селу Идвор и представља културно добро од изузетног значаја.

Површина Предела изузетних одлика „Потамишје” износи 23.989,79 hа, од чега је 18.554,76 hа (77,34%) у државном власништву, 79,85 hа (0,33%) у друштвеном власништву, 3.646,63 hа (15,20%) у приватном власништву, 15,69 hа (0,07%) у јавном власништву и у другим облицима својине 1.692,86 hа (7,06%), од чега је у I степену заштите 27,14 ha (0,11%), у II степену 12.258,39 hа (51,10%) и у III степену заштите 11.074,25 ha (48,79%). Заштитна зона Предела изузетних одлика „Потамишје” обухвата површину од 20.109,83 ha.

Подручје Предела изузетних одлика „Потамишје” простире унутар седам одвојених просторних целина:

Просторна целина „Алувијална раван Тамиша”,
Просторна целина „Велика слатина-Ракиташ-Слатина”,
Просторна целина „Томашевачка слатина”,
Просторна целина „Дубичка слатина”,
Просторна целина „Маке”,
Просторна целина „Сечањске ливаде” и
Просторна целина „Ланка-Бирда”.

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE

Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Предела изузетних одлика „ПОТАМИШЈЕ”, било је одржано у трајању од 20 дана, од 17. маја до 5. јуна 2023. године.

Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „ПОТАМИШЈЕ” и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад, било је изложено на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Покрајинског завода за заштиту природе, Нови Сад, Радничка 20а, као и на сајту Министарства заштите животне средине, Покрајинског завода за заштиту природе.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 5. јуном 2023. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „ПОТАМИШЈЕˮ – Јавни увид о заштити,
електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs

Јавним огласом објављеним 16. маја 2023. године на сајту Министарства заштите животне средине, еУправи и 17. маја 2023. године у листу „Ало” оглашена је јавна расправа о Нацрту уредбе и Студији заштите ПИО „Потамишје”.

С обзиром да ПИО „Потамишје” обухвата парцеле које се налазе на територији општине Ковачица, Опово, Сечањ и Зрењанин, јавне расправе одржане су:

у понедељак 12.6.2023. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама општине Ковачица, Велика сала, Улица Маршала Тита 50 и у 13 часова у просторијама Културног центра, Улица Бориса Кидрича 10, Опово.
у уторак 13.6.2023. године, са почетком у 10 часова у просторијама општине Сечањ, Већница, Улица Вожда Карађорђа 57 и у 13 часова у Зрењанину, у Барокној сали Градске куће, Трг Слободе 10.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПИО „ПОТАМИШЈЕ”

1. ЈАВНА РАСПРАВА У КОВАЧИЦИ (12.6.2023. године, са почетком у 10.00 часова у просторијама општине Ковачица, Велика сала, Улица Маршала Тита 50):

Јавној расправи у општини Ковачица присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;
представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Наташа Пил, Ивана Пековић и Марко Туцаков;

представници Риболовачког Савеза Војводине;
представници Удружења спортских риболоваца „Ковачица”;
друга заинтересована правна и физичка лица.

Јавну расправу отворила је Лидија Стевановић наводећи информације о обављеном јавном увиду током кога су на сајту Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе били изложени Нацрт уредбе о проглашењу ПИО „Потамишје” и Студија о заштити, са картографском документацијом.

Лидија Стевановић навела је да је у току јавног увида на адресу Министарства достављено 5 примедби (електронски путем и званично поштом).

У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.

Након презентације Студије заштите, коју је изложио Марко Туцаков из ПЗЗП, Лидија Стевановић је појаснила да ће на примедбе које су званично упутили „ДОО за Рибарство и искоришћавање вода Риболовачки Савез Војводине”, Нови Сад, „НИС”, ЈП „Војводинашуме”, Еколошки покрет „Падина” и „Рибарство” ДОО, Баранда, које је примедбу доставило накнадно, на јавној расправи, Министарство одговорити званичним путем.

Примедба Марије Тривунчевић, вд директора „ДОО за Рибарство и искоришћавање вода Риболовачки Савез Војводине”, Нови Сад, која је исте доставила и званично поштом, односила се на избор управљача ПИО „Потамишје”, у којој наводи да је Нацртом уредбе за управљача заштићеног подручја предложено ЈВП „Воде Војводине”, а да притом Риболовачки Савез Војводине није ни узет у разматрање, иако је био корисник делова рибарског подручја „Срем”, „Банат” и „Бачка”, те да представља повреду њихових права из угла члана 84. Устава Републике Србије који регулише Положај на тржишту и даље предлаже да тај Савез буде предложен за управљача ПИО „Потамишје” у уредби о прогашењу истог. Питања и коментари осталих учесника у јавној расправи односила су се на рачун рада и деловања Риболовачког Савеза Војводине на територији реке Тамиш, уз похвале рада истих и предлога за постављање Савеза као управљача заштићеног подручја. Лидија Стевановић је одговорила да је лепо чути похвале мештана тог краја на рачун рада Риболовачког Савеза Војводине и да ће Министарство узети у разматрање њихов предлог, пре доношења коначне одлуке о управљачу ПИО „Потамишје”. Такође је навела процедуре и временски рок који је потребан за дугогодишња теренска истраживања, евалуацију, израду Студије заштите, кроз коју се наводе режими заштите, те да је циљ заштите неког простора, у складу са Законом о заштити природе, заштита геолошких, биолошких и културних вредности простора.

Јавна расправа завршена је у 12.30 часова.

2. ЈАВНА РАСПРАВА У ОПОВУ (12.6.2023. године, са почетком у 13.00 часова у просторијама Културног центра, Улица Бориса Кидрича 10, Опово).

Јавној расправи у Опову присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;

представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Наташа Пил, Ивана Пековић и Марко Туцаков;
представници Риболовачког Савеза Војводине;
представници ЈП за газдовање шумама „Војводинашуме”;
представници Ловачког Удружења „Опово”;
представници Општинске управе „Опово”, Одељење за урбанизам и грађевинарство;
друга заинтересована правна и физичка лица.

У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите, присутни су имали могућност да поставе питања, примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.

Присутни су изнели похвале на рачун рада и залагања Риболовачког Савеза Војводине, као и за акције које су спровођене од стране истих у циљу заштите животне средине овог краја, предлажући га за управљача ПИО „Потамишје”. Такође су упутили критику на рачун општине Опово, која није на адекватан начин обавестила мештане о термину одржавања јавне расправе. Лидија Стевановић је одговорила да је општина благовремено обавештена од стране Министарства о термину одржавања јавне расправе, уз упутство о даљем начину на који је потребно да општина поступи. Даље наводе да су, у овом току реке Тамиш, велики проблем нелегално постављени објекти - сплавови, којих је превише, а да на све апеле и пријаве против власника истих, није учињено ништа од стране општине Опово. Јасна Кочовић из Одељења за урбанизам и грађевинарство, Општине Опово, каже да је сагласна са изјавом и да је општина упозната са ситуацијом, али да за сада нема решења за дати проблем, али се нада ће општина пронаћи начин којим би се томе стало на пут.

Лидија Стевановић захвалила се учесницима јавне расправе и истакла да ће се све примедбе размотрити, у циљу доношења акта у најбољем интересу свих, а првенствено у интересу заштите природе и вредности овог подручја.

Јавна расправа завршена је у 15.00 часова.

3. ЈАВНА РАСПРАВА У СЕЧЊУ (13.6.2023. године, са почетком у 10.00 часова у просторијама општине Сечањ, Већница, Улица Вожда Карађорђа 57)

Јавној расправи у Сечњу присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;

представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Марина Јањош и Марко Туцаков;
представници Риболовачког Савеза Војводине;
представници ЈП за газдовање шумама „Војводинаводе”;
представници Општинске Управе „Сечањ”;
друга заинтересована правна и физичка лица.

Након уводних речи предедника Општине Сечањ, присутнима се обратила Лидија Стевановић наводећи информације о обављеном јавном увиду током кога су на сајту Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе били изложени Нацрт уредбе о проглашењу ПИО „Потамишје” и Студија о заштити, са картографском документацијом.

Примедбе, коментари и питања у вези са предлогом Нацрта уредбе о проглашењу ПИО „Потамишје” учесника јавне расправе, односиле су се на функционисање спортског риболова и лова у заштићеном подручју, односно издавања дозвола, пловидбе чамцима и томе слично. Марко Туцаков је присутнима одговорио на питања у вези са тим и додао да се ништа неће суштински променити, осим што ће у режиму I степена заштите риболов, као и лов бити забрањен, као и то да ће бити потребне нове, посебне риболовачке дозволе, које ће важити у заштићеном подручју. Емил Мангер, љубитељ природе и риболовац, мишљења је да у сливу реке Тамиш већ годинама заступљена бесправна сеча стабала, док се, притом, не пошумљава у довољној мери. Јелена Кешељ из ЈП „Воде Војводине” одговорила је да опходња меких лишћара износи 25 година и да је након сече истих, обавеза управљача да обнови шуму новим засадима, што ЈП „Воде Војводине” и чине. Лидија Стевановић се надовезала и сложила да је потребно много више радити на унапређењу заштите животне средине у Србији и да је потребно доста времена и труда сваког од нас понаособ како би се то и остварило. Похвале на рачун рада Риболовачког Савеза Војводине изнете су и у Сечњу од стране мештана, који предлажу исте за управљача заштићеног подручја.

Јавна расправа завршена је у 12:30 часова.

4. ЈАВНА РАСПРАВА У ЗРЕЊАНИНУ (13.6.2023. године, са почетком у 13.00 часова у Барокној сали Градске куће, Трг Слободе 10).

Јавној расправи у Зрењанину присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;

представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Марина Јањош и Марко Туцаков;
представници Риболовачког Савеза Војводине;
представник ЈП за газдовање шумама „Воде Војводине”;
Представник ЈП „Војводинашуме”;
друга заинтересована правна и физичка лица.

Мирко Ђурђевић, представник ЈП „Војводинашуме”, указао је на пошумљеност територије Војводине, уз напомену да је она изузетно ниска и да би требало уврстити проблем пошумљавања и решавање истог у Уредбу. Марко Туцаков је сагласан са констатацијом, где додаје да шуме могу бити и заштитни фактор од сунца приликом пашарења. Оливер Аџић, представник Риболовачког Савеза Војводине, мишљења је да риболовачки туризам у овом подручју изражен и да би се евентуалном забраном риболова од стране новог управљача, негативно утицало на привреду. Остали коментари су се односили на рачун деловања и рада Риболовачког Савеза Војводине, упоређивања екосистема пре и за време њиховог управљања овим рибарским подручјем, који је немерљив, и предлажу исте за управљача заштићеним подручјем.

Јавна расправа завршена је у 15.15 часова.

5. ОДГОВОРИ НА ДОСТАВЉЕНЕ ПРИМЕДБЕ

Примедбе на документа о заштити званично су доставили:

ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад,
ЈП „Војводинашуме”, Петроварадин,
„Рибарство” ДОО, Баранда,
„НИС” а.д. Нови Сад,
Еколошки покрет „Падина” (ЕКОП), Падина.

Министарство заштите животне средине и Покрајински завод за заштиту природе размотрили су достављене примедбе и на исте дали усаглашене одговоре.

ПРИМЕДБА ДОО ЗА РИБАРСТВО И ИСКОРИШЋАВАЊЕ ВОДА „РИБОЛОВАЧКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ”, НОВИ САД

Примедба ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад, односи се на предлог управљача ПИО „Потамишје”, ЈВП „Воде Војводине” Нови Сад, у којој је наведено да је „Риболовачки савез Војводине”, као корисник делова рибарског подручја „Срем”, „Банат” и „Бачка” заинтересован да буде управљач овог заштићеног подручја.

Одговор: Министарство заштите животне средине ће, пре доношења коначне одлуке о управљачу ПИО „Потамишје”, а у складу са Правилником о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја (“Сл. гласник РС“, бр. 85/09) узети у разматрање предлог ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад.

ПРИМЕДБЕ ЈП „ВОЈВОДИНАШУМЕˮ

Примедба која се односи на члан 5. став 2. тачка 1. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана примене хидротехничких мера и других интервенција којима се трајно нарушава водни режим заштићеног поручја. Имајући у виду да је ревитализација постојећих и копање нових канала мера која је неопходна ради регулисања водног режима у циљу очувања постојећих и подизање нових шума, са аспекта шумарства мера није применљива у III степену због подизања плантажа где се ради наводњавање.

Одговор: Мера је конципирана како би се очувала главна својства заштићеног подручја због којих се оно и предлаже за заштиту. Овом мером се спречава деградација и омогућава заштита преосталих осетљивих, угрожених, ретких и за заштиту приоритетних типова станишта (Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување „Службени гласник РС”, бр. 35/10; даље: Правилник о стаништима), као и станишта веома великог броја строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведених у Студији заштите (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, „Сл. гласник РС”, бр. 5/10, 47/11, 32/16, 98/16; даље: Правилник о врстама) и заштита њихових станишта, на основу члана 74. Закона.

Примедба која се односи на члан 5. став 2. тачка 3. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана уклањања травног покривача са слојем земљишта, јер ова мера представаља проблем за изградњу и санацију шумских путева.

Одговор: Мера је конципирана како би се станишта од приоритетног значаја за заштиту (Правилник о стаништима), станишта веома великог броја строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведених у Студији заштите (Правилник о врстама) заштитила од специфичног вида угрожавања, који се састоји од веома тешке деградације травне вегетације скидањем траве и тла, а која се користи за вештачке травњаке. Мера не третира изградњу шумских саобраћајница, која ће се регулисати на основу члана 9. Закона.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 7. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана сече и оштећивања старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа, дата је сугестија да је потребно дефинисати критеријуме за стара и репрезентативна стабла.

Одговор: Прихвата се сугестија тако што се брише тачка 7. и дефинише нова тачка у члану 5. став 3. која гласи:

„сеча и оштећивање значајних, старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа, у складу са смерницама за одрживо газдовање шумама по међународно прихваћеним критеријумима;ˮ

Образложење: Наведена стабла веома су значајна станишта врста која се штите на основу Правилника о заштити врста, а наведено подручје је у великој мери остало без оваквих стабала у последњих 60 године врло интензивног шумарства. Будући да је њихов број веома мали, а да су све шуме на овом подручју сертификоване по међународно прихваћеним критеријумима, те да очување управо ових стабала спада у обавезу ЈП „Војводинашумеˮ, које је корисних свих шума на овом подручју, те директно и успешно примењује међународне стандарде, сматрамо да је овако дефинисана мера прецизна, исцрпна и задовољава прописе наведене у Закону и Правилнику о заштити врста.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 9. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана ширења подручја на којима се гаје шумске културе алохтоних врста дрвећа које се понашају инвазивно у Панонском биогеографском региону, примедба се односи на забрану подизања засада тополе и/или багрема у III степену, имајући у виду да применом ове мере, у складу са станишним условима ЈП „Војводинашуме” неће моћи да повећају површине под шумама тополе и/или багрема у циљу повећања шумовитости Баната (стратешки циљ).

Одговор: Мера се не односи на клонове и хибриде, већ само на врсте. Према стручно дефинисаним мерама које Завод спроводи, односи се на јасенолисни јавор (Acer negundo), кисело дрво (Ailanthus glandulosa), западни копривић (Celtis occidentalis), дафину (Eleagnus angustifolia), пенсилванијски длакави јасен (Fraxinus pennsylvanica), трновац (Gleditsia triachantos), багрем (Robinia pseudoacacia) и сибирски брест (Ulmus pumila).

У вези са чланом 5. став 2. тачка 15. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана обављања активности којима се угрожава проходност и функционалност обале, примедба је да није јасно дефинисана тачка 15.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се брише тачка 15. и дефинише нова тачка у члану 5. став 3. која гласи:

„обављање активности уређења обале којима се угрожава проходност и функционалност обале за ситне слабо покретљиве животиње”.

Образложење: Под наведеним се подразумевају хидротехничке и хидрограђевинске интервенције које од природних обала могу да направе вештачке творевине, са вештачким супстратима и без вегетације, које онда делују као непремостиве препреке за кретање животиња. Искуство ПЗЗП у стручним надзорима који су обављани приликом издавања услова заштите природе за активности које подразумевају различите врсте уређења обале јесте да се наведене интервенције веома често реализују на начин да обала буде еколошка баријера за слабо покретљиве животиње. Будући да је у питању велики број врста кичмењака и бескичмењака, али и велики број потенцијалних интервенција које смањују функционалност обале, оне се у самом тексту мере не наводе, а приликом издавања услова заштите природе за поједине интервенције прописивање ове мере зависиће од техничке спецификације активности.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 16. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана одлагања опасних материја, као и успостављање транспортне руте опасног отпада, дата је примедба да је ова мера неприменљива за шумарство у делу који се односи на транспортну руту (нпр. доносе се хербициди и односи амбалажа - опасан отпад).

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 16. тако да гласи: „одлагање опасних материјаˮ

Образложење: Примена пестицида у заштићеним подручјима регулисана је чланом 9. и 19. Закона о заштити природе и чланом 45. Закона о средствима за заштиту биља („Сл. гласник РС”, бр. 41/09 и 17/19). Променом текста мере отклањају се евентуалне препреке које се тичу примене пестицида у шумарству, које свакако остају регулисане процедурама предвиђеним Законом о средствима за заштиту биља.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 19. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана извођења било којих активности на начин да угрожавају интегритет подручја, станишта и јединке заштићених и строго заштићених врста, као и типове станишта приоритетна за заштиту, примедба је да је мера превише уопштена и да може да се злоупотреби. У контексту подручја које је поприлично разуђено поставља се питање интегритета.

Одговор: ПЗЗП приликом стручних надзора заштићених подручја наилази на низ угрожавајућих фактора који се односе на веома велики број мера и активности које угрожавају интегритет подручја, станишта и јединке заштићених и строго заштићених врста, као и типове станишта приоритетних за заштиту. Оне не могу да буду дефинисане на начин да буду толико ускоспецифичне да буду део уредбе, а у процесу трајања заштите заштићеног подручја, и такође на основу искуства у стручном раду Завода, могу се појавити сасвим нови радови и активности за које се не зна тренутку проглашења заптићеног подручја. Пример за већину заштићених подручја која постоје у Војводини је изградња фотонапонских (соларних) електрана. Будући да садашњим начином конципрања текста уредбе није могуће исте предвидети, Завод предлаже да наведена мера остане, како би се у процесу издавања услова заштите природе који се тичу активности које угрожавају интегритет подручја, станишта и јединке строго заштићених и заштићених врста, као и типове станишта приоритетне за заштиту, могле прописати одговарајуће забране и ограничења. Мера се у истом или сличном облику већ примењује у многим заштићеним подручјима. Када је у питању интегритет подручја, Завод сматра да је подацима изнесеним у студији заштите јасно доказан.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 2. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, подизања и гајења шума на катастарске парцеле намењене за шумску производњу, као и на планско подизање заштитног зеленила на обрадивом пољопривредном земљишту, примедба је да се од 3888 хектара у катастру као пољопривредно земљиште води 1380 хектара. Предлог је да се искљичи катастар из формулације због неусклађености стања на терену и стања у катастру. Овим испада да се на пољопривредним површинама на којима се налази шума не може газдовати.

Одговор: На терену је заиста присутна наведена ситуација. Са друге стране, из разлога што је она позната (у прошлости су се плантаже топола у великој мери подизале на водном и пољопривредном земљишту), у формулацији мере није наведено „парцеле са културом шума” или „шумско земљиште”, већ „катастарске парцеле намењене за шумску производњу”, онако како су наведене у важећим посебним основама газдовања шумама. Мера је конципирана како би се очувала главна својства заштићеног подручја због којих се оно и предлаже за заштиту.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 3. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, подизање и гајење састојина и групација алохтоних врста, колонова и варијетета дрвећа и жбуња на удаљеност већу од 20 метара од обале главног корита Тамиша, рукавца и мртваје, као на удаљеност већу од 10 метара од руба приобалне водене вегетације, предложено је 20 метара од обале главног корита Тамиша, 10 метара од рукаваца и мртваја, као и на удаљености већој од 10 метара од руба приобалне водене вегетације.

Одговор: Предлог ЈП „Војводинашума” није образложен. Мера је конципирана како би се очувала главна својства заштићеног подручја због којих се оно и предлаже за заштиту. У највећој мери наведени појасеви садрже аутохтону прибрежну вегетацију, те нарочито старе дрвореде беле врбе који су станишта многих строго заштићених врста. ЈП „Војводинашуме“ сагласно је са предлогом мере која се тиче ограничења у вези удаљености од 20 метара од обале главног корита Тамиша и 10 метара од рукаваца и мртваја, будући да су наведене удаљености у складу са Смерницама за одрживо газдовање по FSC стандарду, које ово предузеће већ примењује. Коментар у оригиналном тексту наведеног предузећа се односи на ограничење у односу на руб приобалне вегетације. Уколико наведено ограничење не би постојало, могле би се садити саднице у појасеве тршћака, рогоза и друге приобалне вегетације, што потуно мења ова станишта, деградује и на крају уништава.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 8. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на планирање и изградњу нових објеката ван грађевинског земљишта на привремене, примедба је да проблем може представљати изградња шумсих путева.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 8. и гласи:

„планирање и изградња нових објеката ван грађевинског земљишта, на привремене објектеˮ.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 10. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на коришћење рекреативних пловних објеката на површине унутар подручја у режиму заштите III степена, постављено је питање: Шта ако се површина унутар подручја у режиму заштите граничи са другим, пошто имамо такав случај?

Одговор: Примедба се прихвата тако што се у члану 6. став 2. додаје нова тачка која гласи:

„коришћење рекреативних пловних објеката;ˮ

Образложење: Коришћење рекреативних пловних објеката ограничено је на начин да се они могу користити само унутар подручја у режиму заштите III степена. Дакле, рекреативни пловни објекти не могу да се користе у режимима заштите I и II степена.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 12. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на подизање ограда, на оне које обезбеђују несметану миграцију дивљих животиња и несметано кретање чувара заштићених подручја, примедба је да треба додати: „осим за потребе обнове и подизања нових шумаˮ.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 8. и гласи:

„подизање ограда, на оне које обезбеђују несметану миграцију дивљих животиња и несметано кретање чувара заштићених подручја и на оне које се подижу за потребе обнове и подизања нових шума;”.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 13. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на лоцирање садржаја и обављање активности, који су потенцијани извори повишеног нивоа буке, вибрација и/или узнемиравања живог света, на просторе који су од границе простора под режимом заштите II степена удаљене најмање: а) 20 метара унутар грађевинског земљишта и б) 200 метара ван грађевинског подручја, примедба је да је мера неприменљива за шумарство (нпр. одељење 24, 25 и 30, 31 ГЈ Горње Потамишје).

Oдговор: Прихвата се примедба тако што се брише тачка 13.

Мере очувања и унапређења: Тачка: 10. Обележавање старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа.

Одговор: Примедба се не односи на Нацрт Уредбе, већ на Студију заштите. Предлог је да мера у Студији заштите буде измењена и да гласи: „Обележавање старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа у складу са смерницама за одрживо газдовање шумама по по међународно прихваћеним критеријумимаˮ, на идентичан начин као што је наведено у сличној мери забране.

У делу V 3. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ II СТЕПЕНА - Из овог режима треба изузети плантаже тополе око 30 ha.

Одговор: Примедба се не односи на Нацрт Уредбе, већ на Студију заштите. Веома мали део плантажа преостао је у режиму заштите II степена, ради интегритета подручја у овом режиму. Будући да предложене мере забране не угрожавају урављање плантажа топола у II степену, неће се мењати предложене границе II степена.

У вези са чланом 6. став 2. тачка 2. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера забране, која се односи на промену намене земљишта са катастарском културом пашњака у земљиште друге намене, и/или ненаменско коришћење пашњака. Постављено је питање усклађености стања на терену и катастра.

Одговор: Ова примедба је конципирана и усмерена ка очувању главних својства заштићеног подручја, због којих се оно и предлаже за заштиту, и како би се заштитили од даље деградације преостали осетљиви, угрожени ретки и за заштиту приоритетни типови станишта (Правилник о стаништима), станишта веома великог броја строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведених у Студији заштите (Правилник о врстама), као и заштите њихових станишта, на основу члана 74. Закона. Усклађивање стања на терену и катастра није било предмет Студије о заштити, а ова мера је веома важна и пре свега намењена спречавању даље деградације вредних травнатих станишта и њихових природних вредности.

У вези са чланом 6. став 3. тачка 2. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења која се односи на коришћење пловних објеката, на она која се користе за потребе управљања као и просторно и временски утврђена истраживања, примедба је да се из овог ограничења изузме газдовање шумама.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 2. и гласи:

„коришћење пловних објеката, на она која се користе за потребе управљања, газдовања шумама, као и просторно и временски утврђена истраживања;ˮ

У вези са чланом 6. став 3. тачка 4. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења која се односи на кретање моторних чамаца на чамце који припадају служби чувара заштићеног подручја, чувара риболовног подручја и водопривреде, сугестија је да се у овом ограничењу додају и чамци чувара шума.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 4. и гласи:

„кретање моторних чамаца на чамце који припадају служби чувара заштићеног подручја, чувара риболовног подручја, чувара шума и водопривреде;ˮ

ПРИМЕДБА ПРЕДУЗЕЋА„РИБАРСТВОˮ Д.О.О. БАРАНДА

Примедба коју је Министарству доставило предузеће „Рибарствоˮ д.о.о. из Баранде односе се на изузимање свих површина рибњачког комплекса, које су у приватном власништву предузећа „Рибарствоˮ д.о.о. из Баранде изузму из сваког режима заштите као и из предметне Студије и Уредбе, како би се на означеним локацијама омогућила трансформација у туристичке делатности, уз максимално очување природних вредности предметног простора и дефинисање јасних смерница и услова за заштиту природе.

Одговор: Прихвата се примедба и из предложених граница заштићеног подручја изузимају се све површине рибњачког комплекса, које су у приватном власништву предузећа „Рибарствоˮ д.о.о. из Баранде.

ПРИМЕДБЕ НИС А.Д. НОВИ САД

У члану 6. иза став 2. додати нови став 3., који гласи: Постојећи изграђени објекти енергетских и рударских субјеката и започети радови на режиму заштите II степена, користиће се у складу са одобреном наменом.”

Одговор: Примедба се не прихвата имајући у виду Закон о заштити природе, подзаконска акта донета у складу са наведеним Законом, као и све позитивне прописе Републике Србије, који се односе на започете радове и активности. Мера треба да остане, будући да пословање ове компаније у оквиру екслоатационог поља „Бокаˮ овом мером није угрожено.

ПРИМЕДБЕ ЕКОП ИЗ ПАДИНЕ

ЕКОП из Падине предложио је да управљач ПИО „Потамишје” буде ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад.