Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе 05 Број: 011-2302/2020 од 17. марта 2021. године.
Према Програму јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, јавних служби и друга заинтересована лица у области заштити природе.
У поступку припреме измена закона којим се уређује област заштите природе Министарство заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) спровело је јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе. Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе одржана је у периоду од 19. марта до 7. априла 2021. године. Текст Нацрта закона био је постављен на интернет презентацији Министарства www.ekologija.gov.rs, и и на порталу е - управе.
У складу са тачком 5. Закључка о спровођењу јавне расправе, предвиђено је да ће јавну расправу о Нацрту закона, Министарство заштите животне средине одржати у форми видео конференције или на други могући начин, а јавност ће бити благовремено обавештена о тачном времену и начину спровођења планираних активности у оквиру јавне расправе о Нацрту закона.
Јавни позив за учешће у јавној расправи, у складу са програмом објављен је на интернет страници Министарства и на порталу е - управе.
Пословником Владе у члану 41. прописано је да, рок за достављање иницијатива, предлога, сугестија и коментара у писменом или електронском облику износи најмање 15 дана од дана објављивања јавног позива, као и да јавна расправа траје најмање 20 дана.
Министарство је поступило у складу са наведеним програмом јавне расправе, а с обзиром на епидемиолошку ситуацију, Министарство је и посебно, електронским путем упутило позив за учешће на онлajн јавној расправи следећим органима и организацијама:
Покрајински завод за заштиту природе info@pzzp.rs ;
Агенција за заштиту животне средине office@sepa.gov.rs ;
Републички хидрометеоролшки завод office@hidmet.gov.rs ;
Републички геодетски завод office@rgz.gov.rs ;
Покрајински Секретаријат за заштиту животне средине ekourb@vojvodina.gov.rs ;
Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда beoinfo@beograd.gov.rs ;
Управлачи заштићених подручја (44 управљача)
Покрет одбранимо реке Старе планине, info@novastaraplanina.com ;
Коалиција 27 - коалиција27@гмаил.цом, pr@koalicija27.org ;
Универзитет у Крагујевцу rektor@kg.ac.rs ;
Универзитет Нис uniuni@ni.ac.rs ;
Универзитет Београд kabinet@rect.bg.ac.rs ;
Универзитет Нови Сад rektorat@uns.ac.rs ;
Универзитет Приштина rektorat@pr.ac.rs ;
Стална конференција градова и општина secretarijat@skgo.org .
Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе, због епидемиолошке ситуације и поштовања мера, одржана је онлајн путем платформе Webex, 6.4.2021. године Јавној расправи су присуствовали представници Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Покрајинског завода за заштиту природе, управљачи заштићених подручја на територији Републике Србије, организације цивилног друштва
Након поздравне речи Саре Павков, Александра Дошлић упознала је присутне са кључним изменама и допунама Нацрта закона о изменама и допунама Закона о заштити природе, у циљу отклањања недостатака и унапређења истог. Као кључне разлоге за доношење, навела је изградњу МХЕ и њихов негативан утицај на природу, што је праћено оправданим притиском јавности, и прецизирање транспонованих обавеза из директива ЕУ-Директиве о птицама и Директиве о стаништима.
Током јавне расправе учесници су износили примедбе на предложена решења, односно сугестије и предлоге за боље уређење одређених одредби.
Представница ЗЗПС Милица Влашић Котуровић, Данко Јовић, Весна Јовановић и Ненад Секулић, дали су примедбе на члан 9. Нацрта закона, који се односи на давање претходне сагласности, коју сматрају као правно неодрживу, да се тиме обесмишљава улога другостепеног органа, при чему није јасна садржина таквог претходног мишљења, да је завод управо на Старој планини спречио изградњу великог броја МХЕ, те да их има само неколико. Завод је слао услове надлежним институцијама (министарству и управљачима), наводећи да није проблем да се решења шаљу надлежном министарству и управљачима.
Александра Дошлић предложила је одржавање састанка са представницима оба завода у циљу изналажења најбољег решења по овом питању, а пре пуштања у даљу процедуру доношења Закона о изменама и допунама Закона о заштити природе, при чему би о закључцима са састанка јавност била упозната кроз имплементацију истог у извештај са јавне расправе.
Милица Радановић, представник организације цивилног друштва, такође је дала примедбу на члан 9. и замолила за појашњење о томе на основу чега би Министарство донело претходно мишљење, с обзиром да стручно мишљење доноси стручна кућа, односно завод. Истакла је да се стиче утисак да завод најчешће не може да донесе добре услове због временског ограничења, неизласка на терен и недостатка доступних података са терена. По питању процене утицаја истакла је да би било добро да и јавност учествује у том процесу.
Ивана Васић из Војводинашума предложила је да се продужи време трајања јавног увида, тј. јавне расправе. Предложила је да се управљачи и корисници (власници земљишта) више укључе у смислу уважавања њиховог мишљења на услове заштите природе везано за активности које се планирају на заштићеном подручју, јер управљачи и корисници не могу да буду ни странке у поступку, те да немају механизам да реагују. Едита Бркић из Војводинашума додала је да је управљач немоћан да радове и активности спречи, јер постоје услови завода (члан 57, став 59).
Тања Петровић из организације цивилног друштва „Млади истраживачи” осим предлога да се продужи време трајања јавног увида, односно јавне расправе, осврнула се на члан 108. везано за потстицајна средства која се упућују јединицама локалне самоуправе, са питањем да ли се и даље додељују средства управљачу. Замолила је за појашњење да ли се увођењем оцене прихватљивости у закон уредба о оцени прихватљивости ставља ад акта. Питала је ко припрема оцену прихватљивости, да ли ће се образовати сектор за спровођење те процедуре, износећи забринутост у постојање довољног обима капацитета за спровођење великог броја оваквих поступака.
Снежана Прокић из Министарства заштите животне средине истакла је да су у припреми предлога о поступку имплементације оцене прихватљивости у нацрт закона учествовала два правна експерта са пројекта Натура 2000. По питању капацитета, навела је да би било неопходно да се затражи подршка Министарству и Заводима по питању идентификације конкретних радних места у циљу спровођења овог поступка. Навела је обавезу инвеститора да прибави оцену прихватљивости. Уводе се обавезе према инвеститору у виду изјаве коју инвеститор даје.
Гордана Јанчић из Србијашума изразила је наду да ће се у вези члана 9. изнаћи решење, истичући да би се издавањем претходног мишљења продужило време трајања поступка издавања мишљења, с обзиром на број и обим издатих услова на годишњем нивоу, при чему би онда требало направити неке приоритете. Код оцене прихватљивости потребно је прецизирати да ли се она ради за све планове и пројекте. Изнела је и недоумицу да ли је потребно да ЈП Србијашуме, као управљач и корисник приликом тражења услова за планска документа даје изјаву о могућим утицајима на еколошки значајна подручја. Да ли је могуће дефинисати у члану 8. да, уколико се услови прибављају за планове, да се не траже за годишње програме. Примедба се односи и на акт о испуњености услова, при чему је пракса да се тај акт доставља оном ко је затражио услове, дакле управљачу, а не Министарству. Анализирајући члан 42.рекла је да управљач мора бити информисан са мерама из студије, када студија није доступна (у случају ревизије заштите) и да је потребно наћи модалитет да управљач са новом студијом, или бар мерама из студије буде упознат. По питању Савета корисника, потребно је ближе објаснити како са формира, који му је мандат и тд. Везано за члан 35, који се тиче забране изградње МХЕ-уколико инвеститор већ има грађевинску дозволу, упитала је да ли ће ступањем на снагу овај Закон онемогућити активности везане за изградњу и рад МХЕ.
Александра Дошлић, позивајући се на прелазне и завршне одредбе нацрта закона, рекла је да се започети поступци везани са изградњом МХЕ у заштићеном подручју обустављају по службеној дужности даном ступања на снагу овог Закона, а да МХЕ које су већ изграђене и обављају делатност у складу са прописима настављају са радом до истека важећих дозвола, односно уговора. Што се тиче доступности мера из студије, потребно је да се о томе направи договор са Заводима, да би управљачи били обавештени о мерама које су у обавези да спроводе.
На питање Милице Радановић када се планира нови Закон о заштити природе, одговорено је да је план да се донесе нови Закон у току 2022. године. Позивајући се на члан 35. Нацрта закона, везано за забрану изградње МХЕ у заштићеном подручју, где се наводи да је изградња МХЕ дозвољена уколико се ради о пројектима од националног значаја и општег интереса, сматра да то може представљати опасност, с обзиром да нису јасно дефинисани критеријуми за проглашење националног значаја и општег интереса. Александра Дошлић позивајући се на члан 57. одговорила је да су то пројекти од општег интереса и националног значаја у смислу овог Закона.
Горан Секулић из WWF изражавајући наду да ће у припреми новог Закона бити укључен и сектор цивилног друштва, сматра да је члану 35. потребно извршити доста измена, за шта у овом тренутку нема времена, те да је о томе потребно дискутовати приликом израде новог Закона. Мишљења је да Савет корисника није потребан за сва заштићена подручја, као што су мали Споменици природе (заштићена стабла и слично). Сматра да је остало нејасно како ће се Закон ускладити са међународним конвенцијама. По питању члана 35. Александра Дошлић слаже се да је потребно извршити још измена и допуна, у том смислу навела је и предлог додавања члана 35.а који би се односио на забрану експлоатације шљунка и песка из корита свих река у заштићеним подручјима и истраживања минералних сировина у трећем степену заштите.
На питање Наташе Миливојевић из WWF Adria зашто се не забране све активности на подручју на коме Завод врши валоризацију ради евентуалног проглашења за заштићено, одговорено је да је то могуће кроз Услове заштите природе тек када се уради Студија заштите, достави Министарству и постави се на сајт Министарства.
Слободан Кнежевић, представник друштва за заштиту птица Србије, дао је примедбу на слабу транспарентност поступка доношења аката, такође и примедбу у смислу недовољне укључености јавности и недовољно времена за измене врло битног акта.
Александра Дошлић изјавила је да се на овим изменама ради још од 2018. године, да је невладин и цивилни сектор укључен кроз радне групе, и апеловала је на невладин сектор да се укључује у јавни увид и јавне расправе приликом доношења закона и подзаконских аката, као и аката о проглашењу заштићених подручја, а такође и по питању управљања заштићеним подручјима.
Како су представници цивилног друштва, изнели примедбу процедуралне природе, да сматрају да је процес нетранспарентан, као и то да нису могли да пронађу текст Нацрта закона, иако је исти и цео материјал објављен у делу „ЈАВНЕ РАСПРАВЕ”, на јавној расправи је продужен рок за достављање предлога, примедби и сугестија за још пет дана.
У наредном периоду а у складу са договором са јавне расправе, одржана су два састанка са представницима Завода за заштиту природе Србије и Покрајинског завода за заштиту природе, 12. и 22. априла 2021. године.
Кључно неслагање представника завода са предлозима из Нацрта закона се односило на измену члана 9. по питању надлежности и процедуре издавања решења о условима заштите природе. С обзиром да ни Заводи ни Министарство нису одступили од својих ставова, те да није дошло до заједничког решења у погледу преформулације спорних делова предметног члана, представници ЗЗПС и ПЗЗП, сматрајући да нема сврхе даље полемисати напустили су састанак.
У наредном периоду стручне службе министарства, приступиле су разматрању достављених примедби, предлога и коментара.
Примедбе су доставили:
1. ЈП „Палић-Лудаш”
2. (у име групе организација и научника) МУЗЕЈ ОДБРАНЕ РЕКА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
3. Гордана Грујић
4. Агенција за заштиту животне средине
5. JП „Србијашуме”, Београд
6. ЈП „Војводинашуме”, Петроварадин”
7. Коалиција 27
8. ЈП „Национални парк Тара”
9. Милош Смољанић
10. SAMUK d.o.o. Београд-Земун
11. MAGAL ELEKTRIK d.o.o. Београд-Земун
12. Бревина доо Краљево
13. 15 Avgust doo Београд
14. GEOSYSTEM ENERGY D.O.O.
15. RAS ECO ENERGY DOO Београд-Земун
16. МХЕ МЕЗДРЕЈА ДОО Петровац на Млави
17. МХЕ Звоначка Бања
18. Национално удружење малих хидроелектрана
19. Хидроелектране Хидроволт ДОО
20. ПЛЕМЕН ДОО, Београд
21. Институт за архитектуру и урбанизам Србије
Пре него што се дају одговори на конкретне предлоге, посебно у делу који се односи на забрану изградње хидроелектрана у заштићеним подручјима, што је предмет предложеног члана 35 а), треба истаћи, да је у међувремену ступио на снагу Закон о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”, број 40/2021) од 22. априла 2021. године, па се овим Нацртом закона врши усклађивање са Законом о коришћењу обновљивих извора енергије.
Законом о коришћењу обновљивих извора енергије, у члану 5. тога закона прописано да се забрањује изградња хидроелектрана у заштићеним подручјима. Изузетно од тог става Влада може, на предлог министарства надлежног за рударство и енергетику, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за заштиту животне средине, дозволити радове и активности, односно пројекте на изградњи хидроелектране на заштићеном подручју, уколико се ради о пројектима од јавног и општег интереса, односно о пројектима од посебног или националног значаја за Републику Србију.
Дакле одредба предложеног новог члана 35 а) која је предмет примедби, већ постоји у Закону о коришћењу обновљивих извора енергије, што у правнотехничком смислу изискује другачије дефинисање овог питања у Закону о заштити природе. Због тога се предложени члан 35а) брише, а усаглашавање са чланом 5. Закона о о коришћењу обновљивих извора енергије се врши кроз измене постојећег члана 35. Закона о заштити природе.
Такође, важећим Законом о заштити природе, („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка и 14/16 и 95/18-други закон), у члану 57. у ставу 2. прописано је да Влада може, у складу са законом, дозволити радове и активности, односно пројекте на заштићеном подручју, посебно из области енергетике, саобраћајне инфраструктуре, водопривреде, пољопривреде, туризма, спорта, рударства и заштите природе и животне средине чије је извођење забрањено прописаним режимима заштите, уколико се ради о пројектима од општег интереса и националног значаја.
Дакле и примедбе које су се односиле на утврђивање јавног интереса, уз образложење великог дела учесника јавне расправе, да се Влади оставља превелика диспозиција да сама одлучује, без сагласности и одговарајућег стручног мишљења и институција и непосредно заинересованих грађана, су неприхватљиве, с обзиром да одредба о утврђивању јавног интереса није нова, она већ постоји и у Закону о заштити природе и у Закону о коришћењу обновљивих извора енергије.
У прилогу је табела са примедбама које су прихваћене и примедбама које нису прихваћене, коју можете преузети овде, као и текст Нацрта закона о изменама и допунама Закона о заштити природеу који су уграђене примедбе које су прихваћене коју можете преузети овде.
Примедбе које су биле општег карактера или нису садржале конкретан предлог на сам текст, Нацрта закона су размотрене и такође су наведене у табели.
Прихваћене примедбе су уграђене у текст Нацрта закона који се налази у прилогу.
Примедбе изнете у јавној расправи које су биле правно-техничког карактера ће се додатно размотрити кроз додатну правно-техничку редакцију текста Нацрта закона.
Када су у питању примедбе које су се односиле на брисање одредби из текста Нацрта закона, а полазећи од чињенице да је један од основних циљева закона обезбеђење усклађености за правним тековинама Европске уније, оцењено је да су те одредбе неопходне и да их не треба брисати, како ради усклађености са европским прописима, тако и због чињенице да је реч о одредбама које ни на који начин не представљају сметњу за правни систем Републике Србије и да би их било корисно преузети.