Danas se obeležava Međunarodni dan biodiverziteta

Данас се обележава Међународни дан биодиверзитета

Danas se obeležava Međunarodni dan biodiverziteta

Međunarodni dan biodiverziteta, proglasila je Organizacija Ujedinjenih nacija, a obeležava se 22. maja svake godine. Ove godine globalna tema je „Mi smo deo rešenja” kao nastavak prošlogodišnje teme „Rešenja su u prirodi” koji je naglasio značaj zajedničkog rada na svim nivoima sa ciljem izgradnje budućnosti i života u skladu sa prirodom.

Globalna zajednica pozvana je da preispita svoj odnos prema prirodi i sigurno je da smo, i pored svih tehnoloških dostignuća, u potpunosti zavisni od zdravih ekosistema za pijaću vodu, hranu, lekove, odeću, gorivo, zaklon i energiju. Gubitak biodiverziteta, direktna je posledica nepromišljenih ljudskih aktivnosti poput degradacije ekosistema, seče šuma i nekontrolisanog razvoja infrastrukture.

Ovogodišnji Međunarodni dan biodiverziteta promoviše i proces kreiranja novog globalnog okvira zaštite biodiverziteta posle 2020. godine koji će biti usvojen na 15. zasedanju zemalja članica UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, krajem ove godine.

Kada je reč o zaštiti biološke raznovrsnosti u Srbiji, ona se ostvaruje sprovođenjem mera zaštite i unapređenja vrsta, njihovih populacija, prirodnih staništa i ekosistema u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode. Uzroci koji dovode do smanjenja biodiverziteta uključuju nestajanje, fragmentaciju i degradaciju staništa, ilegalne aktivnosti poput ilegalnog lova, ribolova, ilegalne i neadekvatne seče šuma, neadekvatno očuvanje genetske raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, neplansko uvođenje invazivnih i alohtonih vrsta.

Površina zaštićenih područja trenutno iznosi 7,67% teritorije Republike Srbije. Ekološkom mrežom, koja je uspostavljena radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu i očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune, zaštićeno je više od 20% teritorije Srbije.

Divlje vrste koje imaju poseban značaj sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, zaštićene su kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste. Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva obuhvaćeno je 2.633 divljih vrsta od kojih je 1.783 strogo zaštićenih i 860 zaštićenih divljih vrsta. Sa ciljem unapređenja zaštite vrsta i njihovih staništa, urađene su crvene knjige faune Srbije, i to: Crvena knjiga faune Srbije I – vodozemci, Crvena knjiga faune Srbije II - gmizavci, Crvena knjiga faune Srbije III-ptice i Crvena knjiga faune Srbije IV – pravokrilci a u izradi je i Crvena knjiga faune Srbije V – ribe.

Program zaštite prirode Republike Srbije za period 2021. do 2023. godine, usvojen je 20. maja 2021. na sednici Vlade, u skladu sa  Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Strateškim planom UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period od 2011-2020. godine i Aiči ciljevima zaštite biodiverziteta kao i odlukama donesenim na redovnim zasedanjima Konferencija članica ove konvencije i drugim potvrđenim međunarodnim ugovorima za zaštitu prirode, očuvanje biološke raznovrsnosti i promene klime.  

Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 03.01.2002. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.
Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) je u decembru 1988. godine organizovao sastanak Radne grupe eksperata o biološkoj raznovrsnosti kako bi se istražila potreba za međunarodnom Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti. U Keniji, u Najrobiju, 22. maja 1992. održana je Konferencija o prihvatanju teksta Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, čime je otvoren put za njeno sprovođenje. Konvencija je otvorena za potpisivanje 5. juna 1992. godine na konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”) a stupila je na snagu 29. decembra 1993. godine.
 
Konvencija je jedini međunarodni instrument koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa. Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija.