Srbija će unaprediti stanje životne sredine ukoliko obezbedi pune administrativne i kadrovske kapacitete, obimnija investiranja, i uspostavi takav strateški okvir koji će podrazumevati saradnju svih odgovornih subjekata i ugrađivanje ekoloških ciljeva  u rad svih ministarstava Vlade Republike Srbije, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na panelu „Platforma za partnerstva 2020: Zajedno do održivih ciljeva“ koji je održan u okviru današnje konferencije „Liderstvo je partnerstvo“, u organizaciji „Adrija medija grupe“.

Goran Trivan je objasnio da je u Srbiji, u oblasti zaštite životne sredine, već započela primena koncepta cirkularne ekonomije, koja je ključ za razvoj modernog društva. Pojasnio je da su prvi koraci cirkularne ekonomije napravljeni kroz obezbeđivanje projektno-tehničke dokumentacije i planove koji su preduslov realizacije konkretnih projekata na unapređenju stanja životne sredine, kako na nacionalnom, tako na nivou lokalnih zajednica. Pri tom, naglasio je, odnos u lokalnim zajednicama prema ovim pitanjima se tokom proteklih 15 godina znatno menjao, jer se menja svest građana, i jača uverenje lokalnih samouprava da su infrastrukturni projekti u zaštiti životne sredine, kao što je uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, ili postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, istovremeno prostor za investiciona ulaganja i ekonomsku dobit.

Cirkularna ekonomija je moderan koncept mnogo širi od ekonomskih tema, koji bi trebalo da civilizaciju odvede u pravcu uspešnog rešavanja problema zagađenja, i očuvanja prirodnih resursa, rekao je Trivan. Dodao je da u ovom trenutku na Planeti koristimo 92 miliona tona resusa, tri puta više nego što je to bilo sedamdesetih godina, a do 2050. godine procenjuje se da će se ovaj broj udvostručiti, i zaključio da cirkularna ekonomija može biti rešenje jer na taj način štedimo resurse.

U Srbiji su za zaštitu životne sredine potrebna velika ulaganja od oko 15 milijardi evra, ali je ekologija istovremeno nosilac razvoja, kroz primenu novih tehnologija, uspešnih poslovnih modela kao što je javno-privatno partnerstvo gde su nosioci projekata lokalne samouprave, uz uključivanje inostranih kompanija zainteresovanih za ulaganja, i korišćenje iskustava drugih zemalja, naročito iz okruženja, naglasio je ministar. Sledeći koraci koji vode ka cirkularnoj ekonomiji biće postignuti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, čiji postulati će biti ugrađeni u sve sektorske politike, precizirao je ministar.

Bez stabilne ekonomije nema ulaganja u životnu sredinu, zbog čega ostvareni ekonomski napredak Srbije i stabilizacija budžeta koja se na ovome zasniva, nagoveštavaju veće izdvajanje  sredstava za zaštitu životne sredine, i njeno bolje stanje već od naredne godine, istakao je Trivan. Cirkularna ekonomija čini samo devet posto globalne ekonomije, što znači da Srbija ima dovoljno vremena da uhvati korak sa svetom, i uspešnom primenom ovog koncepta ostvari unapređenje životne sredine i očuvanje prirodnih resursa zajedno sa ekonomskim razvojem, zaključio je.

U diskusiji na panelu, pored ministra Gorana Trivana, učestvovali su ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović, vođa projekta Nemačke organizacije za razvojnu saradnju, Marija Bogdanović, a panel je vodio Dušan Vasiljević, predsednik UO „Vestern Balkans konsalting global“ (Western Balkans Consulting Global). Pored ovog, održan je i panel na temu „Kao jedan: vođstvo, korporativna održivost i kreiranje brend aktivizma“.

Konferenciju je organizovala kompanija „Adrija medija grupa” (Adria Media Group), čiji su institucionalni partneri Vlada RS, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije. Cilj ovogodišnje konferencije usmeren je na temu održive budućnosti.