Vujović je istakla da je Srbija, globalno posmatrano mali emiter gasova sa efektom staklene bašte, ali je kao potpisnica Sporazuma iz Pariza dodatno prilagodila ciljeve.

-  Spremni smo na povećanje klimatske ambicije u okiru revidiranog Nacionalno određenog doprinosa prema zahtevima Sporazuma iz Pariza, i posvećeni ambicioznijem cilju, da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe emisija iz 1990. godine. Prvi korak smo napravili u martu usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, a sada radimo na podzakonskim aktima, koji će identifikovati uticaje i mere za najranjivije sektore. Kako bismo uspešno ostvarili taj cilj, želimo da oformimo mrežu partnerstava, da čujemo predloge i podstaknemo diskusiju, a tu vidim važnu ulogu i današnjeg dijaloga– rekla je Vujović.

Prema njenim rečima, Ministarstvo u partnerstvu sa Programom UN za razvoj, realizuje niz projekata koji su osnova za pozicioniranje Srbije kao regionalnog lidera u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

- Donošenje međusektorskih strateških dokumenata je još jedan korak u sprovođenju ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan. Značajan pomak napravljen je i formiranjem novog sastava Nacionalnog saveta za klimatske promene, u čijem radu učestvuju predstavnici ministarstava, akademske zajednice, civilnog sektora. Prva sednica ovog tela je održana juče, a očekujem da ćemo kroz dijalog, u okviru Saveta, dolaziti do najboljih rešenja. Uspeh različitih inicijativa koje sprovodimo, doneće Srbiji osnov za investicije, nova zelena radna mesta i inovacije u privredi, uz istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. I to je cilj kojem smo potpuno posvećeni – rekla je Vujović.