U skladu sa vrednovanjem pedoloških resursa u okviru Odeljenja za prirodne resurse i vrednosti zaštićenih područja Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, ukazala se potreba izrade krovnog Zakona o zemljištu kao prirodnom resursu koji  bi se odnosio na sve sektorske politike i integralnu zaštitu zemljišta.

Radna verzija nacrta Zakona predlaže način upravljanja, uređenja, korišćenja i zaštite zemljišta, mere sanacije i rekultivacije, inspekcijski nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu i očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa od nacionalnog interesa.

Obaveza donošenja Zakona proističe iz Ustava Republike Srbije i brojnih međunarodnih dokumenata čiji je potpisnik Republika Srbija ili je usklađivanje u toku, kao što su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, Agenda 21, Konvencija o promeni klime, Konvencija o biološkoj raznovrsnosti i dr.

Konvencija o sprečavanju dezertifikacije je osnovni međunarodni ugovor o zaštiti zemljišta koji propisuje i obavezuje uređenje zaštite zemljišta nacionalnim propisima.

Od dokumenata Evropske unije osnov za donošenje ovog zakona utemeljen je i u Bledskom sporazumu o zaštiti zemljišta, Deklaraciji zaštite zemljišta Radne zajednice Podunavskih regija, Izmenjenoj verziji Evropske povelje o zaštiti zemljišta, 6. akcionom programu Evropske unije, Saopštenju Komisije Evropskom veću, Evropskom parlamentu, Ekonomskom i socijalnom odboru i Odboru regija o izradi Strategije zaštite zemljišta Evropske unije.

U Evropskoj uniji do 2014. godine  postoji devet nacionalnih zakona koji uređuju ovu oblast.

Opšti stav i zamerka Evropske komisije urađenim zakonima odnosi  se na to što ni jedan od usvojenih zakona nema integralni pristup zemljištu kao prirodnom resursu.

Vođeni tom činjenicom i ukazanim primedbama, nastojali smo da u najvećoj mogućoj meri posmatramo zemljište kroz sve sektorske politike ne ulazeći u nadležnost ministarstava koja su za svoje potrebe uređivale pojedine oblasti zemljišta u okvirima delatnosti kojima se bave. Ideja je da sve te oblasti budu povezane i usklađene.

U ovoj fazi izrade Zakona, molimo sve zainteresovane, naročito naučnike, kolege iz struke, poljoprivrednike i nevladine organizacije da primedbe na predlog radne verzije nacrta Zakona i konstruktivne predloge dostavaju na mail adresu Mila.Vicentijevic@mprrpp.gov.rs. Radna grupa će sa zadovoljstvom da prihvati sve predloženo što bi moglo da doprinese poboljšanju predloženog teksta i postizanja  cilja Zakona.

Deo koji se odnosi na kaznene odredbe biće naknadno urađen.

Tekst Predloga nacrta zakona će biti izložen na sajtu 30 dana posle čega će se organizovati javna rasprava o konačnom predlogu Zakona, o čemu će naknadno uslediti obaveštenje.

Kao koordinator, zahvaljujem se svim članovima Posebne radne grupe na izuzetnoj angažovanosti i stručnoj podršci koja je timski dala veliki doprins u izradi predloženog teksta.

Naročito zahvaljujem koleginici Mirjani Gucić, prof. dr Aleksandru Đorđeviću, Marinu Krešiću, prof. dr Milanu Kneževiću, dr Draganu Čakmaku, Jadranki Njegovanović, dr Nebojši Veljkoviću, Đorđu Komnenovu, Mališi Mladenoviću i prof. dr Ratku Kadoviću.

Takođe zahvaljujem koleginicama Zorici Petrović i Rozaliji Tomić iz Novog Sada koje su dale svoj doprinos radu Radne grupe.

Posebnu zahvalnost dugujem dr Viktoru Simončiću iz Zagreba koji je nesebičnim angažovanjem strpljivo, dnevno učestvovao i rešavao mnoge dileme i nedoumice na koje smo u radu nailazili.

Zahvaljujem i rukovodstvu našeg ministarstva, posebno dr Srđanu Beliju, Milani Rakić, Aleksandri Došlić i ministru dr Milanu Bačeviću bez čijeg razumevanja i podrške  ne bismo mogli, na ovaj način, da realizujemo naš višemesečni rad.

Mila Vićentijević, koordinator Projekta

Predlog nacrta zakona možete pogledati ovde.