Govoreći o usklađivanju sa EU ETS sistemom i CBAM mehanizmom, ministarka je istakla da je Srbija već započela uvođenje nacionalne cene ugljenika od četiri evra po toni CO₂ ekvivalenta, dok trenutno u EU ETS sistemu iznosi 75 evra.  

„Srbija je pionir i jedan od najboljih implementatora klimatske regulative koju primenjuje postepeno, uz očuvanje konkurentosti domaće privrede. Naš pristup je postepen i ekonomski održiv. Cilj je da se domaća privreda pripremi za uslove koji već postoje na tržištu Evropske unije, ali na način koji ne ugrožava konkurentnost industrije. Želimo da sprečimo dvostruko oporezivanje i cilj je da se deo sredstava koja privreda izdvaja kroz nacionalnu cenu ugljenika vrati privredi za konkretne mere dekarbonizacije za jače uključivanje obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnost, niskougljeničnih tehnologija i zelene tranzicije“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla i da je Srbija je u prethodnih nekoliko godina prva uvela MRVA sistem - za monitoring, izveštavanje i akreditaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a u ovom momentu imamo 97 dozvola za operatore.

„Uspostavili smo eGHG platformu, doneli ključne podzakonske akte i započeli izdavanje dozvola za emisije, čime je postavljen temelj za sistematsko praćenje emisija i primenu nacionalne cene ugljenika. Srbija je danas među institucionalno naprednijim državama regiona u ovoj oblasti i nastavlja pripreme za dalje usklađivanje sa EU ETS kroz plan transpozicije, analizu zakonodavstva i jačanje administrativnih kapaciteta. CBAM i EU ETS jasno pokazuju da će buduća konkurentnost zavisiti ne samo od cene i kvaliteta proizvoda, već i od stepena dekarbonizacije proizvodnje“, rekla je Pavkov.

Ministarka  je dodala i da je ponosna da može da saopšti i veliku vest da je Srbija otvorila nove fondove na međunarodnom nivou, a uskoro se otvara još jedan fond pri EU koji nudi velike mogućnosti u oblasti klimatskih promena, cirkularne ekonomije, zaštite prirode, što sve zajedno doprinosi samoj dekarbonizaciji.