Poznat kao jedan od najzelenijih gradova, ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Evrope, Sombor i danas brine o svojim zelenim površinama. U okviru nacionalne ekološke kampanje „Priroda nema alternativu: Zato deluj i ti“, koju sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, na Apatinskom putu obnovljeni su drvoredi novim sadnicama, a akciju je podržala ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, kao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković. Cilj akcije bio je podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i aktivnog delovanja mladih u ekološkim aktivnostima.

Postojeći drvoredi kod gradskog bazena obnovljeni su sa više od  120 novih sadnica. Mladima je bilo zanimljivo i inspirativno da učestvuju u ovakvoj akciji, da sade drveće koje će jednog dana biti zeleni ukras njihovog grada. Uz osmeh, u grupama su zasukali rukave i polagali sadnice u zemlju, prateći uputstva. Za svoj trud nagrađeni su simbolično bedževima i majicama, a većina njih je rekla da će se uvek odazvati ovakvim ekološkim akcijama.

Nacionalna kampanja „Priroda nema alternativu: Zato deluj i ti“ nastoji da podstakne učešće mladih u zaštiti životne sredine i podizanje svesti zajednice o njenom značaju, sa vizijom da ekološki osvešćeni mladi ljudi budu aktivni akteri održivog razvoja i zelenih promena u lokalnim zajednicama širom Srbije, tako što bi se kroz savremene komunikacione kanale i konkretne terenske aktivnosti inspirisali i ojačali da prepoznaju svoju ulogu i aktivno doprinesu očuvanju životne sredine.

Očuvanje gradskog zelenila je viševekovna praksa u Somboru

Izbor Sombora za učešće u ovoj kampanji, kao svojevrsnom dobrom primeru prakse, ne čudi, s obzirom na to da je dužna pažnja urbanom zelenilu u ovom gradu i doslovno viševekovna praksa. Naime, još osamdesetih godina 18. veka, tadašnji somborski gradonačelnik Josip Marković započeo je ozelenjavanje varoši i njegove okoline formiranjem rasadnika i sadnjom slavonskog hrasta na 900 jutura zemlje na pustarama Bukovac i 140 jutara u Šikari. Od ozelenjavanja nisu odustali ni njegovi naslednici poput Petra Vukićevića, a najzaslužniji za titulu „Zelengrada”, sa ukupnom zelenom površinom od 90.000 kvadratnih metara, četiri parka, 121 kilometar dugačkih drvoreda, sa više od 20.000 stabala, nesumnjivo je gradonačelnik Čihaš Bene s kraja 19. veka. O njemu se i danas u Somboru prepričava anegdota da je svako jutro obilazio grad i u lični notes evidentirao stanje stabala drveća, među kojima sa oko 8.000 stabala dominira američki koprivić (Celtis occidentalis), poznat i kao bođoš, zadržava prašinu iz vazduha.

Novi kapitalni projekti u Somboru

Prilikom posete Somboru, Pavkov je najavila da će Ministarstvo zaštite životne sredine u Somboru raditi na izgradnji više kapitalnih projekata koji će u velikoj meri uticati na bolji kvalitet života svih građana.
„U narednom periodu počeće veliki kapitalni projekat za grad Sombor, a to je izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom. Uključivanje Sombora u Nacionalni program čvrstog otpada kroz Regionalni centar Rančevo predstavlja veliki korak ka modernom i održivom upravljanju otpadom“, rekla je Pavkov.
Ministarka je naglasila da se ove godine završavaju dva značajna projekta: prvi je zamena kotlarnice u svečanoj sali u Gradskoj kući u Somboru, koja je prešla na ekološki prihvatljiviji energent, a drugi je rekultivacija parka u Kolutu.