Javna rasprava o Nacrtu zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, 05 Broj 011-11476/2021 od 8. decembra 2021. godine.

Prema Programu javne rasprave o Nacrtu zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa i organizacija, javnih službi, kao i druga zainteresovana lica u oblasti zaštite životne sredine.

U postupku pripreme Nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Javna rasprava održana je u periodu od 10. do 29. decembra 2021. godine. Tekst Nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance bio je postavljen na internet stranici Ministarstva www.ekologija.gov.rs.

Poslovnikom Vlade u članu 41.  propisano je da, rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pisanom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, kao i da javna rasprava traje najmanje 20 dana.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance održana je u vidu prezentacije i konsultacija na stručnoj javnoj raspravi putem video konferencije, u dva navrata, 21. decembra 2021. godine, sa početkom u 10:30 časova i 27. decembra 2021. godine sa početkom u 12:00 časova. 

Javnoj raspravi 21. decembra 2021. godine su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i zainteresovanih pravnih lica.

Javnoj raspravi 27. decembra 2021. godine su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva unutrašnjih poslova, Gradske uprave Grada Pančeva, operatera seveso postrojenja, zainteresovanih pravnih i fizičkih lica lica i nevladinih organizacija.

Nakon uvodne prezentacije Nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, učesnici javne rasprave pozvani su da iznesu svoje primedbe, sugestije i predloge na predloženi tekst, odnosno da daju sugestije i predloge za bolje uređenje određenih delova tog zakona.

Sve sugestije, predlozi i komentari koji su dostavljeni Ministarstvu zaštite životne sredine do 29. decembra 2021. godine, kada je javna rasprava završena, uzeti su u razmatranje.

Potpun izveštaj sa javne rasprave možete preuzeti ovde.

Javna rasprava o Predlogu programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave o Predlogu programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom 05 Broj: 353-10620/2021 od 17 novembra 2021. godine.

Prema Programu javne rasprave o Predlogu programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom (u daljem tekstu: Predlog programa zaštite vazduha) učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa i organizacija, privrednih subjekata, poslovnih udruženja, stručne javnosti, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva i druga zainteresovana lica u oblasti zaštite životne sredine.
U postupku pripreme Predloga programa zaštite vazduha, Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) sprovelo je javnu raspravu o Predlogu programa zaštite vazduha. Javna rasprava održana je u periodu od 19. novembra do 8. decembra 2021. godine. Tekst Predloga programa zaštite vazduha bio je postavljen na internet stranici Ministarstva www.ekologija.gov.rs.

Poslovnikom Vlade u članu 41.  propisano je da, rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pisanom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, kao i da javna rasprava traje najmanje 20 dana.
Javna rasprava o Predlogu programa održana je u vidu prezentacije i konsultacija na stručnoj javnoj raspravi putem video konferencije 29. novembra 2021. godine sa početkom u 10:30 časova.  

Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova, Instituta za fiziku u Beogradu, predstavnici zavoda za javno zdravlje, predstavnici opštinskih i gradskih uprava, međunarodnih organizacija, organizacije civilnog društva i dr.

Nakon uvodne prezentacije, učesnici sastanka pozvani su da iznesu svoje primedbe, sugestije i predloge na predložen tekst, odnosno da daju sugestije i predloge za bolje uređenje određenih delova Predloga programa zaštite vazduha.
Sve sugestije, predlozi i komentari koji su dostavljeni Ministarstvu zaštite životne sredine do 8. decembra 2021. godine kada se javna rasprava završena, uzeti su razmatranje.

Potpun izveštaj sa javne rasprave možete preuzeti ovde.

 

U postupku pripreme Nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javne konsultacije o Nacrtu zakona u periodu od 18. novembra 2021. godine do 28. novembra 2021. godine, stavljanjem Nacrta zakona na sajt Ministarstva zaštite životne sredine (https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-procesu-konsultacija-u-vezi-sa-nacrtom-zakona-o-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu),  kako bi sve zainteresovane strane bile blagovremeno i pravilno informisane o predloženim zakonskim rešenjima, čime bi se omogućilo da daju svoj doprinos daljem unapređenju predloženih zakonskih rešenja.

Tokom javnih konsultacija, dana 24. novembra 2021. godine, održana je video konferencija – Javne konsultacije o prvom Nacrtu zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, putem Webex platforme (https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=mf714242de6f3ae8c3c2bdf8f799cfcbf) , zbog trenutne COVID situacije, u periodu od 13:00 do 14:30 časova na kojoj je predstavljen prvi Nacrt zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Kao rezultat sprovedenih javnih konsultacija, Ministarstvu zaštite životne sredine dostavljeni su komentari, primedbe i sugestije i isti su dostavljeni Radnoj grupi u cilju sačinjavanja ovog izveštaja.

Javnim konsultacijama o prvom Nacrtu zakona prisustvovali su predstavnici državnih organa i organizacija, privrednih subjekata i druga zainteresovana lica    u    oblasti    zaštite    životne    sredine:

Izveštaj o sprovedenim javnim konsultacijama možete preuzeti OVDE.

 

U postupku pripreme Nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javne konsultacije o Nacrtu zakona u periodu od 18. novembra 2021. godine do 28. novembra 2021. godine, stavljanjem Nacrta zakona na sajt Ministarstva zaštite životne sredine    (https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-procesu-konsultacija-u-vezi-sa-nacrtom-zakona-o-strateskoj-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu),  kako bi sve zainteresovane strane bile blagovremeno i pravilno informisane o predloženim zakonskim rešenjima, čime bi se omogućilo da daju svoj doprinos daljem unapređenju predloženih    zakonskih    rešenja.

Tokom javnih konsultacija, dana 25. novembra 2021. godine, održana je video konferencija – Javne konsultacije o prvom Nacrtu zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, putem Webex platforme (https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=m44fe033ae2accf52ccfd23120eff8bd8) , zbog trenutne COVID situacije, u periodu od 13:00 do 14:30 časova na kojoj je predstavljen prvi Nacrt zakona o  strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Kao rezultat sprovedenih javnih konsultacija, Ministarstvu zaštite životne sredine dostavljeni su komentari, primedbe i sugestije i isti su dostavljeni Radnoj grupi u cilju sačinjavanja ovog izveštaja.

Javnim konsultacijama o prvom Nacrtu zakona prisustvovali su predstavnici državnih organa i organizacija, privrednih subjekata i druga zainteresovana lica    u    oblasti    zaštite    životne    sredine:

Izveštaj o sprovedenim javnim konsultacijama možete preuzeti OVDE.

 

U postupku pripreme Nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javne konsultacije o Nacrtu zakona u periodu od 17. novembra 2021. godine do 1. decembra 2021. godine, stavljanjem Nacrta zakona na sajt Ministarstva zaštite životne sredine (https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-procesu-konsultacija-u-vezi-sa-prvim-nacrtom-zakona-o-kontroli-opasnosti-od-velikih-udesa-koji-ukljucuju-opasne-supstance), kako bi sve zainteresovane strane bile blagovremeno i pravilno informisane o predloženim zakonskim rešenjima, čime bi se omogućilo da daju svoj doprinos daljem unapređenju predloženih zakonskih rešenja.

Tokom javnih konsultacija, dana 26. novembra 2021. godine, održana je video konferencija – Javne konsultacije o prvom Nacrtu zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, putem Webex platforme (https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=m1fe6a3505cd9de91d62034ad53e3891b), zbog trenutne COVID situacije, u periodu od 13:00 do 14:30 časova na kojoj je predstavljen prvi Nacrt zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.
Kao rezultat sprovedenih javnih konsultacija, Ministarstvu zaštite životne sredine dostavljeni su komentari, primedbe i sugestije i isti su dostavljeni Radnoj grupi u cilju sačinjavanja ovog izveštaja.

Javnim konsultacijama o prvom Nacrtu zakona prisustvovali su predstavnici državnih organa i organizacija, privrednih subjekata i druga zainteresovana lica u oblasti zaštite životne sredine:

Izveštaj o sprovedenim javnim konsultacijama možete preuzeti OVDE.

 

Javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o zašiti od buke u životnoj sredini 05 Broj: 011-5175/2021 od 02. juna 2021. godine.

Prema Programu javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa i organizacija, javnih službi i druga zainteresovana lica u oblasti zaštite od buke u životnoj sredini.

U postupku pripreme zakona kojim se uređuje oblast zaštite od buke u životnoj sredini Ministarstvo  zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o zašiti od buke u životnoj sredini. Javna rasprava o Nacrtu zakona o zašiti od buke u životnoj sredini održana je u periodu od 03. do 23. juna 2021. godine. Tekst Nacrta zakona bio je postavljen na internet stranici Ministarstva i na portalu e – uprave. Javni poziv za učešće u javnoj raspravi, u skladu sa programom objavljen je na internet stranici Ministarstva.

Poslovnikom Vlade u članu 41.  propisano je da, rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pismenom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, kao i da javna rasprava traje najmanje 20 dana.

Ministarstvo je postupilo u skladu sa navedenim programom javne rasprave, a s obzirom na epidemiološku situaciju, Ministarstvo je i posebno, elektronskim putem uputilo poziv za učešće na onlajn javnoj raspravi, među ostalima i sledećim organima i organizacijama:

•    Privredna komora Srbije:
•    Stalna konferencija gradova i opština;
•    Institutima, Zavodima za javno zdravlje i drugim stručnim organizacijama za merenje buke u životnoj sredini:
•    Fakultet zaštite na radu u Niš
•    Zavod za javno zdravlje Zrenjanin 
•    Zavod za javno zdravlje Subotica
•    Zavod za javno zdravlje „Timok“
•    Zavod za javno zdravlje Vranje
•    Zavod za javno zdravlje Kruševac
•    IBS – Institut za bezbednost i sigurnost na radu
•    Anahem
•    JKP Beogradske elektrane – Centar za ispitivanje, kvalitet i ekologiju, Beograd.
•    Institut za bezbednost i preventivu Novi Sad
•    IMS
•    Institut za javno zdravlje Sremska Mitrovica
•    Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
•    Institut za bezbednost i humanizaciju rada
•    MD Projekt d.o.o. Niš
•    Zavod za javno zdravlje Pančevo
•    Zavod za javno zdravlje Šabac
•    Rudarski Institut d.o.o. Beograd
•    Zavod za javno zdravlje Požarevac
•    Jugoinspekt a.d.
•    Zavod za javno zdravlje Kikinda
•    Zavod za javno zdravlje Pirot
•    Institut Alfapreving
•    TOC 
•    Zavod za javno zdravlje Čacak
•    Zaštita na radu Beograd
•    Miphem
•    Institut zaštite na radu
•    Vatrogas
•    Institut za javno zdravlje Kragujevac
•    Instalacija-inženjering
•    Institut za preventivu, zaštitu na radu protiv požarnu zaštitu i razvoj d.o.o.
•    CIP 
•    Institut za javno zdravlje Vojvodine

Javna rasprava o Nacrtu zakona o zašiti od buke u životnoj sredini, zbog epidemiološke situacije i poštovanja mera, održana je onlajn putem platforme Webex, 15. juna 2021. godine. Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, predstavnici ovlašćenih stručnih organizacija za merenje buke, predstavnik SKGO (Stalna konferencija gradova i opština), Zavodi za javno zdravlje, inspekcija za zaštitu životne sredine grada Požarevca i dr.

Javnu raspravu otvorila je i vodila Aleksandra Imširagić Đurić. Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine koji su učestvovali u javnoj raspravi su Aleksandra Imširagić Đurić v.d. pomoćnik ministra, Slađana Brđić, šef Odseka, Darinka Milovanović, pravnik, Nebojša Damjanović, pravnik, Sanja Milenkoivć, pravnik i Olivera Topalov, viši savetniku. Ministarstvo zaštite životne sredine upoznalo je prisutne sa ključnim izmenama Nacrta zakona o zašiti od buke u životnoj sredini. Kao ključne razloge za donošenje novog zakona, navedeno je transponovanje obaveza iz direktiva EU (DIREKTIVA 2002/49/EU, DIREKTIVA 2015/996/EU), obavezu izrade strateških karata buke, redovno izveštavanje, davanje ovlašćenja komunalnim milicionarima za vršenje merenja nivoa buke poreklom iz ugostiteljskih objekata i dr.

Tokom javne rasprave učesnici su iznosili primedbe na predložen tekst, odnosno sugestije i predloge za bolje uređenje određenih odredbi.

Prof. Dr. Momir Praščević izneo je primedbu da rokovi za izradu strateških karata buke budu usaglašeni sa rokovima navedeni u Direktivama tj. da budu 2022. godina i 2027. godina, a ne 2024. godina kako je navedeno u tekstu Nacrta zakona o zašiti od buke u životnoj sredini. Takođe je izneo primedbu, da se svi izvori buke moraju tretirati na isti način i kako se ugostiteljski objekti ne mogu izuzeti kao posebni izvori buke. Predlog je da komunalna milicija vrši merenje buke iz ugostiteljskih objekata, na isti način i pod istim uslovima kao i ovlašćene stručne organizacije (koje su uložile sredstva i u opremu i u ljudske resurse, kako bi ispunili propisane uslove). Postavio je pitanje po kojoj metodologiji bi komunalna milicija vršila merenje i kojim uređajima. Ministarstvo zaštite životne sredine je odgovorilo da je 2024. godina izabrana kao realna godina za izradu strateških karata buke, a da će se revizija raditi i rokovi će biti usaglašeni kasnije sa rokovima iz Direktive, a da će objedinjenim odgovorima sa Javne rasprave Nacrta zakona o zašiti od buke u životnoj sredini, biti i odgovor na pitanje koje se odnosi na merenje buke iz ugostiteljkih objekata. 
Ministarstvo zaštite životne sredine je naglasilo da prioritet novog zakona usglašavanje sa direktivama EU iz oblasti zaštite od buke, davanje novih ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave, a da su na inicijativu grada Beograda date dopune koje se odnose na čl. 19. i 26. i data je mogućnost komunalnoj miliciji da vrši merenje buke iz ugostiteljkoh objekata
Nataša Simić, nezavisna građanka, postavila je pitanje da li će komunalna milicija dolaziti po pozivu i da li će reagovati “na licu mesta“ kao i da li će biti propisane otežavajuće okolnosti za ponavljanje prekršaja. Ministarstvo zaštite životne sredine je odgovorilo da će JLS propisati način kontrole ugostiteljskih objekat a, kao i njihovo opremanje,dok su  kaznenim odredbama predloga zakona, propisane mere koje se izriču ukoliko je došlo do obnavljanja prekršaja.
Mila Milenković, dala je komentare u svojstvu građanke i postavila je pitanje ovlašćenja komunalnih milicionara. Smatra da je mala verovatnoća da se eksperti u oblasti merenja buke zaposle u komunalnoj miliciji. Ministarstvo zaštite životne sredine je odgovorilo da ukoliko bi komunalna milicija dobila ovlašćenja za merenje buke po ovom zakonu, ona će razmotriti svoje ljudske resurse. Ministarstvo zaštite životne je po ovom pitanju pozvalo da se u javnu raspravu uključe i predstavnici komunalne milicije ili Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, s obzirom da je javna rasprava pokazala veliko interesovanje za članove zakona koji se odnose na merenje buke iz ugostiteljskih objekata, od strane komunalne milicije. Nakon ovog poziva, niko se nije javio za reč.
Profesionalni upravnik stambenog objekta u Starom gradu je iznela stav da bi urbanistički trebalo predvideti zelene površine između višespratnih stambenih objekata, koje bi izvršile na neki način zvučnu izolaciju; postavljeno je pitanje i o radu inspekcijskih službi.Ministarstvo zaštite životne sredine  je odgovorilo, da se nadležnost inspektora za zaštitu životne sredine ne menja i da su posliovi inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite od buke (životne sredine) povereni inspekcijskim službama jedinica lokalne samouprave.
Predstavnik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) je izneo da je javna rasprava konstruktivna i da će SKGO, ukoliko bude potrebe, objediniti stavove jedinica lokalne samouprave.
Olivera Najdanović, inspektor za zaštitu životne sredine grada Požarevca je iznela nekoliko komentara na tekst Nacrta zakona i dala predloge za drugačije formulacije čl 16., 18. i 37. i navela da će svoje sugestije i komentare dostaviti i u formi propisanog obrasca. 
Nebojša  Lukić, načelnik komunalne milicije grada Požarevca izneo je stav  da je Zakonom o komunalnoj miliciji već propisana stručna sprema koju komunalni milicionar mora imati, kao i da propisivanjem nekih posebnih uslova za potrebe merenja buke iz ugostiteljskih objekata, neće biti moguće, zbog malog broja komunalnih milicionara, vršiti merenje buke od strane komunalne milicije. Predlaže da svaki komunalni milicionar može da vrši merenje buke iz uostiteljskih objekata. Ministarstvo zaštite životne sredine  je odgovorilo da će se ovaj predlog razmotriti. 
Prof. dr. Momir Praščević je ponovo naglasio da je merenje buke izuzetno složen proces i da komunalna milicija mora imati to u vidu. 
Ministarstvo zaštite životne sredine jo jednom je pozvalo pozvalo sve učesnike da svoje predloge dostave i na propisanom obrascu.
Sve sugestije, predlozi i komentari dostavljeni su Ministarstvu zaštite životne sredine  do 23. juna 2021. godine.Nakon toga stručne službe ministarstva, pristupile su razmatranju dostavljenih primedbi, predloga i komentara.
Ukupno je pristiglo 132. predloga, dostavljenih od strane: 

1.    Objedinjeni predlozi ovlašćenih stručnih organizacija za merenje buke u životnoj sredini
2.    Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda
3.    Sekretarijat za poslove komunalne milicije GU grada Beograda
4.    „NOISE & VIBRATION HUB”
5.    AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE
6.    Vladimir Vojvodić, „FOND ZA INOVACIONU DELATNOST REPUBLIKE SRBIJE”
7.    NIS ad Novi Sad
8.    Nenad Tripković,  „INSTITUT ZA ZAŠTITU NA RADU” ad, Novi Sad
9.    GRADSKA UPRAVA ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE GRADA NOVOG SADA
10.    Tatiana Milina Turanova, inspektor zaštite životne sredine  OU Bački Petrovac
11.    Dragana Ivanović, inspektor zaštite životne sredine  OU Bajina Bašta
12.    Olivera Najdanović, inspektor zaštite životne sredine  GU grada Požarevca
13.    Dragan M.Maravić, punomoćnik udruženja „SAČUVAJMO CETINJSKU I ZETSKU”, Beograd
14.    Ivana Ristić, UDRUŽENI GRAĐANI BLOKA 30, Novi Beograd
15.    Udruženje „NE DAVIMO BEOGRAD”
16.    Zorana Tatić, „ČUVARKUĆA PLUS” – profesionalno upravljanje zgrada
17.    Marija S. Dedović, „ASOCIJACIJA PRAVNIKA AEPA”
18.    Ivan Pantović, advokat, „MORAVČEVIĆ, VOJNOVIĆ I PARTNERI AOD”, Beograd
19.    Ljubiša Živadinović, advokat
20.    Ljubomir Ristić
21.    Marina Ratković
22.    Dušan Pijevac
23.    Aleksandar Dodić
24.    Jasmina Marinković
25.    Milan Micić
26.    Endre Wurts
27.    Marija Bakrac
28.    Nemanja Bradić
29.    Dalibor Majmunović
30.    Vesna Cvetanović
31.    Dragomir Petrović
32.    Dule Dugački
33.    Tamara Pačkovski
34.    Novičić Milivoje
35.    Bogdan Gavrilović
36.    Bojan P.
37.    Radiša Milovanović
38.    Saša Fazlijević
39.    Boris Jovišić
40.    Mladen Jovanović
41.    Snežana Bogdanović
42.    Nikola Milaš
43.    Dragan Kuzmanović
44.    Milivoj Nastasić
45.    Milivoje Novičić
 
 
U prilogu ovog Izveštaja je tabela sa primedbama koje su prihvaćene i primedbama koje nisu prihvaćene, koju možete preuzeti ovde.  Tekst Nacrta zakona o zašiti od buke u životnoj sredini u koji su ugrađene primedbe koje su prihvaćene možete preuzeti ovde.  

Primedbe koje su bile opšteg karaktera ili nisu sadržale konkretan predlog na sam tekst Nacrta zakona, razmotrene su i takođe su navedene u tabeli.
Primedbe iznete u javnoj raspravi koje su bile pravno-tehničkog karaktera će se dodatno razmotriti kroz dodatnu pravno-tehničku redakciju teksta Nacrta zakona.
 

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 05 Broj: 011-2302/2020 od 17. marta  2021. godine.
Prema Programu javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa i organizacija, javnih službi i druga zainteresovana lica u oblasti zaštiti prirode.
U postupku pripreme izmena zakona kojim se uređuje oblast zaštite prirode  Ministarstvo  zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode održana je u periodu od 19. marta do 7. aprila 2021. godine. Tekst Nacrta zakona bio je postavljen na internet prezentaciji Ministarstva www.ekologija.gov.rs, i i na portalu e – uprave.
U skladu sa tačkom 5. Zaključka o sprovođenju javne rasprave, predviđeno je da će  javnu raspravu o Nacrtu zakona, Ministarstvo zaštite životne sredine održati u formi video konferencije ili na drugi mogući način, a javnost će biti blagovremeno obaveštena o tačnom vremenu i načinu sprovođenja planiranih aktivnosti u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona.
Javni poziv za učešće u javnoj raspravi, u skladu sa programom objavljen je na internet stranici Ministarstva i na portalu e – uprave.
Poslovnikom Vlade u članu 41.  propisano je da, rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pismenom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, kao i da javna rasprava traje najmanje 20 dana.
    Ministarstvo je postupilo u skladu sa navedenim programom javne rasprave, a s obzirom na epidemiološku situaciju, Ministarstvo je i posebno, elektronskim putem uputilo poziv za učešće na onlajn javnoj raspravi sledećim organima i organizacijama:
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode info@pzzp.rs ;
Agencija za zaštitu životne sredine office@sepa.gov.rs ;
Republički hidrometeorolški zavod office@hidmet.gov.rs ;
Republički geodetski zavod office@rgz.gov.rs ;
Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine ekourb@vojvodina.gov.rs ;
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda beoinfo@beograd.gov.rs ;
Upravlači zaštićenih područja (44 upravljača)
Pokret odbranimo reke Stare planine, info@novastaraplanina.com ;
Koalicija 27 – koalicija27@gmail.com, pr@koalicija27.org ;
Univerzitet u Kragujevcu rektor@kg.ac.rs ;
Univerzitet Nis uniuni@ni.ac.rs ;
Univerzitet Beograd kabinet@rect.bg.ac.rs ;
Univerzitet Novi Sad rektorat@uns.ac.rs ;
Univerzitet Priština rektorat@pr.ac.rs ;
Stalna konferencija gradova i opština secretarijat@skgo.org .
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, zbog epidemiološke situacije i poštovanja mera, održana je onlajn putem platforme Webex, 6.4.2021. godine Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, upravljači zaštićenih područja na teritoriji Republike Srbije, organizacije civilnog društva
Nakon pozdravne reči Sare Pavkov, Aleksandra Došlić upoznala je prisutne sa ključnim izmenama i dopunama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, u cilju otklanjanja nedostataka i unapređenja istog. Kao ključne razloge za donošenje, navela je izgradnju MHE i njihov negativan uticaj na prirodu, što je praćeno opravdanim pritiskom javnosti, i preciziranje transponovanih obaveza iz direktiva EU-Direktive o pticama i Direktive o staništima.
Tokom javne rasprave učesnici su iznosili primedbe na predložena rešenja, odnosno sugestije i predloge za bolje uređenje određenih odredbi.
Predstavnica ZZPS Milica Vlašić Koturović, Danko Jović, Vesna Jovanović i Nenad Sekulić, dali su primedbe na član 9. Nacrta zakona, koji se odnosi na davanje prethodne saglasnosti, koju smatraju kao pravno neodrživu, da se time obesmišljava uloga drugostepenog organa, pri čemu nije jasna sadržina takvog prethodnog mišljenja, da je zavod upravo na Staroj planini sprečio izgradnju velikog broja MHE, te da ih ima samo nekoliko. Zavod je slao uslove nadležnim institucijama (ministarstvu i upravljačima), navodeći da nije problem da se rešenja šalju nadležnom ministarstvu i upravljačima.
Aleksandra Došlić predložila je održavanje sastanka sa predstavnicima oba zavoda u cilju iznalaženja najboljeg rešenja po ovom pitanju, a pre puštanja u dalju proceduru donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, pri čemu bi o zaključcima sa sastanka javnost bila upoznata kroz implementaciju istog u izveštaj sa javne rasprave.
Milica Radanović, predstavnik organizacije civilnog društva, takođe je dala primedbu na član 9. i zamolila za pojašnjenje o tome na osnovu čega bi Ministarstvo donelo prethodno mišljenje, s obzirom da stručno mišljenje donosi stručna kuća, odnosno zavod. Istakla je da se stiče utisak da zavod najčešće ne može da donese dobre uslove zbog vremenskog ograničenja, neizlaska na teren i nedostatka dostupnih podataka sa terena. Po pitanju procene uticaja istakla je da bi bilo dobro da i javnost učestvuje u tom procesu.
Ivana Vasić iz Vojvodinašuma predložila je da se produži vreme trajanja javnog uvida, tj. javne rasprave. Predložila je da se upravljači i korisnici (vlasnici zemljišta) više uključe u smislu uvažavanja njihovog mišljenja na uslove zaštite prirode vezano za aktivnosti koje se planiraju na zaštićenom području, jer upravljači i korisnici ne mogu da budu ni stranke u postupku, te da nemaju mehanizam da reaguju. Edita Brkić iz Vojvodinašuma dodala je da je upravljač nemoćan da radove i aktivnosti spreči, jer postoje uslovi zavoda (član 57, stav 59).
Tanja Petrović iz organizacije civilnog društva „Mladi istraživači” osim predloga da se produži vreme trajanja javnog uvida, odnosno javne rasprave, osvrnula se na član 108. vezano za potsticajna sredstva koja se upućuju jedinicama lokalne samouprave, sa pitanjem da li se i dalje dodeljuju sredstva upravljaču. Zamolila je za pojašnjenje da li se uvođenjem ocene prihvatljivosti u zakon uredba o oceni prihvatljivosti stavlja ad akta. Pitala je ko priprema ocenu prihvatljivosti, da li će se obrazovati sektor za sprovođenje te procedure, iznoseći zabrinutost u postojanje dovoljnog obima kapaciteta za sprovođenje velikog broja ovakvih postupaka.
Snežana Prokić iz Ministarstva zaštite životne sredine istakla je da su u pripremi predloga o postupku implementacije ocene prihvatljivosti u nacrt zakona učestvovala dva pravna eksperta sa projekta Natura 2000. Po pitanju kapaciteta, navela je da bi bilo neophodno da se zatraži podrška Ministarstvu i Zavodima po pitanju identifikacije konkretnih radnih mesta u cilju sprovođenja ovog postupka. Navela je obavezu investitora da pribavi ocenu prihvatljivosti. Uvode se obaveze prema investitoru u vidu izjave koju investitor daje.
Gordana Jančić iz Srbijašuma izrazila je nadu da će se u vezi člana 9. iznaći rešenje, ističući da bi se izdavanjem prethodnog mišljenja produžilo vreme trajanja postupka izdavanja mišljenja, s obzirom na broj i obim izdatih uslova na godišnjem nivou, pri čemu bi onda trebalo napraviti neke prioritete. Kod ocene prihvatljivosti potrebno je precizirati da li se ona radi za sve planove i projekte. Iznela je i nedoumicu da li je potrebno da JP Srbijašume, kao upravljač i korisnik prilikom traženja uslova za planska dokumenta daje izjavu o mogućim uticajima na ekološki značajna područja. Da li je moguće definisati u članu 8. da, ukoliko se uslovi pribavljaju za planove, da se ne traže za godišnje programe. Primedba se odnosi i na akt o ispunjenosti uslova, pri čemu je praksa da se taj akt dostavlja onom ko je zatražio uslove, dakle upravljaču, a ne Ministarstvu. Analizirajući član 42.rekla je da upravljač mora biti informisan sa merama iz studije, kada studija nije dostupna (u slučaju revizije zaštite) i da je potrebno naći modalitet da upravljač sa novom studijom, ili bar merama iz studije bude upoznat. Po pitanju Saveta korisnika, potrebno je bliže objasniti kako sa formira, koji mu je mandat i td. Vezano za član 35, koji se tiče zabrane izgradnje MHE-ukoliko investitor već ima građevinsku dozvolu, upitala je da li će stupanjem na snagu ovaj Zakon onemogućiti aktivnosti vezane za izgradnju i rad MHE.
Aleksandra Došlić, pozivajući se na prelazne i završne odredbe nacrta zakona, rekla je da se započeti postupci vezani sa izgradnjom MHE u zaštićenom području obustavljaju po službenoj dužnosti danom stupanja na snagu ovog Zakona, a da MHE koje su već izgrađene i obavljaju delatnost u skladu sa propisima nastavljaju sa radom do isteka važećih dozvola, odnosno ugovora. Što se tiče dostupnosti mera iz studije, potrebno je da se o tome napravi dogovor sa Zavodima, da bi upravljači bili obavešteni o merama koje su u obavezi da sprovode.
Na pitanje Milice Radanović kada se planira novi Zakon o zaštiti prirode, odgovoreno je da je plan da se donese novi Zakon u toku 2022. godine. Pozivajući se na član 35. Nacrta zakona, vezano za zabranu izgradnje MHE u zaštićenom području, gde se navodi da je izgradnja MHE dozvoljena ukoliko se radi o projektima od nacionalnog značaja i opšteg interesa, smatra da to može predstavljati opasnost, s obzirom da nisu jasno definisani kriterijumi za proglašenje nacionalnog značaja i opšteg interesa. Aleksandra Došlić pozivajući se na član 57. odgovorila je da su to projekti od opšteg interesa i nacionalnog značaja u smislu ovog Zakona.
Goran Sekulić iz WWF izražavajući nadu da će u pripremi novog Zakona biti uključen i sektor civilnog društva, smatra da je članu 35. potrebno izvršiti dosta izmena, za šta u ovom trenutku nema vremena, te da je o tome potrebno diskutovati prilikom izrade novog Zakona. Mišljenja je da Savet korisnika nije potreban za sva zaštićena područja, kao što su mali Spomenici prirode (zaštićena stabla i slično). Smatra da je ostalo nejasno kako će se Zakon uskladiti sa međunarodnim konvencijama.  Po pitanju člana 35. Aleksandra Došlić slaže se da je potrebno izvršiti još izmena i dopuna, u tom smislu navela je i predlog dodavanja člana 35.a koji bi se odnosio na zabranu eksploatacije šljunka i peska iz korita svih reka u zaštićenim područjima i istraživanja mineralnih sirovina u trećem stepenu zaštite.
Na pitanje Nataše Milivojević iz WWF Adria zašto se ne zabrane sve aktivnosti na području na kome Zavod vrši valorizaciju radi eventualnog proglašenja za zaštićeno, odgovoreno je da je to moguće kroz Uslove zaštite prirode tek kada se uradi Studija zaštite, dostavi Ministarstvu i postavi se na sajt Ministarstva.
Slobodan Knežević, predstavnik društva za zaštitu ptica Srbije, dao je primedbu na slabu transparentnost postupka donošenja akata, takođe i primedbu u smislu nedovoljne uključenosti javnosti i nedovoljno vremena za izmene vrlo bitnog akta.
Aleksandra Došlić izjavila je da se na ovim izmenama radi još od 2018. godine, da je nevladin i civilni sektor uključen kroz radne grupe, i apelovala je na nevladin sektor da se uključuje u javni uvid i javne rasprave prilikom donošenja zakona i podzakonskih akata, kao i akata o proglašenju zaštićenih područja, a takođe i po pitanju upravljanja zaštićenim područjima.
Kako su predstavnici civilnog društva, izneli primedbu proceduralne prirode, da smatraju da je proces netransparentan, kao i to da nisu mogli da pronađu tekst Nacrta zakona, iako je isti i ceo materijal objavljen u delu „JAVNE RASPRAVE”, na javnoj raspravi je produžen rok za dostavljanje predloga, primedbi i sugestija za još pet dana.
U narednom periodu a u skladu sa dogovorom sa javne rasprave, održana su dva sastanka sa predstavnicima  Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, 12. i 22. aprila 2021. godine.
Ključno neslaganje predstavnika zavoda sa predlozima iz Nacrta zakona se odnosilo na izmenu člana 9. po pitanju nadležnosti i procedure izdavanja rešenja o uslovima zaštite prirode. S obzirom da ni Zavodi ni Ministarstvo nisu odstupili od svojih stavova, te da nije došlo do zajedničkog rešenja u pogledu preformulacije spornih delova predmetnog člana, predstavnici ZZPS i PZZP, smatrajući da nema svrhe dalje polemisati  napustili su sastanak.
U narednom periodu stručne službe ministarstva, pristupile su razmatranju dostavljenih primedbi, predloga i komentara.

Primedbe su dostavili:
1.    JP „Palić-Ludaš”
2.    (u ime grupe organizacija i naučnika) MUZEJ ODBRANE REKA STARE PLANINE
3.    Gordana Grujić
4.    Agencija za zaštitu životne sredine
5.    JP „Srbijašume”, Beograd
6.    JP „Vojvodinašume”, Petrovaradin”
7.    Koalicija 27
8.    JP „Nacionalni park Tara”
9.    Miloš Smoljanić
10.    SAMUK d.o.o. Beograd-Zemun
11.    MAGAL ELEKTRIK d.o.o. Beograd-Zemun
12.    Brevina doo Kraljevo
13.    15 Avgust doo Beograd
14.    GEOSYSTEM ENERGY D.O.O.
15.    RAS ECO ENERGY DOO Beograd-Zemun
16.    MHE MEZDREJA DOO Petrovac na Mlavi
17.    MHE Zvonačka Banja
18.    Nacionalno udruženje malih hidroelektrana
19.    Hidroelektrane Hidrovolt DOO
20.    PLEMEN DOO, Beograd
21.    Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije

 

 

Pre nego što se daju odgovori na konkretne predloge, posebno u delu koji se odnosi na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, što je predmet predloženog člana 35 a), treba istaći, da je u međuvremenu stupio na snagu Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/2021) od 22. aprila 2021. godine, pa se ovim Nacrtom zakona vrši usklađivanje sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije.
Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, u članu 5. toga zakona propisano da se zabranjuje izgradnja hidroelektrana u zaštićenim područjima. Izuzetno od tog stava Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za rudarstvo i energetiku, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na izgradnji hidroelektrane na zaštićenom području, ukoliko se radi o projektima od javnog i opšteg interesa, odnosno o projektima od posebnog ili nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Dakle odredba predloženog novog člana 35 a) koja je predmet primedbi, već postoji u Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, što u pravnotehničkom smislu iziskuje drugačije definisanje ovog pitanja u Zakonu o zaštiti prirode. Zbog toga se predloženi član 35a) briše, a usaglašavanje sa članom 5. Zakona o o korišćenju obnovljivih izvora energije se vrši kroz izmene  postojećeg člana 35. Zakona o zaštiti prirode.
Takođe, važećim Zakonom o zaštiti prirode, („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka i 14/16 i 95/18-drugi zakon), u članu 57. u stavu 2. propisano je da Vlada može, u skladu sa zakonom, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na zaštićenom području, posebno iz oblasti energetike, saobraćajne infrastrukture, vodoprivrede, poljoprivrede, turizma, sporta, rudarstva i zaštite prirode i životne sredine čije je izvođenje zabranjeno propisanim režimima zaštite, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja.
Dakle i primedbe koje su se odnosile na utvrđivanje javnog interesa, uz obrazloženje velikog dela učesnika javne rasprave, da se Vladi ostavlja prevelika dispozicija da sama odlučuje, bez saglasnosti i odgovarajućeg stručnog mišljenja i institucija i neposredno zaineresovanih građana, su neprihvatljive, s obzirom da odredba o utvrđivanju javnog interesa nije nova, ona već postoji i u Zakonu o zaštiti prirode i u Zakonu o korišćenju obnovljivih  izvora energije.

U prilogu je tabela sa primedbama koje su prihvaćene i primedbama koje nisu prihvaćene, koju možete preuzeti ovde, kao i tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirodeu koji su ugrađene primedbe koje su prihvaćene koju možete preuzeti ovde.
Primedbe koje su bile opšteg karaktera ili nisu sadržale konkretan predlog na sam tekst, Nacrta zakona su razmotrene i takođe su navedene u tabeli.
Prihvaćene primedbe su ugrađene u tekst Nacrta zakona koji se nalazi u prilogu.
Primedbe iznete u javnoj raspravi koje su bile pravno-tehničkog karaktera će se dodatno razmotriti kroz dodatnu pravno-tehničku redakciju teksta Nacrta zakona.
Kada su u pitanju primedbe koje su se odnosile na brisanje odredbi iz teksta Nacrta zakona, a polazeći od činjenice da je jedan od osnovnih ciljeva zakona obezbeđenje usklađenosti za pravnim tekovinama Evropske unije, ocenjeno je da su te odredbe neophodne i da ih ne treba brisati, kako radi usklađenosti sa evropskim propisima, tako i zbog činjenice da je reč o odredbama koje ni na koji način ne predstavljaju smetnju za pravni sistem Republike Srbije i da bi ih bilo korisno preuzeti.

 

U skladu sa članom 43. Zakona o zaštiti prirode (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16 i 95/18-dr. zakon), Ministarstvo zaštite životne sredine oglašava

JAVNI UVID O NACRTU UREDBE O PROGLAŠENJU I STUDIJI ZAŠTITE PREDELA IZUZETNIH ODLIKA  „OVČARSKO-KABLARSKA KLISURAˮ

Predeo izuzetnih odlika „Ovčarsko-Kablarska klisuraˮ nalazi se na teritoriji opština Čačak i Lučani. (više…)

Javna rasprava o Predlogu Strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom Republike Srbije (u daljem tekstu: Predlog strategije) vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave (Broj: 353-12858/2019-1 od 26. decembra 2019. godine). Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javnu raspravu o Predlogu strategije u periodu od 27. decembra 2019. godine do 24. januara 2020. godine. Javna prezentaciji Predloga strategije održana je 13.01.2020. godine u Beogradu (u prostorijama EU INFO centra). Primedbe, predlozi i sugestije dostavljene tokom javne rasprave su razmotrene i sagledana je mogućnost njihovog integrisanja u tekst Predloga Strategije.

Izveštaj o javnoj raspravi o Predlogu Strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom Republike Srbije možete preuzeti ovde.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (u daljem tekstu Nacrt zakona) sprovedena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave (05 Broj: 011-10909/2019 od 31. oktobra 2019. godine).

U skladu sa navedenim Zaključkom Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (u daljem tesktu: Nacrt zakona) u periodu od 1. do 20. novembra 2019. godine i u tom periodu predstavilo Nacrt zakona u Beogradu, u sali Skupštine grada Beograda, dana 12. novembra 2019. godine. Tokom javne rasprave na prezentaciji Nacrta zakona učešće su uzeli predstavnici HIP Petrohemije, grupacije Farmacije, MeiTa, Polipaka, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, NIS-a, Kruševačkog ekološkog centra, Opštinske uprave Kruševac.

Informacije od značaja za javnu raspravu (Zaključak Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, Program javne rasprave, tekst Nacrta zakona i Obrazac za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija) objavljene su na internet prezentaciji Ministarstva, www.ekologija.gov.rs i na portalu e – uprave.

Dobijene primedbe, predlozi i sugestije su razmotrene i sagledana je mogućnost njihovog integrisanja u tekst Nacrta zakona. U nastavku su primedbe, komentari i sugestije i odgovori na iste:

PHILIP MORIS

1. Precizirati obaveze proizvođača otpada i vremenske okvire u kojima se izveštaji moraju obnoviti (član 26  i član 23 Zakona o upravljanju otpadom – u daljem tekstu: Zakon)

Član 26, st.1, tač 2. propisuje obavezu proizvođača otpada da „pribavi izveštaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u slučaju promene tehnologije, promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada i čuva izveštaj najmanje pet godina“.

Zahtev definisan na ovaj način se povremeno tumači, od strane pojedinih državnih organa, kao obaveza proizvođača otpada da po isteku perioda od pet godina, proizvođač mora izveštaj obnoviti bez obzira da li je u međuvremenu došlo do promene tehnologije, porekla sirovine ili drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada. Smatramo da je ovakvo tumačenje pogrešno i da nepotrebno nameće dodatne administrativne troškove proizvođačima.

Takođe, član 23, st. 3, propisuje da se “karakterizacija otpada vrši samo za opasan otpad i za otpad koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama može biti opasan otpad, osim otpada iz domaćinstva“, što se dodatno može različito  tumačiti kao obaveza proizvođača i kao otvoreno ipak ostavlja pitanje, da li se karakterizacija otpada vrši samo za opasan otpad ili za sve otpade koji se generišu u procesima proizvođača, bez obzira na njegov karakter.

Član 23. nije bio predmet izmena i dopuna tako da primedba nije uzeta u razmatranje.

Primedba koja se odnosi na član 26. prihvaćena je i ugrađena u tekst, na način da je u članu 26. reči  ,,najmanje pet godina” zamenjene rečju: ,,trajno”.

2. Definisanje odgovornosti proizvođača otpada, član 26 i član 61

S obzirom da je u predlogu Nacrta zakona, u članu 26, stav 1, obrisana tačka 3 tumačenje je da proizvođač otpada više nema obavezu pribavljanja odgovarajuće potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole.

Predlog je da se sa napred navedenim izmenama usaglasi i čl 61, st. 2., kako bi izbegli kontradiktorna tumačenja u delu odgovornosti proizvođača otpada.

Naime, stav 2 dopuniti i jasno definisati da se obaveza pribavljanja potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole „za mesta na kojima se skladišti inertni i neopasni otpad iz stava 1. tač 3), 4) i 6) ovog člana i za mehaničku pripremu neopasnog otpada za transport“ ne odnose na proizvođača otpada.

Primedba na član 61. je prihvaćena i ugrađena u tekst na način da je  član 61.  izmenjen.

Primedba na član 75a nije prihvaćena jer je obaveza izveštavanja utvrđena zakonom i predlog bi praktično predstavljao obavezu Agencije za zaštitu životne sredine da obveznika izveštavanja podseća da izvrši svoju obavezu, što bi imajući u vidu broj obveznika znatno povećalo administrativne procedure.

3. Kontrola dostavljanja podataka i kontrola tačnosti dostavljenih podataka – član 75A, stav 2

Nacrt zakona predviđa u članu 75A, stav 2 da „Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv obveznika izveštavanja o upravljanju otpadom koji nisu dostavili potrebne podatke na propisan način i u zakonskom roku, ili su dostavili netačne podatke“.

Primedba se ne prihvata.

Agencija za zaštitu životne sredine ne vrši inspekcijski nadzor pravnih lica i preduzetnika koji se bave upravljanjem otpadom u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, već se bavi kontrolom tačnosti, odnosno kvaliteta dostavljenih podataka. član 75a vrlo jasno utvrđuje aktivnosti Agencije sa aspekta kontrole dostavljanja podataka i kontrole dostavljenih podataka. Činjenica je da sličan član zakona postoji i u Zakonu o zastiti životne sredine, a ovde je naveden jer pravna lica i preduzetnici koja se bave otpadom najčešće ne čitaju Zakon o zaštiti životne sredine.

Jedan od zahteva Državne revizorske institucije nakon izvršene kontrole sprovođenja zakonskih obaveza u Nacionalnom registru izvora zagađivanja je da je neophodno dodatno pojaćati kontrolu podataka jer su uočene nepravilnosti u podacima dostavljenim u informacioni sistem NRIZ. U cilju ispunjavanja zahteva DRI, Agencija je u fazi pripreme pisanog seta procedura za kontrolu podataka koja će biti primenjivana od 2020. godine.

Pored toga, Agencija je u toku 2019. godine vršila kontrolu dostavljanja podataka, kao i kontrolu dostavljenih podataka. Kontrolom je utvrđeno da je 119 preduzeća dostavilo netačne podatke a 231 preduzeće nije dostavilo tražene podatke i time su oštetili budžet Republike Srbije za oko 2.8 milijardi dinara. Protiv svih navedenih preduzeća je pokrenuta krivična prijava. Sudski procesi su u toku.

Primedba nije prihvaćena jer je i obaveza izveštavanja utvrđena zakonom i predlog bi praktično predstavljao obavezu Agencije za zaštitu životne sredine da obveznika izveštavanja podseća da izvrši svoju obavezu, što bi imajući u vidu broj obveznika znatno povećalo administrativne procedure.

UDRUŽENJE RECIKLERA SRBIJE

1. Predlog koji se odnosi na član 1, – da u Tački 3a  treba izbrisati „kapaciteta do 1 m3 ili 1 tone“.  Tako da tačka 3a  trebalo da glasi:

,,3a) sakupljačko mesto jeste mesto na kome građani mogu predati otpad iz domaćinstva (otpadne baterije, otpad od elektronskih i električnih proizvoda i sl.), koje se nalazi na mestu prodaje proizvoda, jasno obeleženo i na kome se nalazi oprema za sakupljanje otpada, postavljena od strane pravnog lica ili preduzetnika koji poseduje dozvolu za sakupljanje otpada;”

Primedba nije prihvaćena imajući u vidu da bi brisanjem kapaciteta operateri mogli da prikupe neograničene količine otpada što nije namera zakonodavca.

2. Član 1, u Tački 14

Reči: ,, uz prethodno pribavljenu saglasnost jedinice lokalne samouprave;”, treba izmeniti deo „uz prethodno pribavljenu saglasnost jedinice lokalne samouprave“, sa „uz prethodno obaveštenje upućeno jedinici lokalne samouprave“

Primedba nije prihvaćena jer je namera zakonodavca bila upravo obaveza dobijanja saglasnosti jedinice lokalne samouprave da se na njenoj teritoriji obavlja delatnost tretmana otpada u mobilnom postrojenju.

3. Član 4. koji glasi „U članu 36. stav 4. reči: ,,12 meseci” zamenjuju se rečima: ,,24

meseca”“, potrebno je ostaviti rok od 12 meseci

Primedba nije prihvaćena jer je namera izmene ovog roka davanje mogućnosti operaterima da svoje poslovanje usklade sa rokovima za dobijanje drugih odobrenja, dozvola i sl.

4. Član 5 glasi da se u Članu 37. u stavu 4 dodaje sledeći tekst: ,,a naročito saglasnost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši tretman otpada u mobilnom postrojenju.”

Predlog je da se taj tekst izmeni i da se u stavu 4 dodaje sledeći tekst: „i da se obaveštava jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši tretman otpada u mobilnom postrojenju“.

Primedba nije prihvaćena jer je namera zakonodavca bila upravo obaveza dobijanja saglasnosti jedinice lokalne samouprave da se na njenoj teritoriji obavlja delatnost tretmana otpada u mobilnom postrojenju.

5. U članu 11 piše: Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

,,Potvrda iz stava 1. tačka 6) ovog člana izdaje se na period od najduže 90 dana i ne može se ponovo izdati.”

Predlažemo da se izbriše deo „i ne može se ponovo izdati“, tako da stav 5. glasi:

,,Potvrda iz stava 1. tačka 6) ovog člana izdaje se na period od najduže 90 dana“.

Primedba nije prihvaćea iz razloga što se upravo dodavanjem ovih reči želela sprečiti zloupotreba izdavanja ovih potvrda, jer su pojedini operateri na ovaj način izbegavali pribavljanje dozvola.

6. U članu 13 piše:

Posle tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi:

,,4) nije registrovano u Registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre;ˮ

Tačku 4 treba izbrisati ili preformulisati.

Primedba je prihvaćena na način da se izmenio član 67. Zakona.

7. Ovaj predlog se odnosi na Član 70 Zakona o upravljanju otpadom, na tačku 1 koja

glasi:1) ako sam proizvođač otpada transportuje otpad u postrojenje za upravljanje otpadom koje za to ima dozvolu, koristeći svoja transportna sredstva, a količine otpada ne prelaze 1000 kilograma po jednoj pošiljci, isključujući opasan otpad;

Treba izbrisati „isključujući opasan otpad“, i ta tačka bi onda glasila:

„1) ako sam proizvođač otpada transportuje otpad u postrojenje za upravljanje otpadom koje za to ima dozvolu, koristeći svoja transportna sredstva, a količine otpada ne prelaze 1000 kilograma po jednoj pošiljci“.

Navedeni predlog nije uzet u razmatranje jer je navedena odredba kao takva postoji u Zakonu.

ALEKSANDAR JOVOVIĆ

Predlog je da se  se u delu  definicija zakona dodaju definicije:  pirolize, gasifikacije i sagorevanje.

Predlog je prihvaćen i definicije su kako su i predložene ugrađen u tekst Nacrta zakona.

AMCHAM

Primedbe

• Sakupljačko mesto

(definicija iz člana 5, nova tačka 3a i upotreba novog termina u članu 61. stav , nova tačka 7)

Smatramo da nema osnova za uvođenje novog pojma, a s obzirom da trenutno važeći zakon sadrži odredbe koje preciziraju relevantne obaveze proizvođača i uvoznika.

U članu 25. Zakona o upravljanju otpadom, jasno je naznačeno da je proizvođač ili uvoznik čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad dužan da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade troškova i da sa njim postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Proizvođač ili uvoznik može da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za njegov račun, preuzima proizvode posle upotrebe.

Takođe, u članu 26, stav 1, tačka 6 jasno je precizirana dužnost proizvođača otpada da skladišti otpad na način koji ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu i obezbedi uslove da ne dođe do mešanja različitih vrsta otpada, kao ni mešanja otpada sa vodom.

Ukoliko zakonodavac pak smatra da je neophodno da se uvede novi pojam „sakupljačko mesto“ smatramo da bi ova definicija trebalo da se precizira i uskladi sa trenutno važećim odredbama Zakona.

Naime, članom 25 Zakona je tačno navedeno za koje vrste otpada postoji obaveza sakupljanja. Nasuprot tome, predložena definicija sakupljačkog mesta je široko postavljena i nije jasno na šta se sve odnosi. Odredba koja u sebi sadrži ,,i sl.” ostavlja puno prostora za nova tumačenja što dodatno može uneti konfuziju na tržištu.

Nadalje, predloženom definicijom sakupljačkog mesta proizilazi da sakupljač postavlja sakupljačko mesto na mestu prodaje proizvoda.

Imajući u vidu da je skladištenje otpada dužnost proizvođača otpada (odnosno uvoznika), trebalo bi mu omogućiti da, na osnovu prostora sa kojim raspolaže, definiše opremu i kapacitet sakupljačkog mesta (izgled, veličinu, način korišćenja, mesto postavljanja itd.).

Šta više u praksi se već pokazalo da oprema za sakupljanje ne mora isključivo biti postavljena od strane sakupljača, već je ista postavljena od strane proizvođača otpada koji pre svega imaju potpunu odgovornost.

Primedba je delimično prihvaćena na način da su se u članu 1. Nacrta u definicijama ograničio vrste otpada koje se mogu sakupljati na sakupljačkom mestu i što je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti vlasnika prodajnog mesta i proizvođača odnosno uvoznika proizvoda koji posle upotrebe postaje poseban tok otpada.

REGIONALNA DEPONIJA

1. Primedba na član 9. Zakona o upravljanju otpadom

7) Plan prilagođavanja upravljanja otpadom – Nije jasno definisano na kom nivou (opštinskom, regionalnom, državnom) se donosi plan, ko je zadužen za sprovođenje, kao i sadržina samog dokumenta

Primedba se odbija imajući u vidu da je u samostalnom članu 54. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, broj 14/16) je definisano ko je obavezan da donese plana , rokovi i sadržina plana.

KANCELARIJA ZA ŽIVOTNU SREDINU GRADA BORA

1. U članu 1. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, koji se odnosi na stav 5. izmeniti i dopuniti definiciju:

Sakupljačka mesta su:

a- mesta na kojima građani mogu predati otpad iz domaćinstva (otpadne baterije, otpad od elektronskih i električnih proizvoda i sl.), a koja se nalaze na ili u neposrednoj blizini mesta prodaje proizvoda, jasno obeležena i na kojima se nalazi oprema za sakupljanje otpada kapaciteta do 1m³ ili 1t, postavljena od strane pravnih lica ili preduzetnika koji poseduju dozvolu za sakupljanje otpada;

Primedba se odbija jer u slučaju da se ovako definiše, sakupljanje otpada neće biti moguće kontrolisati na način kako je to predviđeno odnosno regulisano Zakonom.

b- mesta u sastavu stambenih zgrada, kojima upravljaju skupštine stanara, profesionalni ili prinudni upravnici, na kojima stanari selektivno prikupljaju recikabilni otpad (papir, staklo, plastika i sl..), u odgovarajućoj opremi za sakupljanje, sa kojih otpad prikupljaju po utvrđenoj dinamici, komunalna preduzeća ili ovlašćeni sakupljači koji obezbeđuju opremu za sakupljanje.

Primedba se odbija jer je ovo u okviru materije koja se reguliše Zakonom o ambalaži. Takođe, način na koji bi se na ovako definisanom sakupljačkom mestu sakupljao otpad bilo bi veoma nebezbedno, upravnik stambene zajednice nema nadležnost i obavezu kontrole sakupljačkih mesta i sl..

v – mesta na kojima proizvođači komercijalnog otpada mogu sakupljati i skladištiti komercijalni otpad, a koja se nalaze na lokaciji vlasnika/proizvođača samog otpada, jasno obeležena i opremljena opremom za sakupljanje kapaciteta do 1m³ ili 1t, postavljena od strane proizvođača komercijalnog otpada, a koja se predaju pravnim licima ili preduzetnicima koji poseduju dozvolu za sakupljanje otpada u skladu sa zakonom.

Primedba je prihvaćena 

2. U članu 1 Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom izvršiti dopunu tačke 36) člana 5. Zakona tako da se iza tačke i zareza doda novi tekst koji glasi: “… “, a pored toga obuhvata i organizacione, programske, upravljačke i druge mere, kao što su donošenje planova i programa, informisanje i učešće javnosti u odlučivanju, sprovođenje i monitoring, formiranje institucija i dr.”

Primedba se odbija jer nije u skladu sa okvirnom Direktivnom o upravljanju otpadom

3. Posle člana 2. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, koji se odnosi na član 9. Zakona o upravljanju otpadom, potrebno je dodati novi član 2A) koji treba da definiše sadržaj ovoga plana.

Primedba se  odbija  jer je  sadržina plana je definisana članom  samostalnim  članom 54. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, broj 14/16)

4. U članu 3. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom treba dopuniti tekst dopune člana 26. Zakona o upravljanju otpadom, tačka 9) tako da dodatni tekst glasi: “Odredi lice za upravljanje otpadom, koje mora imati visoku stručnu spremu odgovarajućeg stručnog profila” ili alternativno “najmanje srednju stručnu spremu odgovarajućeg profila”.

Primedba je prihvaćena

5. Član 36. stav 2. tačku 1. Zakona o upravljanju otpadom, treba dopuniti tako što se umesto tačka-zareza nastavlja rečenica:

“do predaje ovlašćenom pravnom licu koji poseduje dozvolu za dalje postupanje sa otpadom”.

Pa glasi: 1) privremeno skladište na mestu nastanka otpada u kojem se otpad čuva radi sakupljanja, do predaje ovlašćenom pravnom licu koji poseduje dozvolu za dalje postupanje sa otpadom.

Primedba se prihvata uz modifikaciju teksta u kom je umesto reči: ,,za dalje postupanje sa otpadom.”. navedene reči:  ,,za ponovno iskorišćenje ili izvoz otpada”.

6. Član 6. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom treba dopuniti tako da se prošire dopune člana 43) Zakona o upravljanju otpadom sledećim tekstom:

“Jedinica lokalne samouprave u skladu sa lokalnim planom uređuje i organizuje:

4) Podsticanje organizovanja sakupljačkih mesta u stambenim zgradama kojima upravljaju skupštine stanara, profesionalni i prinudni upravljači,  na kojima se vrši selekcija i odvojeno sakupljanje recikabilnog otpada (papir, staklo, plastika i dr.).”

Primedba se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje predloga pod brojem 1a istog predlagača

Nakon Stava 5. Dodaje se stav 6. Proizvođači komercijalnog otpada su dužni da odlažu SAKUPLJAJU svoj otpad u kontejnere ili na druge načine, koje obezbeđuje na posebno predviđenom i označenom mestu na sopstvenoj lokaciji sam proizvođač otpada, odvajajući pri tom opasan i neopasan otpad, i predaju ga u skladu sa zakonom, ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje otpada.

            Primedba se prihvata i uz modifikaciju  teksta  člana 8 Nacrta zakona. (umesto reči ,,odlažu”, navedena je reč ,,sakupljaju”.

Stav 6. postaje stav 7. i treba ga dopuniti na sledeći način – posle reči komunalnog dodati “i komercijalnog otpada”, i izbaciti u nastavku reč “komunalnog” pa glasi:

Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog i komercijalnog otpada vrše selekciju otpada radi reciklaže.

Primedba se prihvata i uneta u tekst člana 8. Nacrta zakona.

Stavovi 7,8,9 i 10 postaju stavovi 8,9,10 i 11.

Primedba  nije prihvaćena iz razloga što su prihvaćene izmene unete u novi član 43a, te nije bilo potrebe za ovom pravnotehničkom uređenjem teksta.

7. Član 56b. Neophodno je jasno definisati gde građani mogu da predaju svoj farmaceutski otpad a da ne budu odbijani kao do sad (opravdano).

Primedba nije prihvaćena jer je navedena materija regulisana pravilnikom kojim se uređuje upravljanje farmaceutskim otpadom.

8. Član 59.

Stav 1. Nakon reči: “Za obavljanje jedne” izbaciti “ili više” ….delatnosti…

Primedba nije prihaćena jer je Zakonom propisano da se za dve ili više delatnosti izdaje integralna dozvola za upravljanje otpadom.

9. Član 61.

Stav 1. se menja tako što se tačka 2. menja i dopunjava:

2) Kontejnere ili drugu opremu za sakupljanje otpada iz domaćinstva na javnim mestima

komercijalnog otpada na lokaciji proizvođača komercionalnog otpada

Primedba se prihvata uz modifikaciju teksta

10. Dodaje se tačka 7:

“Centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva koje nije moguće odložiti u kontejnere za komunalni otpad uključujući i opasan otpad iz domaćinstva, određene odlukom grada/opštine.”

Primedba se  ne prihvata se  jer su navedeni centri u suštini reciklažni centri kojima u skladu sa zakonom, potrebna dozvola za skladištenje i sakupljanje otpada.

Stav 3, tačka 4. u praksi nije usaglašena sa protivpožarcima, jer oni po svojim zakonima nemaju propisano da izdaju bilo kakvu saglasnost ili potvrdu da operater nije u obavezi da izradi tu dokumentaciju i otežana je mogućnost da se dođe do nje.

Primedba se ne prihvata jer se ne odnosi na predmet zakona kojim se uređuje oblast otpada već zakona kojim se uređuje protivpožarna zaštita.

11. U stavu 4. treba izmeniti reči: “Potvrda iz stava 1” i umesto toga napisati “Potvrda koja se odnosi na skladišta iz stava 1.”

Primedba se ne prihvata jer je tačka 1) stava 1. ovog člana brisana.

U stavu 5. treba izmeniti reči: “Potvrda iz stava 1” i umesto toga napisati “Potvrda koja se odnosi na slučaj testiranja iz stava 1.”

Primedba se prihvata uz modifikaciju teksta.

Član 63,  stav 7. dodati u zagradi (urbanizma, zaštite životne sredine, zaštite prirode….)

Primedba se prihvata.    

Član 67 tačka 4. Umesto “Nije registrovano u registru” uneti “Ukoliko je u periodu važenja dozvole izbrisano iz Registra”

Primedba je prihvaćena i ugrađena u izmenjeni  tekst člana 67. Nacrta zakona

12. Član 70. stav 1. nakon tačke 2) dodati tačku 3):

“Za proizvođače komercijalnog otpada koji otpad sakupljaju na mestu nastanka, u krugu svojih lokacija i u opremi za sakupljanje koju su sami obezbedili i označili;”

Dosadašnje tačke 3. i 4. postaju 4. i 5.

Primedba se odbija jer proizvođači komercijalno otpada nisu operateri – oni ne sakupljaju otpad već se otpad sakuplja u kontejnerima operatera koji imaju dozovolu za sakupljanje te vrste otpada.

CEKOR

1.U članu 9. posle tačke 6) dodaje se nova tačka 7) koja glasi:

,,7) plan prilagođavanja upravljanja otpadom.”

Nije jasno zašto se dodaje ova tačka i prema čemu će se prilagođavati upravljanje otpadom.

Primedba se  odbija  jer je  sadržina plana je definisana članom  samostalnim

članom 54. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, broj 14/16)

2. U članu 36. stav 4. reči: ,,12 meseci” zamenjuju se rečima: ,,24 meseca”. Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 24 MESECA, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava.

Zbog čega se dopušta privremeno skladištenje opasnog otpada dve godine kada je sveopšti cilj upravljanja otpadom iznalaženje takvih rešenja sa najmanje štete po životnu sredinu i zdravlje građana? Ko će da nadzire privremena skladišta opasnog otpada i po kojim parametrima?

Primedba se ne prihvata jer je rok za privremeno skladištenje opasnog otpada produžen imajući u vidu da npr. dobijanje izvozne dozvole radi tretmana u zemljama Evropske unije podrazumeva složenu i dugotrajanu proceduru. Takođe, proizvođači opasnog otpada suočavaju se sa problemom sakupljanja dovoljne količine određenih vrsta otpada, s obzirom da je sam postupak izvoza otpada radi tretmana u zemljama Evropske unije veoma skup. Tako su na primer u praksi uočeni problemi operatera koji se bave tretmanom otpada kojima je , potreban duži rok za sakupljanje dovoljne količine otpada  za tretman koji se odvija kontinualno, s obzirom da se postupak tretmana otpada množe samo tako izvoditi. Iz navedenih razloga predlaže se duži rok za skladištenje koji će svima operaterima omogućiti da imaju dovoljno vremena za sakupljanje adekvatne količine otpada radi daljih aktivnosti (izvoz, tretman i dr.).

Inspekcija za zaštitu životne sredine je nadležna za kontrolu privremenih skladišta opasnog otpada.

DELHAIZE SRBIJA

1. U članu 5. posle tačke 3) dodata je nova tačka 3a) koja glasi:

,,3a) sakupljačko mesto jeste mesto na kome građani mogu predati otpad iz domaćinstva (otpadne baterije, otpad od elektronskih i električnih proizvoda i sl.), koje se nalazi na mestu prodaje proizvoda, jasno obeleženo i na kome se nalazi oprema za sakupljanje otpada kapaciteta do 1 m3 ili 1 tone, postavljena od strane pravnog lica ili preduzetnika koji poseduje dozvolu za sakupljanje otpada;”

–           kao i na član 61. stav 1. Posle tačke 6) nova tačka 7) koja glasi:

,,7) privremeno skladištenje otpada, na sakupljačkim mestima na kojima se sakuplja otpad od građana.”

Primedba je prihvaćena uz izmenu predloženog teksta.

2. 2. Primedba na član 75a, Agencija, samostalno ili u saradnji sa nadležnom inspekcijskom službom, vrši kontrolu dostavljanja podataka i kontrolu tačnosti dostavljenih podataka o upravljanju otpadom u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja životne sredine.

–           Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv obveznika izveštavanja o upravljanju otpadom koji nisu dostavili potrebne podatke na propisan način i u zakonskom roku, ili su dostavili netačne podatke.”

Primedba se ne prihvata jer je ovo ovlašćenje Agencije za zaštitu životne sredine utvrđeno odredbama člana 75a) Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“ br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 US, 14/16, 76/18 i 95/18 – dr zakon)

2. Primedba na član 58. posle stava 1. gde se dodaje stav 2. koji glasi:

,Jedinica lokalne samouprave propisuje uslove i način za korišćenje plastičnih kesa kao ambalaže za isporuku robe na mestu prodaje roba u usluga, kao i uslove za tretman i odlaganje otpada nastalog nakon tretmana plastičnih kesa u skladu sa zakonom.”Zakon o trgovini propisuje načelo stabilnosti i snabdevenosti na osnovu koga je Republika Srbija dužna da obezbeđuje uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta a učesnicima na tržištu je zabranjeno da preduzimaju radnje kojima se izaziva nestabilnost i poremećaj u snabdevenosti tržišta. Dodatno, istim zakonom je propisano i načelo slobodne trgovine gde je predviđena zabrana ograničenja slobode obavljanja trgovine. Smatramo da predložena odredba može da izazove nestabilnost na tržištu i da ograniči slobodu obavljanja trgovine. Naime, ovako definisanom odredbom otvara se mogućnost da svaka lokalna samouprava propisuje uslove i način korišćenja plastičnih kesa bez sistemskog pristupa ili jasnih zakonskih okvira. U praksi ovo iz ugla redovnog poslovanja, kao što je to primer sa nama većim trgovinskim lancima, koji poslujemo u preko 58 gradova, to podrazumeva da svoje poslovanje moramo prilagoditi svakom gradu pojedinačno. Time će se generisati veći troškovi u pogledu postavljanja drugačijih operativnih sistema svakom pojedinačnom lokalnom propisu. Na taj način naruši će se jedinstveno tržište trgovine.

Ova odredba je u suprotnosti i sa EU direktivama i načinom na koji se uređuje segment korišćenja plastičnih kesa u EU, gde se zahteva donošenje sistemskog rešenja i stava jedne dražava u pogledu rešavanja problema smanjenja upotrebu plastičnih kesa.

Primedba se ne prihvata jer se ovom odredbom ne utiče na stabilnosti i snabdevenost tržišta niti se uvodi zabrana ograničenja slobode obavljanja trgovine.

Pravilnikom o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju, o ocenjivanju usaglašenosti i uslovima koje mora da ispuni imenovano telo (,,Službeni glasnik RS”, broj 3/12), propisani su tehnički i drugi zahtevi koji se odnose na plastične polietilenske kese tzv. treger kese  sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju koje su namenjene za punjenje na mestu prodaje, ocenjivanje usaglašenosti i uslovi koje mora da ispuni imenovano telo.

Predloženi stav daje osnov za proširenje ovih uslova i zahteva i njihovog ujednačavanja na nivou države. Odluke jedinica lokalne samouprave će svakako biti donete u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom i ambalažom i ambalažnim otpadom kao i u skladu sa smernicama i direktivama Evropske unije koje uređuju ovu oblast.

U tom smislu imajući u vidu da ova odredba zakona predstavlja pravni osnov za donošenje odluka jedinica lokalne samouprave, one neće moći da propisuju uslove i načine korišćenja plastičnih kesa koji nisu u skladu sa gore navedenim propisima.

GU SUBOTICA-

1. Definicija tretmana (član 5. stav 1. tačka 35):

„35) tretman otpada obuhvata operacije ponovnog iskorišćenja ili odlaganja, uključujući prethodnu pripremu za ponovno iskorišćenje ili odlaganje;“

je nedovoljno jasna i u koliziji je sa definicijom odlaganja (član 5. stav 1. tačka 16):

„16) odlaganje otpada jeste bilo koja operacija koja nije ponovno iskorišćenje otpada, čak i kada ta operacija ima za sekundarnu posledicu nastajanje supstance ili energije (D lista predstavlja neiscrpnu listu operacija odlaganja);“

i u koliziji je sa izuzecima za izdavanje dozvole (član 61. stav 1. tačka 5), prema kojima se dozvola ne izdaje za:

„- mehaničku pripremu neopasnog otpada za transport (presovanje, baliranje, seckanje i drugo);“

jer presovanje, baliranje i seckanje takođe mogu da se smatraju prethodnom pripremom za iskorišćenje ili odlaganje.

Primedba se ne prihvata jer po Okvirnoj direktivi o upravljanju otpadom tretman otpada spada obuhvaćen je terminom odlaganje otada.

2. Primedba se odnosi na Član 9. tačka 7. i Plan prilagođavanja upravljanja otpadom

I da ne postoji termin u definiciji, potrebno je definisati sadržaj ovog dokumenta, kao i način donošenja.

Primedba se odbija imajući u vidu da je u samostalnom članu 54. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, broj 14/16) je definisano ko je obavezan da donese plana , rokovi i sadržina plana.

3. Primedba se odnosi na član 61. stav 1. tačka 5:

Smatramo da izuzimanje mehaničke pripreme za transport od obaveze pribavljanja dozvole nije opravdano. Takođe nedovoljno definisan pojam mehaničke pripreme, kako je već navedeno, u praksi dovodi do zloupotreba Predlog: brisati tačku 5. ovog stava

Primedba se prihvata

4. Primedba se odnosi na član 62. stav 1. tačka 9. – finansijske i druge garancije ili odgovarajuće osiguranje za slučaj udesa ili štete pričinjene trećim licima;

Primedba se ne prihata jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom.

5. Primedba se odnosi na član 68. stav 1. tačka 1. – promena adrese operatera ili promena naziva operatera;

Potrebno je predvideti mogućnost izmene dozvole na zahtev operatera i u slučajevima kada se menja radno vreme postrojenja, kao i drugi podaci koji se odnose na opremu i rad postrojenja (bez promene tehnologije i lokacije i kapaciteta).

Primedba se prihvata i uz korekcije teksta uneta je u član 14. Nacrta zakona.

6. 6. Neophodno je da se zakonom uredi upravljanje komercijalnim otpadom (kao i jasno razgraničenje pojmova komercijalni, ambalažni i komunalni otpad), kako bi se sprečile zloupotrebe vlasnika da sa ovim otpadom postupaju kao sa komunalnim.

Primedba se ne prihata jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom

HBIS

1. Definisati tačku 7- stava 1-člana 9.

Šta predstavljai PLAN PRILAGOĐAVANJA UPRAVLJANJA OTPADOM, odnosno ko ga donosi,na osnovu čega se plan donosi i šta isti mora da sadrži, na koji period se donosi, na koliko se plan revidira ,kao i ko je zaduzen za pracenje realizacije ovog plana (za sva planska dokumenta , član 9 do člaNa 16 su detaljno  opisana, osim Plana prilagođavanja upravljanja otpadom.)

Primedba se odbija imajući u vidu da je u samostalnom članu 54. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, broj 14/16) je definisano ko je obavezan da donese plana , rokovi i sadržina plana.

2. Preciznije definisati član 26. stav 3.

“Proizvođač otpada nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada, kao ni dozvolu za tretman odnosno ponovno iskorišćenje sopstvenog neopasnog otpada koji je nastao u postupku obavljanja njegove OSNOVNE DELATNOSTI ”

Primedba je prihvaćena i uz korekciju teksta  ugrađena u tekst Nacrta zakona.

3. Definisati preciznije -proizvođač otpada nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada.

Prema važećoj zakonskoj regulativi otpad-jeste svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje namerava ili je neophodno da odbaci.Prema ovoj definiciji otpad je i opasan i neopasan otpad iz čega se može zaključiti da proizvođač nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje neopasnog i opasnog sopstvenog otpada.

Takođe potrebno je izmeniti i u članu 36 poslednji stav (stav 4)

“Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji OPERATERA ZA UPRALJANJE OTPADOM, proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od  24 MESECA, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava”

Primedba se ne prihvata jer u slučaju da se član formuliše na način kako je predloženo može se desiti  situacija da proizvođač / ili operater,  bez određenog roka skladišti opasan otpad  što nije u skladu sa propisima kojima se reguliše oblast upravljanja otpadom.

GRADSKA UPRAVA GRADA ZAJEČARA

1. U članu 61. stav 3. posle tačke 5. dodaju se tačke 6., 7. i 8. koje glase:

„6.Potvrda o registraciji;

7.Akt nadležnog organa, u skladu sa zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu;

8.Potvrdu o uplati odgovarajuće administartivne takse.“

Predlog je prihaćen uz korekcije teksta s obzirom da su povodom ovog člana Nacrta zakona prihvaćene i primedbe drugih učesnika javne rasprave.

JP EPS

1. U Članu 71., posle stava 5, dodati stav 6 koji glasi:

„Izuzetno od stava 5. ovog člana, dozvoljen je uvoz neopasnog otpada radi ponovnog iskorišćenja za sopstvene potrebe u postrojenjima koja u obavljanju svoje delatnosti vrše ko-insineraciju otpada iz Člana 38. stav 9 u skladu sa ovim Zakonom.

Dosadašnji stavovi 6-11 postaju stavovi 7-12.“

Primedba se ne prihvata jer se odnosi na član koji nije predmet Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upraljanju otpadom.

2. Član 38. stav 9. izmeniti tako što će se na kraju paragrafa dodati sledeća rečenica:

„… i kontrola zagađivanja životne sredine, osim za postrojenja koja su po osnovu drugih propisa izuzeta obaveze ishodovanja dozvole.“

Primedba se ne prihvata jer se odnosi na član koji nije predmet Nacrta zakona

2. U članu 62. pretposlednji paragraf, predlažemo da se izmeni i da glasi: „Potvrda iz stava 1. tačka 6) ovog člana izdaje se na period od najduže 365 dana.“

Primedba se ne prihvata jer se odnosi na član koji nije predmet Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upraljanju otpadom.

 NIS AD NOVI SAD

1. U članu 1. Nacrta zakona, stav 3. je potrebno izmeniti/dopuniti, tako da glasi: ,,14) mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za pripremu za ponovnu upotrebu, ponovno iskorišćenje i druge operacije tretmana otpada sa R i D liste (R2 do R12, D8 i D9), koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati od lokacije do lokacije, uključujući mobilno postrojenje koje se koristi radi sanacije zagađene lokacije, po pravilu na lokaciji na kojoj otpad nastaje, odnosno na lokaciji proizvođača otpada, ili na lokaciji operatera na kojoj je otpad uskladišten pod uslovom da operater poseduje dozvolu za skladištenje iste vrste otpada koji se tretira u mobilnom postrojenju i na kojoj ispunjava sve uslove za tretman otpada, u skladu sa ovim zakonom, uz prethodno pribavljenu saglasnost jedinice lokalne samouprave;”.

Primedba se ne prihata jer u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, tretman ne može da se vrši na lokaciji proizvođača bez pribavljene dozvole za tretman otpada. Dozvola za tretmana otpada mora da se odnosi na lokaciju na kojoj je otpad nije nastao.

Prilikom tretmana otpada na nekoj druoj lokaciji operatera a ne na onoj na kojoj je otpad nastao, operater postrojenja za toj drugoj lokaciji mora da poseduje i za skladištenje i za tretman.

2. Nakon stava 3. Nacrta zakona, potrebno je dodati novi stav 4. koji predstavlja drugi pasus tačke 14) i glasi: „Ukoliko je otpad istog vlasnika uskladišten na više različitih lokacija vlasnik otpada ima pravo da u dogovoru sa operaterom mobilnog postrojenja angažuje ovlašćenog operatera za sakupljanje i transport otpada i da celokupnu količinu otpada transportuje i preda direktno na tretman operateru mobilnog postrojenja na jednoj od  lokacija vlasnika otpada na kojima je otpad uskladišten koja je za to najpogodnija.“

Ostali deo teksta ostaje nepromenjen.

Primedba se ne prihvata jer predlog ne obuhvata obavezu operatera da pribai dozvolu za skladištenje otpada na jednoj od lokacija na kojima skladišti otpad.

Takođe, po odredbama Zakona o upravljanju otpadom, otpad se ne može transportovati bez dozvole za transport otpada, tačnije članom 61. Zakona otpad propisano je da se otpad bez dozvole može kretati samo unutar lokacije proizvođača otpada, odnosno u skladu sa članom 70. stav 1. tačka 2) kojom je propisan da se dozovla za sakupljanje i transport ne izdaje ako sam proizvođač otpada transportuje otpad u postrojenje za upravanje otpadom koje za to ima dozvolu koristeći svoja transportna sredstva a količine otapda ne prelaze 1000 kilograma po jednoj pošiljci, isključujući opasni otpad.

3. Član 3. Nacrta zakona, kojim se uređuje član 26. Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon) u smislu da se dodaje novi stav 2, potrebno je preciznije definisati.

Primedba nije uzeta u razmatranje jer nije data u formi predloga već pitanja.

4. U članu 36. Nacrta zakona, broj: „24“ je potrebno zameniti brojem: „36“.

Primedba se ne prihvata jer se ovom izmenom roka želi  postići postepeno prilagođavanje evropskoj praksi i propisima.

ZAŠTITNIK GRAĐANA

1. Predlaže se dopuna člana 84. Zakona o upravljanju otpadom tako da se izričito propiše ovlašćenje Minstastva zaštite životne sredine ili inspektora zaštite životne sredine da podnosi zahtev za pokretanje prrekršajnog postupka za prekršaje predviđne ovim zakonom izuzev onih za koje je propisano da zahtev za pokretanje prekšajnog postupka podnosi Agencija za zaštitu životne sredine.

Primedba se ne prihvata jer se odnosi na član koji nije predmet Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upraljanju otpadom

• REGIONALNI ARHUS CENTAR OTVORENOG UNIVERZITETA SUBOTICA
• Član 9. stav 1. tačka 7) PLAN PRILAGOĐAVANJA UPRAVLJANJA OTPADOM

Primedba: Nije definisano značenje ovog plana prilagođavanja upravljanja otpadom, čija je obaveza da ga donosi itd.

Primedba se odbija imajući u vidu da je u samostalnom članu 54. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom (,,Službeni glasnik RS”, broj 14/16) definisano ko donesi plan, kao i rokovi i sadržina plana.

2. Član 26. stav 3. Proizvođač otpada nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada, kao ni dozvolu za tretman odnosno ponovno iskorišćenje sopstvenog neopasnog otpada koji je nastao u postupku obavljanja njegove osnovne delatnost Primedba: Mišljenja smo da bi se ovaj stav trebao odnositi samo na neopasni otpad ili se možda ovim želi „premostiti“ vreme dok se ne obezbedi lokacija za deponovanje opsanog otpada.

Predlog izmene:

Proizvođač otpada nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada ako se skladišti na lokaciji na kojoj je otpad nastao, kao ni dozvolu za tretman odnosno ponovno iskorišćenje sopstvenog otpada koji je nastao u postupku obavljanja njegove osnovne delatnosti.

Predlog se uz korekcije teksta prihata

3. Član 58. stav 2.

Jedinica lokalne samouprave propisuje uslove i način za korišćenje plastičnih kesa kao ambalaže za isporuku robe na mestu prodaje roba u usluga, kao i uslove za tretman i odlaganje otpada nastalog nakon tretmana plastičnih kesa u skladu sa zakonom.

Primedba: Predpostavlja se da je pod pritiskom javnosti „ubačen“ ovaj stav, ali je neodrživ u praksi. Takođe, ako je u pitanju plastična kesa kao ambalaža, zašto nije u Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu. A ako nije ambalaža, onda je roba, pa opet nema veza sa ovim zakonom.

Predlog: Izbaciti i predložiti nadležnim da povećaju porez tako da će preskupe plastične kese odbiti potrošača da ih kupuje. Takođe, podstaći i podržati javne i medijske kampanje kojima će se obaveštavti građani o štetnosti uticaja plastičnih kesa na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Predlog se ne prihvata jer predloženim stav daje pravni osnov jedinicama lokalne samouprave da u okviru odredaba zakona i podzakonskih akata donesu akta kojima će se proširiti uslovi i zahtevi  koji se odnose na plastičnih kesa.

4. Član 60. stavovi 10. i 12.

Autonomnoj pokrajini poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje i neopasnog i inertnog otpada, za sve aktivnosti na teritoriji autonomne pokrajine.

Gradu, odnosno opštini, poverava se izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odnosno, ponovno iskorišćenje i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njihovoj teritoriji.

Primedba: Tekst je identičan. Ako je na teritoriji npr. Subotice koja je u Vojvodini po kom dokumentu se određuje čija je nadležnost?

Primedba se prihata i izvršena je izmena teksta člana 60. Zakona.

1. Član 61. stav 1. dozvola se ne izdaje za: Tačka 5) mehaničku pripremu

neopasnog otpada za transport (presovanje, baliranje, seckanje i drugo);

Predlog se ne prihvata jer je tačka 5) brisana.

1. Član 70. Dozvola za sakupljanje i/ili transport izdaje se…., osim:

Stav 4) komunalnim preduzećima i privrednim društvima kojima je odlukom jedinice lokalne samouprave povereno obavljanje delatnosti sakupljanja i transporta komunalnog otpada na njihovoj teritoriji, samo za sakupljanje i transport mešanog komunalnog otpada, otpada sa pijaca, ostataka od čišćenja ulica i kabastog komunalnog otpada, s tim da su u obavezi da poseduju potrebnu opremu za sakupljanje, kao i vozila za transport navedenog otpada

Primedba: Ako Javno- komunalnom preduzeću (JKP) ne treba dozvola da li su oni u obavezi da prijavljuju količine otpada koje su sakupili i/ili transportovali u skladu sa Članom 64. Stav 2. Tačka 9?

Ili se na to odnosi Član 43. Stav 10. (poslednji) Ministar propisuje način vođenja i izgled evidencije deponija i smetlišta na području jedinice lokalne samouprave, kao i način i rokove za njegovo dostavljanje.

Ako JKP nije u obavezi da dostavlja podatke o količini otpada na koji način će dobiti subvenciju koja se sada isplaćuje preko SEKOPAK-a?

U tom slučaju predlog izmene glasi za Stav 4):

komunalnim preduzećima i privrednim društvima kojima je odlukom jedinice lokalne samouprave povereno obavljanje delatnosti sakupljanja i transporta komunalnog otpada na njihovoj teritoriji, samo za sakupljanje i transport mešanog komunalnog otpada, otpada sa pijaca, ostataka od čišćenja ulica i kabastog komunalnog otpada, s tim da su u obavezi da poseduju potrebnu opremu za sakupljanje, kao i vozila za transport navedenog otpada, kao i da (agenciji za zaštitu životne sredine) dostavljaju podatke u skladu sa članom 64. stav 9. (ili u skladu sa članom 43. stav 10.).—-

Predlog se ne prihvata jer Javno komunalno preduzeće ima ima obavezu izveštavanja u skladu sa članom 74 i 75  Zakona o upravljanju otpadom.

1. Član 63. stavov 11.

nadležni organ za izdavanje dozvole, podatke iz čl. 62, 64. i 70. ovog zakona unosi u deo informacionog sistema nacionalnog registra izvora zagađivanja koji je namenjen izdavanju dozvola.

Primedba: da li ovi podaci mogu biti lako dostupni zainteresovanoj javnosti preko Informacionog sistema nacionalnog registra ili se mora precizirati ovim zakonom?

Primedba nije uzeta u razmatranje jer nije data u formi predloga već pitanja.

 

EKOLOŠKO UDRUŽENJE DA SAČUVAMO VOJVODINU SRETENIJE BAŠIĆ

1. Predlog je da se u u nacrt treba da se doda član koji glasi:

„Postupak po prekršajima iz ovog zakona ne može se pokrenuti kad proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen“.

Primedba se ne prihata jer se ne odnosi na član koji je predmet Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom.

GRUPACIJE PROIZVOĐAČA PLASTIČNIH PROIZVODA PRI UDRUŽENJU ZA HEMIJSKU, GUMARSKU INDUSTRIJU I INDUSTRIJU NEMETALA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

1. Član 8. Nacrta zakona, čije se brisanje predlaže glasi:

„U članu 58. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:,Jedinica lokalne samouprave propisuje uslove i način za korišćenje plastičnih kesa kao ambalaže za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga, kao i uslove za tretman i odlaganje otpada nastalog nakon tretmana plastičnih kesa u skladu sa zakonom.”

Stav 2. postaje stav 3.“

Predlaže se da se član 8. Nacrta zakona briše i da član 58. važećeg Zakona o upravljanju otpadom  („Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 14/16, 95/18-dr.zakon), ostane nepromenjen:

Primedba se ne prihvata

Predloženi stav daje mogućnost jedinicama lokalne samouprave za proširenje uslova i zahteva u pogledu plastičnih kesa, imajući u vidu da je Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju, o ocenjivanju usaglašenosti i uslovima koje mora da ispuni imenovano telo (,,Službeni glasnik RS”, broj 3/12), propisao tehničke i druge zahteve koji se odnose na plastične polietilenske kese tzv. treger kese  sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju koje su namenjene za punjenje na mestu prodaje, ocenjivanje usaglašenosti i uslovi koje mora da ispuni imenovano telo.

Takođe, očekuje se i njihovog ujednačavanja na nivou države.

Odluke jedinica lokalne samouprave će svakako biti donete u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom i ambalažom i ambalažnim otpadom kao i u skladu sa smernicama i direktivama Evropske unije koje uređuju ovu oblast, pa smatramo da ova odredba neće uticati na funkcionisanje tržišta niti da će dovesti do ograničenja slobode obavljanja trgovine.

U tom smislu imajući u vidu da ova odredba zakona predstavlja pravni osnov za donošenje odluka jedinica lokalne samouprave, one neće moći da propisuju uslove i načine korišćenja plastičnih kesa koji nisu u skladu sa gore navedenim propisima.

NALED

1. Predlog je da se doda novi član 58a kojim bi se propisalo upravljanje otpadom od hrane

Primedba se ne prihata jer se ne odnosi na član koji je predmet Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom.

GRAD BEOGRAD GRADSKA UPRAVA

1. Primedba se odnosi na član 10. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, i predlaže se izmena st. 6. i 7. člana 60. tako da glase<.

„Gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje i transport, skladištenje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje neopasnog i inertnog otpada za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ grada Beograda“

Gradu, odnosno opštini, poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje i transport, skladištenje, tretman, odnosno, ponovno iskorišćenje i odlaganje neopasnog i inertnog otpada za sve aktivnosti na njihovoj teritoriji i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ grada, odnosno opštine.“

Ovo iz razloga što nadležnost za izdavanje dozvola za sakupljanje i transport, skladištenje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje neopasnog i inertnog otpada treba biti vezana za nadležnost organa koji izdaje građevinsku dozvolu za postrojenja u kojima se obavlja delatnost, čime se obezbeđuje kontinuitet u učešću istog nivoa vlasti (grada Beograda, grada, opštine).

Primedba se delimično prihvata 

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZAURBANIZAM I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

1. U Čl. 5 tačka 14) na kraju stava posle reči saglasnost jedinice lokalne samouprave dodaje se: reči ,,i informaciju o lokaciji za tretman opasnog/neopasnog otpada od nadležnog organa;”

Predlog se prihvata

2. U Članu 36. stav 4. menja se i glasi:

Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže 24 MESECA, osim ako je u toku postupak pribavljanja izvozne dozvole, a najduže 60 dana od isteka roka iz ovog stava,

Predlog se delimično prihvata

3. u članu 37. stav 4. menja se i glasi: za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavljaju se dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima a naročito saglasnost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši tretman otpada u mobilnom postrojenju uz prethodno pribavljenu informaciju o lokaciji  za tretman opasnog/neopasnog otpada od nadležnog organa

Predlog se prihvata

4. U članu 60 stav 2, menja se i glasi: izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvolu za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odnosno, ponovno iskorišćenje i odlaganje opasnog otpada za postrojenje za koje dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ autonomne pokrajine, kao i za tretman otpada spaljivanjem izdaje nadležni organ autonomne pokrajine.

Predlog se prihvata uz korekciju teksta.

5. U članu 63 u stavu u stavu 9 posle reči pravosnažno osuđivan dodaju se reči ili protiv koji se vodi krivični postupak, …

Predlog se ne prihata jer nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

1. U članu 67 stav 1 treba brisati tačku 4).

Predlog se delimično prihvata imajući u vidu da je navedeni član izmenjen u skladu sa primedbama i predlozima drugih učesnika javne rasprave.

GRADSKA UPRAVA GRADA KRUŠEVCA

1. Primedba na član 5. Nacrta zakona

U članu 37. stav 4. briše se tačka i dodaje sledeći tekst: ,,a OBAVEZNO saglasnost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši tretman otpada u mobilnom postrojenju.”

Predlog se prihvata.

2. Primedba na Član 12. Nacrta zakona

U članu 63. posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi:

„Nadležni organ ne može izdati dozvolu za upravljanje otpadom pravnom licu ili preduzetniku čiji je vlasnik i/ili zastupnik i/ili odgovorno lice, pravosnažno osuđivan za krivična dela protiv životne sredine.ˮ

Obrazloženje: Potvrda ili uverenje od nadležnog suda treba uvrstiti u obaveznu dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole, u čl. 62. i 70.

Predlog se ne prihvata se  jer član 62. kojim se propisuje dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole  nije predmet izmena i dopuna ovog nacrta zakona,  ali svakako u skladu sa članom 62. stav 5. nadležni organ može tražiti ovu potvrdu u okviru dodatnih podataka, informacija ili dokumentacije..

3. Primedba na član 3. Nacrta zakona

U članu 26. stav 1. tačka 3) briše se.

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

,,Proizvođač otpada nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada, kao ni dozvolu za tretman odnosno ponovno iskorišćenje sopstvenog neopasnog otpada koji je nastao u postupku obavljanja njegove osnovne delatnosti.”

,,Proizvođač otpada nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada sa različitih lokacija svog preduzeća, kao ni dozvolu za tretman odnosno ponovno iskorišćenje sopstvenog neopasnog otpada koji je nastao u postupku obavljanja njegove osnovne delatnosti na različitim lokacijama.”

Predlog se ne prihvata jer u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom, proizvođač otpada može da skladišti otpad na svojoj lokaciji na kojoj je otpad nastao  bez pribavljanja dozvole, ali ne može da vrši transport tog otpada  bez dozvole,  kao i što ne može da bez pribavljanja dozvole za skladištenje tog drugog otpada koji dovozi sa druge lokacije isti skladišti.

Izvoženje otpada sa lokacije proizvođača otpada mora da prati dozvola za transport otpada.

4. Primedba na član 13. Nacrta zakona U članu 67. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

,,1) ne ispunjava uslove iz čl. 62. i 70. ovog zakona;ˮ

Posle tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi:

,,4) nije registrovano u Registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre;ˮ

Predlog se delimično prihvata  kroz izmenu predloženog stava.

UDRUŽENJE GRAĐANA EKOLOŠKO DRUŠTVO BUJANOVAC

1. Primedba na član 26.sta 1. tačka 5. je prihvaćena i ugrađena u tekst Nacrta zakona
2. Primedba na član 31. stav 1. tačka 2) nije razmatrana jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona
3. Primedba na član 58. stav 2. kojom se predlaže brisanje navedenog člana nije prihvaćena jer predloženi stav predstavlja pravni osnov za proširenje uslova i zahteva koji se odnose na plastične kese i njihovog ujednačavanja na nivou države. Odluke jedinica lokalne samouprave će svakako biti donete u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom i ambalažom i ambalažnim otpadom kao i u skladu sa smernicama i direktivama Evropske unije koje uređuju ovu oblast.

HELIKS

Primedbe koje se odnose na član 72 Zakona nisu razmatrane jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona

CIAK

Primedbe koje se odnose na član 72 Zakona nisu razmatrane jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona

CEMENTNA INDUSTRIJA SRBIJE

Primedbe koje se odnose na član 71. Zakona nisu razmatrane jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona

FARMACEUTSKA KOMORA

Primedbe koje se odnose na član 56A Zakona nisu razmatrane jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona

– UDRUŽENJE ZA FARMACIJU I MEDICINSKU DELATNOST – PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

1.Primedbe koje se odnose na član 7. Nacrta, odnosno na član 56b stav 3. prihvaćene su i ugrađene u tekst navedenog člana.

1. Predlog je da se u član 56b posle stava 3. doda novi član 4. koji glasi:

,,Obračun visine troškova upravljanja, odnosno konačnog zbrinjavanja i/ili izvoza farmaceutskog otpada sakupljenog od građana po pojedinačnom obezniku, nosiocu dozvole za lek vrši Agencija za zaštitu životne sredine, na osnovu podataka i izveštaja o ukupnim količinama lekova sakupljenim od građana i izveštaja o količinama lekova stavljenim na tržište RS od strane nosioca dozvole za lek, umanjenih za količinu lekova namenjenih za bolničku i ambulantnu primenu”.

Predlog se ne prihvata jer sve već regulisano u pravilniku kojim se uređuje način postupanja sa farmaceutskim otpadom.

2. Predlog da se briše član 8. Nacrta zakona nije prihvaćen Predloženi stav daje pravni osnov za proširenje uslova i zahteva koji se odnose na ambalažne kese i njihovog ujednačavanja na nivou države. Odluke jedinica lokalne samouprave će svakako biti donete u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom i ambalažom i ambalažnim otpadom kao i u skladu sa smernicama i direktivama Evropske unije koje uređuju ovu oblast.

U tom smislu imajući u vidu da ova odredba zakona predstavlja pravni osnov za donošenje odluka jedinica lokalne samouprave, one neće moći da propisuju uslove i načine korišćenja plastičnih kesa koji nisu u skladu sa gore navedenim propisima.

3. Dopuna teksta članom 6a nije razmatrana jer nije predmet izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom

UDRUŽENJE PRIVATNIH APOTEKARA SPAS

1. Primedbe koje se odnose na član 56A Zakona nisu razmatrane jer navedeni član nije predmet Nacrta zakona