Јавна расправа о Нацрту закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе о Нацрту закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце, 05 Број 011-11476/2021 од 8. децембра 2021. године.

Према Програму јавне расправе о Нацрту закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце, учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, јавних служби, као и друга заинтересована лица у области заштите животне средине.

У поступку припреме Нацрта закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце, Министарство заштите животне средине спровело је јавну расправу о Нацрту закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце. Јавна расправа одржана је у периоду од 10. до 29. децембра 2021. године. Текст Нацрта закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце био је постављен на интернет страници Министарства www.ekologija.gov.rs.

Пословником Владе у члану 41.  прописано је да, рок за достављање иницијатива, предлога, сугестија и коментара у писаном или електронском облику износи најмање 15 дана од дана објављивања јавног позива, као и да јавна расправа траје најмање 20 дана.

Јавна расправа о Нацрту закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце одржана је у виду презентације и консултација на стручној јавној расправи путем видео конференције, у два наврата, 21. децембра 2021. године, са почетком у 10:30 часова и 27. децембра 2021. године са почетком у 12:00 часова. 

Јавној расправи 21. децембра 2021. године су присуствовали представници Министарства заштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и заинтересованих правних лица.

Јавној расправи 27. децембра 2021. године су присуствовали представници Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства унутрашњих послова, Градске управе Града Панчева, оператера севесо постројења, заинтересованих правних и физичких лица лица и невладиних организација.

Након уводне презентације Нацрта закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце, учесници јавне расправе позвани су да изнесу своје примедбе, сугестије и предлоге на предложени текст, односно да дају сугестије и предлоге за боље уређење одређених делова тог закона.

Све сугестије, предлози и коментари који су достављени Министарству заштите животне средине до 29. децембра 2021. године, када је јавна расправа завршена, узети су у разматрање.

Потпун извештај са јавне расправе можете преузети овде.

Јавна расправа о Предлогу програма заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе о Предлогу програма заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом 05 Број: 353-10620/2021 од 17 новембра 2021. године.

Према Програму јавне расправе о Предлогу програма заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом (у даљем тексту: Предлог програма заштите ваздуха) учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, привредних субјеката, пословних удружења, стручне јавности, међународних организација, организација цивилног друштва и друга заинтересована лица у области заштите животне средине.
У поступку припреме Предлога програма заштите ваздуха, Министарство заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) спровело је јавну расправу о Предлогу програма заштите ваздуха. Јавна расправа одржана је у периоду од 19. новембра до 8. децембра 2021. године. Текст Предлога програма заштите ваздуха био је постављен на интернет страници Министарства www.ekologija.gov.rs.

Пословником Владе у члану 41.  прописано је да, рок за достављање иницијатива, предлога, сугестија и коментара у писаном или електронском облику износи најмање 15 дана од дана објављивања јавног позива, као и да јавна расправа траје најмање 20 дана.
Јавна расправа о Предлогу програма одржана је у виду презентације и консултација на стручној јавној расправи путем видео конференције 29. новембра 2021. године са почетком у 10:30 часова.  

Јавној расправи су присуствовали представници Министарства заштите животне средине и Агенције за заштиту животне средине, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства рударства и енергетике, Министарства за европске интеграције, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства унутрашњих послова, Института за физику у Београду, представници завода за јавно здравље, представници општинских и градских управа, међународних организација, организације цивилног друштва и др.

Након уводне презентације, учесници састанка позвани су да изнесу своје примедбе, сугестије и предлоге на предложен текст, односно да дају сугестије и предлоге за боље уређење одређених делова Предлога програма заштите ваздуха.
Све сугестије, предлози и коментари који су достављени Министарству заштите животне средине до 8. децембра 2021. године када се јавна расправа завршена, узети су разматрање.

Потпун извештај са јавне расправе можете преузети овде.

 

У поступку припреме Нацртa закона о процени утицаја на животну средину, Министарство заштите животне средине спровело је јавне консултације о Нацрту закона у периоду од 18. новембра 2021. године до 28. новембра 2021. године, стављањем Нацрта закона на сајт Министарства заштите животне средине (https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-procesu-konsultacija-u-vezi-sa-nacrtom-zakona-o-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu),  како би све заинтересоване стране биле благовремено и правилно информисане о предложеним законским решењима, чиме би се омогућило да дају свој допринос даљем унапређењу предложених законских решења.

Током јавних консултација, дана 24. новембра 2021. године, одржана је видео конференција – Јавне консултације о првом Нацрту закона о процени утицаја на животну средину, путем Webex платформе (https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=mf714242de6f3ae8c3c2bdf8f799cfcbf) , због тренутне COVID ситуације, у периоду од 13:00 до 14:30 часова на којој је представљен први Нацрт закона о процени утицаја на животну средину.
Као резултат спроведених јавних консултација, Министарству заштите животне средине достављени су коментари, примедбе и сугестије и исти су достављени Радној групи у циљу сачињавања овог извештаја.

Јавним консултацијама о првом Нацрту закона присуствовали су представници државних органа и организација, привредних субјеката и друга заинтересована лица    у    области    заштите    животне    средине:

Извештај о спроведеним јавним консултацијама можете преузети ОВДЕ.

 

У поступку припреме Нацртa закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, Министарство заштите животне средине спровело је јавне консултације о Нацрту закона у периоду од 18. новембра 2021. године до 28. новембра 2021. године, стављањем Нацрта закона на сајт Министарства заштите животне средине    (https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-procesu-konsultacija-u-vezi-sa-nacrtom-zakona-o-strateskoj-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu),  како би све заинтересоване стране биле благовремено и правилно информисане о предложеним законским решењима, чиме би се омогућило да дају свој допринос даљем унапређењу предложених    законских    решења.

Током јавних консултација, дана 25. новембра 2021. године, одржана је видео конференција – Јавне консултације о првом Нацрту закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, путем Webex платформе (https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=m44fe033ae2accf52ccfd23120eff8bd8) , због тренутне COVID ситуације, у периоду од 13:00 до 14:30 часова на којој је представљен први Нацрт закона о  стратешкој процени утицаја на животну средину.
Као резултат спроведених јавних консултација, Министарству заштите животне средине достављени су коментари, примедбе и сугестије и исти су достављени Радној групи у циљу сачињавања овог извештаја.

Јавним консултацијама о првом Нацрту закона присуствовали су представници државних органа и организација, привредних субјеката и друга заинтересована лица    у    области    заштите    животне    средине:

Извештај о спроведеним јавним консултацијама можете преузети ОВДЕ.

 

У поступку припреме Нацртa закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце, Министарство заштите животне средине спровело је јавне консултације о Нацрту закона у периоду од 17. новембра 2021. године до 1. децембра 2021. године, стављањем Нацрта закона на сајт Министарства заштите животне средине (https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-procesu-konsultacija-u-vezi-sa-prvim-nacrtom-zakona-o-kontroli-opasnosti-od-velikih-udesa-koji-ukljucuju-opasne-supstance), како би све заинтересоване стране биле благовремено и правилно информисане о предложеним законским решењима, чиме би се омогућило да дају свој допринос даљем унапређењу предложених законских решења.

Током јавних консултација, дана 26. новембра 2021. године, одржана је видео конференција – Јавне консултације о првом Нацрту закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце, путем Webex платформе (https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=m1fe6a3505cd9de91d62034ad53e3891b), због тренутне COVID ситуације, у периоду од 13:00 до 14:30 часова на којој је представљен први Нацрт закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце.
Као резултат спроведених јавних консултација, Министарству заштите животне средине достављени су коментари, примедбе и сугестије и исти су достављени Радној групи у циљу сачињавања овог извештаја.

Јавним консултацијама о првом Нацрту закона присуствовали су представници државних органа и организација, привредних субјеката и друга заинтересована лица у области заштите животне средине:

Извештај о спроведеним јавним консултацијама можете преузети ОВДЕ.

 

Јавна расправа о Нацрту закона о заштити од буке у животној средини вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе о Нацрту закона о зашити од буке у животној средини 05 Број: 011-5175/2021 од 02. јуна 2021. године.

Према Програму јавне расправе о Нацрту закона о заштити од буке у животној средини учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, јавних служби и друга заинтересована лица у области заштите од буке у животној средини.

У поступку припреме закона којим се уређује област заштите од буке у животној средини Министарство  заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) спровело је јавну расправу о Нацрту закона о зашити од буке у животној средини. Јавна расправа о Нацрту закона о зашити од буке у животној средини одржана је у периоду од 03. до 23. јуна 2021. године. Текст Нацрта закона био је постављен на интернет страници Министарства и на порталу е – управе. Јавни позив за учешће у јавној расправи, у складу са програмом објављен је на интернет страници Министарства.

Пословником Владе у члану 41.  прописано је да, рок за достављање иницијатива, предлога, сугестија и коментара у писменом или електронском облику износи најмање 15 дана од дана објављивања јавног позива, као и да јавна расправа траје најмање 20 дана.

Министарство је поступило у складу са наведеним програмом јавне расправе, а с обзиром на епидемиолошку ситуацију, Министарство је и посебно, електронским путем упутило позив за учешће на онлajн јавној расправи, међу осталима и следећим органима и организацијама:

•    Привредна комора Србије:
•    Стална конференција градова и општина;
•    Институтима, Заводима за јавно здравље и другим стручним организацијама за мерење буке у животној средини:
•    Факултет заштите на раду у Ниш
•    Завод за јавно здравље Зрењанин 
•    Завод за јавно здравље Суботица
•    Завод за јавно здравље „Тимок“
•    Завод за јавно здравље Врање
•    Завод за јавно здравље Крушевац
•    ИБС – Институт за безбедност и сигурност на раду
•    Анахем
•    ЈКП Београдске електране – Центар за испитивање, квалитет и екологију, Београд.
•    Институт за безбедност и превентиву Нови Сад
•    ИМС
•    Институт за јавно здравље Сремска Митровица
•    Градски завод за јавно здравље Београд
•    Институт за безбедност и хуманизацију рада
•    МД Пројект д.о.о. Ниш
•    Завод за јавно здравље Панчево
•    Завод за јавно здравље Шабац
•    Рударски Институт д.о.о. Београд
•    Завод за јавно здравље Пожаревац
•    Југоинспект а.д.
•    Завод за јавно здравље Кикинда
•    Завод за јавно здравље Пирот
•    Институт Алфапревинг
•    ТОЦ 
•    Завод за јавно здравље Чацак
•    Заштита на раду Београд
•    Мипхем
•    Институт заштите на раду
•    Ватрогас
•    Институт за јавно здравље Крагујевац
•    Инсталација-инжењеринг
•    Институт за превентиву, заштиту на раду против пожарну заштиту и развој д.о.о.
•    ЦИП 
•    Институт за јавно здравље Војводине

Јавна расправа о Нацрту закона о зашити од буке у животној средини, због епидемиолошке ситуације и поштовања мера, одржана је онлајн путем платформе Webex, 15. јуна 2021. године. Јавној расправи су присуствовали представници Министарства заштите животне средине, представници овлашћених стручних организација за мерење буке, представник СКГО (Стална конференција градова и општина), Заводи за јавно здравље, инспекција за заштиту животне средине града Пожаревца и др.

Јавну расправу отворила је и водила Александра Имширагић Ђурић. Представници Министарства заштите животне средине који су учествовали у јавној расправи су Александра Имширагић Ђурић в.д. помоћник министра, Слађана Брђић, шеф Одсека, Даринка Миловановић, правник, Небојша Дамјановић, правник, Сања Миленкоивћ, правник и Оливера Топалов, виши саветнику. Министарство заштите животне средине упознало је присутне са кључним изменама Нацрта закона о зашити од буке у животној средини. Као кључне разлоге за доношење новог закона, наведено је транспоновање обавеза из директива ЕУ (ДИРЕКТИВА 2002/49/ЕУ, ДИРЕКТИВА 2015/996/ЕУ), обавезу израде стратешких карата буке, редовно извештавање, давање овлашћења комуналним милиционарима за вршење мерења нивоа буке пореклом из угоститељских објеката и др.

Током јавне расправе учесници су износили примедбе на предложен текст, односно сугестије и предлоге за боље уређење одређених одредби.

Проф. Др. Момир Прашчевић изнео је примедбу да рокови за израду стратешких карата буке буду усаглашени са роковима наведени у Директивама тј. да буду 2022. година и 2027. година, а не 2024. година како је наведено у тексту Нацрта закона о зашити од буке у животној средини. Такође је изнео примедбу, да се сви извори буке морају третирати на исти начин и како се угоститељски објекти не могу изузети као посебни извори буке. Предлог је да комунална милиција врши мерење буке из угоститељских објеката, на исти начин и под истим условима као и овлашћене стручне организације (које су уложиле средства и у опрему и у људске ресурсе, како би испунили прописане услове). Поставио је питање по којој методологији би комунална милиција вршила мерење и којим уређајима. Министарство заштите животне средине је одговорило да је 2024. година изабрана као реална година за израду стратешких карата буке, а да ће се ревизија радити и рокови ће бити усаглашени касније са роковима из Директиве, а да ће обједињеним одговорима са Јавне расправе Нацрта закона о зашити од буке у животној средини, бити и одговор на питање које се односи на мерење буке из угоститељких објеката. 
Министарство заштите животне средине је нагласило да приоритет новог закона усглашавање са директивама ЕУ из области заштите од буке, давање нових овлашћења јединицама локалне самоуправе, а да су на иницијативу града Београда дате допуне које се односе на чл. 19. и 26. и дата је могућност комуналној милицији да врши мерење буке из угоститељкох објеката
Наташа Симић, независна грађанка, поставила је питање да ли ће комунална милиција долазити по позиву и да ли ће реаговати “на лицу места“ као и да ли ће бити прописане отежавајуће околности за понављање прекршаја. Министарство заштите животне средине је одговорило да ће ЈЛС прописати начин контроле угоститељских објекат а, као и њихово опремање,док су  казненим одредбама предлога закона, прописане мере које се изричу уколико је дошло до обнављања прекршаја.
Мила Миленковић, дала је коментаре у својству грађанке и поставила је питање овлашћења комуналних милиционара. Сматра да је мала вероватноћа да се експерти у области мерења буке запосле у комуналној милицији. Министарство заштите животне средине је одговорило да уколико би комунална милиција добила овлашћења за мерење буке по овом закону, она ће размотрити своје људске ресурсе. Министарство заштите животне је по овом питању позвало да се у јавну расправу укључе и представници комуналне милиције или Секретаријата за заштиту животне средине града Београда, с обзиром да је јавна расправа показала велико интересовање за чланове закона који се односе на мерење буке из угоститељских објеката, од стране комуналне милиције. Након овог позива, нико се није јавио за реч.
Професионални управник стамбеног објекта у Старом граду је изнела став да би урбанистички требало предвидети зелене површине између вишеспратних стамбених објеката, које би извршиле на неки начин звучну изолацију; постављено је питање и о раду инспекцијских служби.Министарство заштите животне средине  је одговорило, да се надлежност инспектора за заштиту животне средине не мења и да су послиови инспекцијског надзора у области заштите од буке (животне средине) поверени инспекцијским службама јединица локалне самоуправе.
Представник Сталне конференције градова и општина (СКГО) је изнео да је јавна расправа конструктивна и да ће СКГО, уколико буде потребе, објединити ставове јединица локалне самоуправе.
Оливера Најдановић, инспектор за заштиту животне средине града Пожаревца је изнела неколико коментара на текст Нацрта закона и дала предлоге за другачије формулације чл 16., 18. и 37. и навела да ће своје сугестије и коментаре доставити и у форми прописаног обрасца. 
Небојша  Лукић, начелник комуналне милиције града Пожаревца изнео је став  да је Законом о комуналној милицији већ прописана стручна спрема коју комунални милиционар мора имати, као и да прописивањем неких посебних услова за потребе мерења буке из угоститељских објеката, неће бити могуће, због малог броја комуналних милиционара, вршити мерење буке од стране комуналне милиције. Предлаже да сваки комунални милиционар може да врши мерење буке из уоститељских објеката. Министарство заштите животне средине  је одговорило да ће се овај предлог размотрити. 
Проф. др. Момир Прашчевић је поново нагласио да је мерење буке изузетно сложен процес и да комунална милиција мора имати то у виду. 
Министарство заштите животне средине јо једном је позвало позвало све учеснике да своје предлоге доставе и на прописаном обрасцу.
Све сугестије, предлози и коментари достављени су Министарству заштите животне средине  до 23. јуна 2021. године.Након тога стручне службе министарства, приступиле су разматрању достављених примедби, предлога и коментара.
Укупно је пристигло 132. предлога, достављених од стране: 

1.    Обједињени предлози овлашћених стручних организација за мерење буке у животној средини
2.    Секретаријат за заштиту животне средине града Београда
3.    Секретаријат за послове комуналне милиције ГУ града Београда
4.    „NOISE & VIBRATION HUB”
5.    АКАДЕМИЈА ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА СРБИЈЕ
6.    Владимир Војводић, „ФОНД ЗА ИНОВАЦИОНУ ДЕЛАТНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”
7.    НИС ад Нови Сад
8.    Ненад Трипковић,  „ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ НА РАДУ” ад, Нови Сад
9.    ГРАДСКА УПРАВА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ ГРАДА НОВОГ САДА
10.    Татиана Милина Туранова, инспектор заштите животне средине  ОУ Бачки Петровац
11.    Драгана Ивановић, инспектор заштите животне средине  ОУ Бајина Башта
12.    Оливера Најдановић, инспектор заштите животне средине  ГУ града Пожаревца
13.    Драган М.Маравић, пуномоћник удружења „САЧУВАЈМО ЦЕТИЊСКУ И ЗЕТСКУ”, Београд
14.    Ивана Ристић, УДРУЖЕНИ ГРАЂАНИ БЛОКА 30, Нови Београд
15.    Удружење „НЕ ДАВИМО БЕОГРАД”
16.    Зорана Татић, „ЧУВАРКУЋА ПЛУС” – професионално управљање зграда
17.    Марија С. Дедовић, „АСОЦИЈАЦИЈА ПРАВНИКА АЕПА”
18.    Иван Пантовић, адвокат, „МОРАВЧЕВИЋ, ВОЈНОВИЋ И ПАРТНЕРИ АОД”, Београд
19.    Љубиша Живадиновић, адвокат
20.    Љубомир Ристић
21.    Марина Ратковић
22.    Душан Пијевац
23.    Александар Додић
24.    Јасмина Маринковић
25.    Милан Мицић
26.    Endre Wurts
27.    Марија Бакрац
28.    Немања Брадић
29.    Далибор Мајмуновић
30.    Весна Цветановић
31.    Драгомир Петровић
32.    Дуле Дугачки
33.    Тамара Пачковски
34.    Новичић Миливоје
35.    Богдан Гавриловић
36.    Бојан П.
37.    Радиша Миловановић
38.    Саша Фазлијевић
39.    Борис Јовишић
40.    Младен Јовановић
41.    Снежана Богдановић
42.    Никола Милаш
43.    Драган Кузмановић
44.    Миливој Настасић
45.    Миливоје Новичић
 
 
У прилогу овог Извештаја је табела са примедбама које су прихваћене и примедбама које нису прихваћене, коју можете преузети овде.  Текст Нацрта закона о зашити од буке у животној средини у који су уграђене примедбе које су прихваћене можете преузети овде.  

Примедбе које су биле општег карактера или нису садржале конкретан предлог на сам текст Нацрта закона, размотрене су и такође су наведене у табели.
Примедбе изнете у јавној расправи које су биле правно-техничког карактера ће се додатно размотрити кроз додатну правно-техничку редакцију текста Нацрта закона.
 

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе 05 Број: 011-2302/2020 од 17. марта  2021. године.
Према Програму јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, јавних служби и друга заинтересована лица у области заштити природе.
У поступку припреме измена закона којим се уређује област заштите природе  Министарство  заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) спровело је јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе. Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе одржана је у периоду од 19. марта до 7. априла 2021. године. Текст Нацрта закона био је постављен на интернет презентацији Министарства www.ekologija.gov.rs, и и на порталу е – управе.
У складу са тачком 5. Закључка о спровођењу јавне расправе, предвиђено је да ће  јавну расправу о Нацрту закона, Министарство заштите животне средине одржати у форми видео конференције или на други могући начин, а јавност ће бити благовремено обавештена о тачном времену и начину спровођења планираних активности у оквиру јавне расправе о Нацрту закона.
Јавни позив за учешће у јавној расправи, у складу са програмом објављен је на интернет страници Министарства и на порталу е – управе.
Пословником Владе у члану 41.  прописано је да, рок за достављање иницијатива, предлога, сугестија и коментара у писменом или електронском облику износи најмање 15 дана од дана објављивања јавног позива, као и да јавна расправа траје најмање 20 дана.
    Министарство је поступило у складу са наведеним програмом јавне расправе, а с обзиром на епидемиолошку ситуацију, Министарство је и посебно, електронским путем упутило позив за учешће на онлajн јавној расправи следећим органима и организацијама:
Покрајински завод за заштиту природе info@pzzp.rs ;
Агенција за заштиту животне средине office@sepa.gov.rs ;
Републички хидрометеоролшки завод office@hidmet.gov.rs ;
Републички геодетски завод office@rgz.gov.rs ;
Покрајински Секретаријат за заштиту животне средине ekourb@vojvodina.gov.rs ;
Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда beoinfo@beograd.gov.rs ;
Управлачи заштићених подручја (44 управљача)
Покрет одбранимо реке Старе планине, info@novastaraplanina.com ;
Коалиција 27 – коалиција27@гмаил.цом, pr@koalicija27.org ;
Универзитет у Крагујевцу rektor@kg.ac.rs ;
Универзитет Нис uniuni@ni.ac.rs ;
Универзитет Београд kabinet@rect.bg.ac.rs ;
Универзитет Нови Сад rektorat@uns.ac.rs ;
Универзитет Приштина rektorat@pr.ac.rs ;
Стална конференција градова и општина secretarijat@skgo.org .
Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити природе, због епидемиолошке ситуације и поштовања мера, одржана је онлајн путем платформе Webex, 6.4.2021. године Јавној расправи су присуствовали представници Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Покрајинског завода за заштиту природе, управљачи заштићених подручја на територији Републике Србије, организације цивилног друштва
Након поздравне речи Саре Павков, Александра Дошлић упознала је присутне са кључним изменама и допунама Нацрта закона о изменама и допунама Закона о заштити природе, у циљу отклањања недостатака и унапређења истог. Као кључне разлоге за доношење, навела је изградњу МХЕ и њихов негативан утицај на природу, што је праћено оправданим притиском јавности, и прецизирање транспонованих обавеза из директива ЕУ-Директиве о птицама и Директиве о стаништима.
Током јавне расправе учесници су износили примедбе на предложена решења, односно сугестије и предлоге за боље уређење одређених одредби.
Представница ЗЗПС Милица Влашић Котуровић, Данко Јовић, Весна Јовановић и Ненад Секулић, дали су примедбе на члан 9. Нацрта закона, који се односи на давање претходне сагласности, коју сматрају као правно неодрживу, да се тиме обесмишљава улога другостепеног органа, при чему није јасна садржина таквог претходног мишљења, да је завод управо на Старој планини спречио изградњу великог броја МХЕ, те да их има само неколико. Завод је слао услове надлежним институцијама (министарству и управљачима), наводећи да није проблем да се решења шаљу надлежном министарству и управљачима.
Александра Дошлић предложила је одржавање састанка са представницима оба завода у циљу изналажења најбољег решења по овом питању, а пре пуштања у даљу процедуру доношења Закона о изменама и допунама Закона о заштити природе, при чему би о закључцима са састанка јавност била упозната кроз имплементацију истог у извештај са јавне расправе.
Милица Радановић, представник организације цивилног друштва, такође је дала примедбу на члан 9. и замолила за појашњење о томе на основу чега би Министарство донело претходно мишљење, с обзиром да стручно мишљење доноси стручна кућа, односно завод. Истакла је да се стиче утисак да завод најчешће не може да донесе добре услове због временског ограничења, неизласка на терен и недостатка доступних података са терена. По питању процене утицаја истакла је да би било добро да и јавност учествује у том процесу.
Ивана Васић из Војводинашума предложила је да се продужи време трајања јавног увида, тј. јавне расправе. Предложила је да се управљачи и корисници (власници земљишта) више укључе у смислу уважавања њиховог мишљења на услове заштите природе везано за активности које се планирају на заштићеном подручју, јер управљачи и корисници не могу да буду ни странке у поступку, те да немају механизам да реагују. Едита Бркић из Војводинашума додала је да је управљач немоћан да радове и активности спречи, јер постоје услови завода (члан 57, став 59).
Тања Петровић из организације цивилног друштва „Млади истраживачи” осим предлога да се продужи време трајања јавног увида, односно јавне расправе, осврнула се на члан 108. везано за потстицајна средства која се упућују јединицама локалне самоуправе, са питањем да ли се и даље додељују средства управљачу. Замолила је за појашњење да ли се увођењем оцене прихватљивости у закон уредба о оцени прихватљивости ставља ад акта. Питала је ко припрема оцену прихватљивости, да ли ће се образовати сектор за спровођење те процедуре, износећи забринутост у постојање довољног обима капацитета за спровођење великог броја оваквих поступака.
Снежана Прокић из Министарства заштите животне средине истакла је да су у припреми предлога о поступку имплементације оцене прихватљивости у нацрт закона учествовала два правна експерта са пројекта Натура 2000. По питању капацитета, навела је да би било неопходно да се затражи подршка Министарству и Заводима по питању идентификације конкретних радних места у циљу спровођења овог поступка. Навела је обавезу инвеститора да прибави оцену прихватљивости. Уводе се обавезе према инвеститору у виду изјаве коју инвеститор даје.
Гордана Јанчић из Србијашума изразила је наду да ће се у вези члана 9. изнаћи решење, истичући да би се издавањем претходног мишљења продужило време трајања поступка издавања мишљења, с обзиром на број и обим издатих услова на годишњем нивоу, при чему би онда требало направити неке приоритете. Код оцене прихватљивости потребно је прецизирати да ли се она ради за све планове и пројекте. Изнела је и недоумицу да ли је потребно да ЈП Србијашуме, као управљач и корисник приликом тражења услова за планска документа даје изјаву о могућим утицајима на еколошки значајна подручја. Да ли је могуће дефинисати у члану 8. да, уколико се услови прибављају за планове, да се не траже за годишње програме. Примедба се односи и на акт о испуњености услова, при чему је пракса да се тај акт доставља оном ко је затражио услове, дакле управљачу, а не Министарству. Анализирајући члан 42.рекла је да управљач мора бити информисан са мерама из студије, када студија није доступна (у случају ревизије заштите) и да је потребно наћи модалитет да управљач са новом студијом, или бар мерама из студије буде упознат. По питању Савета корисника, потребно је ближе објаснити како са формира, који му је мандат и тд. Везано за члан 35, који се тиче забране изградње МХЕ-уколико инвеститор већ има грађевинску дозволу, упитала је да ли ће ступањем на снагу овај Закон онемогућити активности везане за изградњу и рад МХЕ.
Александра Дошлић, позивајући се на прелазне и завршне одредбе нацрта закона, рекла је да се започети поступци везани са изградњом МХЕ у заштићеном подручју обустављају по службеној дужности даном ступања на снагу овог Закона, а да МХЕ које су већ изграђене и обављају делатност у складу са прописима настављају са радом до истека важећих дозвола, односно уговора. Што се тиче доступности мера из студије, потребно је да се о томе направи договор са Заводима, да би управљачи били обавештени о мерама које су у обавези да спроводе.
На питање Милице Радановић када се планира нови Закон о заштити природе, одговорено је да је план да се донесе нови Закон у току 2022. године. Позивајући се на члан 35. Нацрта закона, везано за забрану изградње МХЕ у заштићеном подручју, где се наводи да је изградња МХЕ дозвољена уколико се ради о пројектима од националног значаја и општег интереса, сматра да то може представљати опасност, с обзиром да нису јасно дефинисани критеријуми за проглашење националног значаја и општег интереса. Александра Дошлић позивајући се на члан 57. одговорила је да су то пројекти од општег интереса и националног значаја у смислу овог Закона.
Горан Секулић из WWF изражавајући наду да ће у припреми новог Закона бити укључен и сектор цивилног друштва, сматра да је члану 35. потребно извршити доста измена, за шта у овом тренутку нема времена, те да је о томе потребно дискутовати приликом израде новог Закона. Мишљења је да Савет корисника није потребан за сва заштићена подручја, као што су мали Споменици природе (заштићена стабла и слично). Сматра да је остало нејасно како ће се Закон ускладити са међународним конвенцијама.  По питању члана 35. Александра Дошлић слаже се да је потребно извршити још измена и допуна, у том смислу навела је и предлог додавања члана 35.а који би се односио на забрану експлоатације шљунка и песка из корита свих река у заштићеним подручјима и истраживања минералних сировина у трећем степену заштите.
На питање Наташе Миливојевић из WWF Adria зашто се не забране све активности на подручју на коме Завод врши валоризацију ради евентуалног проглашења за заштићено, одговорено је да је то могуће кроз Услове заштите природе тек када се уради Студија заштите, достави Министарству и постави се на сајт Министарства.
Слободан Кнежевић, представник друштва за заштиту птица Србије, дао је примедбу на слабу транспарентност поступка доношења аката, такође и примедбу у смислу недовољне укључености јавности и недовољно времена за измене врло битног акта.
Александра Дошлић изјавила је да се на овим изменама ради још од 2018. године, да је невладин и цивилни сектор укључен кроз радне групе, и апеловала је на невладин сектор да се укључује у јавни увид и јавне расправе приликом доношења закона и подзаконских аката, као и аката о проглашењу заштићених подручја, а такође и по питању управљања заштићеним подручјима.
Како су представници цивилног друштва, изнели примедбу процедуралне природе, да сматрају да је процес нетранспарентан, као и то да нису могли да пронађу текст Нацрта закона, иако је исти и цео материјал објављен у делу „ЈАВНЕ РАСПРАВЕ”, на јавној расправи је продужен рок за достављање предлога, примедби и сугестија за још пет дана.
У наредном периоду а у складу са договором са јавне расправе, одржана су два састанка са представницима  Завода за заштиту природе Србије и Покрајинског завода за заштиту природе, 12. и 22. априла 2021. године.
Кључно неслагање представника завода са предлозима из Нацрта закона се односило на измену члана 9. по питању надлежности и процедуре издавања решења о условима заштите природе. С обзиром да ни Заводи ни Министарство нису одступили од својих ставова, те да није дошло до заједничког решења у погледу преформулације спорних делова предметног члана, представници ЗЗПС и ПЗЗП, сматрајући да нема сврхе даље полемисати  напустили су састанак.
У наредном периоду стручне службе министарства, приступиле су разматрању достављених примедби, предлога и коментара.

Примедбе су доставили:
1.    ЈП „Палић-Лудаш”
2.    (у име групе организација и научника) МУЗЕЈ ОДБРАНЕ РЕКА СТАРЕ ПЛАНИНЕ
3.    Гордана Грујић
4.    Агенција за заштиту животне средине
5.    JП „Србијашуме”, Београд
6.    ЈП „Војводинашуме”, Петроварадин”
7.    Коалиција 27
8.    ЈП „Национални парк Тара”
9.    Милош Смољанић
10.    SAMUK d.o.o. Београд-Земун
11.    MAGAL ELEKTRIK d.o.o. Београд-Земун
12.    Бревина доо Краљево
13.    15 Avgust doo Београд
14.    GEOSYSTEM ENERGY D.O.O.
15.    RAS ECO ENERGY DOO Београд-Земун
16.    МХЕ МЕЗДРЕЈА ДОО Петровац на Млави
17.    МХЕ Звоначка Бања
18.    Национално удружење малих хидроелектрана
19.    Хидроелектране Хидроволт ДОО
20.    ПЛЕМЕН ДОО, Београд
21.    Институт за архитектуру и урбанизам Србије

 

 

Пре него што се дају одговори на конкретне предлоге, посебно у делу који се односи на забрану изградње хидроелектрана у заштићеним подручјима, што је предмет предложеног члана 35 а), треба истаћи, да је у међувремену ступио на снагу Закон о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”, број 40/2021) од 22. априла 2021. године, па се овим Нацртом закона врши усклађивање са Законом о коришћењу обновљивих извора енергије.
Законом о коришћењу обновљивих извора енергије, у члану 5. тога закона прописано да се забрањује изградња хидроелектрана у заштићеним подручјима. Изузетно од тог става Влада може, на предлог министарства надлежног за рударство и енергетику, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за заштиту животне средине, дозволити радове и активности, односно пројекте на изградњи хидроелектране на заштићеном подручју, уколико се ради о пројектима од јавног и општег интереса, односно о пројектима од посебног или националног значаја за Републику Србију.
Дакле одредба предложеног новог члана 35 а) која је предмет примедби, већ постоји у Закону о коришћењу обновљивих извора енергије, што у правнотехничком смислу изискује другачије дефинисање овог питања у Закону о заштити природе. Због тога се предложени члан 35а) брише, а усаглашавање са чланом 5. Закона о о коришћењу обновљивих извора енергије се врши кроз измене  постојећег члана 35. Закона о заштити природе.
Такође, важећим Законом о заштити природе, („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка и 14/16 и 95/18-други закон), у члану 57. у ставу 2. прописано је да Влада може, у складу са законом, дозволити радове и активности, односно пројекте на заштићеном подручју, посебно из области енергетике, саобраћајне инфраструктуре, водопривреде, пољопривреде, туризма, спорта, рударства и заштите природе и животне средине чије је извођење забрањено прописаним режимима заштите, уколико се ради о пројектима од општег интереса и националног значаја.
Дакле и примедбе које су се односиле на утврђивање јавног интереса, уз образложење великог дела учесника јавне расправе, да се Влади оставља превелика диспозиција да сама одлучује, без сагласности и одговарајућег стручног мишљења и институција и непосредно заинересованих грађана, су неприхватљиве, с обзиром да одредба о утврђивању јавног интереса није нова, она већ постоји и у Закону о заштити природе и у Закону о коришћењу обновљивих  извора енергије.

У прилогу је табела са примедбама које су прихваћене и примедбама које нису прихваћене, коју можете преузети овде, као и текст Нацрта закона о изменама и допунама Закона о заштити природеу који су уграђене примедбе које су прихваћене коју можете преузети овде.
Примедбе које су биле општег карактера или нису садржале конкретан предлог на сам текст, Нацрта закона су размотрене и такође су наведене у табели.
Прихваћене примедбе су уграђене у текст Нацрта закона који се налази у прилогу.
Примедбе изнете у јавној расправи које су биле правно-техничког карактера ће се додатно размотрити кроз додатну правно-техничку редакцију текста Нацрта закона.
Када су у питању примедбе које су се односиле на брисање одредби из текста Нацрта закона, а полазећи од чињенице да је један од основних циљева закона обезбеђење усклађености за правним тековинама Европске уније, оцењено је да су те одредбе неопходне и да их не треба брисати, како ради усклађености са европским прописима, тако и због чињенице да је реч о одредбама које ни на који начин не представљају сметњу за правни систем Републике Србије и да би их било корисно преузети.

 

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16 и 95/18-др. закон), Министарство заштите животне средине оглашава

ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА  „ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРАˮ

Предео изузетних одлика „Овчарско-Кабларска клисураˮ налази се на територији општина Чачак и Лучани. (више…)

Јавна расправа о Предлогу Стратегије нискоугљеничног развоја са Акционим планом Републике Србије (у даљем тексту: Предлог стратегије) вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе (Број: 353-12858/2019-1 од 26. децембра 2019. године). Министарство заштите животне средине спровело је јавну расправу о Предлогу стратегије у периоду од 27. децембра 2019. године до 24. јануара 2020. године. Јавна презентацији Предлога стратегије одржана је 13.01.2020. године у Београду (у просторијама EU INFO центра). Примедбе, предлози и сугестије достављене током јавне расправе су размотрене и сагледана је могућност њиховог интегрисања у текст Предлога Стратегије.

Извештај о јавној расправи о Предлогу Стратегије нискоугљеничног развоја са Акционим планом Републике Србије можете преузети овде.

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (у даљем тексту Нацрт закона) спроведена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе (05 Број: 011-10909/2019 од 31. октобра 2019. године).

У складу са наведеним Закључком Министарство заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) спровело је јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (у даљем тескту: Нацрт закона) у периоду од 1. до 20. новембра 2019. године и у том периоду представило Нацрт закона у Београду, у сали Скупштине града Београда, дана 12. новембра 2019. године. Током јавне расправе на презентацији Нацрта закона учешће су узели представници HIP Petrohemijе, групације Фармације, MeiTa, Polipakа, Секретаријата за заштиту животне средине града Београда, NIS-а, Крушевачког еколошког центра, Општинске управе Крушевац.

Информације од значаја за јавну расправу (Закључак Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије, Програм јавне расправе, текст Нацрта закона и Образац за достављање примедби, предлога и сугестија) објављене су на интернет презентацији Министарства, www.ekologija.gov.rs и на порталу е – управе.

Добијене примедбе, предлози и сугестије су размотрене и сагледана је могућност њиховог интегрисања у текст Нацрта закона. У наставку су примедбе, коментари и сугестије и одговори на исте:

PHILIP MORIS

1. Прецизирати обавезе произвођача отпада и временске оквире у којима се извештаји морају обновити (члан 26  и члан 23 Закона о управљању отпадом – у даљем тексту: Закон)

Члан 26, ст.1, тач 2. прописује обавезу произвођача отпада да „прибави извештај о испитивању отпада и обнови га у случају промене технологије, промене порекла сировине, других активности које би утицале на промену карактера отпада и чува извештај најмање пет година“.

Захтев дефинисан на овај начин се повремено тумачи, од стране појединих државних органа, као обавеза произвођача отпада да по истеку периода од пет година, произвођач мора извештај обновити без обзира да ли је у међувремену дошло до промене технологије, порекла сировине или других активности које би утицале на промену карактера отпада. Сматрамо да је овакво тумачење погрешно и да непотребно намеће додатне административне трошкове произвођачима.

Такође, члан 23, ст. 3, прописује да се “карактеризација отпада врши само за опасан отпад и за отпад који према пореклу, саставу и карактеристикама може бити опасан отпад, осим отпада из домаћинства“, што се додатно може различито  тумачити као обавеза произвођача и као отворено ипак оставља питање, да ли се карактеризација отпада врши само за опасан отпад или за све отпаде који се генеришу у процесима произвођача, без обзира на његов карактер.

Члан 23. није био предмет измена и допуна тако да примедба није узета у разматрање.

Примедба која се односи на члан 26. прихваћена је и уграђена у текст, на начин да је у члану 26. речи  ,,најмање пет година” замењене речју: ,,трајно”.

2. Дефинисање одговорности произвођача отпада, члан 26 и члан 61

С обзиром да је у предлогу Нацрта закона, у члану 26, став 1, обрисана тачка 3 тумачење је да произвођач отпада више нема обавезу прибављања одговарајуће потврде о изузимању од обавезе прибављања дозволе.

Предлог је да се са напред наведеним изменама усагласи и чл 61, ст. 2., како би избегли контрадикторна тумачења у делу одговорности произвођача отпада.

Наиме, став 2 допунити и јасно дефинисати да се обавеза прибављања потврде о изузимању од обавезе прибављања дозволе „за места на којима се складишти инертни и неопасни отпад из става 1. тач 3), 4) и 6) овог члана и за механичку припрему неопасног отпада за транспорт“ не односе на произвођача отпада.

Примедба на члан 61. је прихваћена и уграђена у текст на начин да је  члан 61.  измењен.

Примедба на члан 75а није прихваћена јер је обавеза извештавања утврђена законом и предлог би практично представљао обавезу Агенције за заштиту животне средине да обвезника извештавања подсећа да изврши своју обавезу, што би имајући у виду број обвезника знатно повећало административне процедуре.

3. Контрола достављања података и контрола тачности достављених података – члан 75А, став 2

Нацрт закона предвиђа у члану 75А, став 2 да „Агенција подноси захтев за покретање прекршајног поступка против обвезника извештавања о управљању отпадом који нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке“.

Примедба се не прихватa.

Агенција за заштиту животне средине не врши инспекцијски надзор правних лица и предузетника који се баве управљањем отпадом у складу са Законом о инспекцијском надзору, већ се бави контролом тачности, односно квалитета достављених података. члан 75а врло јасно утврђује активности Агенције са аспекта контроле достављања података и контроле достављених података. Чињеница је да сличан члан закона постоји и у Закону о застити животне средине, а овде је наведен јер правна лица и предузетници која се баве отпадом најчешће не читају Закон о заштити животне средине.

Један од захтева Државне ревизорске институције након извршене контроле спровођења законских обавеза у Националном регистру извора загађивања је да је неопходно додатно појаћати контролу података јер су уочене неправилности у подацима достављеним у информациони систем НРИЗ. У циљу испуњавања захтева ДРИ, Агенција је у фази припреме писаног сета процедура за контролу података која ће бити примењивана од 2020. године.

Поред тога, Агенција је у току 2019. године вршила контролу достављања података, као и контролу достављених података. Kонтролом је утврђено да је 119 предузећа доставило нетачне податке а 231 предузеће није доставило тражене податке и тиме су оштетили буџет Републике Србије за око 2.8 милијарди динара. Против свих наведених предузећа је покренута кривична пријава. Судски процеси су у току.

Примедба није прихваћена јер је и обавеза извештавања утврђена законом и предлог би практично представљао обавезу Агенције за заштиту животне средине да обвезника извештавања подсећа да изврши своју обавезу, што би имајући у виду број обвезника знатно повећало административне процедуре.

УДРУЖЕЊЕ РЕЦИКЛЕРА СРБИЈЕ

1. Предлог који се односи на члан 1, – да у Тачки 3а  треба избрисати „капацитета до 1 m3 или 1 тоне“.  Тако да тачка 3а  требало да гласи:

,,3а) сакупљачко место јесте место на коме грађани могу предати отпад из домаћинства (отпадне батерије, отпад од електронских и електричних производа и сл.), које се налази на месту продаје производа, јасно обележено и на коме се налази опрема за сакупљање отпада, постављена од стране правног лица или предузетника који поседује дозволу за сакупљање отпада;”

Примедба није прихваћена имајући у виду да би брисањем капацитета оператери могли да прикупе неограничене количине отпада што није намера законодавца.

2. Члан 1, у Тачки 14

Речи: ,, уз претходно прибављену сагласност јединице локалне самоуправе;”, треба изменити део „уз претходно прибављену сагласност јединице локалне самоуправе“, са „уз претходно обавештење упућено јединици локалне самоуправе“

Примедба није прихваћена јер је намера законодавца била управо обавеза добијања сагласности јединице локалне самоуправе да се на њеној територији обавља делатност третмана отпада у мобилном постројењу.

3. Члан 4. који гласи „У члану 36. став 4. речи: ,,12 месеци” замењују се речима: ,,24

месеца”“, потребно је оставити рок од 12 месеци

Примедба није прихваћена јер је намера измене овог рока давање могућности оператерима да своје пословање ускладе са роковима за добијање других одобрења, дозвола и сл.

4. Члан 5 гласи да се у Члану 37. у ставу 4 додаје следећи текст: ,,а нарочито сагласност јединице локалне самоуправе на чијој територији се врши третман отпада у мобилном постројењу.”

Предлог је да се тај текст измени и да се у ставу 4 додаје следећи текст: „и да се обавештава јединица локалне самоуправе на чијој територији се врши третман отпада у мобилном постројењу“.

Примедба није прихваћена јер је намера законодавца била управо обавеза добијања сагласности јединице локалне самоуправе да се на њеној територији обавља делатност третмана отпада у мобилном постројењу.

5. У члану 11 пише: После става 4. додаје се став 5. који гласи:

,,Потврда из става 1. тачка 6) овог члана издаје се на период од најдуже 90 дана и не може се поново издати.”

Предлажемо да се избрише део „и не може се поново издати“, тако да став 5. гласи:

,,Потврда из става 1. тачка 6) овог члана издаје се на период од најдуже 90 дана“.

Примедба није прихваћеа из разлога што се управо додавањем ових речи желела спречити злоупотреба издавања ових потврда, јер су поједини оператери на овај начин избегавали прибављање дозвола.

6. У члану 13 пише:

После тачке 3) додаје се нова тачка 4) која гласи:

,,4) није регистровано у Регистру привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре;ˮ

Тачку 4 треба избрисати или преформулисати.

Примедба је прихваћена на начин да се изменио члан 67. Закона.

7. Овај предлог се односи на Члан 70 Закона о управљању отпадом, на тачку 1 која

гласи:1) ако сам произвођач отпада транспортује отпад у постројење за управљање отпадом које за то има дозволу, користећи своја транспортна средства, а количине отпада не прелазе 1000 килограма по једној пошиљци, искључујући опасан отпад;

Треба избрисати „искључујући опасан отпад“, и та тачка би онда гласила:

„1) ако сам произвођач отпада транспортује отпад у постројење за управљање отпадом које за то има дозволу, користећи своја транспортна средства, а количине отпада не прелазе 1000 килограма по једној пошиљци“.

Наведени предлог није узет у разматрање јер је наведена одредба као таква постоји у Закону.

АЛЕКСАНДАР ЈОВОВИЋ

Предлог је да се  се у делу  дефиниција закона додају дефиниције:  пиролизе, гасификације и сагоревање.

Предлог је прихваћен и дефиниције су како су и предложене уграђен у текст Нацрта закона.

AMCHAM

Примедбе

• Сакупљачко место

(дефиниција из члана 5, нова тачка 3а и употреба новог термина у члану 61. став , нова тачка 7)

Сматрамо да нема основа за увођење новог појма, а с обзиром да тренутно важећи закон садржи одредбе које прецизирају релевантне обавезе произвођача и увозника.

У члану 25. Закона о управљању отпадом, јасно је назначено да је произвођач или увозник чији производ после употребе постаје опасан отпад дужан да тај отпад преузме после употребе, без накнаде трошкова и да са њим поступи у складу са овим законом и другим прописима. Произвођач или увозник може да овласти друго правно лице да, у његово име и за његов рачун, преузима производе после употребе.

Такође, у члану 26, став 1, тачка 6 јасно је прецизирана дужност произвођача отпада да складишти отпад на начин који не утиче на здравље људи и животну средину и обезбеди услове да не дође до мешања различитих врста отпада, као ни мешања отпада са водом.

Уколико законодавац пак сматра да је неопходно да се уведе нови појам „сакупљачко место“ сматрамо да би ова дефиниција требало да се прецизира и усклади са тренутно важећим одредбама Закона.

Наиме, чланом 25 Закона је тачно наведено за које врсте отпада постоји обавеза сакупљања. Насупрот томе, предложена дефиниција сакупљачког места је широко постављена и није јасно на шта се све односи. Одредба која у себи садржи ,,и сл.” оставља пуно простора за нова тумачења што додатно може унети конфузију на тржишту.

Надаље, предложеном дефиницијом сакупљачког места произилази да сакупљач поставља сакупљачко место на месту продаје производа.

Имајући у виду да је складиштење отпада дужност произвођача отпада (односно увозника), требало би му омогућити да, на основу простора са којим располаже, дефинише опрему и капацитет сакупљачког места (изглед, величину, начин коришћења, место постављања итд.).

Шта више у пракси се већ показало да опрема за сакупљање не мора искључиво бити постављена од стране сакупљача, већ је иста постављена од стране произвођача отпада који пре свега имају потпуну одговорност.

Примедба је делимично прихваћена на начин да су се у члану 1. Нацрта у дефиницијама ограничио врсте отпада које се могу сакупљати на сакупљачком месту и што је прописана обавеза прибављања сагласности власника продајног места и произвођача односно увозника производа који после употребе постаје посебан ток отпада.

РЕГИОНАЛНА ДЕПОНИЈА

1. Примедба на члан 9. Закона о управљању отпадом

7) План прилагођавања управљања отпадом – Није јасно дефинисано на ком нивоу (општинском, регионалном, државном) се доноси план, ко је задужен за спровођење, као и садржина самог документа

Примедба се одбија имајући у виду да је у самосталном члану 54. Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (,,Службени гласник РС”, број 14/16) је дефинисано ко је обавезан да донесе плана , рокови и садржина плана.

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ГРАДА БОРА

1. У члану 1. Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом, који се односи на став 5. изменити и допунити дефиницију:

Сакупљачка места су:

а- места на којима грађани могу предати отпад из домаћинства (отпадне батерије, отпад од електронских и електричних производа и сл.), а која се налазе на или у непосредној близини места продаје производа, јасно обележена и на којима се налази опрема за сакупљање отпада капацитета до 1м³ или 1т, постављена од стране правних лица или предузетника који поседују дозволу за сакупљање отпада;

Примедба се одбија јер у случају да се овако дефинише, сакупљање отпада неће бити могуће контролисати на начин како је то предвиђено односно регулисано Законом.

б- места у саставу стамбених зграда, којима управљају скупштине станара, професионални или принудни управници, на којима станари селективно прикупљају рецикабилни отпад (папир, стакло, пластика и сл..), у одговарајућој опреми за сакупљање, са којих отпад прикупљају по утврђеној динамици, комунална предузећа или овлашћени сакупљачи који обезбеђују опрему за сакупљање.

Примедба се одбија јер је ово у оквиру материје која се регулише Законом о амбалажи. Такође, начин на који би се на овако дефинисаном сакупљачком месту сакупљао отпад било би веома небезбедно, управник стамбене заједнице нема надлежност и обавезу контроле сакупљачких места и сл..

в – места на којима произвођачи комерцијалног отпада могу сакупљати и складиштити комерцијални отпад, а која се налазе на локацији власника/произвођача самог отпада, јасно обележена и опремљена опремом за сакупљање капацитета до 1м³ или 1т, постављена од стране произвођача комерцијалног отпада, а која се предају правним лицима или предузетницима који поседују дозволу за сакупљање отпада у складу са законом.

Примедба је прихваћена 

2. У члану 1 Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом извршити допуну тачке 36) члана 5. Закона тако да се иза тачке и зареза дода нови текст који гласи: “… “, а поред тога обухвата и организационе, програмске, управљачке и друге мере, као што су доношење планова и програма, информисање и учешће јавности у одлучивању, спровођење и мониторинг, формирање институција и др.”

Примедба се одбија јер није у складу са оквирном Директивном о управљању отпадом

3. После члана 2. Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом, који се односи на члан 9. Закона о управљању отпадом, потребно је додати нови члан 2А) који треба да дефинише садржај овога плана.

Примедба се  одбија  јер је  садржина плана је дефинисана чланом  самосталним  чланом 54. Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (,,Службени гласник РС”, број 14/16)

4. У члану 3. Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом треба допунити текст допуне члана 26. Закона о управљању отпадом, тачка 9) тако да додатни текст гласи: “Одреди лице за управљање отпадом, које мора имати високу стручну спрему одговарајућег стручног профила” или алтернативно “најмање средњу стручну спрему одговарајућег профила”.

Примедба је прихваћена

5. Члан 36. став 2. тачку 1. Закона о управљању отпадом, треба допунити тако што се уместо тачка-зареза наставља реченица:

“до предаје овлашћеном правном лицу који поседује дозволу за даље поступање са отпадом”.

Па гласи: 1) привремено складиште на месту настанка отпада у којем се отпад чува ради сакупљања, до предаје овлашћеном правном лицу који поседује дозволу за даље поступање са отпадом.

Примедба се прихвата уз модификацију текста у ком је уместо речи: ,,за даље поступање са отпадом.”. наведене речи:  ,,за поновно искоришћење или извоз отпада”.

6. Члан 6. Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом треба допунити тако да се прошире допуне члана 43) Закона о управљању отпадом следећим текстом:

“Јединица локалне самоуправе у складу са локалним планом уређује и организује:

4) Подстицање организовања сакупљачких места у стамбеним зградама којима управљају скупштине станара, професионални и принудни управљачи,  на којима се врши селекција и одвојено сакупљање рецикабилног отпада (папир, стакло, пластика и др.).”

Примедба се не прихвата из разлога наведених за неприхватање предлога под бројем 1а истог предлагача

Након Става 5. Додаје се став 6. Произвођачи комерцијалног отпада су дужни да одлажу САКУПЉАЈУ свој отпад у контејнере или на друге начине, које обезбеђује на посебно предвиђеном и означеном месту на сопственој локацији сам произвођач отпада, одвајајући при том опасан и неопасан отпад, и предају га у складу са законом, овлашћеном правном лицу за сакупљање отпада.

            Примедба се прихвата и уз модификацију  текста  члана 8 Нацрта закона. (уместо речи ,,одлажу”, наведена је реч ,,сакупљају”.

Став 6. постаје став 7. и треба га допунити на следећи начин – после речи комуналног додати “и комерцијалног отпада”, и избацити у наставку реч “комуналног” па гласи:

Домаћинства и други произвођачи комуналног и комерцијалног отпада врше селекцију отпада ради рециклаже.

Примедба се прихвата и унета у текст члана 8. Нацрта закона.

Ставови 7,8,9 и 10 постају ставови 8,9,10 и 11.

Примедба  није прихваћена из разлога што су прихваћене измене унете у нови члан 43а, те није било потребе за овом правнотехничком уређењем текста.

7. Члан 56б. Неопходно је јасно дефинисати где грађани могу да предају свој фармацеутски отпад а да не буду одбијани као до сад (оправдано).

Примедба није прихваћена јер је наведена материја регулисана правилником којим се уређује управљање фармацеутским отпадом.

8. Члан 59.

Став 1. Након речи: “За обављање једне” избацити “или више” ….делатности…

Примедба није прихаћена јер је Законом прописано да се за две или више делатности издаје интегрална дозвола за управљање отпадом.

9. Члан 61.

Став 1. се мења тако што се тачка 2. мења и допуњава:

2) Контејнере или другу опрему за сакупљање отпада из домаћинства на јавним местима

комерцијалног отпада на локацији произвођача комерционалног отпада

Примедба се прихвата уз модификацију текста

10. Додаје се тачка 7:

“Центре за сакупљање отпада из домаћинства које није могуће одложити у контејнере за комунални отпад укључујући и опасан отпад из домаћинства, одређене одлуком града/општине.”

Примедба се  не прихвата се  јер су наведени центри у суштини рециклажни центри којима у складу са законом, потребна дозвола за складиштење и сакупљање отпада.

Став 3, тачка 4. у пракси није усаглашена са противпожарцима, јер они по својим законима немају прописано да издају било какву сагласност или потврду да оператер није у обавези да изради ту документацију и отежана је могућност да се дође до ње.

Примедба се не прихвата јер се не односи на предмет закона којим се уређује област отпада већ закона којим се уређује противпожарна заштита.

11. У ставу 4. треба изменити речи: “Потврда из става 1” и уместо тога написати “Потврда која се односи на складишта из става 1.”

Примедба се не прихвата јер је тачка 1) става 1. овог члана брисана.

У ставу 5. треба изменити речи: “Потврда из става 1” и уместо тога написати “Потврда која се односи на случај тестирања из става 1.”

Примедба се прихвата уз модификацију текста.

Члан 63,  став 7. додати у загради (урбанизма, заштите животне средине, заштите природе….)

Примедба се прихвата.    

Члан 67 тачка 4. Уместо “Није регистровано у регистру” унети “Уколико је у периоду важења дозволе избрисано из Регистра”

Примедба је прихваћена и уграђена у измењени  текст члана 67. Нацрта закона

12. Члан 70. став 1. након тачке 2) додати тачку 3):

“За произвођаче комерцијалног отпада који отпад сакупљају на месту настанка, у кругу својих локација и у опреми за сакупљање коју су сами обезбедили и означили;”

Досадашње тачке 3. и 4. постају 4. и 5.

Примедба се одбија јер произвођачи комерцијално отпада нису оператери – они не сакупљају отпад већ се отпад сакупља у контејнерима оператера који имају дозоволу за сакупљање те врсте отпада.

CEKOR

1.У члану 9. после тачке 6) додаје се нова тачка 7) која гласи:

,,7) план прилагођавања управљања отпадом.”

Није јасно зашто се додаје ова тачка и према чему ће се прилагођавати управљање отпадом.

Примедба се  одбија  јер је  садржина плана је дефинисана чланом  самосталним

чланом 54. Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (,,Службени гласник РС”, број 14/16)

2. У члану 36. став 4. речи: ,,12 месеци” замењују се речима: ,,24 месеца”. Опасан отпад не може бити привремено складиштен на локацији произвођача, власника и/или другог држаоца отпада дуже од 24 МЕСЕЦА, осим ако је у току поступак прибављања дозволе, а најдуже 120 дана од истека рока из овог става.

Због чега се допушта привремено складиштење опасног отпада две године када је свеопшти циљ управљања отпадом изналажење таквих решења са најмање штете по животну средину и здравље грађана? Ко ће да надзире привремена складишта опасног отпада и по којим параметрима?

Примедба се не прихвата јер је рок за привремено складиштење опасног отпада продужен имајући у виду да нпр. добијање извозне дозволе ради третмана у земљама Европске уније подразумева сложену и дуготрајану процедуру. Такође, произвођачи опасног отпада суочавају се са проблемом сакупљања довољне количине одређених врста отпада, с обзиром да је сам поступак извоза отпада ради третмана у земљама Европске уније веома скуп. Тако су на пример у пракси уочени проблеми оператера који се баве третманом отпада којима је , потребан дужи рок за сакупљање довољне количине отпада  за третман који се одвија континуално, с обзиром да се поступак третмана отпада множе само тако изводити. Из наведених разлога предлаже се дужи рок за складиштење који ће свима оператерима омогућити да имају довољно времена за сакупљање адекватне количине отпада ради даљих активности (извоз, третман и др.).

Инспекција за заштиту животне средине је надлежна за контролу привремених складишта опасног отпада.

DELHAIZE SRBIJA

1. У члану 5. после тачке 3) додата је нова тачка 3а) која гласи:

,,3а) сакупљачко место јесте место на коме грађани могу предати отпад из домаћинства (отпадне батерије, отпад од електронских и електричних производа и сл.), које се налази на месту продаје производа, јасно обележено и на коме се налази опрема за сакупљање отпада капацитета до 1 m3 или 1 тоне, постављена од стране правног лица или предузетника који поседује дозволу за сакупљање отпада;”

–           као и на члан 61. став 1. После тачке 6) нова тачка 7) која гласи:

,,7) привремено складиштење отпада, на сакупљачким местима на којима се сакупља отпад од грађана.”

Примедба је прихваћена уз измену предложеног текста.

2. 2. Примедба на члан 75а, Агенција, самостално или у сарадњи са надлежном инспекцијском службом, врши контролу достављања података и контролу тачности достављених података о управљању отпадом у оквиру Националног регистра извора загађивања животне средине.

–           Агенција подноси захтев за покретање прекршајног поступка против обвезника извештавања о управљању отпадом који нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.”

Примедба се не прихвата јер је ово овлашћење Агенције за заштиту животне средине утврђено одредбама члана 75a) Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 УС, 14/16, 76/18 и 95/18 – др закон)

2. Примедба на члан 58. после става 1. где се додаје став 2. који гласи:

,Јединица локалне самоуправе прописује услове и начин за коришћење пластичних кеса као амбалаже за испоруку робе на месту продаје роба у услуга, као и услове за третман и одлагање отпада насталог након третмана пластичних кеса у складу са законом.”Закон о трговини прописује начело стабилности и снабдевености на основу кога је Република Србија дужна да обезбеђује услове за одржавање стабилности и снабдевености тржишта а учесницима на тржишту је забрањено да предузимају радње којима се изазива нестабилност и поремећај у снабдевености тржишта. Додатно, истим законом је прописано и начело слободне трговине где је предвиђена забрана ограничења слободе обављања трговине. Сматрамо да предложена одредба може да изазове нестабилност на тржишту и да ограничи слободу обављања трговине. Наиме, овако дефинисаном одредбом отвара се могућност да свака локалнa самоуправа прописује услове и начин коришћења пластичних кеса без системског приступа или јасних законских оквира. У пракси ово из угла редовног пословања, као што је то пример са нама већим трговинским ланцима, који послујемо у преко 58 градова, то подразумева да своје пословање морамо прилагодити сваком граду појединачно. Тиме ће се генерисати већи трошкови у погледу постављања другачијих оперативних система сваком појединачном локалном пропису. На тај начин наруши ће се јединствено тржиште трговине.

Ова одредба је у супротности и са ЕУ директивама и начином на који се уређује сегмент коришћења пластичних кеса у ЕУ, где се захтева доношење системског решења и става једне дражава у погледу решавања проблема смањења употребу пластичних кеса.

Примедба се не прихвата јер се овом одредбом не утиче на стабилности и снабдевеност тржишта нити се уводи забрана ограничења слободе обављања трговине.

Правилником о техничким и другим захтевима за пластичне кесе са адитивом за оксидациону разградњу и биоразградњу, о оцењивању усаглашености и условима које мора да испуни именовано тело (,,Службени гласник РС”, број 3/12), прописани су технички и други захтеви који се oдносе на пластичне полиетиленске кесе тзв. трегер кесе  са адитивом за оксидациону разградњу и биоразградњу које су намењене за пуњење на месту продаје, оцењивање усаглашености и услови које мора да испуни именовано тело.

Предложени став даје основ за проширење ових услова и захтева и њиховог уједначавања на нивоу државе. Одлуке јединица локалне самоуправе ће свакако бити донете у складу са прописима којима се уређује управљање отпадом и амбалажом и амбалажним отпадом као и у складу са смерницама и директивама Европске уније које уређују ову област.

У том смислу имајући у виду да ова одредба закона представља правни основ за доношење одлука јединица локалне самоуправе, оне неће моћи да прописују услове и начине коришћења пластичних кеса који нису у складу са горе наведеним прописима.

ГУ СУБОТИЦА-

1. Дефиниција третмана (члан 5. став 1. тачка 35):

„35) третман отпада обухвата операције поновног искоришћења или одлагања, укључујући претходну припрему за поновно искоришћење или одлагање;“

је недовољно јасна и у колизији је са дефиницијом одлагања (члан 5. став 1. тачка 16):

„16) одлагање отпада јесте било која операција која није поновно искоришћење отпада, чак и када та операција има за секундарну последицу настајање супстанце или енергије (Д листа представља неисцрпну листу операција одлагања);“

и у колизији је са изузецима за издавање дозволе (члан 61. став 1. тачка 5), према којима се дозвола не издаје за:

„- механичку припрему неопасног отпада за транспорт (пресовање, балирање, сецкање и друго);“

јер пресовање, балирање и сецкање такође могу да се сматрају претходном припремом за искоришћење или одлагање.

Примедба се не прихвата јер по Оквирној директиви о управљању отпадом третман отпада спада обухваћен је термином одлагање отада.

2. Примедба се односи на Члан 9. тачка 7. и План прилагођавања управљања отпадом

И да не постоји термин у дефиницији, потребно је дефинисати садржај овог документа, као и начин доношења.

Примедба се одбија имајући у виду да је у самосталном члану 54. Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (,,Службени гласник РС”, број 14/16) је дефинисано ко је обавезан да донесе плана , рокови и садржина плана.

3. Примедба се односи на члан 61. став 1. тачка 5:

Сматрамо да изузимање механичке припреме за транспорт од обавезе прибављања дозволе није оправдано. Такође недовољно дефинисан појам механичке припреме, како је већ наведено, у пракси доводи до злоупотреба Предлог: брисати тачку 5. овог става

Примедба се прихвата

4. Примедба се односи на члан 62. став 1. тачка 9. – финансијске и друге гаранције или одговарајуће осигурање за случај удеса или штете причињене трећим лицима;

Примедба се не прихата јер наведени члан није предмет Нацрта закона о изменама и допунама закона о управљању отпадом.

5. Примедба се односи на члан 68. став 1. тачка 1. – промена адресе оператера или промена назива оператера;

Потребно је предвидети могућност измене дозволе на захтев оператера и у случајевима када се мења радно време постројења, као и други подаци који се односе на опрему и рад постројења (без промене технологије и локације и капацитета).

Примедба се прихвата и уз корекције текста унета је у члан 14. Нацрта закона.

6. 6. Неопходно је да се законом уреди управљање комерцијалним отпадом (као и јасно разграничење појмова комерцијални, амбалажни и комунални отпад), како би се спречиле злоупотребе власника да са овим отпадом поступају као са комуналним.

Примедба се не прихата јер наведени члан није предмет Нацрта закона о изменама и допунама закона о управљању отпадом

HBIS

1. Дефинисати тачку 7- става 1-члана 9.

Шта представљаи ПЛАН ПРИЛАГОЂАВАЊА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ, односно ко га доноси,на основу чега се план доноси и шта исти мора да садржи, на који период се доноси, на колико се план ревидира ,као и ко је задузен за працење реализације овог плана (за сва планска документа , члан 9 до члаНа 16 су детаљно  описана, осим Плана прилагођавања управљања отпадом.)

Примедба се одбија имајући у виду да је у самосталном члану 54. Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (,,Службени гласник РС”, број 14/16) је дефинисано ко је обавезан да донесе плана , рокови и садржина плана.

2. Прецизније дефинисати члан 26. став 3.

“Произвођач отпада није у обавези да прибави дозволу за складиштење сопственог отпада, као ни дозволу за третман односно поновно искоришћење сопственог неопасног отпада који је настао у поступку обављања његове ОСНОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ ”

Примедба је прихваћена и уз корекцију текста  уграђена у текст Нацрта закона.

3. Дефинисати прецизније -произвођач отпада није у обавези да прибави дозволу за складиштење сопственог отпада.

Према важећој законској регулативи отпад-јесте свака материја или предмет који држалац одбацује намерава или је неопходно да одбаци.Према овој дефиницији отпад је и опасан и неопасан отпад из чега се може закључити да произвођач није у обавези да прибави дозволу за складиштење неопасног и опасног сопственог отпада.

Такође потребно је изменити и у члану 36 последњи став (став 4)

“Опасан отпад не може бити привремено складиштен на локацији ОПЕРАТЕРА ЗА УПРАЉАЊЕ ОТПАДОМ, произвођача, власника и/или другог држаоца отпада дуже од  24 МЕСЕЦА, осим ако је у току поступак прибављања дозволе, а најдуже 120 дана од истека рока из овог става”

Примедба се не прихвата јер у случају да се члан формулише на начин како је предложено може се десити  ситуација да произвођач / или оператер,  без одређеног рока складишти опасан отпад  што није у складу са прописима којима се регулише област управљања отпадом.

ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА ЗАЈЕЧАРА

1. У члану 61. став 3. после тачке 5. додају се тачке 6., 7. и 8. које гласе:

„6.Потврда о регистрацији;

7.Акт надлежног органа, у складу са законом о процени утицаја на животну средину;

8.Потврду о уплати одговарајуће администартивне таксе.“

Предлог је прихаћен уз корекције текста с обзиром да су поводом овог члана Нацрта закона прихваћене и примедбе других учесника јавне расправе.

ЈП ЕПС

1. У Члану 71., после става 5, додати став 6 који гласи:

„Изузетно од става 5. овог члана, дозвољен је увоз неопасног отпада ради поновног искоришћења за сопствене потребе у постројењима која у обављању своје делатности врше ко-инсинерацију отпада из Члана 38. став 9 у складу са овим Законом.

Досадашњи ставови 6-11 постају ставови 7-12.“

Примедба се не прихвата јер се односи на члан који није предмет Нацрта закона о изменама и допунама Закона о упраљању отпадом.

2. Члан 38. став 9. изменити тако што ће се на крају параграфа додати следећа реченица:

„… и контрола загађивања животне средине, осим за постројења која су по основу других прописа изузета обавезе исходовања дозволе.“

Примедба се не прихвата јер се односи на члан који није предмет Нацрта закона

2. У члану 62. претпоследњи параграф, предлажемо да се измени и да гласи: „Потврда из става 1. тачка 6) овог члана издаје се на период од најдуже 365 дана.“

Примедба се не прихвата јер се односи на члан који није предмет Нацрта закона о изменама и допунама Закона о упраљању отпадом.

 НИС АД НОВИ САД

1. У члану 1. Нацрта закона, став 3. је потребно изменити/допунити, тако да гласи: ,,14) мобилно постројење за управљање отпадом јесте постројење за припрему за поновну употребу, поновно искоришћење и друге операције третмана отпада са R и D листе (R2 до R12, D8 и D9), које је такве конструкције да није везано за подлогу или објекат и може се премештати од локације до локације, укључујући мобилно постројење које се користи ради санације загађене локације, по правилу на локацији на којој отпад настаје, односно на локацији произвођача отпада, или на локацији оператера на којој је отпад ускладиштен под условом да оператер поседује дозволу за складиштење исте врсте отпада који се третира у мобилном постројењу и на којој испуњава све услове за третман отпада, у складу са овим законом, уз претходно прибављену сагласност јединице локалне самоуправе;”.

Примедба се не прихата јер у складу са Законом о управљању отпадом, третман не може да се врши на локацији произвођача без прибављене дозволе за третман отпада. Дозвола за третмана отпада мора да се односи на локацију на којој је отпад није настао.

Приликом третмана отпада на некој друој локацији оператера а не на оној на којој је отпад настао, оператер постројења за тој другој локацији мора да поседује и за складиштење и за третман.

2. Након става 3. Нацрта закона, потребно је додати нови став 4. који представља други пасус тачке 14) и гласи: „Уколико је отпад истог власника ускладиштен на више различитих локација власник отпада има право да у договору са оператером мобилног постројења ангажује овлашћеног оператера за сакупљање и транспорт отпада и да целокупну количину отпада транспортује и преда директно на третман оператеру мобилног постројења на једној од  локација власника отпада на којима је отпад ускладиштен која је за то најпогоднија.“

Остали део текста остаје непромењен.

Примедба се не прихвата јер предлог не обухвата обавезу оператера да прибаи дозволу за складиштење отпада на једној од локација на којима складишти отпад.

Такође, по одредбама Закона о управљању отпадом, отпад се не може транспортовати без дозволе за транспорт отпада, тачније чланом 61. Закона отпад прописано је да се отпад без дозволе може кретати само унутар локације произвођача отпада, односно у складу са чланом 70. став 1. тачка 2) којом је прописан да се дозовла за сакупљање и транспорт не издаје ако сам произвођач отпада транспортује отпад у постројење за управање отпадом које за то има дозволу користећи своја транспортна средства а количине отапда не прелазе 1000 килограма по једној пошиљци, искључујући опасни отпад.

3. Члан 3. Нацрта закона, којим се уређује члан 26. Закона о управљању отпадом („Службени гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016 и 95/2018 – др. закон) у смислу да се додаје нови став 2, потребно је прецизније дефинисати.

Примедба није узета у разматрање јер није дата у форми предлога већ питања.

4. У члану 36. Нацрта закона, број: „24“ је потребно заменити бројем: „36“.

Примедба се не прихвата јер се овом изменом рока жели  постићи постепено прилагођавање европској пракси и прописима.

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА

1. Предлаже се допуна члана 84. Закона о управљању отпадом тако да се изричито пропише овлашћење Минстаства заштите животне средине или инспектора заштите животне средине да подноси захтев за покретање пррекршајног поступка за прекршаје предвиђне овим законом изузев оних за које је прописано да захтев за покретање прекшајног поступка подноси Агенција за заштиту животне средине.

Примедба се не прихвата јер се односи на члан који није предмет Нацрта закона о изменама и допунама Закона о упраљању отпадом

• РЕГИОНАЛНИ АРХУС ЦЕНТАР ОТВОРЕНОГ УНИВЕРЗИТЕТА СУБОТИЦА
• Члан 9. став 1. тачка 7) ПЛАН ПРИЛАГОЂАВАЊА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

Примедба: Није дефинисано значење овог плана прилагођавања управљања отпадом, чија је обавеза да га доноси итд.

Примедба се одбија имајући у виду да је у самосталном члану 54. Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (,,Службени гласник РС”, број 14/16) дефинисано ко донеси план, као и рокови и садржина плана.

2. Члан 26. став 3. Произвођач отпада није у обавези да прибави дозволу за складиштење сопственог отпада, као ни дозволу за третман односно поновно искоришћење сопственог неопасног отпада који је настао у поступку обављања његове основне делатност Примедба: Мишљења смо да би се овај став требао односити само на неопасни отпад или се можда овим жели „премостити“ време док се не обезбеди локација за депоновање опсаног отпада.

Предлог измене:

Произвођач отпада није у обавези да прибави дозволу за складиштење сопственог отпада ако се складишти на локацији на којој је отпад настао, као ни дозволу за третман односно поновно искоришћење сопственог отпада који је настао у поступку обављања његове основне делатности.

Предлог се уз корекције текста прихата

3. Члан 58. став 2.

Јединица локалне самоуправе прописује услове и начин за коришћење пластичних кеса као амбалаже за испоруку робе на месту продаје роба у услуга, као и услове за третман и одлагање отпада насталог након третмана пластичних кеса у складу са законом.

Примедба: Предпоставља се да је под притиском јавности „убачен“ овај став, али је неодржив у пракси. Такође, ако је у питању пластична кеса као амбалажа, зашто није у Закону о амбалажи и амбалажном отпаду. А ако није амбалажа, онда је роба, па опет нема веза са овим законом.

Предлог: Избацити и предложити надлежним да повећају порез тако да ће прескупе пластичне кесе одбити потрошача да их купује. Такође, подстаћи и подржати јавне и медијске кампање којима ће се обавештавти грађани о штетности утицаја пластичних кеса на животну средину и здравље лјуди.

Предлог се не прихвата јер предложеним став даје правни основ јединицама локалне самоуправе да у оквиру одредаба закона и подзаконских аката донесу акта којима ће се проширити услови и захтеви  који се односе на пластичних кеса.

4. Члан 60. ставови 10. и 12.

Аутономној покрајини поверава се издавање дозвола за сакупљање, транспорт, складиштење, третман, односно поновно искоришћење и одлагање и неопасног и инертног отпада, за све активности на територији аутономне покрајине.

Граду, односно општини, поверава се издавање дозволе за сакупљање, транспорт, складиштење, третман, односно, поновно искоришћење и одлагање инертног и неопасног отпада на њиховој територији.

Примедба: Текст је идентичан. Ако је на територији нпр. Суботице која је у Војводини по ком документу се одређује чија је надлежност?

Примедба се прихата и извршена је измена текста члана 60. Закона.

1. Члан 61. став 1. дозвола се не издаје за: Тачка 5) механичку припрему

неопасног отпада за транспорт (пресовање, балирање, сецкање и друго);

Предлог се не прихвата јер је тачка 5) брисана.

1. Члан 70. Дозвола за сакупљање и/или транспорт издаје се…., осим:

Став 4) комуналним предузећима и привредним друштвима којима је одлуком јединице локалне самоуправе поверено обављање делатности сакупљања и транспорта комуналног отпада на њиховој територији, само за сакупљање и транспорт мешаног комуналног отпада, отпада са пијаца, остатака од чишћења улица и кабастог комуналног отпада, с тим да су у обавези да поседују потребну опрему за сакупљање, као и возила за транспорт наведеног отпада

Примедба: Ако Јавно- комуналном предузећу (ЈКП) не треба дозвола да ли су они у обавези да пријављују количине отпада које су сакупили и/или транспортовали у складу са Чланом 64. Став 2. Тачка 9?

Или се на то односи Члан 43. Став 10. (последњи) Министар прописује начин вођења и изглед евиденције депонија и сметлишта на подручју јединице локалне самоуправе, као и начин и рокове за његово достављање.

Ако ЈКП није у обавези да доставља податке о количини отпада на који начин ће добити субвенцију која се сада исплаћује преко СЕКОПАК-а?

У том случају предлог измене гласи за Став 4):

комуналним предузећима и привредним друштвима којима је одлуком јединице локалне самоуправе поверено обављање делатности сакупљања и транспорта комуналног отпада на њиховој територији, само за сакупљање и транспорт мешаног комуналног отпада, отпада са пијаца, остатака од чишћења улица и кабастог комуналног отпада, с тим да су у обавези да поседују потребну опрему за сакупљање, као и возила за транспорт наведеног отпада, као и да (агенцији за заштиту животне средине) достављају податке у складу са чланом 64. став 9. (или у складу са чланом 43. став 10.).—-

Предлог се не прихвата јер Јавно комунално предузеће има има обавезу извештавања у складу са чланом 74 и 75  Закона о управљању отпадом.

1. Члан 63. ставов 11.

надлежни орган за издавање дозволе, податке из чл. 62, 64. и 70. овог закона уноси у део информационог система националног регистра извора загађивања који је намењен издавању дозвола.

Примедба: да ли ови подаци могу бити лако доступни заинтересованој јавности преко Информационог система националног регистра или се мора прецизирати овим законом?

Примедба није узета у разматрање јер није дата у форми предлога већ питања.

 

ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ ДА САЧУВАМО ВОЈВОДИНУ СРЕТЕНИЈЕ БАШИЋ

1. Предлог је да се у у нацрт треба да се дода члан који гласи:

„Поступак по прекршајима из овог закона не може се покренути кад протекну три године од дана када је прекршај учињен“.

Примедба се не прихата јер се не односи на члан који је предмет Нацрта закона о изменама и допунама закона о управљању отпадом.

ГРУПАЦИЈЕ ПРОИЗВОЂАЧА ПЛАСТИЧНИХ ПРОИЗВОДА ПРИ УДРУЖЕЊУ ЗА ХЕМИЈСКУ, ГУМАРСКУ ИНДУСТРИЈУ И ИНДУСТРИЈУ НЕМЕТАЛА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

1. Члан 8. Нацрта закона, чије се брисање предлаже гласи:

„У члану 58. после става 1. додаје се став 2. који гласи:,Јединица локалне самоуправе прописује услове и начин за коришћење пластичних кеса као амбалаже за испоруку робе на месту продаје роба и услуга, као и услове за третман и одлагање отпада насталог након третмана пластичних кеса у складу са законом.”

Став 2. постаје став 3.“

Предлаже се да се члан 8. Нацрта закона брише и да члан 58. важећег Закона о управљању отпадом  („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 14/16, 95/18-др.закон), остане непромењен:

Примедба се не прихвата

Предложени став даје могућност јединицама локалне самоуправе за проширење услова и захтева у погледу пластичних кеса, имајући у виду да је Правилник о техничким и другим захтевима за пластичне кесе са адитивом за оксидациону разградњу и биоразградњу, о оцењивању усаглашености и условима које мора да испуни именовано тело (,,Службени гласник РС”, број 3/12), прописао техничке и друге захтеве који се oдносе на пластичне полиетиленске кесе тзв. трегер кесе  са адитивом за оксидациону разградњу и биоразградњу које су намењене за пуњење на месту продаје, оцењивање усаглашености и услови које мора да испуни именовано тело.

Такође, очекује се и њиховог уједначавања на нивоу државе.

Одлуке јединица локалне самоуправе ће свакако бити донете у складу са прописима којима се уређује управљање отпадом и амбалажом и амбалажним отпадом као и у складу са смерницама и директивама Европске уније које уређују ову област, па сматрамо да ова одредба неће утицати на функционисање тржишта нити да ће довести до ограничења слободе обављања трговине.

У том смислу имајући у виду да ова одредба закона представља правни основ за доношење одлука јединица локалне самоуправе, оне неће моћи да прописују услове и начине коришћења пластичних кеса који нису у складу са горе наведеним прописима.

НАЛЕД

1. Предлог је да се дода нови члан 58а којим би се прописало управљање отпадом од хране

Примедба се не прихата јер се не односи на члан који је предмет Нацрта закона о изменама и допунама закона о управљању отпадом.

ГРАД БЕОГРАД ГРАДСКА УПРАВА

1. Примедба се односи на члан 10. Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом, и предлаже се измена ст. 6. и 7. члана 60. тако да гласе<.

„Граду Београду поверава се издавање дозвола за сакупљање и транспорт, складиштење, третман, односно поновно искоришћење и одлагање неопасног и инертног отпада за све активности на територији града Београда и за сва постројења за која дозволу за изградњу издаје надлежни орган града Београда“

Граду, односно општини, поверава се издавање дозвола за сакупљање и транспорт, складиштење, третман, односно, поновно искоришћење и одлагање неопасног и инертног отпада за све активности на њиховој територији и за сва постројења за која дозволу за изградњу издаје надлежни орган града, односно општине.“

Ово из разлога што надлежност за издавање дозвола за сакупљање и транспорт, складиштење, третман, односно поновно искоришћење и одлагање неопасног и инертног отпада треба бити везана за надлежност органа који издаје грађевинску дозволу за постројења у којима се обавља делатност, чиме се обезбеђује континуитет у учешћу истог нивоа власти (града Београда, града, општине).

Примедба се делимично прихвата 

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗАУРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

1. У Чл. 5 тачка 14) на крају става после речи сагласност јединице локалне самоуправе додаје се: речи ,,и информацију о локацији за третман опасног/неопасног отпада од надлежног органа;”

Предлог се прихвата

2. У Члану 36. став 4. мења се и гласи:

Опасан отпад не може бити привремено складиштен на локацији произвођача, власника и/или другог држаоца отпада дуже 24 МЕСЕЦА, осим ако је у току поступак прибављања извозне дозволе, а најдуже 60 дана од истека рока из овог става,

Предлог се делимично прихвата

3. у члану 37. став 4. мења се и гласи: за третман отпада у мобилном постројењу прибављају се дозволе, сагласности или исправе у складу са овим законом и другим прописима а нарочито сагласност јединице локалне самоуправе на чијој територији се врши третман отпада у мобилном постројењу уз претходно прибављену информацију о локацији  за третман опасног/неопасног отпада од надлежног органа

Предлог се прихвата

4. У члану 60 став 2, мења се и гласи: изузетно од става 1. овог члана, дозволу за сакупљање, транспорт, складиштење, третман, односно, поновно искоришћење и одлагање опасног отпада за постројење за које дозволу за изградњу издаје надлежни орган аутономне покрајине, као и за третман отпада спаљивањем издаје надлежни орган аутономне покрајине.

Предлог се прихвата уз корекцију текста.

5. У члану 63 у ставу у ставу 9 после речи правоснажно осуђиван додају се речи или против који се води кривични поступак, …

Предлог се не прихата јер није у складу са законом којим се уређује кривични поступак.

1. У члану 67 став 1 треба брисати тачку 4).

Предлог се делимично прихвата имајући у виду да је наведени члан измењен у складу са примедбама и предлозима других учесника јавне расправе.

ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА КРУШЕВЦА

1. Примедба на члан 5. Нацрта закона

У члану 37. став 4. брише се тачка и додаје следећи текст: ,,а ОБАВЕЗНО сагласност јединице локалне самоуправе на чијој територији се врши третман отпада у мобилном постројењу.”

Предлог се прихвата.

2. Примедба на Члан 12. Нацрта закона

У члану 63. после става 8. додаје се став 9. који гласи:

„Надлежни орган не може издати дозволу за управљање отпадом правном лицу или предузетнику чији је власник и/или заступник и/или одговорно лице, правоснажно осуђиван за кривична дела против животне средине.ˮ

Образложење: Потврда или уверење од надлежног суда треба уврстити у обавезну документацију која се подноси уз захтев за издавање дозволе, у чл. 62. и 70.

Предлог се не прихвата се  јер члан 62. којим се прописује документација која се подноси уз захтев за издавање дозволе  није предмет измена и допуна овог нацрта закона,  али свакако у складу са чланом 62. став 5. надлежни орган може тражити ову потврду у оквиру додатних података, информација или документације..

3. Примедба на члан 3. Нацрта закона

У члану 26. став 1. тачка 3) брише се.

После става 1. додаје се став 2. који гласи:

,,Произвођач отпада није у обавези да прибави дозволу за складиштење сопственог отпада, као ни дозволу за третман односно поновно искоришћење сопственог неопасног отпада који је настао у поступку обављања његове основне делатности.”

,,Произвођач отпада није у обавези да прибави дозволу за складиштење сопственог отпада са различитих локација свог предузећа, као ни дозволу за третман односно поновно искоришћење сопственог неопасног отпада који је настао у поступку обављања његове основне делатности на различитим локацијама.”

Предлог се не прихвата јер у складу са одредбама Закона о управљању отпадом, произвођач отпада може да складишти отпад на својој локацији на којој је отпад настао  без прибављања дозволе, али не може да врши транспорт тог отпада  без дозволе,  као и што не може да без прибављања дозволе за складиштење тог другог отпада који довози са друге локације исти складишти.

Извожење отпада са локације произвођача отпада мора да прати дозвола за транспорт отпада.

4. Примедба на члан 13. Нацрта закона У члану 67. став 1. тачка 1) мења се и гласи:

,,1) не испуњава услове из чл. 62. и 70. овог закона;ˮ

После тачке 3) додаје се нова тачка 4) која гласи:

,,4) није регистровано у Регистру привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре;ˮ

Предлог се делимично прихвата  кроз измену предложеног става.

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЕКОЛОШКО ДРУШТВО БУЈАНОВАЦ

1. Примедба на члан 26.ста 1. тачка 5. је прихваћена и уграђена у текст Нацрта закона
2. Примедба на члан 31. став 1. тачка 2) није разматрана јер наведени члан није предмет Нацрта закона
3. Примедба на члан 58. став 2. којом се предлаже брисање наведеног члана није прихваћена јер предложени став представља правни основ за проширење услова и захтева који се односе на пластичне кесе и њиховог уједначавања на нивоу државе. Одлуке јединица локалне самоуправе ће свакако бити донете у складу са прописима којима се уређује управљање отпадом и амбалажом и амбалажним отпадом као и у складу са смерницама и директивама Европске уније које уређују ову област.

ХЕЛИКС

Примедбе које се односе на члан 72 Закона нису разматране јер наведени члан није предмет Нацрта закона

CIAK

Примедбе које се односе на члан 72 Закона нису разматране јер наведени члан није предмет Нацрта закона

ЦЕМЕНТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ

Примедбе које се односе на члан 71. Закона нису разматране јер наведени члан није предмет Нацрта закона

ФАРМАЦЕУТСКА КОМОРА

Примедбе које се односе на члан 56А Закона нису разматране јер наведени члан није предмет Нацрта закона

– УДРУЖЕЊЕ ЗА ФАРМАЦИЈУ И МЕДИЦИНСКУ ДЕЛАТНОСТ – ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ

1.Примедбе које се односе на члан 7. Нацрта, односно на члан 56б став 3. прихваћене су и уграђене у текст наведеног члана.

1. Предлог је да се у члан 56б после става 3. дода нови члан 4. који гласи:

,,Обрачун висине трошкова управљања, односно коначног збрињавања и/или извоза фармацеутског отпада сакупљеног од грађана по појединачном обезнику, носиоцу дозволе за лек врши Агенција за заштиту животне средине, на основу података и извештаја о укупним количинама лекова сакупљеним од грађана и извештаја о количинама лекова стављеним на тржиште РС од стране носиоца дозволе за лек, умањених за количину лекова намењених за болничку и амбулантну примену”.

Предлог се не прихвата јер све већ регулисано у правилнику којим се уређује начин поступања са фармацеутским отпадом.

2. Предлог да се брише члан 8. Нацрта закона није прихваћен Предложени став даје правни основ за проширење услова и захтева који се односе на амбалажне кесе и њиховог уједначавања на нивоу државе. Одлуке јединица локалне самоуправе ће свакако бити донете у складу са прописима којима се уређује управљање отпадом и амбалажом и амбалажним отпадом као и у складу са смерницама и директивама Европске уније које уређују ову област.

У том смислу имајући у виду да ова одредба закона представља правни основ за доношење одлука јединица локалне самоуправе, оне неће моћи да прописују услове и начине коришћења пластичних кеса који нису у складу са горе наведеним прописима.

3. Допуна текста чланом 6а није разматрана јер није предмет измена и допуна Закона о управљању отпадом

УДРУЖЕЊЕ ПРИВАТНИХ АПОТЕКАРА СПАС

1. Примедбе које се односе на члан 56А Закона нису разматране јер наведени члан није предмет Нацрта закона