Климатски технолошки центар и мрежа (Climate Technology Centre & Network – CTCN) је покренут 2014. године, као оперативно тело у оквиру Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (United National Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) и финансијски механизам за помоћ недовољно развијеним земљама ради смањења емисије CO₂ и ублажавања климатских промена применом модерних технологија. Овај механизам је формиран уз помоћ Организације Уједињених нација за животну средину (United Nations Environment Programme – UNEP), у сарадњи са Организацијом Уједињених нација за индустријски развој (United Nations Industrial Development Organization – UNIDO) и 11 међународних стручних организација.

Мисија CTCN-а је да подстакне технолошку сарадњу и унапреди развој и трансфер модерних технологија у земљама у развоју. CTCN обезбеђује техничку помоћ мањег обима искључиво на захтев самих земаља у развоју, у складу са њиховим могућностима, условима и националним околностима и приоритетима, како би подржала идентификацију њихових потреба и коришћење, развијање и/или трансфер технологија за адаптацију и ублажавање климатских промена. Ову помоћ CTCN пружа преко мреже стручњака из академске заједнице, цивилног друштва, финансијског и приватног сектора широм света, кроз техничку и стручну подршку у виду пружања савета, предлога технолошких решења и изградње капацитета.

Овај конзорцијум и мреже која данас обухвата скоро 100 стручних организација широм света реализују техничку помоћ у кратком временском периоду (до годину дана) израдом висококвалитетне експертизе. Подршка коју пружа CTCN кроз ангажовање стручњака из конзорцијума/мреже може бити у вредности до 50.000 америчких долара за пројекат са брзим одговором партнера из конзорцијума, или од 50.000 до 250.000 америчких долара за пројекат који се реализује уз тендерску процедуру избора партнера из чланова мреже. CTCN омогућава подршку у виду:

• Техничких процена, укључујући техничку експертизу и препоруке у вези са специфичним технолошким потребама, идентификације технологија, технолошких баријера, ефикасности технологије, као и пилот примену и широку примену технологија;
• Техничкe помоћи у припреми планских докумената, укључујући стратегије и акционе планове, законску регулативу и др.;
• Обука;
• Припреме алата и методологија;
• Израде Планова имплементације.

Процес пријаве за техничку помоћ

Пријава за помоћ у оквиру CTCN врши се преко националне контакт особе (National Designated Entity – NDE).  Национална контакт особа координише припрему захтева за техничку помоћ CTCN-у и врши надзор над имплементацијом. Контакт особа је члан Климатске технолошке мреже и као таква осигурава висок квалитет техничке помоћи коју пружа CTCN. Корисници помоћи могу бити државни органи и организације, јавна или приватна предузећа, научноистраживачке или образовне установе, невладине организације итд. Потенцијални корисници припремљензахтев за реализацију пројекта у оквиру CTCN-а, прослеђују националној контакт особи на одобрење и званично подношење CTCN-у. Захтев који се подноси мора задовољити следеће критеријуме:

1. изражава јасну и позитивну корист у процесу ублажавања климатских промена или адаптацији на негативне ефекте климатских промена,
2. у складу је са националним стратегијама и плановима (развојним и секторским плановима, плановима адаптације и одговарајућих активности за ублажавање итд.),
3. доприноси јачању националних и локалних капацитета, и
4. дефинише успостављене процесе за праћење и евалуацију пружене помоћи.

Процес пријаве је једноставан и врши се попуњавањем обрасца захтева (Request Submission Form), који се затим разматра и по потреби ревидира, након чега следи процес претварања захтева у акциони план, идентификација стратешких препрека/изазова, пројектног задатка и процена буџета као и дефинисање заједничког власништва.

Пријаве слати националној контакт особи др Владици Божићу, у Министарству пољопривреде и заштите животне средине на следећу адресу: vladica.bozic[at]eko.minpolj.gov.rs, тел: 011 / 2600 433. Више информација о Климатском технолошком центру и мрежи (Climate Technology Centre & Network – CTCN) можете наћи на сајту https://ctc-n.org/

УНЕЦЕ Конвенција о прекограничним ефектима индустријских удеса пружа снажан правни оквир за јачање националне управе и прекограничне сарадње, и подржава развој политика, алата и техничког знања за унапређење индустријске безбедности у региону УНЕЦЕ и шире. УНЕЦЕ је креирао видео снимке за подизање свести и промовисање Конвенције о прекограничним последицама индустријских удеса (Конвенција о индустријским удесима) и доступних смерница, алата и методологија за јачање њене примене. Видео снимци, такође пружају информацију о развоју у области индустријске безбедности и укључују кратке описе и везе до сродних информација. У циљу шире доступности, видео снимци су преведени на српски језик.

Безбедно и сигурно управљање опасним супстанцама ради спречавања и ублажавања индустријских удеса

Овај видео скреће пажњу и подиже свест о ризицима управљања опасним супстанцама и спречавању и ублажавању повезаних индустријских удеса широм света. Недавни догађаји показују колико разорни индустријски удеси који укључују опасне супстанце могу бити по људе, здравље, животну средину и привреду. Такви ризици се повећавају у контексту климатских промена, с обзиром на нову и повећану употребу одређених опасних супстанци за енергетску транзицију и пошто природне опасности могу изазвати технолошке катастрофе (или NATECH догађаје) у индустријским постројењима. Видео такође пружа информације о међународним правним и инструментима политика, стандардима и механизмима из различитих јавних сектора (хемикалије, смањење ризика од катастрофа, економија, животна средина, здравље, рад, поморство, транспорт и шире) који подржавају владе и оператере у јачању безбедности у циљу превенције, приправности и одговора на ове удесе ако се догоде. Уједно, овакав приступ допринеће  и унапређењу националне, прекограничне и међународне сарадње. Обезбеђивање примене ових ресурса током животног циклуса опасних супстанци помоћи ће властима и индустријама да изграде отпорност и унапреде одрживи развој, заштите заједнице и природне екосистеме и на крају учине планету сигурнијим и здравијим местом за све.

Видео можете преузети овде:

Безбедно и сигурно управљање опасним супстанцама ради спречавања и ублажавања индустријских удеса

Планирање коришћења земљишта и индустријска безбедност

УНЕЦЕ Конвенција о прекограничним ефектима индустријских удеса утврђује одредбе за државе Стране да сарађују на превенцији, приправности и реаговању на индустријске удесе, посебно оне са потенцијалним прекограничним ефектима. Конвенција предвиђа успостављање политика о одабиру локација за нове опасне активности и модификацијама постојећих опасних активности и развоја у областима које би могле бити погођене прекограничним ефектима индустријских удеса. Више информација је доступно на линку: https://unece.org/information-repository-good-practices-and-lessons-learned-land-use-planning-and-industrial-safety

Овај видео, направљен 2018. године, даје препоруке о томе како државе могу побољшати своју координацију у планирању коришћења земљишта, одабиру локација за опасне активности и индустријске безбедности у пракси. Произвела га је Zoi Environment Network, под руководством УНЕЦЕ и Европске инвестиционе банке, уз доприносе Владе Фландрије (Белгија).

Видео можете преузети овде:

Планирање коришћења земљишта и индустријска безбедност

Од 14. марта 2025. године, систем е-ТАКСЕ је на располагању корисницима Министарства за заштиту животне средине – обвезницима плаћања накнада за заштиту животне средине и то за:

• накнаде за загађивање животне средине (осим накнаде за емисије SO2, NO2, прашкасте материје и произведени или одложени отпад),
• накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада,
• накнаде за амбалажу или упакован производ који после употребе постаје амбалажни отпад,
• накнаде за загађивање вода.

Систем е-ТАКСЕ представља систем који омогућава прецизно праћење и контролу наплате накнада по издатим решењима. Праћење наплате се врши на основу евидентираних уплата на прописаним рачунима за уплату јавних прихода, где се по уплатиоцима и броју решења прати динамика и износ уплате. Систем е-ТАКСЕ омогућава електронско достављање решења обвезницима путем платформе еСандуче, на основу којих се врше уплате.

Корисничко упутство

Све неопходне информације за приступ систему и коришћење система наведене су у Корисничком упутству које можете преузети овде.

Програм за израчунавање контролног броја можете преузети овде.

Основне информације

Приступнa адресa:   https://etakse.trezor.gov.rs/

Корисници система:   Обвезници плаћања накнада

Техничка подршка (приступ систему и доступност система):   etakseut@trezor.gov.rs

Функционална подршка (преглед података у систему, решења):   e-naknade@eko.gov.rs

Координисане активности превенције и управљања катастрофама на објектима за управљање јаловином од стране власти, општина и других заинтересованих страна за решења која смањују транснационалне ризике и опасности.

Министарство заштите животне средине је партнер пројекта SAFETY4TMF, у оквиру Програма за дунавски регион (Interreg Danube), за Републику Србију. Пројекат је званично почео 1. јануара 2024. године и трајаће закључно са 30. јуном 2026. године.

SAFETY4TMF пројекат има за циљ да унапреди активности превенције, приправности и управљања катастрофама потенцијалних транснационалних ризика у вези са рударским јаловиштима у сливу реке Дунав. Како би успоставио солидну основу, SAFETY4TMF ће анализирати политике и процедуре, заинтересоване стране и праксе сарадње и мапирати постојећа рударска јаловишта. Заснован на тим информацијама, унапредиће и ускладити изградњу националних и транснационалних капацитета, и пратити приступ усмерене размене знања и заједничког развоја оријентисан на праксу са он-лине и офлајн обукама, радионицама, конференцијама, посетама експерата и сарадњом за транснационалне акције и применљива решења која побољшавају безбедност рударских јаловишта. Разноврсно партнерство министарстава, општина, секторских/академских актера и тематских невладиних организација, 17 партнера из 10 држава подунавског региона, које подржавају међународне организације, чини SAFETY4TMF способним да повећа безбедност рударских јаловишта у сливу реке Дунав, путем применљивих решења и побољшаних локалних, националних и макрорегионалних политика.

www.facebook.com/s4tmf

www.instagram.com/safety4tmf

www.linkedin.com/company/safety4tmf

www.interreg-danube.eu/projects/safety4tmf

Вести пројекта SAFETY4TMF

• Одржана обука у оквиру пројекта SAFETY4TMF Програма за Дунавски регион (21.05.2026.)
• Други округли сто заинтересованих страна (29.12.2025.)
• SAFETY4TMF, Дунавски транснационални програм, у Словенији, 4-7. новембра 2025. год (13.11.2025.)
• Припремни састанак у граду Клуж-Напока и Peer Review посета на локацији рудника бакра оператера Cuprumin у месту Росиа Монтана (20.10.2025.)
• Обављена је Peer Review посета на локацији бившег постројења за флотацију руде уранијума и припадајућег јаловишта оператера DIAMO у месту Страж под Ралскем. (20.10.2025.)
• Заједничке транснационалне вежбе у оквиру пројекта SAFETY4TMF, Дунавског транснационалног програма, у градовима Солнок и Сегедин у Мађарској (30.09.2025.)
• Први округли сто заинтересованих страна (12.06.2024.)

Министарство заштите животне средине заједно са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) и Ловачким савезом Србије организује кампању која има за циљ да побуди пажњу јавности о великој опасности и потенцијалној штети коју може проузроковати пракса несавесног спаљивања стрњике на отвореном простору, уз апел на грађане да се овакве противзаконите и по друштво и природу штетне акције више не дешавају.

Паљење жетвених остатака на отвореном давнашња је примитивна агротехничка мера којој пољопривредници противзаконито прибегавају како би избегли неопходне трошкове, али уместо уштеда, стварају велику опасност за околину, загађују животну средину, наносе штету пољопривредном земљишту и угрожавају свеукупан биодиверзитет. Ватра намерно потпаљена на усевима, лако се прошири и прерасте у пожар већих размера. Према подацима Министарства унутрашњих послова, у последњих пет година регистровано је преко 63000 пожара на отвореном, међу којима и пожари који су изазвани паљењем стрњике. Пољопривредна инспекција је, током 2018. године, вршећи контролу спаљивања органских остатака после жетве усева, утврдила да су на више од 500 хектара пољопривредног земљишта спаљивани жетвени остаци. У 2018. години пожар настао паљењем биљних остатака на усевима проширио се на око 880 хектара Специјалног резервата природе „Стари Бегеј – Царска бара“, претећи да уништи флору и фауну националног и међународно значајног заштићеног подручја.

Спаљивање жетвених остатака на отвореном је строго забрањено по основу више закона, али за престанак овакве забрањене и изузетно штетне праксе потребно је јачање свести јавности, разумевања да је савесно и одговорно понашање појединца основ наше безбедности и заштите биодиверзитета Србије. У оквиру кампање, Министарство заштите животне средине заједно са Ловачким савезом Србије организује едукативне скупове који ће у наредним данима бити организовани у више градова Србије.

Позивамо све медије да подрже кампању, и емитују спотове кампање које могу преузети овде:

Краћа верзија спота кампање

Дужа верзија спота кампање