Izveštaj u celosti možete preuzeti OVDE.

Izveštaj o sprovedenoj Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja možete preuzeti OVDE.

U skladu sa čl. 12. stav 1. Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata Nadležni organ sačinjava izveštaj nakon što sprovede sve metode konsultacija za koje se odlučio u konkretnom slučaju. Izveštaj sadrži pregled osnovnih pitanja koja su se javila tokom konsultacija sprovedenih u toku izrade nacrta teksta zakona. Navodi iz izveštaja o sprovedenim konsultacijama mogu se koristiti prilikom izrade obrazloženja nacrta zakona i izveštaja o sprovedenoj analizi efekata zakona.

Na osnovu člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), člana 41. stav 1. tačka 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), člana 29. i 30. Uredbe o o analizi efekata propisa („Službeni glasnik RS”, broj 20/25),  kao i člana 3. i 12. Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata („Službeni glasnik RS”, broj 51/19), Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je e – konsultacije za predstavnike svih organa javne vlasti u Republici Srbiji, zainteresovane građane i građanke, privredna društva, organizacije civilnog društva, predstavnike akademske zajednice i druge zainteresovane subjekte kako bi se omogućilo šire uključivanje zainteresovane javnosti u postupak konsultacija o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Na osnovu člana 12. stav 3. Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata (,,Službeni glasnik RS”, broj 51/19), Ministarstvo zaštite životne sredine objavljuje:

IZVEŠTAJ O SPROVEDENIM JAVNIM KONSULTACIJAMA O NACRTU ZAKONA O INTEGRISANOM SPREČAVANJU I KONTROLI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE
 

Izveštaj u celosti možete preuzeti OVDE.

Javna rasprava o Predlogu programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine sa Akcionim planom za period 2026-2027. godine sprovedena je u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije, Zaključak 05 Broj: 353-14528/2025-1 od 30.12.2025. godine.

Prema Programu javne rasprave o Predlogu programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine sa Akcionim planom za period 2026-2027. godine, u javnoj raspravi su učestvovali predstavnici državnih organa i organizacija, privrednih subjekata, poslovnih udruženja, predstavnici lokalnih samouprava, stručne javnosti, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva i druga zainteresovana lica u oblasti zaštite životne sredine.

Javnu raspravu o Predlogu programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine sa Akcionim planom za period 2026-2027. godine, prema Programu javne rasprave sprovelo je Ministarstvo zaštite životne sredine u periodu od 31. decembra 2025. godine do 25. januara 2026. godine. 

Program javne rasprave o Predlogu programa objavljen je na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine, www.ekologija.gov.rs. kao i na Portalu „eKonsultacije“.

Ministarstvo zaštite životne sredine je putem internet stranice Ministarstva i putem Portala „eKonsultacije“,  pozvalo zainteresovane građane, kao i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Predloga programa i da daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Ministarstvo zaštite životne sredine je u hibridnom formatu, dana 12. januara 2026. godine, u periodu od 10 do 12 časova, online i uživo u zgradi SIV III, u Zelenoj sali, Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, predstavilo Predlog programa u vidu prezentacije.

Sve sugestije, predlozi i komentari koji su dostavljeni Ministarstvu do 25. januara 2026. godine, kada je javna rasprava završena, uzeti su u razmatranje. Dobijene primedbe, predlozi i sugestije su razmotrene i sagledana je mogućnost njihovog integrisanja u tekst Predloga programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine sa Akcionim planom za period 2026-2027. godine.

Potpun izveštaj sa javne rasprave možete preuzeti OVDE.
 

Izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti možete preuzeti OVDE.

IZVEŠTAJ O OBAVLJENOM JAVNOM UVIDU I JAVNOJ RASPRAVI
NACRTA UREDBE O PROGLAŠENJU I STUDIJI ZAŠTITE SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE „BOSUTSKE ŠUME”

I UVODNE NAPOMENE

Jedinstvena, funkcionalna celina šumskih, vlažnih i vodenih staništa u šumskom predelu koji se prostire unutar mreže nizijskih vodotoka (Sava, Bosut i Studva) u jugozapadnom delu Srema, na tromeđi Republike Srbije, Republike Hrvatske i Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, stavlja se pod zaštitu i proglašava zaštićenim područjem pod imenom „Bosutske šume”, kao prirodno dobro međunarodnog i nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja i svrstava se u Ι kategoriju zaštite, kao Specijalni rezervat prirode (u daljem tekstu: Specijalni rezervat prirode „Bosutske šume”).

Specijalni rezervat prirode „Bosutske šume” stavlja se pod zaštitu kako bi se: očuvala najveća prostorna celina šuma hrasta lužnjaka u Jugoistočnoj Evropi i Panonskoj niziji, sa poslednjim ostacima nizijskih prašuma; očuvala ekološka stabilnost kompleksa šumskih, vodenih i vlažnih staništa, očuvao prirodni sastav, struktura i mozačnost staništa i unapredila prohodnost ekoloških koridora; očuvalo: 37 tipova staništa prioritetnih za zaštitu, na nacionalnom i međunarodnom nivou, 13 strogo zaštićenih vrsta viših biljaka, 14 strogo zaštićenih vrsta beskičmenjaka, 4 strogo zaštićene vrste riba, 8 strogo zaštićenih vrsta vodozemaca, 7 strogo zaštićenih vrsta gmizavaca, 156 strogo zaštićenih vrsta ptica i 15 strogo zaštićenih vrsta sisara; očuvale temeljne prirodne vrednosti u ovom kulturnom ravničarskom predelu, kao i kulturno nasleđe i tradicionalne delatnosti koje su u funkciji očuvanja prirodnih vrednosti. 
 

Područje Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”, koje je predloženo za zaštitu, nalazi se u obuhvatu ekološki značajnog područja pod nazivom „Bosutske šume”, u okviru kojeg je izdvojeno istoimeno područje od međunarodnog značaja za ptice – IBA Important Bird Area (RS021IBA). Bosutske šume predstavljaju potencijalno područje evropske ekološke mreže NATURA 2000, kao „područje od interesa za zajednicu” (pSCI SRBPEZ005 – „Bosutske šume”) i kao „područje posebne zaštite” (pSPA 007 – „Bosutske šume”).
Specijalni rezervat prirode „Bosutske šume”, nalazi se teritoriji opštine Šid (KO Jamena, KO Morović, KO Višnjićevo, KO Batrovci i KO Adaševci), 86% i grada Sremska Mitrovica (KO Bosut i KO Sremska Rača), 14% ukupne površine zaštićenog područja.
Površina Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume” iznosi 17.618,14 ha, od čega je u državnoj svojini 17.608,59 ha (99,95%) i u privatnom vlasništvu 9,55 ha (0,05%),  od čega je u režimu zaštite I stepena 107,29 ha (0,6%), II stepena 4.812,53 ha (27,3%) i u režimu zaštite III stepena 12.698,31 ha (72,1%). Zaštitna zona Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume” obuhvata površinu od 7.789,47 ha. 
Opis granica i grafički prikaz Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”, dati su u Prilogu – Opis granica i grafički prikaz Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Na području Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”, utvrđuju se režimi zaštite I, II i III stepena.
 

Režim zaštite I stepena, ukupne površine 107,29 ha, odnosno 0,6% površine Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”, sve u državnoj svojini, obuhvata prostorne jedinice:
1.    GJ „Vratična – Cret – Carevina”, odeljenje 51 (odseci a i b), površine 9,96 ha (dosadašnji Strogi prirodni rezervat „Vratična”);
2.    GJ „Vinična – Žeravinac – Puk”, delovi odeljenja 20 (odseci c, e, g, h, i, j, k) na površini od 28,57 ha (dosadašnji StPR „Vinična”);
3.    GJ „Vinična – Žeravinac – Puk”, delovi odeljenja 22 (odseci: f, g), 23 (odseci: d,e,f,g), 26 (odseci: e,f) i 27 (odseci: c), ukupne površine 29,16 ha (dosadašnji StPR „Majzecova bašta”);
4.    GJ „Neprečava – Varoš – Lazarica”, odeljenje 45 (odsek a i čistina 1), ukupne površine 39,53 ha (dosadašnji StPR „Varoš”).
 

Režim zaštite II stepena, ukupne površine 4.812,53 ha, odnosno 27,3% površine Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”, sve u državnoj svojini, obuhvata 7 obuhvata prostornih celina, nazvanih prema lokalnim toponimima:
1. Varoš – Brek;
2. Varadin – Breskovija;
3. Blata – Studva – Smogvica;
4. Ribna bara;
5. Vinična Hrastovi Smogve;
6. Radosava;
7. Rađenovci.
 

Režim zaštite III stepena, ukupne površine 12.698,31 ha, od čega je u državnoj svojini 12.688,77 ha (99,925%) i privatnom vlasništvu 9,55 ha (0,075%), odnosno 72,1%, površine Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume” i obuhvata preostali deo zaštićenog područja koji nije obuhvaćen režimom zaštite I i II stepena.
Zaštitnu zonu, u ukupnoj površini od 7.789,47 ha, čini pojas oko SRP „Bosutske šumeˮ i obuhvaćene su parcele poljoprivrednog zemljišta u dodiru sa zaštićenim područjem, deo građevinskog područja naselja u neposrednoj blizini vodotoka obuhvaćenih zaštitom i fragmentisani delovi šumskog područja sa ulogom ekoloških koridora.

II POSTUPAK OBAVLJANJA JAVNOG UVIDA, JAVNE RASPRAVE I JAVNE PREZENTACIJE
Javni uvid o Nacrtu uredbe o proglašenju i Studiji zaštite Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šumeˮ održan je u trajanju od 20 dana, od 23. decembra 2025. godine do 11. januara 2026. godine.
Nacrt uredbe o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šumeˮ i studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom (u daljem tekstu: dokumenti o zaštiti), koje je na osnovu ovlašćenja shodno čl. 102. i 103. Zakona o zaštiti prirode, izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Novi Sad, bili su izloženi na javni uvid svakog radnog dana od 10:00 do 13:00 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, Beograd, ulica Omladinskih brigada 1, soba 668 i  Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ulica Radnička 20a, 21121 Novi Sad, na Portalu E-uprave, na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i na sajtu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Fizička i pravna lica u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 11. januarom 2026. godine, imali su mogućnost da u pisanoj formi dostave primedbe na dokumenta o zaštiti Ministarstvu zaštite životne sredine: 
– poštom ili na pisarnicu, sa naznakom SRP „BOSUTSKE ŠUME” – Javni uvid o zaštiti, 
– elektronskim putem na e-mail adresu lidija.stevanovic@eko.gov.rs 

Javnim oglasom objavljenim 23. decembra 2025. godine na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, na portalu E-uprave i u dnevnom listu „Novosti” oglašene su javna rasprava o Nacrtu uredbe i Studiji zaštite Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šumeˮ. 
Javne rasprave održane su 26. decembra 2025. godine sa početkom u 10:00 časova u prostorijama opštine Šid, u velikoj sali Skupštine opštine, ulica Karađorđeva 2 i u 13:00 časova u Sremskoj Mitrovici, u sali 1 Gradske kuće, ulica Svetog Dimitrija 13.

III PRIMEDBE NA NACRT UREDBE O PROGLAŠENJU I STUDIJI ZAŠTITE SRP „BOSUTSKE ŠUME”

1. JAVNA RASPRAVA U ŠIDU (26.12.2025. godine, sa početkom u 10:00 časova u  opštini Šid, u velikoj sali Skupštine opštine, ulica Karađorđeva 2):
Javnoj raspravi su prisustvovali:
– predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine: 
Jasmina Jović, pomoćnik ministra, Lidija Stevanović, šef Odseka za zaštićena područja, Nevena Piščević, samostalni savetnik i Marija Mitrović Stevanović, Odsek za zaštićena područja;
– predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (PZZP): Alen Kiš, Nataša Pil i Ivana Petković;
– predstavnci predloženog upravljača, Bojan Tubić i Aleksandar Ždinjak;
– predstavnici opštinske uprave Šid;
– predstavnik PP „Mali Bosut”;
– druga zainteresovana fizička i pravna lica.
 

Javnu raspravu otvorila je Jasmina Jović, upoznajući prisutne sa temom javne rasprave, dok je Lidija Stevanović govorila o zakonskim obavezama predlagača akta o zaštiti i iznela informacije o oglašenom javnom uvidu, navodeći da sve zainteresovane strane imaju mogućnost u vreme trajanja javnog uvida da se upoznaju sa dokumentima o zaštiti u prostorijama Ministarstva, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. 
Ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Alen Kiš prezentovao je Studiju o zaštiti, i ukazao na dobru saradnju sa lokalnim stanovništvom, korisnicima područja zaštite i lokalnim udruželjim prilikom izrade studije.  Nakon toga, Lidija Stevanović, upoznala je prisutne sa sadržajem Nacrta uredbe o proglašenju zaštite Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šumeˮ.
U toku trajanja javne rasprave, a nakon prezentacije Studije zaštite i Nacrta uredbe, prisutni su imali mogućnost da postave pitanja, daju primedbe i predloge vezano za Studiju zaštite i Nacrt uredbe. 
Ispred Javnog preduzeća „Vojvodinašume”, kao predloženog upravljača, Bojan Tubić, pozdravio je prisutne i upoznao sa planovima upravljanja zaštićenim područjem, kao iskusnog upravljača zaštićenim područjima.
Lidija Stevanović ponovila je prisutnima da je rok za dostavu primedbi 11. januar 2025. godine, kao i da će na sve primedbe koje budu dostavljene u datom roku biti odgovoreno na način na koji su iste dostavljene.
Javna rasprava završena je u 11:15 časova.
Do početka javne rasprave u Šidu, a u toku javnog uvida, Ministarstvu nije dostavljena nijedna primedba.

1. JAVNA RASPRAVA U SREMSKOJ MITROVICI (26.12.2025. godine, sa početkom u 13:00 časova, u Sremskoj Mitrovici, u sali 1 Gradske kuće, ulica Svetog Dimitrija 13):
Javnoj raspravi su prisustvovali:
– predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine: 
Jasmina Jović, pomoćnik ministra, Lidija Stevanović, šef Odseka za zaštićena područja, Nevena Piščević, samostalni savetnik i Marija Mitrović Stevanović, Odsek za zaštićena područja;
– predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (PZZP): Alen Kiš, Nataša Pil i Ivana Petković;
– predstavnci predloženog upravljača, Bojan Tubić i Aleksandar Ždinjak;
– predstavnici gradske uprave Sremska Mitrovica.
 

Javnu raspravu otvorila je Jasmina Jović, upoznajući prisutne sa temom javne rasprave, dok je Lidija Stevanović govorila o zakonskim obavezama predlagača akta o zaštiti. Nevena Piščević je iznela informacije o oglašenom javnom uvidu, navodeći da sve zainteresovane strane imaju mogućnost u vreme trajanja javnog uvida da se upoznaju sa dokumentima o zaštiti u prostorijama Ministarstva, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. 
Ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Alen Kiš prezentovao je Studiju o zaštiti, i ukazao na dobru saradnju sa lokalnim stanovništvom, korisnicima područja zaštite i lokalnim udruženjima prilikom izrade studije.  Nakon toga, Nevena Piščević, upoznala je prisutne sa sadržajem Nacrta uredbe o proglašenju zaštite Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šumeˮ.
U toku trajanja javne rasprave, a nakon prezentacije Studije zaštite i Nacrta uredbe, prisutni su imali mogućnost da postave pitanja, daju primedbe i predloge vezano za Studiju zaštite i Nacrt uredbe. 
Ispred Javnog preduzeća „Vojvodinašume”, kao predloženog upravljača, Bojan Tubić, pozdravio je prisutne i upoznao sa planovima upravljanja zaštićenim područjem, kao iskusnog upravljača zaštićenim područjima.
Dragana Marelj, kao predstavnik gradske uprave, iznela je njihov stav o masovnosti turizma u zaštićenim područjima.
Nevena Piščević ponovila je prisutnima da je rok za dostavu primedbi 11. januar 2025. godine, kao i da će na sve primedbe koje budu dostavljene u datom roku biti odgovoreno na način na koji su iste dostavljene.
Javna rasprava završena je u 14:00 časova.
Do početka javne rasprave u Sremskoj Mitrovici, a u toku javnog uvida, Ministarstvu nije dostavljena nijedna primedba.

U toku javnog uvida Ministarstvu zaštite životne sredine nije dostavljena nijedna primedba na dokumenta o zaštiti.
 

I UVODNE NAPOMENE

         Bigrena akumulacija u slivu Tumanske reke, u severoistočnom delu centralne Srbije, u istočnom delu Podunavskog regiona, stavlja se pod zaštitu kao spomenik prirode pod imenom ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ i utvrđuje za zaštićeno prirodno dobro od velikog značaja, odnosno II kategorije (u daljem tekstu: Spomenik prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ).
       Spomenik prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ stavlja se pod zaštitu kako bi se očuvale: bigrena akumulacija koja predstavlja bočnu dolinsku akumulaciju bigra u fluviokarstu istočne Srbije; Kamenički potok i kontaktno gravitacioni karstni izvor, koji je značajan za sam fenomen bigrene akumulacije; kompleks kserotermofilne sladunovo-cerove i drugih tipova šuma: šuma grabića (Carpinetum orientalis serbicum, Rudski 1949), šuma grabića sa hrastovima (Carpino orientalis), kompleks  kseromezofilnih kitnjakovi i grabovi tipovi šuma: šuma cera (Quercetum cerris), šume kitljaka i cera (Quercetum petraeae-cerridis B.Jovanović 1979 s.l.), kompleks mezofilne bukove i bukovo-četinatske šume koje su najkvalitetnije i najočuvanije; gorski javor (Acer pseudoplatanus), mleč (Acer platanoides), beli jasen (Fraxinus excelsior), divlja trešnja (Prunus avium), srebrna lipa (Tilia tometosa); 4 vrste sa spiska ,,TBFRA 2000ˮ koje spadaju u kategoriju retkih, reliktnih, endemičnih i ugroženih vrsta u Srbiji: planinski brest (Ulmus montana With.), javor mleč (Acer platanoides L.), divlja trešnja i beli jasen (Fraxinus tomentosa); Od NATURA 2000 tipova staništa zastupljena su dva tipa: 91WO mezijske šume bukve i 91 MO panonsko balkanske šume cera (Quercus cerris) i kitnjaka (Quercus patraea).
      Najznačajniji element kulturno-istorijskog nasleđa predstavlja isposnica svetog Zosima Sinaita, koja je formirana u potkapini u bigru, kao i manastir Tumane.
   Spomenik prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ nalazi se na teritoriji opštine Golubac (KO Snegotin).
Površina Spomenika prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ  iznosi 56 h 14 a 13 m2, od čega je 41a 01 m2 (0,73%) u državnom vlasništvu, 44 a 15 m2 (0,79%) u privatnom vlasništvu (Srpska pravoslavna crkva Eparhija Braničevska) i 55 h 28 a 97 m2 (98,48%) u drugim oblicima svojine (Srpska pravoslavna crkva), od čega je u režimu zaštite II stepena na površini od 4 h 56 a 18 m2 , a u režimu zaštite III stepena na površini 51 h 57 a 95 m2.
Opis granica i grafički prikaz Spomenika prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ, dati su u Prilogu – Opis granica i grafički prikaz Spomenika prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Na području Spomenika prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ utvrđuju se režimi zaštite II i III stepena.
Režim zaštite II stepena, ukupne površine 4 h 56 a 18 m2, od čega je cela površina u svojini drugih oblika (Manastir Tumane) i obuhvata lokalitet „Bigrena akumulacija”.
Režim zaštite III stepena, ukupne površine 51 h 57 a 79 m2.

II POSTUPAK OBAVLJANJA JAVNOG UVIDA, JAVNE RASPRAVE I JAVNE PREZENTACIJE

       Javnim oglasom objavljenim 9. decembra 2025. godine na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, na portalu E-uprave i u dnevnom listu „Novosti” pokrenut je postupak javnog uvida i javne rasprave o Nacrtu uredbe i Studiji zaštite Spomenika prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ. 
Javni uvid o Nacrtu uredbe o proglašenju i Studiji zaštite Spomenika prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ održan je u trajanju od 20 dana, od 9. do 28. decembra 2025. godine.
Nacrt uredbe o proglašenju Spomenika prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ i studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom (u daljem tekstu: dokumenti o zaštiti), koje je na osnovu ovlašćenja shodno čl. 102. i 103. Zakona o zaštiti prirode, izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd, su bili izloženi na javni uvid svakog radnog dana od 10:00 do 13:00 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, Beograd, Ulica Omladinskih brigada 1, soba 668 i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ulica Japanska 35, 11070 Novi Beograd, na Portalu E-uprave, na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Fizička i pravna lica su u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 28. decembrom 2025. godine, imali mogućnost da dostave u pisanoj formi primedbe na dokumenta o zaštiti Ministarstvu zaštite životne sredine: 
– poštom ili na pisarnicu, sa naznakom SP „BIGRENA AKUMULACIJA KOD MANASTIRA TUMANE – Javni uvid o zaštiti, 
– elektronskim putem na e-mail adresu lidija.stevanovic@eko.gov.rs 
Javna rasprava održana je 12. decembra 2025. godine sa početkom u 10:00 časova u prostorijama opštine Golubac, u zgradi pored sportskih terena, ulica Gorana Tošića Mačka 1.

III PRIMEDBE NA NACRT UREDBE O PROGLAŠENJU I STUDIJI ZAŠTITE SP „BIGRENA AKUMULACIJA KOD MANASTIRA TUMANE”

JAVNA RASPRAVA U GOLUPCU, održana je 12.12.2025. godine, sa početkom u 10:00 časova u prostorijama opštine, u zgradi pored sportskih terena, ulica Gorana Tošića Mačka 1.
Javnoj raspravi su prisustvovali:
– predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine: 
Jasmina Jović, pomoćnik ministra, Lidija Stevanović, šef Odseka za zaštićena područja, Nevena Piščević, samostalni savetnik i Marija Mitrović Stevanović, Odsek za zaštićena područja;
– predstavnici Zavoda za zaštitu prirode (ZZPS): Marina Ilić, Nevena Matić i Vladimir Lukić;
– predstavnik predloženog upravljača, Nenad Jevtić, direktor preduzeća „PRIRODNA DOBRA EPARHIJE BRANIČEVSKE” DOO;
– predstavnik manastira Tumane;
– predstavnici opštinske uprave Golubac;
– predstavnici turističke organizacije Golubac;
– predstavnici opštinskog fudbalskog saveza;
– druga zainteresovana fizička i pravna lica.
Javnu raspravu otvorila je Jasmina Jović, upoznajući prisutne sa temom javne rasprave, dok je Lidija Stevanović govorila o zakonskim obavezama predlagača akta o zaštiti. Nevena Piščević je iznela informacije o oglašenom javnom uvidu, navodeći da sve zainteresovane strane imaju mogućnost u vreme trajanja javnog uvida da se upoznaju sa dokumentima o zaštiti u prostorijama Ministarstva, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. 
Ispred Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Marina Ilić prezentovala je Studiju o zaštiti, a nakon toga Lidija Stevanović, upoznala je prisutne sa sadržajem Nacrta uredbe o proglašenju zaštite Spomenika prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ.
U toku trajanja javne rasprave, a nakon prezentacije Studije zaštite i Nacrta uredbe, prisutni su imali mogućnost da postave pitanja, daju primedbe i predloge vezano za Studiju zaštite i Nacrt uredbe. 
Predstavnik kancelarije za lokalni razvoj opštine Golubac, Saša Stokić, izneo je svoja iskustva, kao bivši upravljač zaštićenog područja.
Snežana Arsić Prokić, ispred turističke organizacije Golupca, obratila se prisutnima i uputila pitanja, koja će i zvanično dostaviti Ministarstvu i Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Zatim se obratio i Nenad Jevtić, u ime Eparhije braničevske, koja je predložena za upravljača ovog zaštićenog područja. Sve prisutne je obavestio da je Eparhija braničevska oformila preduzeće PRIRODNA DOBRA EPARHIJE BRANIČEVSKE DOO i ovim putem su predložili da se Spomenik prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumaneˮ poveri na upravljanje preduzeću PRIRODNA DOBRA EPARHIJE BRANIČEVSKE DOO, koje je registrovala SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA – EPARHIJA BRANIČEVSKA za poslove zaštite prirodnih vrednosti. Sugestiju je zvanično predao predstavnicima Ministarstva i upoznao prisutne o planovima upravljanja zaštićenim područjem.
Nevena Piščević ponovila je prisutnima da je rok za dostavu primedbi 28. decembar 2025. godine, kao i da će na sve primedbe koje budu dostavljene u datom roku biti odgovoreno na način na koji su iste dostavljene.
Javna rasprava završena je u 12:00 časova.
Do početka javne rasprave u Golupcu, a u toku javnog uvida, Ministarstvu nije dostavljena nijedna primedba.
 

                                                                    I Z V E Š T A J
o sprovedenoj Javnoj raspravi o Predlogu programa za industrijsku bezbednost za period 2026 – 2035. sa Akcionim planom za period 2026 – 2030. i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Programa za industrijsku bezbednost

Na osnovu člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18), člana 36. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i člana 41v, st. 1. i 2. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14, 8/19 – dr. propis i 106/25), Ministarstvo zaštite životne sredine objavljuje Izveštaj o sprovedenoj Javnoj raspravi o Predlogu programa za industrijsku bezbednost za period 2026 – 2035. sa Akcionim planom za period 2026 – 2030. i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Programa za industrijsku bezbednost.   
Na osnovu člana 31. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika („Službeni glasnik PC”, broj 20/25) i člana 41. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14, 8/19 – dr. propis i 106/25), na predlog Ministarstva zaštite životne sredine, Odbor za privredu i finansije doneo je Zaključak 05 Broj 353-12416/2025, od 12.11.2025. godine, kojim se sprovodi javna rasprava o Predlogu programa za industrijsku bezbednost za period 2026 – 2035. sa Akcionim planom za period 2026 – 2030. i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Programa za industrijsku bezbednost. Usvojen je program javne rasprave koja je sprovedena u periodu od 20. novembra do 19. decembra 2025. godine. 
Prema usvojenom Programu javne rasprave, učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa i organizacija, javnih službi, privrednih subjekata, poslovnih udruženja, stručne javnosti, udruženja, međunarodnih organizacija, predstavnici civilnog društva, kao i drugi zainteresovani učesnici, a po okončanju postupka javne rasprave, Ministarstvo zaštite životne sredine bilo je u obavezi da analizira sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačini izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Predlogu programa i isti objaviti na svojoj internet stranici i na Portalu „eKonsultacijeˮ.

JAVNI POZIV za učešće javnosti u javnoj raspravi postavljen je na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, na adresi: https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-javnoj-raspravi-o-predlogu-programa-za-industrijsku-bezbednost-r-srbije-za-period-2026-2035-sa-akcionim-planom-za-period-2026-2030-i-izvestaju-o-strateskoj-proceni-uticaja-na, kao i na Portalu „eKonsultacijeˮ, na adresi: https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/575/3
Tekst Predloga programa takođe je bio postavljen na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine www.ekologija.gov.rs i na Portalu „eKonsultacijeˮ.

Dana 27. novembra 2025. godine, u periodu od 11:00 do 14:00 časova, održano je javno predstavljanje Predloga programa i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, u SIV III, Omladinskih brigada 1, u Beogradu, u Zelenoj sali, u vidu prezentacije i konsultacija, u hibridnom formatu.
Za učešće na javnom predstavljanju prijavili su se predstavnici: Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije,.
Ispred ovog ministarstva javno predstavljanje je koordinisala Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnica ministra, koja je obrazložila proces izrade Programa za industrijsku bezbednost, kao i ciljeve Programa. 

Predlogom programa za industrijsku bezbednost Republike Srbije za period 2026 – 2035. godine sa Akcionim planom za period 2026 – 2030. godine utvrđuju se ciljevi za unapređenje industrijske bezbednosti. Sprovođenje Programa treba da omogući unapređenje upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa koji uključuju opasne supstance kroz prevenciju, pripravnost i odgovor u slučaju da se oni dogode. Prevencija velikih udesa obuhvata mere i aktivnosti u cilju smanjivanja verovatnoće nastanka ovih udesa i kako bi se izbegli postojeći i stvaranje novih rizika od velikih/industrijskih udesa, što u većini slučajeva zahteva manja ulaganja od potrebnih izdvajanja u smislu ekonomske štete, troškova odgovora na udes i kasnijeg monitoringa. Pripravnost za katastrofe, uključujući i velike/industrijske udese predstavlja znanje i kapacitete svih učesnika (Vlada, državni organi, lokalne samouprave, operateri i pojedinci) da predvide, reaguju u slučaju katastrofa i oporave se od negativnih takvih događaja velikih razmera. Da bi društvo u celini bilo spremno da reaguje u slučaju velikih/industrijskih udesa, saradnja i komunikacija između svih učesnika mora biti uređena. Reagovanje na velike/industrijske udese, načelno, podrazumeva akcije preduzete neposredno pre, za vreme ili neposredno nakon velikih udesa u cilju spasavanja života, smanjenja uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te obezbeđivanja javne bezbednosti i zadovoljavanja osnovnih životnih potreba pogođenih ljudi. Ovakav pristup doprineće i unapređenju nacionalne, prekogranične i međunarodne saradnje. Obezbeđivanje primene ovih mehanizama tokom životnog ciklusa opasnih supstanci pomoći će nadležnim organima i operaterima da izgrade otpornost i unaprede održivi razvoj i zaštite društvenu zajednicu i prirodne ekosisteme.

Ovim Programom se utvrđuju ciljevi za unapređenje industrijske bezbednosti. Sprovođenje Programa treba da omogući unapređenje upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa koji uključuju opasne supstance kroz prevenciju, pripravnost i odgovor u slučaju da se oni dogode:

•    Prevencija velikih udesa obuhvata mere i aktivnosti u cilju smanjivanja verovatnoće nastanka ovih udesa i kako bi se izbegli postojeći i stvaranje novih rizika od velikih/industrijskih udesa, što u većini slučajeva zahteva manja ulaganja od potrebnih izdvajanja u smislu ekonomske štete, troškova odgovora na udes i kasnijeg monitoringa. 
•    Pripravnost za katastrofe, uključujući i velike/industrijske udese predstavlja znanje i kapacitete svih učesnika (Vlada, državni organi, lokalne samouprave, operateri i pojedinci) da predvide, reaguju u slučaju katastrofa i oporave se od negativnih takvih događaja velikih razmera. Da bi društvo u celini bilo spremno da reaguje u slučaju velikih/industrijskih udesa, saradnja i komunikacija između svih učesnika mora biti uređena. 
•    Reagovanje na velike/industrijske udese, načelno, podrazumeva akcije preduzete neposredno pre, za vreme ili neposredno nakon velikih udesa u cilju spasavanja života, smanjenja uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te obezbeđivanja javne bezbednosti i zadovoljavanja osnovnih životnih potreba pogođenih ljudi. Ovakav pristup doprineće i unapređenju nacionalne, prekogranične i međunarodne saradnje. 
U daljem izlaganju, konsultanti UNDP su predstavili u pojedinostima tekst Predloga programa, tako što su za svako poglavlje iznete najvažnije pojedinosti, kao i detaljni ciljevi, mere i aktivnosti za dostizanje ciljeva Programa.. 
Na kraju izlaganja Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnica ministra, je pozvala sve učesnike Javnog predstavljanja da uzmu učešće u diskusiji i da iznesu svoja zapažanja i predloge.
U toku javnog predstavljanja, prisutni su komentarisali Predlog programa u pozitivnom smislu. Nije bilo predloga ili sugestija za izmene/dopune Predloga programa.

U toku Javne rasprave nije bilo pisanih komentara zainteresovanih strana.
U toku procesa izrade Programa, održane su tri radionice radne grupe. Radnu grupu za izradu ovog planskog dokumenta činili su predstavnici institucija, organizacija, privrednog sektora i organizacija civilnog društva. Održano je više bilateralnih sastanaka, pre svega sa MUP Sektorom za vanredne situacije radi identifikacije problema, utvrđivanja ciljeva i definisanja mera i aktivnosti. Takođe je održan sastanak sa operaterima u cilju prikupljanja informacija o investicijama operatera koje se, između ostalog, odnose i na jačanje industrijske bezbednosti (3. jun 2025., 9 učesnika prisutno uživo i 27 on-line, ukupno 36).
Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javne konsultacije u periodu od 19. 06.2025. do 18. 07. 2025. godine. Cilj ovog postupka bio je omogućavanje građanima i zainteresovanim stranama da se upoznaju sa dokumentima i daju svoje primedbe, predloge i komentare, čime se osigurava transparentnost i uključivanje javnosti u proces kreiranja dokumenata javne politike. Nacrt programa za industrijsku bezbednost Republike Srbije za period 2026 – 2035. godine sa Akcionim planom za period 2026 – 2030, godine bio je postavljen su na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i na Portalu „eKonsultacije”. Sugestije i komentari relevantni za izradu predmetnih dokumenata su mogli da se dostave na obrascu koji je bio priložen. Do 18.07.2025. godine do 15:30 časova elektronskim putem na imejl adresu Ministarstva zaštite životne sredine su dostavljene sugestije i komentari od strane tri subjekta: 

1. Srđan Drobnjaković, Unija poslodavaca Srbije 
2. UNEKOOP,  
3. Lidija Kesar, UNICEF
Ministarstvo je još jednom sprovelo javne konsultacije u periodu od 6.08.2025. do 21.08.2025. godine. Nacrt programa za industrijsku bezbednost Republike Srbije za period 2026 – 2035. godine sa Akcionim planom za period 2026 – 2030. godine i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Programa za industrijsku bezbednost Republike Srbije za period 2026 – 2035. godine bili su postavljeni na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i na Portalu „eKonsultacije”. Sugestije i komentari relevantni za izradu predmetnih dokumenata su mogli da se dostave na obrascu koji je bio priložen. Do 21.08.2025. godine do 15:30 časova elektronskim putem na imejl adresu Ministarstva zaštite životne sredine su dostavljene sugestije i komentari od strane dva subjekta:

1. Hadži Zoran Jovanović, Via Panonija – ReHemp tim
2. NIS a.d. Novi Sad
Za sprovedne javne konultacije Ministarstvo je objavilo izveštaje koji su postavljeni na internet stranici Ministarstva, sa pregledom komentara, primedbi i sugestija,.i detaljnim odgovorima Ministarstva, i načinu njihovog rešavanja sa obrazloženjem. 
 

Ministarstvo zaštite životne sredine je u postupku izrade Nacrta programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2025-2030. godine sa Akcionim planom za period 2025-2027. godine, sprovelo postupak javnih konsultacija u periodu  od 19. novembra do 28. novembra 2025. godine. U skladu sa članom 12. Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata ( „Službeni glasnik RS“, br. 51/19), Ministarstvo zaštite životne sredine objavljuje Izveštaj o rezultatima sprovedenih konsultacija o Nacrta programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2025-2030. godine sa Akcionim planom za period 2025-2027. godine.

Kompletan izveštaj možete preuzeti OVDE.
 

I UVODNE NAPOMENE

       Prostor Šalinačkog luga, koji zauzima deo prostrane aluvijalne ravni, u blizini grada Smedereva, na oko 3 km južno od desne obale reke Dunav i oko 1,5 km od leve obale reke Velike Morave, stavlja se pod zaštitu kao spomenik prirode pod imenom „Šalinački lug” i utvrđuje za zaštićeno prirodno dobro od velikog značaja, odnosno II kategorije (u daljem tekstu: Spomenik prirode „Šalinački lug”).

Spomenik prirode „Šalinački lug” stavlja se pod zaštitu da bi se u interesu nauke, obrazovanja i kulture očuvala malo izmenjena, fizički jasno izražena, prepoznatljiva, reprezentativna prirodna celina, sa značajnim biodiverzitetskim obeležjima i vrednostima. Šuma u selu Šalinac vrednuje se kao prirodno dobro sa botaničkog aspekta zbog reprezentativne šumske zajednice, srpske lužnjakovo – jasenove šume tipa Querco – Fraxinetum serbicum Rud., odnosno zajednice Querceto – Fraxinetum serbicum Rudski, i čiste zajednice hrasta lužnjaka, koja je na teritoriji Republike Srbije od prioriteta za zaštitu. Na području Šalinčakog luga zadržalo se samo 168 velikih stabala hrasta lužnjaka (Quercus robur L.; Syn. Q. pedunculata Ehrh.), starih oko 200 godina.  

Sačuvano je i samo nekoliko odraslih primeraka poljskog jasena (Fraxinus angustifolius), koedifikatora ovog tipa šume. Na području Spomenika prirode „Šalinački lug” evidentirane su i pojedine vrste flore i faune, na nacionalnom i međunarodnom nivou, a to su: sova kukuvija (Tyto alba), mali mišouki večernjak (Myotis blythii), dugouhi večernjak (Myotis bechsteinii), seoski detlić (Dendrocopos syriacus), rusi svračak (Lanius collurio), grlica (Streptopelia turtur), uskršnji leptir (Zerynthia polyxena), hrastova strižibuba (Cerambyx (Cerambyx) cerdo), beli slez (Althaea officinalis), hajdučica (Achillea millefolium) i druge.  Takođe, zabeleženo je prisustvo 37 vrsta ptica, a najveći kuriozitet su sove kukuvije (Tyto alba), koje se primarno gnezde u dupljama starih stabala, što je jedinstvena pojava u Srbiji).
         Spomenik prirode „Šalinački lug” nalazi se na teritoriji grada Smedereva, na područja katastarske opštine Šalinac i obuhvata kat. parc. br. 63/7 (deo), 63/30 (deo), 63/31, 63/33 (deo), 639/1 (deo), 639/40, 639/41, 639/45, 639/46 i 639/47 (deo).
Ukupna površina zaštićenog područja Spomenika prirode „Šalinački lug” je 19ha 08a 40m2, kompletno u državnoj svojini.

Potpun izveštaj sa javne rasprave možete preuzeti OVDE.