I UVODNE NAPOMENE

Spomenik prirode „Kalemegdanski rt” nalazi se južno od ušća Save u Dunav, na području grada Beograda, između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu. Zaštićeno područje nalazi se na katastarskoj parceli 67/2 KO Stari Grad, površine 14 ha 07 a 18 m², koja je u potpunosti u vlasništvu države.
Na području SP „Kalemegdanski rt” utvrđeni su režimi zaštite II (drugog ) i III (trećeg) stepena.
Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS”, broj 97/15) SP „Kalemegdanski rt” svrstava se u I kategoriju – međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.
Granicama spomenika prirode obuhvaćena je jedinstvena prirodna retkost geološkog karaktera na tlu Srbije – profil morskog spruda iz najstarijeg stadijuma u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora. SP „Kalemegdanski rt” prvi put je zaštićen 1968. godine „Rešenjem o stavljanju pod zaštitu države lokaliteta na kome se nalazi morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu” (površine oko 500 m²), da bi 1978. godine bila revizija zaštite sa redukovanom površinom (svega 60 m²). Nakon donošenja Zakona o zaštiti prirode 2009. godine, koji je definisao šta prirodno dobro mora da ima i koja je procedura za proglašenje zaštićenog područja, i njegove revizije, prvi put je urađena studija, kojom je definisan naziv, površina, granice i opisane su najvažnije karakteristike prirodnog dobra. Studiju zaštite sa kartografskom dokumentacijom Spomenika prirode „Kalemegdanski rt” izradio je Zavod za zaštitu prirode, na osnovu ovlašćenja u skladu sa čl. 102. i 103. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, broj 36/09, 88/10, 91/10 -ispr., 14/16 i 95/18 – dr. zakon).
U skladu sa članom 43. Zakona o zaštiti prirode stručna osnova – studija o zaštiti sa kartografskom dokumentacijom i nacrt akta o proglašenju zaštićenog područja bili su izloženi na javnom uvidu u periodu od 18. oktobra do 6. novembra 2019. godine u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Zakonom o zaštiti prirode aktivnosti vezane za sprovođenje javnog uvida poverene su Ministarstvu zaštite životne sredine kao predlagaču akta.

II POSTUPAK OBAVLJANJA JAVNOG UVIDA, JAVNE RASPRAVE I JAVNE PREZENTACIJE

Javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Spomenik prirode „Kalemegdanski rt” održan je u trajanju od 20 dana, od 18. oktobra do 6. novembra 2019. godine u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode (javni oglas je objavljen 17.oktobra 2019. godine u listu „Politika”). Sve bliže informacije o mestu izlaganja, kao i potrebna objašnjenja, mogla su se dobiti u službama Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode.
Fizička i pravna lica mogu u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 6. novembrom 2019. godine, dostaviti u pisanoj formi primedbe na dokumenta o zaštiti Ministarstvu zaštite životne sredine, poštom ili na pisarnicu, sa naznakom „SP „Kalemegdanski rt”– Javna rasprava o zaštiti”.
Javna rasprava i javna prezentacija održani su 15.11.2019. godine, sa početkom u 1000 časova u prostorijama Gradske uprave Grada Beograda, Kraljice Marije br.1, Velika sala, 20. sprat. Javnoj raspravi prisustvovali su:
– ispred Ministarstva zaštite životne sredine: Lidija Stevanović, šef Odseka za zaštićena područja; Mališa Mladenović, rukovodilac Grupe za geodiverzitet i predeo i Vesna Tripković Boljanić, Odsek za zaštićena područja,
– ispred Zavoda za zaštitu prirode Srbije Erna Šehovac, autor Studije zaštite,
– ispred Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava” Duška Pavlović,
– ispred Sekretarijta za zaštitu životne sredine: Marina Pajkić i Maja Jovanović,
– ispred Javnog preduzeća „Srbijašume” Gordana Jančić,
– i Milica Stanojković – „Večernje novosti”.

III PRIMEDBE NA NACRT UREDBE O PROGLAŠENJU I STUDIJI ZAŠTITE SPOMENIKA PRIRODE „KALEMEGDANSKI RT”

Javnu raspravu je otvorila Lidija Stevanović koja je pozdravljajući sve prisutne, istakla da je obaveštenje o javnom uvidu i javnoj raspravi bilo postavljeno na sajtu ministarstva i u dnevnom listu „Politika” od 17. oktobra 2019. godine, kao i da je javni uvid trajao od 18. oktobra do 6. novembra 2019. godine.
Studiju zaštite Spomenika prirode „Kalemegdanski rt” prezentovala je Erna Šehovac iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Istakla je da je Studija zaštite urađena u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode i rezultatima izvršenih istraživanja. Posebno je napomenula da je prvi akt o zaštiti koji se direktno odnosio na prirodno dobro 1968. godine. Rešenje o stavljanju pod zaštitu države lokaliteta na kome se nalazi morski neogeni sprud – profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu, doneo je Savet za obrazovanje i kulturu Skupštine opštine Stari grad, a na osnovu predloga tadašnjeg zavoda – Republičkog zavoda za zaštitu prirode. Granica prirodnog dobra kao i površina pod zaštitom opisno su dati, a procenjeno je da površina na kojoj se nalazi prirodno dobro iznosi oko 500 m2. Pored ove površine predložena je i zaštitna zona koja je trebalo da uživa istu zaštitu kao i sam prirodni spomenik. Rešenjem je bila utvrđena obaveza definisanja tačne površine i granice zaštićenog područja, obeležavanje zaštićenog prirodnog dobra, izvođenje konzervatorskih kao i drugih radova uz obavezno prethodno pribavljeno mišljenja Zavoda i mogućnost zabrane sprovođenja odgovarajućih aktivnosti i radova. Drugo rešenje o zaštiti doneo je opštinski komitet za komunalno-stambene i građevinske poslove opštine Stari grad, 1980. godine, a bez prethodno pribavljenog mišljenja ili saglasnosti Zavoda. Zaštitom je obuhvaćena površina od samo 60 m2, 1968. godine. Kako je prirodno dobro zadržalo svojstva koja ga svrstavaju u prirodna dobra koja ispunjavaju uslove za zaštitu, nakon izvršene revizije pripremljena je studija, 2015. godine, kojom je definisana veća površina za zaštitu, odnosno površina od 14 ha 07 ar 18 m2 kao i svi drugi elementi u skladu sa promenama u zakonskoj regulativi, koja je osnova za produžetak zaštite odnosno donošenje novog Akta o zaštiti prirodnog dobra.
Nakon donošenja Zakona o zaštiti prirode 2009. godine, koji je definisao potrebne uslove za zaštitu kao i proceduru proglašenja zaštićenog područja, urađena je revizija studije, kojom je definisan naziv, površina, granice i opisane su najvažnije karakteristike prirodnog dobra. Spomenik prirode „Kalemegdanski rt” prema zakonodavstvu Republike Srbije pripada kategoriji od izuzetnog značaja – I kategoriji, površine 14 ha 07 a 18 m² i obuhvata katastarsku parcelu 67/2, koja pripada KO Stari Grad. Nalazi se na severnim padinama Kalemegdanskog rta, južno od ušća Save u Dunav i predstavlja otvoreni geološki profil ispod Spomenika pobedniku. Na zaštićenom području uspostavljeni su drugi i treći stepen zaštite, pri čemu je Erna Šehovac pojasnila da prostor koji je stavljen u režim drugog stepena, prema svom značaju zaslužuje da se nalazi u režimu zaštite prvog stepena, ali s obzirom da je SP deo kulturnog spomenika i arheološkog nalazišta, koje do kraja nije istraženo, takav strogi režim zaštite onemogućio bi dalje arheološke radove, koji su planirani na tom području. Drugi stepen zaštite obuhvata površinu od 3 ha 42 a (24, 33 %), a 10 ha 64 a je u režimu trećeg stepena zaštite. Kalemegdanski rt je izuzetan profil, koji razdvaja Donji i Gornji grad, koga čine sprudni i supsprudni krečnjaci i peskovi, stvarani tokom srednjeg miocena i deo je velikog spruda, koji se proteže od Tašmajdana do Kalemegdana, i na tom mestu izbija na površinu. Facije peskova pripadaju grupi rakovičkih peskova, u kojima je otkriveno oko 70 vrsta fosilnih ostataka. U krečnjacima takođe ima fosilnih ostataka. Na području Spomenika prirode postoje dva izvora su kaptirana, Jedan odkaptiran ih sesvrstava u grupu hidrotermalnih voda.
Lidija Stevanović je prisutne informisala da je predlog za upravljača bio da to bude JP „Gradsko zelenilo”, da je u postupku javnog uvida u ministarstvu obavljen jedan javni uvid od strana JP „Beogradska tvrđava”, kao i da su pristigle dve sugestije od strane JP „Beogradska tvrđava” i Sekretarijata za komunalne i stambene poslove grada Beograda da se još jednom razmotri predlog upravljača. U skladu sa tim sugestijama, u ministarstvu je održan sastanak 6. novembra 2019.godine, na kome su se predstavnici ministarstva, JP „Gradsko zelenilo”, JP „Beogradska tvrđava” i Zavoda za zaštitu prirode Srbije usaglasili da predlog upravljača bude JP „Beogradska tvrđava”.

Maja Jovanović iz Sekretarijata za životnu sredinu postavila je pitanja u vezi sa načinima finansiranja ZP. Lidija Stevanović objasnila je način finansiranja definisan članom 69. Zakona o zaštiti prirode, a koji podrazumevaju finansiranje iz sopstvenih sredstava, iz naknada za korišćenje zaštićenog područja, kao i sufinansiranje iz budžeta Republike Srbije, putem subvencija na osnovu godišnjeg Programa upravljanja, ali da je poželjno i finansiranje iz budžeta lokalne samouprave, tj. grada, u skladu sa njihovim mogućnostima. Uslov za dobijanje subvencija, kako je objasnila, je izrada Programa upravljanja za narednu godinu i dobijanje saglasnosti na isti od strane ministarstva, i po pozivu ministarstva, slanje Zahteva za subvencije od strane upravljača. Posebno je naglašeno da se čl. 8.-12. predmetne uredbe utvrđuju osnovna ovlašćenja i obaveze upravljača. Navela je, takođe, i Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava upravljač, što podrazumeva organizovanje stručnog kadra, čuvarske službe i izradu Pravilnika o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi.

Duška Pavlović iz JP „Beogradska tvrđava” zahvalila je na saradnji sa ministarstvom i izrazila nadu da će se saradnja nastaviti, te da će ministarstvo pomoći njima, kao što pomaže i drugim upravljačima u postupku upravljanja, a da će se JP „Beogradska tvrđava” truditi da radi u skladu sa važećim propisima.
Marina Pajkić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine imala je nedoumicu vezano za proglašenje zaštićenog područja od strane lokalne samouprave. Tom prilikom dato je pojašnjenje i obrazložen postupak proglašenja zaštićenog područja na lokalnom nivou, posebno ukoliko ZP obuhvata područje u državnoj svojini, u skladu sa Zakonom.
Milicu Stanojković iz lista „Večernje novosti” zanimalo je da li se u obuhvatu zaštićenog područje nalazi i područje planirano za gradnju gondole, na šta je Erna Šehovac odgovorila da se spomenik prirode nalazi jugozapadnije i da se područja ne dodiruju.

Povodom Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Misije OEBS-a u Srbiji, Arhus centra Južne i Istočne Srbije i Nišavskog upravnog okruga održane su Javne konsultacije. Sastanku su, pored projektnog tima Arhus centra Južne i Istočne Srbije, predstavnika Misije OEBS-a u Srbiji i Ministarstva zaštite životne sredine prisustvovali i predstavnici Nišavskog upravnog okruga, Grada Niša, Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu, javnih preduzeća i nevladinog sektora.

Sastanak je održan u petak 8. novembra 2019. godine, u sali Nišavskog upravnog okruga u Nišu.

Gospođa Sonja Popović, menadžerka Arhus centra Južne i Istočne Srbije je poželela dobrodošlicu prisutnima i napomenula da je Nacrt zakona urađen na osnovu evropske direktive i da poštuje princip „zagađivač plaća”.

Gospodin Bratislav Vučković, član gradskog veća grada Niša je preneo podršku i pozdrave gradonačelnika Niša gospodina Bulatovića i predsednice Nišavskog upravnog okruga gospođe Sotirovski. Istakao je da je Grad Niš kao i on lično uvek zainteresovan za pitanja koja se tiču životne sredine.

U uvodnoj reči je gospođa Olivera Zurovac- Kuzman, predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji, izrazila zadovoljstvo što postoji veliko interesovanje da se svi uključe i daju doprinos izradi novog zakona. Obavestila je skup da je ovo drugi ciklus saradnje Ministarstva i Mreže Arhus centara, te da je do sada organizovano 12 javnih rasprava čija su tema bili četiri zakona. Istakla je i da je gospođa Sonja Popović bila predavač na skupu OEBS-a gde je predstavila rad Mreže Arhus centara Srbije i bila zapažena govornica.

Gospođa Sonja Popović je dodala da je Mreža Arhus centara Srbije most komunikacije između građana, države i lokalne samouprave i da joj je drago da je to prepoznato.

Gospođa Jelena Kalajdžić predstavnica Nišavskog upravnog okruga je pozdravila skup i poželela okupljenima uspešan rad.

Gospođa Tina Janjatović, predsednica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini iz Ministarstva zaštite životne sredine, je govorila o Nacrtu zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini. Istakla je da je cilj konsultacija da se svi zainteresovani uključe u pripremu teksta zakona i da je ovo je jedan od dobrih načina, pre nego što otpočne zvanična javna rasprava, da se sagleda to šta javnost misli o Nacrtu ovog zakona kako bi mogli da formulišu najbolja moguća rešenja. Naglasila je da je Nacrt zakona konkretna primena principa „zagađivač plaća” što znači da, ukoliko se nanese šteta prema životnoj sredini, ista treba da se nadoknadi od strane zagađivača. Ovo je i ključna novina koju donosi Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini što je i tema javnih konsultacija do sada održanih u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu. Nakon toga je održala prezentaciju Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini.

Gospodin Mirko Popović, samostalni konsultant je izvršio stručnu analizu odredaba Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini. Dao je i predloge za dopunu Nacrta zakona i to:

–           da se preciznije definišu rokovi;

–           da se daju veća ovlašćenja inspekcijama;

–           bolje definisati postupak kod hitnih mera, jer sada operater procenjuje da li postoji neposredna opasnost;

–           da se u Nacrt zakona implementira Zakon o proceni uticaja prema životnoj sredini;

–           da se obaveštavanje javnosti vrši preko veb sajta Ministarstva, formiranjem registra.

Gospođa Ivana Krstić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Niša je dala osvrt na predložen zakon. Dala je i predloge za dopunu Nacrta zakona i to:

–           da se definiše način na koji će operater da obavesti lokalnu zajednicu na čijoj je teritoriji nastala šteta;

–           da se ostavi mogućnost lokalnim upravama koje imaju kapaciteta da budu nadležni za sprovođenje novog zakona.

Usledila je veoma plodna diskusija svih prisutnih. Imajući u vidu da je sastanak bio interaktivnog karaktera, dobijene su korisne sugestije i dijalog svih zainteresovanih strana je započet.

Gospodin Saša Branković, predstavnik Zavoda za zaštitu prirode je predložio dopune zakona i to:

–           u članu 5. tačka 7. umesto izvlačenje i izuzimanje vode da stoji zahvatanje vode jer je to bolja definicija;

–           član 28. koji govori o vršenju inspekcijskog nadzora treba proširiti i dodati da inspektor treba da angažuje akreditovanu instituciju da izvrši uzorkovanje, ovo je posebno vezano za vodu.

Gospodin Slobodan Milutinović, profesor Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu je pohvalio donošenje zakona ali je primetio da je on prilagođeniji za zagađivače. Istakao je da je metodologiju procene štete potrebno dodatno razraditi i potrebno je da se stavi obavezujuća tačka za velike operatere (EPS, Kolubara). Smatra da je potrebno osnažiti inspekcijske službe u okviru Ministarstva i da je takođe bitno ostaviti mogućnost lokalnim samoupravama da se uključe.

Gospodin Nebojša Rančić, predstavnik udruženja Mediji i reform centar Niš je pohvalio Arhus centar Južne i Istočne Srbije i priliku da i udruženja doprinesu procesu izrade zakona. Predložio je da je potrebno u novi zakon implementirati i:

–           u okviru obuhvata štete treba da se uvrsti erozija, jer se njome šteta uvećava;

–           ojačati poziciju nadležnog organa i uspostaviti krivično pravni postupak.

Gospodin Dejan Vasović, profesor Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu smatra da zakon treba da sadrži i sledeće:

–           u uvodnom delu dodati definiciju životne sredine;

–           definisati referentno stanje životne sredine na osnovu koga će se vršiti upoređenje i konstatovanje štete;

–           da se omogući lokalnoj samoupravi da se proglasi nadležnom sprovođenje ovog zakona, ukoliko to ne učini nadležno će biti isključivo Ministarstvo zaštite životne sredine;

–           treba što pre uraditi metodologiju procene štete i prateće uredbe da bi zakon bio primenljiv;

–           predložiti olakšice operaterima koji imaju implementirane standard ISO 14001 i slično.

5. novembar 2019. godine

Kragujevac

 

IZVEŠTAJ

Povodom Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, dana 5.11.2019. godine, u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Misije OEBS-a u Srbiji i Arhus centra Kragujevac, u Kragujevcu, održane su Javne konsultacije.

Komentari sa konsultativnog sastanka

Sreten Đorđević, advokat:

Ovaj zakon nije instrument naknade štete u smislu građansko procesnog prava, ne radi se o naknadi štete, već je reč o šteti prema životnoj sredini. Trebalo bi razgraničiti ova dva pojma, obzirom da često dolazi do „zamene teza”.

Prof. dr Snežana Pešić, Priridno matematički fakultet Kragujevac:

Određeni termini u okviru ovog zakona nisu adekvatno definisani. Kada je reč o članu 4, stav 3. u okviru „zaštićenih vrsta i prirodnih staništa” nisu obuhvaćena i poluprirodna staništa, te se na taj način isključuje iz primene ovog zakona veliki deo teritorije AP Vojvodine. Potrebno je dati preciznu definiciju prirodnog staništa. Poslaću vam moj predlog definicije. Član 4. stav 1. mora se precizno definisati da li se misli : „pod zemljom ili zemljištem”. Član 5. ne obuhvata zemljište.

Sreten Đorđević, advokat:

Pitanje doborovoljnog osiguranja operatera (kompanija) treba da bude rešeno. Osiguravajuća društva još nemaju ponudu ovakvog proizvoda. Od premija osiguranja može se formirati fond, koji bi se koristio za otklanjanje direktne štete. Ukoliko se ostavi mogućnost dobrovoljnog osiguranja, ne bi se raspolagalo dovoljnom količinom sredstava.

Prof. dr Snežana Pešić, Priridno matematički fakultet Kragujevac:

Kada je reč o terminima, mora se napraviti distinkcija, obzirom da može doći do nejasnoća. Nejasan je sam naziv zakona, „šteta prema”, čini se neadekvatnim, obzirom da šteta može biti naneta ili ne. „Štetočina” se ne može nazvati „operaterom”, u srpskom jeziku operater ima drugačije značenje. Ne može se terminologija sa engleskog puko prevoditi na srpski jezik, pritom ne vodeći računa o smislu.

Sreten Radonjić, Opštinska uprava Lučani:

Bilo je nejasnoća povodom razloga zbog kojih ovim zakonom nije obuhvaćeno zagađenje vazduha.

Vesna Aleksić, inspektor za zaštitu životne sredine Aranđelovac:

Lokalne samouprave treba da formiraju odeljenja za zaštitu životne sredine. Nedovoljan broj zaposlenih se bavi ovim poslovima, čak imaju i druge obaveze. Postoji veliki problem sa nestručnim kadrovima. Potrebno je ojačati kapacitete u lokalnim samoupravama.

Lidija Aleksić, Opštinska uprava Petrovac na Mlavi:

Postoji strah da je u pitanju zakon koji se neće primenjivati.

Od čega će zavisiti primena zakona, zna li se metodologija utvrđivanja štete? Kojim aktom će se utvrditi metodologija?

Kazne za prekršaje su male, obzirom na štetu koja može da nastane.

Sreten Đorđević, advokat:

Nema povratnih informacija povodom preduzetih mera, povodom zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Nijedna presuda nije doneta po prekršajnoj prijavi, za štetu prema životnoj sredini.

Marina Spasojević, Opština uprava Lapovo:

Potrebne su korenite promene na lokalu. Prilikom otvaranja privrednih subjekata, uslovi koji moraju biti ispunjeni u interesu životne sredine treba da budu strožiji.

 Nevena Obradović, Opštinska uprava Gornji Milanovac:

Postoji veliki problem sa lokalnim operaterima, koji drže velike količine opasnog otpada za koji nemaju dozvole. Lokalni insepktori imaju takođe probleme sa operaterima u čije posede ne mogu ući, kako bi izvršili nadzor.

Postavlja se pitanje granice velikih šteta?

Milena Vulić, Opštinaska uprava Jagodina:

U lokalnim samouprava, posao treba organizovati tako da se u okviru jedne pozicije obavlja samo jedna vrsta posla. Npr. Inspektor treba da obavlja samo poslove koje njegova pozicija zahteva, usled prenatrpanosti sekundarnim poslovima inspektori u lokalnim zajednicama ne mogu da obave ni redovni nadzor.

Nevena Obradović, Opštinska uprava Gornji Milanovac:

U lokalnim zajednicama, starosna granica je 56 godina, nema mladog kadra koji bi se obučavao za ove poslove. Takođe, državni službenici nisu motivisani za rad usled jako niskih plata i velikog pritisaka koje trpe.

Mirjana Kukić, Opštinska uprava Lučani:

Da li je ovim zakonom obuhvaćena namenska industrija? Namenska industrija ima i svoju komercijalnu stranu, koju ne treba zanemariti.

Ivana Nenadić, Energetika a.d. u restruktuiranju Kragujevac:

Postavlja se pitanje preventivnih mera koje bi mogle da budu obuhvaćene zakonom, činjenica je da postoje mere remedijacije, ali prevenitiva je takođe potrebna.

Nevena Obradović, Opštinska uprava Gornji Milanovac:

Da li postoji namera da se poveća kapacitet Uprave za inspekcijske poslove? Obzirom da je veliki pritisak na lokalu, a premali je broj zaposlenih.

Sa druge strane ukoliko se sve usredsredi na Republičkog inspektora, postoji bojazan da će doći do koncentrisanja velikog obima posla u jednom centru, te neće biti ažurnosti.

Prof. dr Snežana Branković, Prirodno matematički fakultet Kragujevac:

Radna grupa koja je učestvovala u pisanju Nacrta zakona sadržala je samo 4 biologa, kako bi se zakon približio realnom stanju stvari potrebno je uključiti veći broj biologa i ekologa.

Povodom Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, dana 23.10.2019. godine, u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Misije OEBS-a u Srbiji, kompanije Lafarž Holcim Srbija i Arhus centra Novi Sad, u sali fabrike Lafarž u Beočinu, održane su Javne konsultacije kojima su prisustvovali predstavnici resornog ministarstva, OEBS-a, Pokrajinskog sekretarijta za urbanizam i zaštitu životne sredine, javnih komunalnih preduzeća, nevladinih organizacija, kao i menadžeri kompanije Lafarge i zaposleni u Kompaniji.

Navedeni skup, pozdravnom reči, otvorila je moderatorka, ekološka aktivistkinja Arhus centra Novi Sad, Darija Šajin. Uvodno se prisutnima obratio direktor kompanije Lafarge Holcim Srbija, Dimitrije Knjeginjić, koji je istakao da Lafarž, kao lider na svetskom nivou u proizvodnji cementa, mora biti posvećen održivom razvoju i naveo rezultate koje je Kompanija postigla u redukciji emisije CO2 kao i planove za dalju redukciju štetnih gasova. U istom cilju, Kompanija se kontinuirano bavi ozelenjavanjem i sadnjom novih stabala, teži izbegavanju novih emisija CO2 i zainteresovana je za zamenu konvencionalnih goriva, a ostvaruje dobru saradnju sa Arhus cetrom Novi Sad.

Prisutnima se obratio državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Branislav Blažić, koji je istakao da je, istim povodom, planirano održavanje još tri konsultacije, u Nišu, Kragujevcu i Subotici, kao i da je Zakon potreban radi realizacije premise da zagađivač plaća. Izrazio je zahvalnost na saradnji organizaciji OEBS i Arhus centru Novi Sad.

U pozdravnom obraćanju prisutnima, savetnica za životnu sredinu Misije OEBS-a u Srbiji, Olivera Zurovac Kuzman je izrazila zahvalnost i nadu da će današnji razgovori omogućiti primenjivost Zakona. Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini predstavila je Tina Janjatović iz Odeljenja za informacije i saradnju sa civilnim društvom iz oblasti zaštite životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine.

Stručnu analizu odredaba Nacrta zakona izvršili su advokat Sreten Đorđević i samostalni konsultant Mirko Popović. Advokat Đorđević je, između ostalog, sugerisao da se jasno definišu pojmovi „delatnost“ i „aktivnost“, kako bi se uklonile nelogičnosti, da treba predvideti da nadležni inspektor svoju procenu da nakon dobijanja povratne informacije od operatera, kad raspolaže svim potrebnim podacima, a ne pre toga, kao i da privremena mera ne može služiti kao mera remedijacije, već da bi ona trebala biti naložena ranije, pre nastanka štete. Mirko Popović je, iznoseći svoje sugestije, predložio i to da se predlog ovog zakona razmatra zajedno sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, a da se Nacrt zakona pojavi u raspravi zajedno sa predlozima podzakonskih akata, da su rokovi od 10 i 15 dana iz člana 20 prekratki, kao i da treba otkloniti mešanje nadležnosti inspektora.

Nakon predstavljanja Nacrta zakona i stručne analize, otvorena je diskusija tokom koje su prisutni postavljali pitanja, davali sugestije i iznosili svoja mišljenja o predloženom Nacrtu zakona.

Neke od sugestija odnosile su se na to da je potrebno dati precizniji opis aktivnosti kad može doći do izuzimanja iz primene Zakona, da to moraju biti samo iznuđene aktivnosti, a da inače ne može doći do izuzimanja; da termin „izuzimanje“ kad je reč o vodama i vodnom zemljištu treba zameniti terminom „zauzimanje“; da je ispuštanje bilo kakvih supstanci u podzemne vode nedozvoljeno Zakonom o vodama, te da navedenu aktivnost ne treba dozvoliti ni ovim zakonom; da je potrebno, umesto termin „prirodna staništa“, doda i termin „blisko prirodna staništa“, kako veći deo Vojvodine, u kojoj postoji vrlo malo prirodnih staništa, ne bi bio izuzet iz primene ovog zakona; da termin „usluge“ nije adekvatan, te bi ga trebalo zameniti terminom „ekosistemske usluge“; da zbog bolje primene principa prevencije, preventivne mere treba predvideti kad postoji realna opasnost od štete, a ne tek kod neposredne opasnosti; da treba omogućiti svim licima da iniciraju pokretanje postupka, a ne samo fizičkim licima koja su pogođena ili mogu biti pogođena štetom i zainteresovanoj javnosti, a s obzirom da su štetom po životnu sredinu pogođeni svi; da zbog zaštite uzbunjivača i bolje primene Zakona, treba omogućiti anonimno podnošenje zahteva za pokretanje postupka, kao i to da bi trebalo omogućiti iniciranje pokretanja postupka običnim obaveštenjem upućenim nadležnom organu, a ne samo formalnim podnošenjem zahteva.

Učesnici su se, u velikoj meri, složili da je, u ovom Nacrtu zakona, potrebno precizirati termine, a postavljeno je i pitanje ko ima aktivnu legitimaciju u postupcima predviđenim ovim Nacrtom zakona.

Nakon održanih javnih konsultacija organizovan je obilazak Fabrike Lafarž Holcim Srbija u Beočinu za zainteresovane učesnike skupa. Tom prilikom, učesnici skupa su mogli da se upoznaju sa načinom rada Fabrike koji podržava održivi razvoj, korišćenjem otpada u proizvodnji cementa i monitoringom postupka proizvodnje.

Javne konsultacije za Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini je otvorio Slobodan Perović, pomoćnik ministra za Sektor za strateško planiranje i projekte a zatim se Olivera Zurovac Kuzman, savetnica za životnu sredinu, obratila prisutnima ispred Misije OEBS-a u Srbiji.

Tina Janjatović, samostalna savetnica, je ispred Ministarstva zaštite životne sredine predstavila Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini.

Stručnu analizu odredaba Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini su izlagali Sreten Đorđević, advokat, Mirko Popović, samostalni konsultant i Jovan Rajić, advokat.

Marija Todić, Načelnik Odeljenja za koordinaciju i upravljanje u vanrednim situacijama iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je predložila da stav 4. člana 9. Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini bude poseban član jer se tiče situacije kada nadležni organ preduzima preventivne mere. Takođe je istakla da je u koliziji član 9. stav 1. i član 8 stav 1. Nacrta zakona odnosno ili preventivne mere preduzima operater neodložno ili mu ih nalaže nadležni organ. Predložila je da član 9. glasi: „Nadležni organ može u svakom trenutku: 1. naložiti operateru da dostavi podatke o svim neposrednim opasnostima od štete u životnoj sredini ili o sumnjivim slučajevima takve neposredne opasnosti; 2. naložiti operateru preduzimanje potrebnih preventivnih mera; 3. izdati operateru uputstva o potrebnim preventivnim merama koje treba preduzeti; 4. sam preduzeti potrebne preventivne mere kada operater nije poznat ili nije dužan snositi troškove preventivnih mera, u skladu sa ovim zakonom; 5. sam preduzeti potrebne preventivne mere.” Nadležan organ koji preduzme preventivne mere ima pravo na naknadu troškova prema operateru, u skladu sa ovim zakonom.” Marija Todić iz Ministarstva unutrašnjih poslova je dalje istakla da se ne slaže sa formulacijom člana 27. koja glasi: „Nadzor nad sprovođenjem odredbe člana 9. zakona vrši i ministarstvo nadležno za poslove zaštite i spasavanja, u skladu sa zakonom. Inspekcijski nadzor nad primenom odredbe člana 9. zakona vrši i inspekcija nadležna za poslove zaštite i spasavanja, u skladu sa zakonom”. Marija Todić je predložila da se st. 2. i 4. člana 27. izbrišu. Marija Todić je obrazložila da Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, sprovodi nadzor u skladu sa svojim propisima. Sektor za vanredne situacije u skladu sa svojim propisima kontroliše privredna društva i druga pravna lica koja imaju obavezu izrade plana zaštite od udesa u skladu sa propisima koji se odnose na tu oblast a to su čl. 64-66. Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS” broj 87/18) i Pravilnik o vrsti i količini opasnih supstanci na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa („Službeni glasnik RS”, broj 34/19). Nacrt zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini bi prvobitnom ovakvom formulacijom dao veću nadležnost nego što je Sektor za vanredne situacije ima prema svojim propisima.

Andrej Pak iz Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije je izjavio da su svi učesnici koji su govorili pomenuli su finansijsko obezbeđenje. Imajući u vidu značaj zaštite životne sredine, trebalo bi raditi na stvaranju uslova za uvođenje obavezne finansijske garancije, ukoliko trenutno zbog nedostatka odgovarajućih podataka ili drugih razloga za to ne postoje uslovi. Važno je, pre svega, da se obezbede odgovarajuće metodologije za procenu rizika po delatnostima koje bi bile obuhvaćene ovim zakonom, kao i metodologije procene šteta prema životnoj sredini. Od strane diskutanata pomenuta je i potreba stvaranja posebnog fonda vezano za ove štete. Kako je pravnim tekovinama Evropske unije predviđeno da će države članice preduzeti mere radi podsticanja razvoja instrumenata finansijskog obezbeđenja, između ostalog, i za slučaj nesolventnosti, u okviru sistema potencijalno obaveznog osiguranja mogao bi da bude uspostavljen fond koji bi se finansirao iz dela premije osiguranja. Iz fonda bi mogle da budu pokrivene štete npr. za slučaj nesolventnosti operatera, kao i da se nadoknade troškovi koji premašuju sumu osiguranja, maksimalnu obavezu osiguravača. Za početak rada ovog fonda bilo bi potrebno da se planiraju i izdvoje sredstva iz budžeta. Radi se svakako složenom pitanju koje zahteva dalju analizu.

Goran Sekulić iz udruženja „Svetski fond za prirodu” je izjavio da je termin „prirodna staništa” nejasan i da ne postoji ni u jednom drugom zakonskom aktu i da bi ga trebalo zameniti sa drugim jasnijim terminom. Predložio je da se termin „prirodna staništa” veže za Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje („Službeni glasnik RS”, broj 35/10), odnosno Zakon o zaštiti prirode koji koriste termin „prioritetni tipovi staništa”. Takođe je istakao da je za termin „usluge” i „usluge prirodnih resursa” uobičajen termin „ekosistemske usluge” iako i on nije nigde uveden u zakonodavstvo.

Bratislav Poprašić iz udruženja „Kruševački ekološki centar je izjavio” da je pozitivan napredak donošenje Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini

Izveštaj sastavila:

Tina Janjatović
samostalni savetnik
Odeljenje za informacije i saradnju sa civilnim društvom iz oblasti zaštite životne sredine
Sektor za strateško planiranje i projekte
Ministarstvo zaštite životne sredine

Javna rasprava o Nacrtu zakona o biocidnim proizvodima vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o biocidnim proizvodima 05 Broj: 011-9870/2018 od 24. oktobra 2018. godine.

Prema Programu javne rasprave o Nacrtu zakona o biocidnim proizvodima učesnici u javnoj raspravi su državni organi i organizacije, privredni subjekti, poslovna udruženja, stručna javnost, međunarodne organizacije, kao i drugi zainteresovani učesnici.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o biocidnim proizvodima održana je u periodu od 25. oktobra do 23. novembra 2018. godine, a sprovelo ju je Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) prema Programu javne rasprave. Tekst Nacrta zakona postavljen je na internet prezentaciji Ministarstva www.ekologija.gov.rs, a primedbe, predlozi i sugestije dostavljeni su  Ministarstvu, sa naznakom „Javna rasprava – Nacrt zakona o biocidnim proizvodima”.

Pored toga, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovan je okrugli sto 30. oktobra 2018. godine, u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu. Tom prilikom prezentovan je Nacrt zakona o biocidnim proizvodima i sprovedene su konsultacije.

Sastanku u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je i preko 60 predstavnika privrednih subjekata koji stavljaju u promet i koriste biocidne proizvode, kao i predstavnici Odeljenja za hemikalije, Grupe za normativno-pravne poslove u oblasti upravljanja životnom sredinom i predstavnici nadležnih inspekcija.

Nakon uvodne prezentacije, učesnici sastanka pozvani su da iznesu svoje primedbe, sugestije i predloge na Nacrt zakona o biocidnim proizvodima.

Na okruglom stolu dogovoreno je da se svi predlozi, primedbe i sugestije dostave u pisanoj formi, na način kako je to predviđeno Programom javne rasprave do 23. novembra 2018. godine, kada se javna rasprava završava.

Komentare, primedbe i sugestije na Nacrt zakona o biocidnim proizvodima dostavili su u ostavljenom roku: Privredna komora Srbije, Galenika – Fitofarmacija a.d., Beograd, Victoria Consulting d.o.o., Beograd i Marina Birovljev, savetnik za hemikalije.

Potpun izveštaj sa javne rasprave možete preuzeti ovde.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave (Broj: 011-2119/2018 od 8 marta 2018. godine).

U skladu sa navedenim Zaključkom Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama (u daljem tesktu: Nacrt zakona) u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine i u tom periodu predstavilo Nacrt zakona u šest gradova (Novi Sad, Kragujevac, Beograd, Niš, Pirot i Prijepolje) i to u:

• Novom Sadu u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, 16. marta 2018. godine;
• Kragujevcu u Gradskoj upravi grada Kragujevca, 27. marta 2018. godine;
• Nišu u Gradske uprave grada Niša, 30. marta 2018. godine. S obzirom na veliko interesovanje za prezentaciju Nacrta zakona o klimatskim promenama u Nišu, u okviru postupka javne rasprave, prezentacija je održana u prostorijama Gradske uprave grada Niša (Nikole Pašića 24, sala br. 30, 1. sprat) umesto u prostorijama Gradske kuće, kako je prvobitno bilo planirano o čemu je informacija pravovremeno objavljena na internet adresi Ministarstva.
• Beogradu u Privrednoj komori Srbije, 3. aprila 2018. godine;
• Pirotu u Skupštini grada Pirota, 4. aprila 2018. godine; i
• Prijepolju u Domu kulture, 16. aprila 2018. godine.

Informacije od značaja za javnu raspravu (Zaključak Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, Program javne rasprave, tekst Nacrta zakona i Obrazac za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija) bile su postavljene na internet prezentaciji Ministarstva www.ekologija.gov.rs u delu „Javna rasprava”, kao i na: www.klimatskepromene.rs.

Dodatno, u cilju informisanja što većeg broja zainteresovanih strana o pokretanju javne rasprave Ministarstvo je elektronskim putem informisalo o tome, kao i o dostupnosti relevantnih informacija i materijala (Zaključak Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, Program javne rasprave, tekst Nacrta zakona i Obrazac za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija) na www.ekologija.gov.rs zainteresovane strane (lista elektronskih adresa prikupljena na prethodno održanim događajima Ministarstva u oblasti klimatskih promena) i to predstavnike relevantnih državnih, pokrajinskih i gradskih institucija, kao i predstavnike civilnog sektora (nevladine organizacije, naučne institucije, udruženja) i sektora privrede. Pored toga, navedene informacije dostavljene su i posredstvom Arhus centara i lokalnih samouprava u kojima su prezentacije održane. Tokom javne rasprave na prezentacijama Nacrta zakona učešće je uzelo 307 učesnika od čega 38% predstavnika institucija vlade i lokalnih samouprava,  23% nevladinih organizacija, 20% javnih i privatnih preduzeća, 14% naučnih i stručnih institucija i 3% ambasada i donatora i 2% zainteresovanih pojedinaca.

Pored predstavljanja Nacrta zakona tokom postupka javne rasprave utvrđenog Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, Nacrt zakona predstavljen je i na sastanku gradova i opština sliva Zapadne Morave i to 3. maja 2018. godine u Kraljevu, a na poziv gradske uprave grada Kraljeva.

Kompletan Izveštaj možete preuzeti ovde.