На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др.закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку ревизије заштите природног подручја III (треће) категорије, као Парк природе „Палић”.

Заштићено подручје ПП „Палић” налази се у АП Војводини, у Севернобачком управном округу, на територији Града Суботице, и пружа се од југоисточног дела Суботице до јужног дела насеља Палић.

По захтеву Града Суботице, Покрајински завод за заштиту природе је током 2020. године приступио ревизији заштите ПП „Палић”. Предмет ревизије су границе и режими заштите природног добра. Границе заштићеног подручја су проширене на јавну површину новоформираног зеленог појаса уз обалу Палићког језера, а парцеле у урбанизованом делу туристичке зоне, предвиђене за изградњу објеката, изузете су из заштите. Ревизијом је простор под заштитом повећан за 12,35 ha и обухвата језеро и његов обални појас, укључујући и уређене зелене површине централног дела бањског простора, као и појединачна стара стабла у заштитној зони Парка природе. Језеро и остаци природних станишта уз обалу омогућују опстанак бројним заштићеним и строго заштићеним врстама водоземаца, гмизаваца и сисара, а такође имају важну улогу за одмарање, исхрану и зимовање водених птица. Паркови и остале зелене површине подручја такође се истичу биолошком разноврсношћу.

ПП „Палић” простире се на укупно 725,71 ha. Према структури површина катастарских општина (КО Нови град, КО Доњи град и КО Палић) по власништву, површине у заштићеном подручју су у јавној (93,29%), државној (3,41%) и приватној (3,29%) својини. На заштићеном подручју успостављају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. Због снажних антропогених утицаја из непосредног окружења, око заштићеног подручја је одређена заштитна зона површине 986,65 ha.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ПП „Палић” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), ПП „Палић” издвојен је као подручје Емералд еколошке мреже (RS0000029) и међународно значајно подручје за биљке (IPA), односно припада међународно и национално значајном подручју за птице (RS002IBA) у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије под редним бр. 1 – „Суботичка језера и пустаре”.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 23. децембра 2021. године Студију заштите Парка природе „Палић” Градској управи Суботица, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Предео изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда”.

ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” налази се на територији града Београда, на подручју градских општина Земун и Палилула, и обухвата две простране плавне зоне на левој обали Дунава – Црвенка (Бељарица) и Кожара, испресецане рукавцима (Дунавцима) и бројним барама и мртвајама.

Форланд леве обале Дунава код Београда је, поред Горњег Подунавља и Ковиљско-Петроварадинског рита, једна од највећих плавних зона у целој Србији, од великог значаја за еколошки интегритет екосистема Дунава. У појасу између насипа и реке (форланд) одржава се природни водни режим „зеленог коридора” који укључује ритове, аде, плавне шуме, кубике, рукавце и друга влажна станишта. Простор данашњег Форланда представљао је у скоријој прошлости део великог плавног подручја између Тамиша и Дунава, познатијег као Панчевачки рит, који је услед нагле урбанизације и мелиорације током прошлог века већим делом исушен. Овај простор је изузетно важан са аспекта очувања биолошке разноврсности будући да од појаве периодичног плављења зависе водена и влажна станишта која пружају уточиште многим ретким и угроженим биљним и животињским врстама. Циљ предлога заштите подручја Форланда је очување идентификованих темељних природних вредности, односно изворних, репрезентативних и естетских одлика предела, као и стварање услова за одрживо и контролисано коришћење простора.

Укупна површина ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” износи 1858,0541 hа. Својим већим делом (1854,9324 hа) припада територији градске општине Палилула (КО Ковилово и КО Борча), а мањим (3,1217 ha) територији градске општине Земун (КО Батајница). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у државној својини (99,90%) и у својини Града Београда (0,10%). На подручју ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Подручје форланда Београда припада eколошки значајном подручју Републике Србије, које је према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) издвојено под редним бр. 22 – „Ушће Саве у Дунав” и идентификовано као међународно и национално значајно подручје за птице (RS017IBA).

Завод за заштиту природе Србије предлаже да управљање Пределом изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда” буде поверено Јавном предузећу „Србијашуме” из Београда.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 1. фебруара 2022. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Долине код Падине”.

СРП „Долине код Падине” налази се у Војводини, у Јужнобанатској лесној заравни, на подручју општине Ковачица, и обухвата локалитете Долина и Алаш (у оквиру Алашке долине) и локалитете Вишњичкова и Риба (у оквиру Кутне долине), који се простиру јужно и југоисточно, односно североисточно од сеоског насеља Падина.

Долине код Падине имају и национални и међународни значај услед присуства знатног броја ретких и угрожених дивљих врста биљака и животиња присутних на светским, европским и националним црвеним листама, очуваних реликтних станишта панонских лесних степа и јединствене лесне долине.

Циљ предлога заштите је очување и одрживо коришћење природних вредности подручја на ком су, захваљујући неизмењеној или незнатно измењеној природи, станишта заштићених и строго заштићених дивљих врста.

Укупна површина СРП „Долине код Падине” износи 141,93 ha. Према структури површина по власништву у КО Падина, површине у заштићеном подручју су у државној (40,9%), јавној (23,8%), задружној (0,54%), приватној (4,38%) и другој (31,1%) својини. На подручју СРП „Долине код Падине” установљавају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СРП „Долине код Падине” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Подручје долине код Падине је 2020. године је идентификовано као међународно и национално значајно подручје за птице под називом „Јужни Банат” (RS058IBA), односно представља eколошки значајно подручје Републике Србије, сходно Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10).

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 1. августа 2022. године Студију заштите Специјалног резервата природе „Долине код Падине” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Стабло цера у Пресечини”.

СП „Стабло цера у Пресечини” налази се у Јабланичком управном округу, на подручју лесковачке котлине, у селу Пресечина на северним обронцима планине Кукавица, на локалитету који се уздиже над равницом у којој је смештено ово насеље, непосредно поред пута Јашуња-Голема њива и недалеко од вештачког језера у Поречју.

Заштићено природно добро чини појединачно стабло цера (Quercus cerris L.) велике старости (око 150 година) и импозантних димензија, добре виталности и правилног хабитуса, са припадајућим простором. Будући да је дрво-запис, досегло је свој пуни раст и развој, што је реткост за стабла цера у овом делу Србије. Захваљујући својој морфологији и природним обележјима карактеристичним за ову аутохтону врсту храста, стабло цера у Пресечини је репрезентативни примерак своје врсте, и са становишта очувања природе испуњава критеријуме за заштиту.

СП „Стабло цера у Пресечини” заузима површину од 0,0235 ha на катастарској парцели бр. 782 КО Пресечина која је у власништву Републике Србије. На природном добру успоставља се режим заштите III (трећег) степена.

На основу вредновања природног добра, а према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Стабло цера у Пресечини” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Завод за заштиту природе доставио је 3. марта 2021. године Студију заштите Заштићеног станишта „Стабло цера у Пресечини” Градској управи града Лесковца, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Заштићено станиште „Станиште пољског кукурека”.

ЗС „Станиште пољског кукурека” налази се у Нишавском управном округу у сеоском насељу Малошиште, општина Дољевац, на рудералним површинама уз железничку пругу Ниш-Скопље.

Природно добро које се ставља под заштиту је станиште пољског кукурека (Hypecoum pseudograndiflorum), ретке врсте у флори Србије, која према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС”, бр. 5/10, 47/11, 32/16, и 98/16) има статус строго заштићене дивље врсте. Проглашава се заштићеним стаништем ради очувања јединог потврђеног од раније познатих налазишта ове крајње угрожене биљне врсте у нашој земљи, којој услед нарушавања станишта прети потпуни нестанак у блиској будућности.

ЗС „Станиште пољског кукурека” заузима  површину од укупно 2,1742 ha. Према структури површина катастарске општине Малошиште по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у јавној (96,81%) и приватној (3,19%) својини. На Заштићеном станишту успоставља се режим заштите III (трећег) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ЗС „Станиште пољског кукурека” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Завод за заштиту природе доставио је 28. фебруара 2022. године Студију заштите Заштићеног станишта „Станиште пољског кукурека” Општинској управи општине Дољевац, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Заштићено станиште „Зимовалиште малог вранца”.

ЗС „Зимовалиште малог вранца” налази се на територији града Београда, на обалама реке Саве и обухвата приобалне врбаке на четири физички одвојена локалитета: у близини новобеоградске топлане и бродоградилишта, на левој обали Аде Циганлије и код моста на Ади.

Природно добро које се ставља под заштиту је једино зимовалиште ретке и угрожене врсте птице мали вранац (Microcarbo pygmaeus) у Београду. Проглашава се заштићеним стаништем ради очувања природних услова и погодности локалитета на којима се настањује зимујућа популација малог вранца, као и ради обезбеђења трајне забране узнемиравања и угрожавања јединки ове дивље врсте, која има статус строго заштићене врсте и на националном и на међународном нивоу. Због свог значаја, предметно подручје спада у приоритете заштите природних вредности на подручју Европе.

Заштићено подручје се простире  на  површини од  29,1742 ha. Према структури површина катастарских општина по власништву (КО Нови Београд, КО Чукарица), површине у обухвату ЗС „Зимовалиште малог вранца” налазе се у државној (83,61%), јавној (15,69%), заједничкој (0,65%) и приватној (0,05%) својини. На Заштићеном станишту успостављају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ЗС „Зимовалиште малог вранца” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Завод за заштиту природе доставио је 2016. године Студију заштите Заштићеног станишта „Зимовалиште малог вранца” Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др.закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Парк природе „Доња Мостонга”.

ПП „Доња Мостонга” налази се у Војводини на територији Западнобачког округа (између насеља Бач, Дероње и Каравуково), у сливном подручју некадашњег доњег тока реке Мостонге, данас деонице канала „Бачки Петровац-Каравуково” у саставу основне каналске мреже хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

Доња Мостонга је типичан пример панонског предела са присутним станишним типовима и врстама карактеристичним за евроазијску степску зону, који у овом делу Европе достижу своје крајње границе или су јединствени за подручје Панонске низије. Као јединствен простор шумо-степе на заслањеном земљишту, ставља се под заштиту у циљу очувања и унапређења стања природних, предеоних и културних вредности – заштите станишта строго заштићених врста шумских, шумо-степских, слатинских и влажних станишта; унапређења стања осетљивих и за заштитy приоритетних станишних типова, као и популација угрожених врста; очувања културног наслеђа и традиционалних делатности које су у функцији очувања и управљања стаништима, као и интеграције ових вредности у развој локалних насеља.

ПП „Доња Мостонга” има површину од укупно 3.190,19 ha. Према структури површина катастарских општина (КО Бач, КО Дероње и КО Каравуково) по власништву, површине у заштићеном подручју су у државној (64,06%), приватној (0,57% + 31,15% у процесу реституције), јавној (4,22%) и другим облицима (< 0,01‰) својине. На заштићеном подручју успостављају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. Ради спречавања, односно ублажавања спољних утицаја, изван граница заштићеног подручја одређена је заштитна зона површине 2.550 ha.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ПП „Доња Мостонга” сврстава се у II категорију – покрајинског/регионалног, односно великог значаја.

Простор Доње Мостонге је саставни део регионалног еколошког коридора који повезује водене и мочварне биотопе Подунавља, односно еколошки значајна подручја на територији Републике Србије. У складу са Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), у бази података Покрајинског завода за заштиту природе идентификовани су елементи еколошке мреже који су обухвату ПП „Доња Мостонга”. У новоформираној мрежи европски значајних подручја за птице налази се и подручје „Шуме западне Бачке” под кодом RS075 „Foгests of West Backa” у које улазе и подручја унутар граница подручја предложеног за заштиту.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 13. јануара 2022. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Доња Мостонга” Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Футошки парк”.

Природно добро које се ставља под заштиту налази се на простору између улица Футошке, Николе Тесле, Хајдук Вељкове и Хотела „Парк” у Новом Саду, граду који територијално припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.

Футошки парк је пример парка специјалне намене који је пројектован око артешког купатила као енглески парк почетком XIX века.  Предлог заштите заснива се на извршеној ревизији природних и створених вредности Футошког парка који је први пут заштићен као Споменик природе 2006. године. Пописом дендрофлоре евидентирана је 101 врста, варијетет и форма. Поред ботаничких вредности, парк је станиште животињским врстама од којих су неке строго заштићене и заштићене у Републици Србији. Такође, има и васпитно-образовну, научно-истраживачку, развојну, санитарну, естетску и еколошку функцију.

СП „Футошки парк” заузима површину од 9 ha 27 a 4 m2 (КО Нови Сад I, Град Нови Сад). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у јавној (98%) и државној (2%) својини. На подручју СП „Футошки парк” успоставља се режим заштите III (трећег) степена. У циљу ублажавања негативних утицаја средине на природно добро, око споменика природе је одређена заштитна зона површине од 10 ha 72 a 99 m2 (КО Нови Сад I).

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Футошки парк” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Футошки парк” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Каменички парк”.

Природно добро које се ставља под заштиту налази се у Сремској Каменици, Општини Петроварадин, Граду Новом Саду који припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.

Каменички парк је један од најстаријих и просторно највећих паркова у Војводини и репрезентативан је пример пејзажног парка из прве половине XIX века у Србији, изворно решен у енглеском стилу уз задржавање природних елемената предела (аутохтоних шума, водених површина и специфичне морфологије терена). Због великог учешћа шума представља парк-шуму која заједно са дворцем Марцибањи-Карачоњи чини амбијенталну целину и има велику културно-историјску вредност.

Предлог заштите заснива се на извршеној ревизији природних и створених вредности Каменичког парка који је први пут заштићен као Споменик природе 2006. године. Темељну вредност СП „Каменички парк” чини дендрофлора у оквиру шуме храста са појединачним стаблима храста лужњака (Quercus robur L.), медунца (Quercus pubescens Willd.), цера (Quercus cerris L.), китњака (Quercus petraea Liebl.) и других врста, затим солитерна стабла наведених врста, копривића (Celtis australis L), јаворолисног платана (Platanus acerifolia (Ait.) Willd), црног бора (Pinus nigra Arn.), пољског бреста (Ulmus carpinifolia Gled.) и др., старости окo 180 година. У парку је забележено 96 врста дрвећа и жбуња, као и строго заштићене и заштићене врсте фауне.

Вредност природног добра се огледа у томе што има и васпитно-образовну, научно-истраживачку, развојну, санитарну, естетску, еколошку, психолошку и рекреативну функцију.

СП „Каменички парк” се простире  на  површини од  32 ha 83 a 09m² (КО Сремска Каменица, Општина Петроварадин, Град Нови Сад). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у државној (79%), јавној (18%) и приватној (3%) својини.На подручју СП „Каменички парк” успостављају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. У циљу ублажавања негативних утицаја средине на природно добро, утврђена је заштитна зона која има површину од 10 hа 2 а 40 m²  (КО Петроварадин). 

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Каменички парк” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Каменички парк” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Стабло атласког кедра у Новом Саду”.

Природно добро које се ставља под заштиту налази се на парцели некадашњег расадника ЈКП „Градско зеленило”, а садашњег трговинског објекта „LIDL SRBIJA” KD, на Футошком путу број 48 а, у Новом Саду, граду који територијално припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.

Предлог заштите заснива се на извршеној валоризацији солитарног стабла атласког кедра (Cedrus atlantica (Endl.) Man ex. Carr) које захваљујући својим темељним вредностима – импозантним димензијама стабла и крошње и одлично очуваној виталности, представља посебну вредност зеленила Новог Сада.

СП „Стабло атласког кедра у Новом Саду” заузима површину од 330 m2 и обухвата део катастаске парцеле бр. 10235/3 (KO Нови Сад IV), која се налази у приватној својини. Ималац права на парцели је „LIDL SRBIJA” KD. На подручју споменика природе успоставља се режим заштите III степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Стабло атласког кедра у Новом Саду” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Стабло атласког кедра у Новом Саду” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.