На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Радан”.

ПП „Радан” налази се у јужној Србији и припада Јужном Поморављу, у ширем смислу. Обухвата делове горњих делова сливова Топлице, Пусте реке и Јабланице. Према утврђеним административним границама, ПП „Радан” се налази на територијама општина Куршумлија, Бојник, Лебане, Медвеђа и Прокупље.

Предметно подручје је 2017. године први пут заштићено Уредбом о проглашењу Парка природе Радан („Службени гласник РС”, бр. 91/17). Заштита је успостављена на површини од 41.312,66 ha. У циљу унапређења постојећег стања претходно утврђених темељних вредности овог природног добра, приступило се ревизији Студије заштите Парка природе „Радан”, на основу које се увећава површина заштићеног подручја за 5% (2.200 ha) и врши измена његових спољних граница и граница режима заштите, чиме се омогућава адекватније спровођење прописаних мера заштите и усклађивање потреба будућег развоја подручја са циљевима заштите природе.

Укупна површина ПП „Радан” износи 43.512,72 ha. Према структури површина катастарских општина по власништву (КО Дешишка, КО Космача, КО Механе, КО Рударе, КО Свињиште, КО Висока, КО Заграђе, КО Зебица, КО Дединац, КО Пролом, КО Велико Пупавце, КО Купиново, КО Иван Кула, КО Ђаке, КО Рача, КО Боринце, КО Брестовац, КО Ивање, КО Магаш-Добра вода, КО Мајковац, КО Ображда, КО Оране, КО Бачевина, КО Петровац, КО Слишане, КО Свињарица, КО Штулац, КО Дренце, КО Гајтан, КО Арбанашка, КО Богујевац, КО Бублица, КО Доњи Статовац, КО Драги део, КО Товрљане, КО Власа, КО Власово, КО Средњи Статовац и КО Горњи Статовац) површине у заштићеном подручју су у државној (42,94%), приватној (57,03%) и црквеној (0,03%) својини. На подручју ПП „Радан” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

На основу вредновања простора, а у складу са критеријумима утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), процењено је да ПП „Радан” испуњава услове за заштиту као заштићено подручје I (прве) категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 2. новембра 2023. године Студију заштите Парка природе „Радан” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка ревизије заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Заштићено станиште „Глинара”.

ЗС „Глинара” налази се на јужном ободу Панонског басена, на територији града Београда, у општини Палилула, насељу Вишњица (Вишњичка коса), у близини десне обале Дунава.

Подручје које се предлаже за заштиту под називом „Глинара” представља јасно изражену просторну целину чију окосницу чини лесни одсек дужине 550 метара настао копањем леса за потребе циглане на Роспи ћуприји, а на ком су се након престанка антропогених активности, уз спонтани процес сукцесије, створили повољни еколошки услови за гнежђење пчеларице, брегунице и црне чиопе, строго заштићених врста птица од националног и међународног значаја. Бројност гнездећих парова ових врста је највећа у Србији уколико се број гнездећих парова разматра у контексту односа површине подручја и броја парова. Поред Тителског брега, ово је једино ванградскo станиште на ком се гнезди колонија црне чиопе.

ЗС „Глинара” обухвата површину од 30,38 hа на којој се успоставља режим заштите III (трећег) степена. Према структури површина KO Вишњица по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у јавној (48,82%), државној (35,79%) и приватној (15,39%) својини.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ЗС „Глинара” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 7. априла 2023. године Студију заштите Заштићеног станишта „Глинара” Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Футошки парк”.

Природно добро које се ставља под заштиту налази се на простору између улица Футошке, Николе Тесле, Хајдук Вељкове и Хотела „Парк” у Новом Саду, граду који територијално припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.

Футошки парк је пример парка специјалне намене који је пројектован око артешког купатила као енглески парк почетком XIX века.  Предлог заштите заснива се на извршеној ревизији природних и створених вредности Футошког парка који је први пут заштићен као Споменик природе 2006. године. Пописом дендрофлоре евидентирана је 101 врста, варијетет и форма. Поред ботаничких вредности, парк је станиште животињским врстама од којих су неке строго заштићене и заштићене у Републици Србији. Такође, има и васпитно-образовну, научно-истраживачку, развојну, санитарну, естетску и еколошку функцију.

СП „Футошки парк” заузима површину од 9 ha 27 a 4 m2 (КО Нови Сад I, Град Нови Сад). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у јавној (97,68%) и државној (2,32%) својини. На подручју СП „Футошки парк” успоставља се режим заштите III (трећег) степена. У циљу ублажавања негативних утицаја средине на природно добро, око споменика природе је одређена заштитна зона површине од 1,11 ha.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Футошки парк” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 22. августа 2023. године Студију заштите Споменика природе „Футошки парк” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.

Даном постављања овог обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе, чиме престаје да важи Обавештење о поступку покретања заштите Споменика природе „Футошки парк”, објављено на веб презентацији Министарства заштите животне средине 21. јануара 2022. године.

Извод из Студије заштите можете преузети овде.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Заштићено станиште „Бела река – Рипањ”.

ЗС „Бела река – Рипањ” налази се на око 30 km од центра града Београда, у подножју планине Авала, у насељу Рипањ, на територији Градске општине Вождовац.

Подручје које се предлаже за заштиту обухвата вештачко језеро „Бела река”, формирано на истоименој реци, и околни шумски комплекс. Подручје Беле реке представаља и зелену оазу унутар градског екосистема и својеврсан пример ботаничке баште и арборетума у природи. Са становишта биолошке разноврсности, станиште „Бела река – Рипањ” одликује се вредним богатством флоре и фауне, а изузетну вредност чини присуство строго заштићених и заштићених врста инсеката од националног и међународног значаја.

ЗС „Бела река – Рипањ” обухвата површину од 44,14 hа, на којој је утврђен режим заштите III (трећег) степена. Према структури површина KO Рипањ по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у државном (78%) и приватном (22%) власништву.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ЗС „Бела река – Рипањ” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 3. фебруара 2023. године Студију заштите Заштићеног станишта „Бела река – Рипањ” Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Предео изузетних одлика „Планина Рудник”.

ПИО „Планина Рудник” налази се у централној Србији, у западном делу Шумадије, на територији града Крагујевца и општина Горњи Милановац и Топола.

Подручје које се предлаже за заштиту обухвата средишњи, најочуванији део планине Рудник и чини просторну целину која се одликује изразитом биолошком разноврсношћу и значајним геоморфолошким, геолошким, хидрогеолошким, хидролошким и климатским феноменима, као и карактеристичном физиономијом пејзажа, али и присуством различитих облика традиционалног, изворног начина живота и богатог културно-историјског и духовног наслеђа.

Укупна површина ПИО „Планина Рудник” износи 10.019,80 ha. Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у заштићеном подручју су у државној (57,16%), приватној (34,66%), црквеној (6,52%) и јавној (1,51%) својини, односно у другим облицима власништва (0,15%). На подручју ПИО „Планина Рудник” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

На основу вредновања простора, а у складу са критеријумима утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), процењено је да ПИО „Планина Рудник” испуњава услове за заштиту као заштићено подручје I (прве) категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 12. априла 2023. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Планина Рудник” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

Поштовани,

Дана 16.08.2023. позив за јавну расправу је грешком објављен на овој страници.

Нови линк је исправно формиран и позив је додатно објављен 17.08.2023. овде.

Веб тим Министарства заштите животне средине се извињава на пропусту и захваљује на разумевању.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Паркови Врњачке Бање”.

СП „Паркови Врњачке Бање” налази се у централном делу Србије на десној обали Западне Мораве, на територији општине Врњачка Бања, у централној градској зони.

СП „Паркови Врњачке Бање” је 2010. године проглашено за заштићено подручје локалног значаја ради очувања предеоног лика и свих природних и културно-историјских елемената у њему, очувања и унапређења постојећег биљног фонда и заштите станишта врста везаних за паркове, а уз очување духа и функције бањског места, његове аутентичности и значаја као здравственог, рекреативног и туристичког центра. У складу са покренутом иницијативом локалне самоуправе, у току 2022. године извршена је ревизија заштићеног подручја, током које је оцењено да су испуњени сви неопходни услови за сврставање предметног подручја у вишу категорију заштите, односно утврђивања великог значаја СП „Паркови Врњачке Бање” за Републику Србију. Такође, у односу на постојећу заштиту измењена је граница заштите – проширена је на локацију извора са парком „Снежник” и на катастарске парцеле у делу централног бањског парка – локација виле „Косово”.

Укупна површина СП „Паркови Врњачке Бање” износи 24 ha 36 a 93 m2. Према структури површина KO Врњачка Бања по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја припадају јавној својини Општине Врњачка Бања (77,70%), јавној својини Републике Србије (17,68%) и приватној својини (4,62%). Целокупно подручје СП „Паркови Врњачке Бање” је под режимом заштите III (трећег) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Паркови Врњачке Бање” сврстава се у II категорију – регионалног, односно великог значаја.

Дана 17. маја 2023. године Завод за заштиту природе Србије доставио је Студију заштите Споменика природе „Паркови Врњачке Бање” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 69. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон, 71/21), Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину („Службени гласник РСˮ, број 138/22) и Уредбе о распореду и коришћењу средстава за субвенционисање заштићених природних добара од националног интереса у 2023. години („Службени гласник РСˮ, брoj 8/23), министарка заштите животне средине доноси

ОДЛУКУ

о додели подстицајних средстава за програме управљања заштићеним природним добрима од националног интереса у 2023. години

Комплетан текст Одлуке можете преузети овде.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Предео изузетних одлика „Слатине средњег Баната”.

Заштићено подручје „Слатине средњег Баната” налази се у АП Војводини, у Севернобанатском и Средњебанатском управном округу. Простире се дуж реке Тисе и Кикиндског канала, између насеља Иђош, Сајан, Бочар, Ново Милешево и Меленци.

ПИО „Слатине средњег Баната” простире се у оквиру дванаест просторних целина, које се налазе на територији четири општине и осам припадајућих катастарских општина, укупне површине 9.329,31 ha, на којој су успостављена два режима заштите. Режим II степена заштите обухвата 2.489,91 ha (26,69%), а режим заштите III степена 6.839,40 ha (73,31%) од укупне површине предложене за заштиту. Према структури површина катастарских општина (КО Кумане, КО Нови Бечеј, КО Меленци, КО Ново Милошево, КО Бочар, КО Сајан, КО Иђош, КО Падеј) по власништву, површине у заштићеном подручју су у државној (76,71%), приватној (11,06%), јавној (10,88%), задружној (0,63%) и другим облицима (0,72%) својине.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ПИО „Слатине средњег Баната” сврстава се у II категорију – покрајинског/регионалног, односно великог значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) подручје слатина средњег Баната је издвојено као међународно значајно подручје за биљке (IPA/Important Plant Аrea) под називом „Средњи Банат I (део: Острово)”, које припада eколошки значајном подручју Републике Србије под редним бр. 8 – „Слано копово”.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 23. јануара 2023. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Слатине средњег Баната” Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања овог обавештења престаје да важи Обавештење о поступку покретања заштите Предела изузетних одлика „Слатине средњег Баната”, објављено на веб презентацији Министарства заштите животне средине 15. августа 2019. године.

Извод из Студије заштите можете преузети овде.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Предео изузетних одлика „Варденик”.

Предео изузетних одлика „Варденик” (у даљем тексту ПИО „Варденик”) налази се у југоисточној Србији у оквиру подручја Власине и Крајишта највећим делом обухватајући планину Варденик. Површина ПИО „Варденик” износи 11.012,04 ha, при чему се 6.756,94 hа (61,36%) површине природног добра налази у државном власништву. Мањи део површине, 4.255,10 hа (38,64%) је у приватном власништву. Ово природно добро припада територији општине Сурдулица (КО Масурица, КО Ново Село, КО Доње Романовце, КО Горње Романовце, КО Ђурковица, КО Вучеделце, КО Битврђа, КО Топли До, КО Власина Округлица и КО Топли Дол).

ПИО „Варденик” уврштено је у еколошку мрежу Власина, преко које прелазе границе међународно значајног подручја са аспекта заштите флоре (IPA – Important plant areas – Власинска висораван). Део ПИО „Варденик” је међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas – IBAs (RS037IBA), а налази се и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs (Бесна Кобила 38). Због присуства одређених угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 102/07) ПИО „Варденик” део је еколошке мреже Власина 88. у оквиру које је и EMERALD подручје (Власина РС0000006) које чини саставни део међународне EMERALD еколошке мреже.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ПИО „Варденик” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја. На подручју ПИО „Варденик” утврђени су режими заштите II и III степена.

Даном постављања овог обавештења престаје да важи Обавештење о поступку покретања заштите Предела изузетних одлика „Варденик – Стрешер”, објављено на веб презентацији Министарства заштите животне средине 3. јула 2019. године.

Извод из Студије заштите можете преузети овде.