На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Одоровско поље” (у даљем тексту: СП „Одоровско поље”).

СП „Одоровско поље” налази се у југоисточној Србији у оквиру Карпато-балканског планинског система, односно дела сложеног планинског система Старе планине који се са планином Видлич издваја као Задбалкан и обухвата површину од 1263 ha 29 a 04 m². Налази се на територији општине Димитровград  (КО Височки Одоровци, КО Смиловци, КО Гуленовци, КО Протопопинци, КО Петрлаш). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у заштићеном подручју су у државном власништву (45,96%), у приватном власништву (53,67%) и у другим облицима својине (0,37%). На подручју СП „Одоровско поље” установљавају се режими заштите II и III степена (II степен обухвата 198 ha 18 a 88 m² и III степен обухвата 1065 ha 10 a 16 m²).

Темељну вредност СП „Одоровско поље” представља равничарски део поља као редак пример поља у карсту Србије, у коме је одвојена нормална и карстна циркулација, са карактеристичним алогеним приливом вода на карст. Сложени систем карстне и површинске циркулације у оквиру понорнице Блато (Одоровска река) представља посебну вредност Одоровског поља, док само поље са околним карстом Тепоша и Козарице чини генетско јединство предела као једног од старијих карстних терена у Србији. Посебан значај и једну од вредности Одоровском пољу дају вештачки успостављене акумулације тзв. Смиловска језера, која представљају станиште бројних биљних и животињских врста од значаја за заштиту. Обални део Смиловских језера обилује присуством мочварних заједница биљака, од којих су поједине заједнице, односно типови станишта, од националног значаја за заштиту у складу са законском регулативом. То су станишта копнених тршћака и рогозишта, вишегодишњих амфибијских обалних заједница, обалних средње високих траволиких заједница и обалних тршћака и заједница других високих хелофита. На подручју које се предлаже за заштиту регистровано је 132 биљне врсте (неке од значајнијих су орхидеје: салеп или каћун (Anacamptis morio), мочварни каћун (Anacamptis palustris), мачково ухо (Ophrys scolopax subsp. cornuta), смрдљиви каћунак (Anacamptis coriophora) и медени каћунак (Neotinea ustulata). Евидентиране су 24 врсте вилинских коњица и 118 врста дневних лептира. Као најзначајнији се издвајају пегави зелени коњић (Somatochlora flavomaculata) – ретка врста за подручје Србије, као и краљев плашт (Nymphalis anthiopa) – строго заштићена дивља врста. У Смиловским језерима евидентирано је укупно 15 врста риба, међу којима седам врста представља заштићене дивље врсте риба на националном нивоу: двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), сом (Silurus glanis), шаран (Cyprinus carpio), деверика (Abramis brama), гргеч (Perca fluviatilis), клен (Squalius cephalus) и штука (Esox lucius). У групи водоземаца и гмизаваца забележене су укупно 23 врсте (10 врста водоземаца и 13 врста гмизаваца) међу којима и дугоноги мрмољак (Triturus ivanbureschi). Евидентирано је 113 врста птица. Врсте еја мочварица (Circus aeruginosus), ћубасти гњурац (Podiceps cristatus) и прдавац (Crex crex) представљају неке од најзначајнијих. У групи сисара, подручје Одоровског поља стално и повремено насељавају 22 врстe сисара. Шарени твор (Vormela peregusna) и видра (Lutra lutra), строго заштићене дивље врсте, истичу се као најзначајније. 

Према класификацији Светске уније за заштиту природе (IUCN) Споменик природе „Одоровско поље” сврстан је у Категорију III – Споменик природе или природно обележје. Међународни статус подручја: Одабрано подручје за дневне лептире (PBA – Prime Butterfly Area) – „Димитровград” и Међународно значајно подручје за птице (IBA – Important Bird Area) – „Горњски Висок и Видлич”.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15), Споменик природе „Одоровско поље” сврстава се у II (другу) категорију као заштићено подручје покрајинског/регионалног односно великог значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 3. августа 2026. године Студију заштите Споменик природе „Одоровско поље” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе. Извод из студије и карту подручја можете преузети ОВДЕ

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Предела изузетних одлика „Мучањˮ.

Предео изузетних одлика „Мучањˮ налази се у југозападној Србији, и административно-територијално припада Моравичком управном округу. Простире се на територији општине Ивањица, у оквиру КО Пресека, КО Брезова и КО Мочиоци и заузима површину од 1.714 hа 80 a 23 m². На природном добру успоставља се режим заштите II (другог) и III (трећег) степена.

Захваљујући специфичној геолошкој грађи, педолошком покривачу, богатству воде, карактеристикама климе омогућен је опстанак разноврсног живог света. Највећу вредност има крајње угрожени рунолист (Leontopodium nivale subsp. alpinum)  заједно са југословенским звончићем (Edraianthus jugoslavicus), тисом (Taxus baccata), тамноцрвеном калуђерком (Epipactis atrorubens) и црепастом гладиолом (Gladiolus imbricatus). Такође, присутне су бројне врстеа орхидеја, 28 врста лишајева, 59 врста птица, као и богата фауна водоземаца и гмизаваца. Подручје се истиче  по присуству различитих типова станишта као што су станишта са мешовитом шумском вегетацијом, ливадска, водена станишта, високи стенски одсеци и камењари.

На основу Правилника о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Предео изузетних одлика „Мучањˮ сврстава се у II категорију – заштићено подручје ргионалног, односно великог значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 31. јула 2026. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Мучањˮ,  Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

Документацију можете преузети ОВДЕ.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Предео изузетних одлика „Клисура реке Градац”.

ПИО „Клисура реке Градац” налази се у западној Србији, на територији града Ваљева, у систему Лелићког карста, и пружа се од самог Ваљева до северних падина планине Повлен. 
Клисура реке Градац представља изузетан објекат геонаслеђа Србије са вредним геоморфолошким и хидролошким феноменима. Подручје је станиште богатог биодиверзитета – евидентирано је 489 таксона флоре, 124 врсте птица (од чега 97 гнездарица), бројне врсте сисара, водоземаца и гмизаваца, међу којима и строго заштићене врсте од међународног значаја као што су видра (Lutra lutra), вук (Canis lupus) и мрки медвед (Ursus arctos). Значајне културно-историјске вредности на предметном простору чине Манастир „Ћелије” из XIII века и хидроелектрана „Дегурић”, као споменик културе.

Подручје које се ставља под заштиту обухвата површину од 3.402,97 ha. Према структури површина катастарских општина (Град Ваљево: КО Доње Лесковице, КО Горње Лесковице, КО Богатић, КО Лелић, КО Белић, КО Дегурић, КО Бранговић, КО Ковачице и КО Бачевци) по власништву, површине у заштићеном подручју су у јавном (56,26%), државном (23,01%) и приватном (20,73%) власништву. На подручју ПИО „Клисура реке Градац” установљавају се режими заштите II и III степена (II степен – 544,26 ha; III степен – 2.858,71 ha).
Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), подручје ПИО „Клисура реке Градац” је у оквиру еколошки значајног подручја под редним бројем 33 – „Ваљевске планине” идентификовано као подручје еколошке мреже Емералд под називом „Клисура реке Градац RS0000054”, односно налази се у обухвату  међународно и национално значајног подручја за птице „Ваљевске планине RS025IBA”. 
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15), ПИО „Клисура реке Градац” сврстава се у I категорију – заштићено подручје од међународног, националног, односно изузетног значаја.
 

Завод за заштиту природе Србије доставио је 17. септембра 2025. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Клисура реке Градац” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу. 
Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе. Извод из студије и карту подручја можете преузети ОВДЕ.
 

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „ВЕЛИКИ РЗАВ

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Велики Рзав”.

Специјални резерват природе „Велики Рзав” налази се између источног обода планинског масива Златибора и западног обода Мучња и Округлице, од села Мочиоци на југу и Ариља на северу и захвата делове територија општина Ариље, Ивањица, Пожега, Чајетина и Нoва Варош и града Ужице. Лежи на подручју тектонске јединице Унутрашњих Динарида западне Србије. На дужини тока Великог Рзава од 66,6 km, у предложеним границама заштите је 50,7 km.

Долина Великог Рзава се издваја од сличних предела у Србији високим степеном очуваности и разноликости природних појава и процеса. Захваљујући својим хидролошким, геоморфолошким и хидрогеолошким карактеристикама, као и минималној изложености антропогеном утицају, подручје СРП „Велики Рзав” је значајан центар генске специјске и екосистемске разноврсности.

Циљ предлога заштите је очување утврђених темељних природних вредности, заштита вода од загађивања и неповољних промена хидролошких режима, и очување природних објеката и појава који својим геолошким, геоморфолошким и хидрографским обележјима представљају истакнуте и ретке вредности геонаслеђа.

Укупна површина Специјалног резервата природе „Велики Рзав” износи 4857,56 ha. Према структури површина катастарских општина (Општина Ариље – КО Северово, КО Крушчица, КО Радошево, КО Ђедовац, КО Висока и КО Бјелуша; Општина Ивањица – КО Мочиоци, КО Пресека и КО Брезова; Општина Пожега – КО Роге и КО Сврачково; Општина Нова Варош – КО Бела Река; Општина Чајетина – КО Жељине; Град Ужице – КО Равни, КО Скршути и КО Дрежник) по власништву,  површине у заштићеном подручју су у државној (26,4%), приватној (70,65%), јавној (2,93%), друштвеној (0,02%) и мешовитој (0,005%) својини. На подручју Специјалног резервата природе „Велики Рзав” установљавају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Специјални резерват природе „Велики Рзав” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Специјални резерват природе „Велики Рзав” може се сматрати потенцијалним Natura 2000 подручјем. У складу са Директивом о стаништима (Директива о очувању природних станишта и дивљих биљних и животињских врста – The Habitats Directive, односно Council Directive 92/43/EEC on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora) на територији заштићеног подручја предложена су три Подручја од значаја за заједницу (pSCIs – Sites of Community Importance), и то „Велики Рзав” – ток реке с обалом, „Бела земља” – у оквиру локалитета „Орловача” и „Мучањ–Рзав”.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 13. фебруара 2026. године, кориговану Студију заштите Специјалног резервата природе „Велики Рзав” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања овог обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе, чиме престаје да важи Обавештење о поступку покретања заштите Специјалног резервата природе „Велики Рзав”, објављено на веб презентацији Министарства заштите животне средине 9. августа 2024. године.

Извод из Студије заштите можете преузети ОВДЕ.
 

    На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане”.
Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане” налази се у североисточном делу централне Србије, у источном делу Подунавског региона, на територији општине Голубац.
 

Темељну вредност природног добра представља бигрена акумулација,  геоморфолошко – хидролошки објекат површинског карстног рељефа, са већим бројем секундарних морфолошких облика. Бигрена акумулација код манастира Тумана представља бочну долинску акумулацију бигра у флувиокарсту источне Србије. Формирала се, највероватније током атлантске фазе холоцена, и представља значајан палеогеографски индикатор за реконструкцију климе, вегетације и геоморфолошких процеса у прошлости. Површина бигрене терасе износи приближно 8550 m2. На одсеку терасе посебно су карактеристичне секундарне шупљине у бигру, као вид специфичне подземне карстне морфологије, од којих је једна оваква шупљина/пећина, јединствена овог типа у Србији. Цео предео Каменичког потока са буковим шумама и долином Туманске реке изузетно је значајан са геоморфолошког аспекта, као вид контакта еолских, пролувијалних, падинских дилувијалних процеса, карста и флувијалног/речног рељефа, што простор чини изузетно комплексним и значајним.
 

Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане” обухвата површину од 56 h 14 a 13 m2 од чега је 41а 01м2 (0,73%) у државном власништву, 44а 15м2 (0,79%) у приватном власништву (Српска православна црква Епархија Браничевска) и 55 h 28а 97 м2 (98,48%) у својини других облика (Српска православна црква).  Установљавају се режими заштите  II и III степена.
Бигрена акумулација се налази на подручју Геопарка ,,Ђердапˮ који се налази на листи UNESCO Глобалне мреже геопаркова (Одлука Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу од 10.јула 2020. године)

ИЗВОД ИЗ СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ СП БИГРЕНА АКУМУЛАЦИЈА КОД МАНАСТИРА ТУМАНЕ можете преузети ОВДЕ.
 

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Предео изузетних одлика „Горњачка клисура”.

ПИО „Горњачка клисура” налази се у источној Србији, у Браничевском управном округу, на територији општина Жагубица и Петровац на Млави. Подручје предложено за заштиту је на самом улазу у област Хомоља и представља његову западну границу ка равничарском, доњем току реке Млаве. Централну осу овог подручја чини клисура коју је Млава усекла измећу Горњачких планина – Вукан (825 m н.в.) и Јежевац (675 m н.в.).

Горњачка клисура је подручје изванредних предеоних карактеристика које се захваљујући својој јединственој и маркантној геолошкој и геоморфолошкој структури одликује присуством значајних елемената геодиверзитета и објеката геонаслеђа Србије, значајном специјском и екосистемском разноврсношћу везаном и за специфична станишта рефугијалног карактера, као и богатим културно-историјским и духовним наслеђем.

Укупна површина ПИО „Горњачка клисура” износи 1.717,96 ha. Према структури површина катастарских општина (Петровац на Млави: КО Шетоње и КО Ждрело; Жагубица: КО Горњак) по власништву, површине у заштићеном подручју су у државном (23,89%), приватном (18,47%) и јавном (14,84%) власништву, као и у другим облицима својине (42,81%). На подручју ПИО „Горњачка клисура” установљавају се режими заштите I, II и III степена. 

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ПИО „Горњачка клисура” сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног односно изузетног значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 2. марта 2023. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Горњачка клисура” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу. 

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства (ОВДЕ) испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.
 

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Босутске шуме”.

СРП „Босутске шуме” налази се у југозападном делу Аутономне Покрајине Војводине, у оквиру Сремског округа, и заузима делове територија града Сремска Митровица (катастарске општине: Босут и Сремска Рача) и општине Шид (катастарске општине: Јамена, Моровић, Вишњићево, Батровци и Адашевци). Подручје се пружа од ауто-пута Е70/А3 (Београд–Загреб) на северу до реке Саве на југу, у зони тромеђе Србије, Републике Хрватске и Републике Српске (БиХ). Географски представља доњи слив реке Босут и њене притоке Студве, а граничи се са државним границама према Хрватској и БиХ.

На подручју СРП „Босутске шуме” присутне су природне вредности од посебног националног и међународног значаја: знатан број ретких и угрожених дивљих биљних и животињских врста, очувана реликтна станишта низијских храстових шума и мозаик влажних станишта. Циљ предлога заштите је очување изузетно вредног специјског, екосистемског и предеоног диверзитета као и традиционалних видова коришћења простора и ресурса на валоризованом подручју.

Укупна површина СРП „Босутске шуме” износи 17.618,14 ha. Према структури катастарских површина по власништву, површине у заштићеном подручју су у државној (99,95%) и приватној (0,05%) својини. На подручју СРП „Босутске шуме” установљавају се режими заштите I, II и III степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СРП „Босутске шуме” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), СРП „Босутске шуме” припада делу eколошки значајног подручја под редним бр. 17 – „Босутске шуме”, односно идентификовано је као међународно и национално значајно подручје за птице. Сам резерват је и потенцијално подручје европске еколошке мреже Натура 2000.

У циљу покретања поступка заштите овог природног добра, Покрајински завод за заштиту природе доставио је 30. априла 2025. године Студију заштите Специјалног резервата природе „Босутске шуме” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу. 

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о покретању новог поступка заштите Предела изузетних одлика „Вршачке планине”, заштићеног подручја II (друге) категорије.

Предео изузетних одлика „Вршачке планине” налази се на југозападу АП Војводине, у Јужнобанатском округу, и обухвата територију осам катастарских општина: Сочица, Јабланка, Месић, Вршац, Велико Средиште, Мало Средиште, Гудурица и Марковац. Ово подручје се одликује специфичним географским положајем, орографским и геолошким карактеристикама, као и разноврсним биљним и животињским светом, због чега има вишеструки значај – научни, заштитни, спортско-рекреативни, туристички, привредни и други. Обухвата две просторне целине: Вршачке планине и Мали вршачки рит, чије су карактеристике резултат природних процеса и људских активности.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине је у складу са чланом 41. Закона о заштити природе спровео поступак заштите и 22. децембра 2022. године донета је Покрајинска скупштинска одлука о заштити Предела изузетних одлика „Вршачке планине” („Службени лист АП Војводине”, број 54/22). Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15), ПИО „Вршачке планине” је сврстан у II категорију – заштићено подручје од покрајинског/регионалног, односно великог значаја. На простору ПИО „Вршачке планине” успостављени су режими заштите I, II и III степена.

На основу иницијативе Републичког хидрометеоролошког завода за премештање метеоролошког радара „Самош” на Гудурички врх, у оквиру заштићеног подручја, уз изградњу приступне саобраћајнице и пратеће инфраструктуре, покренут је поступак измене акта о проглашењу ПИО „Вршачке планине”. У том циљу, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине упутио је захтев Покрајинском заводу за заштиту природе за израду измене Студије заштите. Завод је 12. јуна 2025. године доставио ревидирану стручну основу, која се у односу на верзију из 2018. године разликује искључиво у графичком приказу локалитета под режимом заштите првог степена – Гудурички врх и билансу површина под режимима заштите I, II и III степена. Укупна површина режима заштите I степена умањена је за 8 ha, јер је део локалитета Гудурички врх пребачен у режим заштите II степена, ради обезбеђења простора за постављање радара „Самош”.

Укупна површина ПИО „Вршачке планине” утврђена ревизијом заштите износи 5.328,86 ha. Од тога, режим заштите I степена се простире на 167,60 ha (3,0%), режим заштите II степена на 3.342,43 ha (62,9%), док режим заштите III степена заузима 1.818,84 ha (34,1%).

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање новог поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Предео изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице”.

ПИО „Повлен и кањон Сушице” налази се у западној Србији, југозападно и западно од града Ваљева и саставни је део венца подрињско-ваљевских планина. Административно припада територијама града Ваљево и општине Косјерић.

Масив Повлена заједно са кањоном Сушице представља шумовито подручје на ком су се, захваљујући његовом релативно изолованом географском положају, очували многи природни феномени попут изворних природних екосистема и станишта ретких и угрожених врста, затим различити облици рељефа сложене геолошке грађе итд. На основу валоризације утврђених темељних вредности и са становишта очувања биолошке и геолошке разноврсности, предеоног диверзитета и културно-историјског наслеђа, предметно подручје испуњава све Законом прописане услове за заштиту.

Укупна површина ПИО „Повлен и кањон Сушице” износи 4.117,29 ha. Према структури површина катастарских општина (Град Ваљево: КО Брезовице, КО Доње Лесковице, КО Таор, КО Сушица и КО Вујиновача; Општина Косјерић: КО Маковиште I) по власништву, површине у заштићеном подручју су према подацима Републичког геодетског завода у јавној (40,79%), државној (6,65%), друштвеној (0,06%) и приватној (59,21%) својини. На подручју ПИО „Повлен и кањон Сушице” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ПИО „Повлен и кањон Сушице” сврстава се у II (другу) категорију – регионалног, односно великог значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), ПИО „Повлен и кањон Сушице” налази се у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије под редним бр. 33 – „Ваљевске планине”, односно идентификовано је као одабрано подручје за дневне лептире (PBA) „Повлен 15”.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 8. маја 2024. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, као Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет”.

СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет” налази се у Јужној Србији, у подножју јужних обронака планине Велики Јастребац, на 3 km северозападно од насеља Блаце у правцу Крушевца, у долини Глувог потока у селу Пребреза.

Као природно добро од изузетног значаја, предметно подручје је првобитно заштићено Уредбом Владе Републике Србије из 2009. године као Споменик природе „Пребреза”, површине 0,86 ha. У складу са ревизијом заштите која је спроведена током 2024. године, граница заштићеног подручја је проширена, тако да његова укупна површина сада износи 0,92 ha. Извршеним изменама укључене су додатне катастарске парцеле ради боље заштите фосилних налазишта и очувања екосистема у оквиру палеонтолошког локалитета.

Према структури КО Пребреза по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у приватној (83,32%), јавној (15,07%) и државној (1,61%) својини. На целокупном подручју Споменика природе успостављен је режим заштите II (другог) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет” сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Дана 26. фебруара 2025. године, Завод за заштиту природе Србије доставио је Студију заштите Споменика природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” Министарству заштите животне средине као надлежном органу, на даљу процедуру.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.