Извештај у целости можете преузети ОВДЕ.

Извештај о спроведеној Јавној расправи о Нацрту закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања можете преузети ОВДЕ.

У складу са чл. 12. став 1. Правилника о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката Надлежни орган сачињава извештај након што спроведе све методе консултација за које се одлучио у конкретном случају. Извештај садржи преглед основних питања која су се јавила током консултација спроведених у току израде нацрта текста закона. Наводи из извештаја о спроведеним консултацијама могу се користити приликом израде образложења нацрта закона и извештаја о спроведеној анализи ефеката закона.

На основу члана 77. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 – др. закон), члана 41. став 1. тачка 3. Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, брoj 30/18), члана 29. и 30. Уредбе о о анализи ефеката прописа („Службени гласник РС”, број 20/25),  као и члана 3. и 12. Правилника о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката („Службени гласник РС”, број 51/19), Министарство заштите животне средине спровело је е – консултације за представнике свих органа јавне власти у Републици Србији, заинтересоване грађане и грађанке, привредна друштва, организације цивилног друштва, представнике академске заједнице и друге заинтересоване субјекте како би се омогућило шире укључивање заинтересоване јавности у поступак консултација о Нацрту закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.

На основу члана 12. став 3. Правилника о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката (,,Службени гласник РС”, број 51/19), Министарство заштите животне средине објављује:

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНИМ ЈАВНИМ КОНСУЛТАЦИЈАМА О НАЦРТУ ЗАКОНА О ИНТЕГРИСАНОМ СПРЕЧАВАЊУ И КОНТРОЛИ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
 

Извештај у целости можете преузети ОВДЕ.

Јавна расправа о Предлогу програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2026-2030. године са Акционим планом за период 2026-2027. године спроведена је у складу са Закључком Владе Републике Србије, Закључак 05 Број: 353-14528/2025-1 од 30.12.2025. године.

Према Програму јавне расправе о Предлогу програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2026-2030. године са Акционим планом за период 2026-2027. године, у јавној расправи су учествовали представници државних органа и организација, привредних субјеката, пословних удружења, представници локалних самоуправа, стручне јавности, међународних организација, организација цивилног друштва и друга заинтересована лица у области заштите животне средине.

Јавну расправу о Предлогу програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2026-2030. године са Акционим планом за период 2026-2027. године, према Програму јавне расправе спровело је Министарство заштите животне средине у периоду од 31. децембра 2025. године до 25. јануара 2026. године. 

Програм јавне расправе о Предлогу програма објављен је на интернет страници Министарства заштите животне средине, www.ekologija.gov.rs. као и на Порталу „еКонсултације“.

Министарство заштите животне средине је путем интернет странице Министарства и путем Портала „еКонсултације“,  позвало заинтересоване грађане, као и стручну јавност да се упознају са текстом Предлога програма и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

Министарство заштите животне средине је у хибридном формату, дана 12. јануара 2026. године, у периоду од 10 до 12 часова, онлине и уживо у згради СИВ III, у Зеленој сали, Омладинских бригада 1, Нови Београд, представило Предлог програма у виду презентације.

Све сугестије, предлози и коментари који су достављени Министарству до 25. јануара 2026. године, када је јавна расправа завршена, узети су у разматрање. Добијене примедбе, предлози и сугестије су размотрене и сагледана је могућност њиховог интегрисања у текст Предлога програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2026-2030. године са Акционим планом за период 2026-2027. године.

Потпун извештај са јавне расправе можете преузети ОВДЕ.
 

Извештај о учешћу заинтересованих органа и организација и јавности можете преузети ОВДЕ.

ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ
НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „БОСУТСКЕ ШУМЕ”

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Јединствена, функционална целина шумских, влажних и водених станишта у шумском пределу који се простире унутар мреже низијских водотока (Сава, Босут и Студва) у југозападном делу Срема, на тромеђи Републике Србије, Републике Хрватске и Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Босутске шуме”, као природно добро међународног и националног, односно изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите, као Специјални резерват природе (у даљем тексту: Специјални резерват природе „Босутске шуме”).

Специјални резерват природе „Босутске шуме” ставља се под заштиту како би се: очувала највећа просторна целина шума храста лужњака у Југоисточној Европи и Панонској низији, са последњим остацима низијских прашума; очувала еколошка стабилност комплекса шумских, водених и влажних станишта, очувао природни састав, структура и мозачност станишта и унапредила проходност еколошких коридора; очувало: 37 типова станишта приоритетних за заштиту, на националном и међународном нивоу, 13 строго заштићених врста виших биљака, 14 строго заштићених врста бескичмењака, 4 строго заштићене врсте риба, 8 строго заштићених врста водоземаца, 7 строго заштићених врста гмизаваца, 156 строго заштићених врста птица и 15 строго заштићених врста сисара; очувале темељне природне вредности у овом културном равничарском пределу, као и културно наслеђе и традиционалне делатности које су у функцији очувања природних вредности. 
 

Подручје Специјалног резервата природе „Босутске шуме”, које је предложено за заштиту, налази се у обухвату еколошки значајног подручја под називом „Босутске шуме”, у оквиру којег је издвојено истоимено подручје од међународног значаја за птице – IBA Important Bird Area (RS021IBA). Босутске шуме представљају потенцијално подручје европске еколошке мреже NATURA 2000, као „подручје од интереса за заједницу” (pSCI SRBPEZ005 – „Bosutske šume”) и као „подручје посебне заштите” (pSPA 007 – „Bosutske šume”).
Специјални резерват природе „Босутске шуме”, налази се територији општине Шид (КО Јамена, КО Моровић, КО Вишњићево, КО Батровци и КО Адашевци), 86% и града Сремска Митровица (КО Босут и КО Сремска Рача), 14% укупне површине заштићеног подручја.
Површина Специјалног резервата природе „Босутске шуме” износи 17.618,14 ha, од чега је у државној својини 17.608,59 ha (99,95%) и у приватном власништву 9,55 ha (0,05%),  од чега је у режиму заштите I степена 107,29 ha (0,6%), II степена 4.812,53 ha (27,3%) и у режиму заштите III степена 12.698,31 ha (72,1%). Заштитна зона Специјалног резервата природе „Босутске шуме” обухвата површину од 7.789,47 ha. 
Опис граница и графички приказ Специјалног резервата природе „Босутске шуме”, дати су у Прилогу – Опис граница и графички приказ Специјалног резервата природе „Босутске шуме”, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.
На подручју Специјалног резервата природе „Босутске шуме”, утврђују се режими заштите I, II и III степена.
 

Режим заштите I степена, укупне површине 107,29 ha, односно 0,6% површине Специјалног резервата природе „Босутске шуме”, све у државној својини, обухвата просторне јединице:
1.    ГЈ „Вратична – Црет – Царевина”, одељење 51 (одсеци а и b), површине 9,96 ha (досадашњи Строги природни резерват „Вратична”);
2.    ГЈ „Винична – Жеравинац – Пук”, делови одељења 20 (одсеци c, e, g, h, i, j, k) на површини од 28,57 ha (досадашњи СтПР „Винична”);
3.    ГЈ „Винична – Жеравинац – Пук”, делови одељења 22 (одсеци: f, g), 23 (одсеци: d,e,f,g), 26 (одсеци: e,f) и 27 (одсеци: c), укупне површине 29,16 ha (досадашњи СтПР „Мајзецова башта”);
4.    ГЈ „Непречава – Варош – Лазарица”, одељење 45 (oдсек а и чистина 1), укупне површине 39,53 ha (досадашњи СтПР „Варош”).
 

Режим заштите II степена, укупне површине 4.812,53 ha, односно 27,3% површине Специјалног резервата природе „Bосутске шуме”, све у државној својини, обухвата 7 обухвата просторних целина, названих према локалним топонимима:
1. Варош – Брек;
2. Варадин – Бресковија;
3. Блата – Студва – Смогвица;
4. Рибна бара;
5. Винична Храстови Смогве;
6. Радосава;
7. Рађеновци.
 

Режим заштите III степена, укупне површине 12.698,31 ha, од чега је у државној својини 12.688,77 ha (99,925%) и приватном власништву 9,55 ha (0,075%), односно 72,1%, површине Специјалног резервата природе „Босутске шуме” и обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите I и II степена.
Заштитну зону, у укупној површини од 7.789,47 ha, чини појас око СРП „Босутске шумеˮ и обухваћене су парцеле пољопривредног земљишта у додиру са заштићеним подручјем, део грађевинског подручја насеља у непосредној близини водотока обухваћених заштитом и фрагментисани делови шумског подручја са улогом еколошких коридора.

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE
Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Специјалног резервата природе „Босутске шумеˮ одржан је у трајању од 20 дана, од 23. децембра 2025. године до 11. јануара 2026. године.
Нацрт уредбе о проглашењу Специјалног резервата природе „Босутске шумеˮ и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе, израдио Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад, били су изложени на јавни увид сваког радног дана од 10:00 до 13:00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, улица Омладинских бригада 1, соба 668 и  Покрајинског завода за заштиту природе, улица Радничка 20а, 21121 Нови Сад, на Порталу Е-управе, на сајту Министарства заштите животне средине и на сајту Покрајинског завода за заштиту природе.
Физичка и правна лица у току трајања јавног увида, закључно са 11. јануаром 2026. године, имали су могућност да у писаној форми доставе примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: 
– поштом или на писарницу, са назнаком СРП „БОСУТСКЕ ШУМЕ” – Јавни увид о заштити, 
– електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs 

Јавним огласом објављеним 23. децембра 2025. године на сајту Министарства заштите животне средине, на порталу Е-управе и у дневном листу „Новости” оглашене су јавна расправа о Нацрту уредбе и Студији заштите Специјалног резервата природе „Босутске шумеˮ. 
Јавне расправе одржане су 26. децембра 2025. године са почетком у 10:00 часова у просторијама општине Шид, у великој сали Скупштине општине, улица Карађорђева 2 и у 13:00 часова у Сремској Митровици, у сали 1 Градске куће, улица Светог Димитрија 13.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СРП „БОСУТСКЕ ШУМЕ”

1. ЈАВНА РАСПРАВА У ШИДУ (26.12.2025. године, са почетком у 10:00 часова у  општини Шид, у великој сали Скупштине општине, улица Карађорђева 2):
Јавној расправи су присуствовали:
– представници Министарства заштите животне средине: 
Јасмина Јовић, помоћник министра, Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Невена Пишчевић, самостални саветник и Марија Митровић Стевановић, Одсек за заштићена подручја;
– представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Ален Киш, Наташа Пил и Ивана Петковић;
– представнци предложеног управљача, Бојан Тубић и Александар Ждињак;
– представници општинске управе Шид;
– представник ПП „Мали Босут”;
– друга заинтересована физичка и правна лица.
 

Јавну расправу отворила је Јасмина Јовић, упознајући присутне са темом јавне расправе, док је Лидија Стевановић говорила о законским обавезама предлагача акта о заштити и изнела информације о оглашеном јавном увиду, наводећи да све заинтересоване стране имају могућност у време трајања јавног увида да се упознају са документима о заштити у просторијама Министарства, Покрајинског завода за заштиту природе, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе. 
Испред Покрајинског завода за заштиту природе, Ален Киш презентовао је Студију о заштити, и указао на добру сарадњу са локалним становништвом, корисницима подручја заштите и локалним удружељим приликом израде студије.  Након тога, Лидија Стевановић, упознала је присутне са садржајем Нацрта уредбе о проглашењу заштите Специјалног резервата природе „Босутске шумеˮ.
У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите и Нацрта уредбе, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе. 
Испред Јавног предузећа „Војводинашуме”, као предложеног управљача, Бојан Тубић, поздравио је присутне и упознао са плановима управљања заштићеним подручјем, као искусног управљача заштићеним подручјима.
Лидија Стевановић поновила је присутнима да је рок за доставу примедби 11. јануар 2025. године, као и да ће на све примедбе које буду достављене у датом року бити одговорено на начин на који су исте достављене.
Јавна расправа завршена је у 11:15 часова.
До почетка јавне расправе у Шиду, а у току јавног увида, Министарству није достављена ниједна примедба.

1. ЈАВНА РАСПРАВА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ (26.12.2025. године, са почетком у 13:00 часова, у Сремској Митровици, у сали 1 Градске куће, улица Светог Димитрија 13):
Јавној расправи су присуствовали:
– представници Министарства заштите животне средине: 
Јасмина Јовић, помоћник министра, Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Невена Пишчевић, самостални саветник и Марија Митровић Стевановић, Одсек за заштићена подручја;
– представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Ален Киш, Наташа Пил и Ивана Петковић;
– представнци предложеног управљача, Бојан Тубић и Александар Ждињак;
– представници градске управе Сремска Митровица.
 

Јавну расправу отворила је Јасмина Јовић, упознајући присутне са темом јавне расправе, док је Лидија Стевановић говорила о законским обавезама предлагача акта о заштити. Невена Пишчевић је изнела информације о оглашеном јавном увиду, наводећи да све заинтересоване стране имају могућност у време трајања јавног увида да се упознају са документима о заштити у просторијама Министарства, Покрајинског завода за заштиту природе, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе. 
Испред Покрајинског завода за заштиту природе, Ален Киш презентовао је Студију о заштити, и указао на добру сарадњу са локалним становништвом, корисницима подручја заштите и локалним удружењима приликом израде студије.  Након тога, Невена Пишчевић, упознала је присутне са садржајем Нацрта уредбе о проглашењу заштите Специјалног резервата природе „Босутске шумеˮ.
У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите и Нацрта уредбе, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе. 
Испред Јавног предузећа „Војводинашуме”, као предложеног управљача, Бојан Тубић, поздравио је присутне и упознао са плановима управљања заштићеним подручјем, као искусног управљача заштићеним подручјима.
Драгана Марељ, као представник градске управе, изнела је њихов став о масовности туризма у заштићеним подручјима.
Невена Пишчевић поновила је присутнима да је рок за доставу примедби 11. јануар 2025. године, као и да ће на све примедбе које буду достављене у датом року бити одговорено на начин на који су исте достављене.
Јавна расправа завршена је у 14:00 часова.
До почетка јавне расправе у Сремској Митровици, а у току јавног увида, Министарству није достављена ниједна примедба.

У току јавног увида Министарству заштите животне средине није достављена ниједна примедба на документа о заштити.
 

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

         Бигрена акумулација у сливу Туманске реке, у североисточном делу централне Србије, у источном делу Подунавског региона, ставља се под заштиту као споменик природе под именом ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ и утврђује за заштићено природно добро од великог значаја, односно II категорије (у даљем тексту: Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ).
       Споменик природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ ставља се под заштиту како би се очувале: бигрена акумулација која представља бочну долинску акумулацију бигра у флувиокарсту источне Србије; Каменички поток и контактно гравитациони карстни извор, који је значајан за сам феномен бигрене акумулације; комплекс ксеротермофилне сладуново-церове и других типова шума: шума грабића (Carpinetum orientalis serbicum, Rudski 1949), шума грабића са храстовима (Carpino orientalis), комплекс  ксеромезофилних китњакови и грабови типови шума: шума цера (Quercetum cerris), шуме китљака и цера (Quercetum petraeae-cerridis B.Jovanović 1979 s.l.), комплекс мезофилне букове и буково-четинатске шуме које су најквалитетније и најочуваније; горски јавор (Acer pseudoplatanus), млеч (Acer platanoides), бели јасен (Fraxinus excelsior), дивља трешња (Prunus avium), сребрна липа (Tilia tometosa); 4 врсте са списка ,,TBFRA 2000ˮ које спадају у категорију ретких, реликтних, ендемичних и угрожених врста у Србији: планински брест (Ulmus montana With.), јавор млеч (Acer platanoides L.), дивља трешња и бели јасен (Fraxinus tomentosa); Од NATURA 2000 типова станишта заступљена су два типа: 91WO мезијске шуме букве и 91 MO панонско балканске шуме цера (Quercus cerris) и китњака (Quercus patraea).
      Најзначајнији елемент културно-историјског наслеђа представља испосница светог Зосима Синаита, која је формирана у поткапини у бигру, као и манастир Тумане.
   Споменик природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ налази се на територији општине Голубац (КО Снеготин).
Површина Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ  износи 56 h 14 a 13 m2, од чега је 41а 01 m2 (0,73%) у државном власништву, 44 а 15 m2 (0,79%) у приватном власништву (Српска православна црква Епархија Браничевска) и 55 h 28 а 97 m2 (98,48%) у другим облицима својине (Српска православна црква), од чега је у режиму заштите II степена на површини од 4 h 56 a 18 m2 , а у режиму заштите III степена на површини 51 h 57 а 95 m2.
Опис граница и графички приказ Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ, дати су у Прилогу – Опис граница и графички приказ Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.
На подручју Споменика природе ,,Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ утврђују се режими заштите II и III степена.
Режим заштите II степена, укупне површине 4 h 56 a 18 m2, од чега је цела површина у својини других облика (Манастир Тумане) и обухвата локалитет „Бигрена акумулација”.
Режим заштите III степена, укупне површине 51 h 57 a 79 m2.

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE

       Јавним огласом објављеним 9. децембра 2025. године на сајту Министарства заштите животне средине, на порталу Е-управе и у дневном листу „Новости” покренут је поступак јавног увида и јавне расправе о Нацрту уредбе и Студији заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ. 
Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ одржан је у трајању од 20 дана, од 9. до 28. децембра 2025. године.
Нацрт уредбе о проглашењу Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе, израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, су били изложени на јавни увид сваког радног дана од 10:00 до 13:00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Улица Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Улица Јапанска 35, 11070 Нови Београд, на Порталу Е-управе, на сајту Министарства заштите животне средине и на сајту Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица су у току трајања јавног увида, закључно са 28. децембром 2025. године, имали могућност да доставе у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: 
– поштом или на писарницу, са назнаком СП „БИГРЕНА АКУМУЛАЦИЈА КОД МАНАСТИРА ТУМАНЕ – Јавни увид о заштити, 
– електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs 
Јавна расправа одржана је 12. децембра 2025. године са почетком у 10:00 часова у просторијама општине Голубац, у згради поред спортских терена, улица Горана Тошића Мачка 1.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СП „БИГРЕНА АКУМУЛАЦИЈА КОД МАНАСТИРА ТУМАНЕ”

ЈАВНА РАСПРАВА У ГОЛУПЦУ, одржана је 12.12.2025. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама општине, у згради поред спортских терена, улица Горана Тошића Мачка 1.
Јавној расправи су присуствовали:
– представници Министарства заштите животне средине: 
Јасмина Јовић, помоћник министра, Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Невена Пишчевић, самостални саветник и Марија Митровић Стевановић, Одсек за заштићена подручја;
– представници Завода за заштиту природе (ЗЗПС): Марина Илић, Невена Матић и Владимир Лукић;
– представник предложеног управљача, Ненад Јевтић, директор предузећа „ПРИРОДНА ДОБРА ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ” ДОО;
– представник манастира Тумане;
– представници општинске управе Голубац;
– представници туристичке организације Голубац;
– представници општинског фудбалског савеза;
– друга заинтересована физичка и правна лица.
Јавну расправу отворила је Јасмина Јовић, упознајући присутне са темом јавне расправе, док је Лидија Стевановић говорила о законским обавезама предлагача акта о заштити. Невена Пишчевић је изнела информације о оглашеном јавном увиду, наводећи да све заинтересоване стране имају могућност у време трајања јавног увида да се упознају са документима о заштити у просторијама Министарства, Завода за заштиту природе Србије, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. 
Испред Завода за заштиту природе Србије, Марина Илић презентовала је Студију о заштити, а након тога Лидија Стевановић, упознала је присутне са садржајем Нацрта уредбе о проглашењу заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ.
У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите и Нацрта уредбе, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе. 
Представник канцеларије за локални развој општине Голубац, Саша Стокић, изнео је своја искуства, као бивши управљач заштићеног подручја.
Снежана Арсић Прокић, испред туристичке организације Голупца, обратила се присутнима и упутила питања, која ће и званично доставити Министарству и Заводу за заштиту природе Србије.
Затим се обратио и Ненад Јевтић, у име Епархије браничевске, која је предложена за управљача овог заштићеног подручја. Све присутне је обавестио да је Епархија браничевска оформила предузеће ПРИРОДНА ДОБРА ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ ДОО и овим путем су предложили да се Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Туманеˮ повери на управљање предузећу ПРИРОДНА ДОБРА ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕ ДОО, које је регистровала СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА – ЕПАРХИЈА БРАНИЧЕВСКА за послове заштите природних вредности. Сугестију је званично предао представницима Министарства и упознао присутне о плановима управљања заштићеним подручјем.
Невена Пишчевић поновила је присутнима да је рок за доставу примедби 28. децембар 2025. године, као и да ће на све примедбе које буду достављене у датом року бити одговорено на начин на који су исте достављене.
Јавна расправа завршена је у 12:00 часова.
До почетка јавне расправе у Голупцу, а у току јавног увида, Министарству није достављена ниједна примедба.
 

                                                                    И З В Е Ш Т А Ј
о спроведеној Јавној расправи о Предлогу програма за индустријску безбедност за период 2026 – 2035. са Акционим планом за период 2026 – 2030. и Извештају о стратешкој процени утицаја на животну средину Програма за индустријску безбедност

На основу члана 77. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. закон и 47/18), члана 36. став 1. Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, брoj 30/18) и члана 41v, ст. 1. и 2. Пословника Владе („Службени гласник РС”, бр. 61/06 – пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14, 8/19 – др. пропис и 106/25), Министарство заштите животне средине објављује Извештај о спроведеној Јавној расправи о Предлогу програма за индустријску безбедност за период 2026 – 2035. са Акционим планом за период 2026 – 2030. и Извештају о стратешкој процени утицаја на животну средину Програма за индустријску безбедност.   
На основу члана 31. Уредбе о методологији израде докумената јавних политика („Службени гласник PC”, број 20/25) и члана 41. Пословника Владе („Службени гласник РС”, бр. 61/06 – пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14, 8/19 – др. пропис и 106/25), на предлог Министарства заштите животне средине, Одбор за привреду и финансије донео је Закључак 05 Број 353-12416/2025, од 12.11.2025. године, којим се спроводи јавна расправа о Предлогу програма за индустријску безбедност за период 2026 – 2035. са Акционим планом за период 2026 – 2030. и Извештају о стратешкој процени утицаја на животну средину Програма за индустријску безбедност. Усвојен је програм јавне расправе која је спроведена у периоду од 20. новембра до 19. децембра 2025. године. 
Према усвојеном Програму јавне расправе, учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, јавних служби, привредних субјеката, пословних удружења, стручне јавности, удружења, међународних организација, представници цивилног друштва, као и други заинтересовани учесници, а по окончању поступка јавне расправе, Министарство заштите животне средине било је у обавези да анализира све примедбе, предлоге и сугестије учесника у јавној расправи и сачини извештај о спроведеној јавној расправи о Предлогу програма и исти објавити на својој интернет страници и на Порталу „еКонсултацијеˮ.

ЈАВНИ ПОЗИВ за учешће јавности у јавној расправи постављен је на интернет страници Министарства заштите животне средине Републике Србије, на адреси: https://www.ekologija.gov.rs/informacije-od-javnog-znacaja/javne-rasprave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-javnoj-raspravi-o-predlogu-programa-za-industrijsku-bezbednost-r-srbije-za-period-2026-2035-sa-akcionim-planom-za-period-2026-2030-i-izvestaju-o-strateskoj-proceni-uticaja-na, као и на Порталу „еКонсултацијеˮ, на адреси: https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/575/3
Текст Предлога програма такође је био постављен на интернет страници Министарства заштите животне средине www.ekologija.gov.rs и на Порталу „еКонсултацијеˮ.

Дана 27. новембра 2025. године, у периоду од 11:00 до 14:00 часова, одржано је јавно представљање Предлога програма и Извештајa о стратешкој процени утицаја на животну средину, у просторијама Министарства заштите животне средине, у СИВ III, Омладинских бригада 1, у Београду, у Зеленој сали, у виду презентације и консултација, у хибридном формату.
За учешће на јавном представљању пријавили су се представници: Министарства заштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства рударства и енергетике, Агенције за заштиту животне средине, Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије,.
Испред овог министарства јавно представљање је координисала Александра Имширагић Ђурић, помоћница министра, која је образложила процес израде Програма за индустријску безбедност, као и циљеве Програма. 

Предлогом програма за индустријску безбедност Републике Србије за период 2026 – 2035. године са Акционим планом за период 2026 – 2030. године утврђују се циљеви за унапређење индустријске безбедности. Спровођење Програма треба да омогући унапређење управљања ризиком од великих/индустријских удеса који укључују опасне супстанце кроз превенцију, приправност и одговор у случају да се они догоде. Превенција великих удеса обухвата мере и активности у циљу смањивања вероватноће настанка ових удеса и како би се избегли постојећи и стварање нових ризика од великих/индустријских удеса, што у већини случајева захтева мања улагања од потребних издвајања у смислу економске штете, трошкова одговора на удес и каснијег мониторинга. Приправност за катастрофе, укључујући и велике/индустријске удесе представља знање и капацитете свих учесника (Влада, државни органи, локалне самоуправе, оператери и појединци) да предвиде, реагују у случају катастрофа и опораве се од негативних таквих догађаја великих размера. Да би друштво у целини било спремно да реагује у случају великих/индустријских удеса, сарадња и комуникација између свих учесника мора бити уређена. Реаговање на велике/индустријске удесе, начелно, подразумева акције предузете непосредно пре, за време или непосредно након великих удеса у циљу спасавања живота, смањења утицаја на здравље људи и животну средину, те обезбеђивања јавне безбедности и задовољавања основних животних потреба погођених људи. Овакав приступ допринеће и унапређењу националне, прекограничне и међународне сарадње. Обезбеђивање примене ових механизама током животног циклуса опасних супстанци помоћи ће надлежним органима и оператерима да изграде отпорност и унапреде одрживи развој и заштите друштвену заједницу и природне екосистеме.

Овим Програмом се утврђују циљеви за унапређење индустријске безбедности. Спровођење Програма треба да омогући унапређење управљања ризиком од великих/индустријских удеса који укључују опасне супстанце кроз превенцију, приправност и одговор у случају да се они догоде:

•    Превенција великих удеса обухвата мере и активности у циљу смањивања вероватноће настанка ових удеса и како би се избегли постојећи и стварање нових ризика од великих/индустријских удеса, што у већини случајева захтева мања улагања од потребних издвајања у смислу економске штете, трошкова одговора на удес и каснијег мониторинга. 
•    Приправност за катастрофе, укључујући и велике/индустријске удесе представља знање и капацитете свих учесника (Влада, државни органи, локалне самоуправе, оператери и појединци) да предвиде, реагују у случају катастрофа и опораве се од негативних таквих догађаја великих размера. Да би друштво у целини било спремно да реагује у случају великих/индустријских удеса, сарадња и комуникација између свих учесника мора бити уређена. 
•    Реаговање на велике/индустријске удесе, начелно, подразумева акције предузете непосредно пре, за време или непосредно након великих удеса у циљу спасавања живота, смањења утицаја на здравље људи и животну средину, те обезбеђивања јавне безбедности и задовољавања основних животних потреба погођених људи. Овакав приступ допринеће и унапређењу националне, прекограничне и међународне сарадње. 
У даљем излагању, консултанти УНДП су представили у појединостима текст Предлога програма, тако што су за свако поглавље изнете најважније појединости, као и детаљни циљеви, мере и активности за достизање циљева Програма.. 
На крају излагања Александра Имширагић Ђурић, помоћница министра, је позвала све учеснике Јавног представљања да узму учешће у дискусији и да изнесу своја запажања и предлоге.
У тoку јавног представљања, присутни су коментарисали Предлог програма у позитивном смислу. Није било предлога или сугестија за измене/допуне Предлога програма.

У току Јавнe расправе није било писаних коментара заинтересованих страна.
У току процеса израде Програма, одржане су три радионице радне групе. Радну групу за израду овог планског документа чинили су представници институција, организација, привредног сектора и организација цивилног друштва. Одржано је више билатералних састанака, пре свега са МУП Сектором за ванредне ситуације ради идентификације проблема, утврђивања циљева и дефинисања мера и активности. Такође је одржан састанак са оператерима у циљу прикупљања информација о инвестицијама оператера које се, између осталог, односе и на јачање индустријске безбедности (3. јун 2025., 9 учесника присутно уживо и 27 on-line, укупно 36).
Министарство заштите животне средине спровело је јавне консултације у периоду од 19. 06.2025. до 18. 07. 2025. године. Циљ овог поступка био је омогућавање грађанима и заинтересованим странама да се упознају са документима и дају своје примедбе, предлоге и коментаре, чиме се осигурава транспарентност и укључивање јавности у процес креирања докумената јавне политике. Нацрт програма за индустријску безбедност Републике Србије за период 2026 – 2035. године са Акционим планом за период 2026 – 2030, године био је постављен су на интернет страници Министарства заштите животне средине Републике Србије и на Порталу „еКонсултације”. Сугестије и коментари релевантни за израду предметних докумената су могли да се доставе на обрасцу који је био приложен. До 18.07.2025. године до 15:30 часова електронским путем на имејл адресу Министарства заштите животне средине су достављене сугестије и коментари од стране три субјекта: 

1. Срђан Дробњаковић, Унија послодаваца Србије 
2. УНЕКООП,  
3. Лидија Кесар, УНИЦЕФ
Министарство је још једном спровело јавне консултације у периоду од 6.08.2025. до 21.08.2025. године. Нацрт програма за индустријску безбедност Републике Србије за период 2026 – 2035. године са Акционим планом за период 2026 – 2030. године и Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Програма за индустријску безбедност Републике Србије за период 2026 – 2035. године били су постављени на интернет страници Министарства заштите животне средине Републике Србије и на Порталу „еКонсултације”. Сугестије и коментари релевантни за израду предметних докумената су могли да се доставе на обрасцу који је био приложен. До 21.08.2025. године до 15:30 часова електронским путем на имејл адресу Министарства заштите животне средине су достављене сугестије и коментари од стране два субјекта:

1. Хаџи Зоран Јовановић, Виа Панонија – РеХемп тим
2. НИС а.д. Нови Сад
За спроведне јавне конултације Министарство је објавило извештаје који су постављени на интернет страници Министарства, са прегледом коментара, примедби и сугестија,.и детаљним одговорима Министарства, и начину њиховог решавања са образложењем. 
 

Министарство заштите животне средине је у поступку израде Нацрта програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2025-2030. године са Акционим планом за период 2025-2027. године, спровело поступак јавних консултација у периоду  од 19. новембра до 28. новембра 2025. године. У складу са чланом 12. Правилника о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката ( „Службени гласник РС“, бр. 51/19), Министарство заштите животне средине објављује Извештај о резултатима спроведених консултација о Нацрта програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2025-2030. године са Акционим планом за период 2025-2027. године.

Комплетан извештај можете преузети ОВДЕ.
 

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

       Простор Шалиначког луга, који заузима део простране алувијалне равни, у близини града Смедерева, на око 3 km јужно од десне обале реке Дунав и око 1,5 km од леве обале реке Велике Мораве, ставља се под заштиту као споменик природе под именом „Шалиначки луг” и утврђује за заштићено природно добро од великог значаја, односно II категорије (у даљем тексту: Споменик природе „Шалиначки луг”).

Споменик природе „Шалиначки луг” ставља се под заштиту да би се у интересу науке, образовања и културе очувала мало измењена, физички јасно изражена, препознатљива, репрезентативна природна целина, са значајним биодиверзитетским обележјима и вредностима. Шума у селу Шалинац вреднује се као природно добро са ботаничког аспекта због репрезентативне шумске заједнице, српске лужњаково – јасенове шуме типа Querco – Fraxinetum serbicum Rud., односно заједнице Querceto – Fraxinetum serbicum Rudski, и чисте заједнице храста лужњака, која је на територији Републике Србије од приоритета за заштиту. На подручју Шалинчаког луга задржало се само 168 великих стабала храста лужњака (Quercus robur L.; Syn. Q. pedunculata Ehrh.), старих око 200 година.  

Сачувано је и само неколико одраслих примерака пољског јасена (Fraxinus angustifolius), коедификатора овог типа шуме. На подручју Споменика природе „Шалиначки луг” евидентиране су и поједине врсте флоре и фауне, на националном и међународном нивоу, а то су: сова кукувија (Tyto alba), мали мишоуки вечерњак (Myotis blythii), дугоухи вечерњак (Myotis bechsteinii), сеоски детлић (Dendrocopos syriacus), руси сврачак (Lanius collurio), грлица (Streptopelia turtur), ускршњи лептир (Zerynthia polyxena), храстова стрижибуба (Cerambyx (Cerambyx) cerdo), бели слез (Althaea officinalis), хајдучица (Achillea millefolium) и друге.  Такође, забележено је присуство 37 врста птица, а највећи куриозитет су сове кукувије (Tyto alba), које се примарно гнезде у дупљама старих стабала, што је јединствена појава у Србији).
         Споменик природе „Шалиначки луг” налази се на територији града Смедерева, на подручја катастарске општине Шалинац и обухвата кат. парц. бр. 63/7 (део), 63/30 (део), 63/31, 63/33 (део), 639/1 (део), 639/40, 639/41, 639/45, 639/46 и 639/47 (део).
Укупна површина заштићеног подручја Споменика природе „Шалиначки луг” је 19ha 08a 40m2, комплетно у државној својини.

Потпун извештај са јавне расправе можете преузети ОВДЕ.