Извештаји са јавних расправа

30 децембар, 2024

ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „КАЊОН ВУЧЈАНСКЕ РЕКЕ”

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Кањон Вучјанске реке, на југу Србије у оквиру западног дела Јужноморавског Поморавља, усечен у северну падину планине Кукавице на контакту планинске падине и суподине Лесковачког поља, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Кањон Вучјанске реке”, као природно добро покрајинског/регионалног, односно великог значаја и сврстава се у ΙΙ категорију заштите, као Споменик природе (у даљем тексту: Споменик природе „Кањон Вучјанске реке”).

Споменик природе „Кањон Вучјанске реке”, ставља се под заштиту како би се: очувао Кањон Вучјанске реке са стрмим падинама и са већим бројем брзака, слапова и водопада, са изузетно разноврсним геоморфолошким и геолошким обележјима; очувала флористичка и фаунистичка обележја: 52 дрвенасте и жбунасте врсте (од којих је 10 у категорији ретких, ендемичних, реликтних и угрожених: брекиња – Sorbus torminalis, пољски брест – Ulmus minor, бреза – Betula pendula, брдски брест – Ulmus montana, дивља крушка – Pyrus pyraster, дивља јабука – Malus silvestris, дивља трешња – Prunus avium, јасика – Populus tremula, јаребика – Sorbus aucuparia и бели јасен – Fraxinus excelsior), 161 биљни таксон, као и врсте које су значајне са економског и еколошког аспекта, због чега уживају заштиту на територији Републике Србије у складу са националном законском регулативом (биљне врсте: радићолисни шебој (Erysimum crepidifolium), кострика (Ruscus aculeatus), сремуш (Allium ursinum), плућњак (Pulmonaria officinalis) и вилина косица (Cyclamen hederifolium subsp. hederifolium)); ихтиолошка вредност коју чине: поточна пастрмка (Salmo trutta), поточна мрена (Barbus balcanicus), клен (Squalius cephalus) и поточна мрена (Barbus balcanicus); 11 врста водоземаца (10 врста водоземаца је строго заштићено: шарени даждевњак (Salamandra salamandra), планински мрмољак (Ichtyosauria alpestris), обични мрмољак (Lissotriton vulgaris), македонски мрмољак (Triturus macedonicus), жутотрби мукач (Bombina variegatа), шумска крастача (Bufo bufo), зелена крастача (Pseudepidalea viridis), шумска жаба (Rana dalmatina), жаба травњача (Rana temporaria) и грчка жаба (Rana graeca) и међународно значајна врста -жутотрби мукач (Bombina variegata) који се налази на додатку II Директиве о стаништима.) и девет врста гмизаваца (ескалапов смук (Zamenis longissimus), степски смук (Dolichophis caspius), рибарица (Natrix tesselata) и белоушка (Natrix natrix) имају статус строго заштићених врста); фауна птица са 60 врста, од којих је 53 строго заштићено (змијар (Circaetus gallicus), црна жуна (Dryocopus martius), бела рода (Ciconia ciconia), сиви соко (Falco peregrinus), сива жуна (Picus canus) и шумска шева (Lullula arborea). Куриозитет подручја је присуство даурске (Cecropis daurica), горске (Ptyonoprogne rupestris), градске (Delichon urbica) и сеоске ласте (Hirundo rupestris); очувала културна баштина, односно утврђење Скобаљић град (Зелен град) активан у периоду од 10. до 15. века, смештен на месту настанка кањона и Простор око машинске зграде мале хидроелектране „Вучје” (саграђена 1903. године). Синергија естетике природе предела и културног наслеђа даје посебан печат овом месту.

Споменик природе „Кањон Вучјанске реке”, налази се територији града Лесковца (КО Вучје).

Површина Споменика природе „Кањон Вучјанске реке” износи 49 hа 33 a 38 m2, од чега је у државној својини 48 hа 94 a 70 m2 (99,22%) и у приватном власништву је 38 а 68 m2 (0,78%), од чега је у режиму заштите I степена 2 ha 97 a 76 m2 (6,04%), II степена 30 ha 98 a 71 m2 (62,81%) и у режиму заштите III степена 15 ha 36 a 91 m2 (31,15%).

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE

Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Споменика природе „Кањон Вучјанске рекеˮ, одржава се у трајању од 20 дана, од 21. новембра до 10. децембра 2024. године.

Нацрт уредбе о проглашењу Споменика природе „Кањон Вучјанске реке” и Студија заштите са картографском документацијом, коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, излажу се на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, канцеларија у Нишу, Вожда Карађорђа 14/II, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 10. децембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

поштом или на писарницу, са назнаком СП „КАЊОН ВУЧЈАНСКЕ РЕКЕˮ – Јавни увид о заштити,
електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs

Јавним огласом објављеним 20.11.2024. године на сајту Министарства заштите животне средине и на порталу Е-управе и 21.11.2024. године у дневном листу „Новости” оглашена је јавна расправа о Нацрту уредбе и Студији заштите СП „Кањон Вучјанске реке”.

Јавна расправа одржана је 5.12.2024. године, са почетком у 12.00 часова у Вучју, у свечаној сали Дома културе Вучје, Косте Стаменковића бб.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СП „КАЊОН ВУЧЈАНСКЕ РЕКЕ”

1. ЈАВНА РАСПРАВА У ВУЧЈУ (5.12.2024. године, са почетком у 12.00 часова у свечаној сали Дома културе Вучје, Косте Стаменковића бб):

Јавној расправи су присуствовали:

представници Министарства заштите животне средине:

Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Невена Пишчевић и Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја;

представници Завода за заштиту природе (ЗЗПС): Данко Јовић, Драган Нешић и Богосав Стојиљковић;
представници градске управе Лесковац;
преставници Туристичке организације Лесковац;
друга заинтересована физичка и правна лица.

Јавну расправу отворила је Лидија Стевановић упознајући присутне са темом јавне расправе, законским обавезама предлагача акта о заштити, оглашеном јавном увиду и могућностима свих заинтересованих страна да се упознају са документима о заштити у просторијама Министарства, Завода за заштиту природе Србије-канцеларија у Нишу, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе.

Навела је да је у току јавног увида Министарству до сада достављено 7 примедби електронски путем, као и да ће на све примедбе које буду достављене у датом року бити одговорено на начин на који су исте достављене.

Након што су присутни упознати са садржајем Нацрта уредбе о проглашењу СП „Кањон Вучјанске реке”, стручни сарадници из Завода за заштиту природе Србије, Драган Нешић и Богосав Стојиљковић презентовали су Студију о заштити.

У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.

Никола Стојановић је поставио питање да ли ће бити омогућено и даље да мештани долазе на купалишта (Пешин вир, Ђокини вирови, Девказан и др.) као и до сада, с обзиром да су по Нацрту уредбе купалишта ушла у I степен заштите?

Одговорено је да ће се размотрити још једном начин и могућност, посебно имајући у виду да су делови купалишта у I степену заштите, као и да тај простор у кањону Вучјанке изнад МХЕ, представља изузетно вредну и непоновљиву природу унутар подручја, али и да кањонске стрме стране, лабаво камење, отровне змије и немогућност контроле и надзора унутар неприступачних делова заштићеног подручја представља ризик за посетиоце и велику одговорност за будућег Управљача. Купалишта у кањону Вучјанке су сва без спасилачке службе, а у многим деловима и забрањена (посебно на Ђокиним вировима) будући да постоје безбедносни ризици по посетиоце.

Такође, постављено је више питања око почетка изградње видиковца на Соколици, где је постављена метална конструкција на бетонској подлози на самој стени, не постоје табле са информацијама о извођачу радова, сам пројекат изградње видиковца није био доступан јавности, а мештани се боје за безбедност с обзиром да металну конструкцију на стени држи само бетон и пур пена, сам прилаз видиковцу је девастиран, а у медијима се појавила вест да је извођач радова фирма која је регистрована за производњу и продају пецива.

Представници Завода су објаснили да је Завод издао Решење о условима заштите природе у тренутку када за то подручје није још увек спроведен или покренут поступак заштите и није у просторном обухвату еколошке мреже Републике Србије, а услови који су издати су забранили бетонирање површина, као и да је било потребно да се видно обележи градилиште.

Лидија Стевановић је наговестила да ће о свему обавестити надлежну инспекцију заштите животне средине и указала да свакако грађани имају право и сами да обавесте надлежне инспекцијске органе, уколико сматрају да је извршена радња супротно закону.

Јавна расправа завршена је у 14:15 часова.

5. ОДГОВОРИ НА ДОСТАВЉЕНЕ ПРИМЕДБЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНОГ УВИДА

Примедбе на документа о заштити доставили су путем електронске поште:

Владимир Сискин
Србија Центар СРЦЕ Лесковац,
Ивона Ранђеловић,
Татјана Новак,
Никола Стојановић,
Удружење грађана „Наше Поречје”

Министарство заштите животне средине и Завод за заштиту природе размотрили су достављене примедбе и на исте дали усаглашене одговоре.

Примедба Владимира Сискина односила се на изградњу видиковца на врху стене Соколица, уз питање да ли је град Лесковац упознат са студијом заштите и да ли су обављене стручне консултације надлежних градских структура са Заводом за заштиту природе, пре него је почела изградња видиковца, уз констатацију да су мештани сасвим случајно сазнали за видиковац приликом уобичајене шетње почетком новембра 2024. године?

Одговор: Град Лесковац, односно Градска управа града Лесковца није посебним састанком обавештена о покретању поступка заштите СП „Кањон Вучјанске реке”, већ Туристичка организација града Лесковца, са којима су сарадници Завода разговарали пре почетка истраживања и писања студује. Информацију о заштити кањона је Градска управа града Лесковца добила преко Решења о условима заштите природе у поступку издавања локацијских услова за изградњу видиковца заведеним под 03 број 022-2638 из 2022. године у коме су наведена ограничења и забране у простору, као и да је урађена Студија заштите и обавештење у складу са чланом 42. Закона о заштити природе постављено на сајт Министарства заштите животне средине (https://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/zastita-prirode/obavestenje-o-postupku-pokretanja-zastite-spomenika-prirode-kanjon-vucjanske-reke)”.

2. Примедба Србија Центар СРЦЕ Лесковац односила се на изградњу видиковца на врху стене Соколица, уз питање да ли је град Лесковац упознат са студијом заштите и да ли су обављене стручне консултације надлежних градских структура са Заводом за заштиту природе, пре него је почела изградња видиковца, уз констатацију да су мештани сасвим случајно сазнали за видиковац приликом уобичајене шетње почетком новембра 2024. године?

3. Примедба Ивонe Ранђеловић односила се на изградњу видиковца на врху стене Соколица, уз захтев за мишљење стручњака који су учествовали у изради студије заштите подручја кањона Вучјанке о потенцијалној опасности и безбедности изградње видиковца. Такође је наведено да је приликом изградње видиковца коришћена велика количина бетона, као и тешка метална конструкција и стакло, а планира се и постављање стубишта на овом осетљивом природном простору. Пројекат у целини није био доступан јавности, а јавна расправа није одржана. Стена је већ девастирана у горњем делу због започетих радова. Посебно је је показана забринутост што је извођач радова фирма која је регистрована за производњу и продају пецива, што додатно доводи у питање законитост и безбедност овог пројекта, како је навела.

Одговор: Завод за заштиту природе Србије се изјаснио да не може оцењивати безбедност пројеката у смислу статике и употребљених материјала, јер није у надлежности Завода. Према идејном пројекту и документацији која је стигла преко ЦЕОП-а, видиковац није имао бетонске постаменте и тешку арматуру, те је Завод разматрао пројекат какав је био достављен у документацији. Условима заштите природе се није омогућило бетонирање, нити је за тако нешто дата сагласност. Да ли је и у којој мери пројекат изашао из техничког описа датом у документацији за прибаљање локацијских услова је у надлежности инспекцијских служби.

4. Примедбе Татјане Новак:

4.1. Да ли управљач спровођења заштите подручја кањона Вучјанке, Туристичка организација Лесковца, поседује капацитете да спроводи и надзире сва три режима заштите и да ли постоји акциони план и стратегија за имплементацију заштите и надзора на целом заштићеном простору, дефинисаном у студији Завода за заштиту природе Србије?

Одговор: Обзиром да је површина кањона мала, у складу са Правилником о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја („Службени гласник РС”, број 85/09), управљач је дужан да обезбеди да најмање један чувар контролише површину до 3000 ha, а изузетно и већу површину, уколико то омогућавају карактеристике подручја (рељеф, прегледност терена, постојећи антропогени притисак и сл.). По доношењу Уредбе о проглашењу овог подручја, управљач је дужан да донесе управљачка документа, а између осталих и Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби, где ће детаљно дефинисати права и понашање свих корисника подручја. Чланом 110. Закона о заштите природе, дефинисана су права чуварске службе. Даље, у циљу међусобне сарадње на заштити и одрживом коришћењу природних вредности и ресурса, као и обезбеђивања интереса локалног становништва и других корисника заштићеног подручја управљач може основати Савет корисника заштићеног подручја и тиме још боље координисати активности на праћењу стања у заштићеном подручју.

4.2. Који механизми су предвиђени за пријављивање нерегуларних и штетних активности и појава као и које институције и органи су надлежни за спречавање и санкционисање ?

Одговор: Чланом 68. Закона о заштити природе детаљно су дефинисана права Управљача, па у конкетном случају, пријављивање нерегуларних и штетних активности и појава се врше преко Управљача, чија је и обавеза да овакве активности бележи и процесуиира. Управљач у сарадњи са републичком и органима безбедности спречава све активности и делатности које су у супротности са актом о заштити и представљају фактор угрожавања и девастације заштићеног подручја. Ако управљач вршењем послова утврди да је учињен прекршај или постоји основана сумња да је учињено кривично дело или привредни преступ, овлашћен је и дужан да поднесе одговарајућу пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка.

4.3. Ако је кањон реке Вучјанке, споменик природе а природни видиковац Соколица у 1 или 2 режиму заштите, како је могуће да је Завод за заштиту природе дао сагласност – решење бр. 021-2638/2 од 15.08.2022. године, изградњу масивног видиковца на природном видиковцу, са бетоном за подлогу иако је управо у вашој студији забрањено угрожавање геонаслеђа ?

Одовор: Решењe 03 бр. 021-2638/2 издато у поступку прибављања локацијски услова су издати пре објављивања покретања поступка заштите на сајту Министарства заштите животне средине. У Идејном решењу пројекта је видиковац био другачије планиран, а Решењем је забрањено коришћење бетона. Надлежне инспекције су обавештене и у складу са својим овлашћењима поступају.

5. Примедба Николе Стојановића односила се на купалишта на Вучјанки, уз питање да ли ће бити дозвољена редовна посета овим купалиштима (Пешин вир, Ђокини вирови, Девказан и др.) као и до сада што је било, подразумевајући да се еколошка култура поштује, односно да ли ће локалном становништву бити забрањена или ограничена посета овим купалиштима?

Одговор: Простор у кањону Вучјанке изнад МХЕ, преставља изузетно вредну и непоновљиву природу унутар подручја. Кањонске стрме стране, лабаво камење, отровне змије и немогућност контроле и надзора унутар неприступачних делова заштићеног подручја представља изазов управљања подручјем и велику одговорност за будућег Управљача. Купалишта у кањону Вучјанке су сва без спасилачке службе, а у многим деловима и забрањена (посебно на Ђокиним вировима) будући да постоје безбедносни ризици по посетиоце. Омогућавање купања или организовањем купалишта, доводи се у питање безбедност посетиоца, а имајући у виду да су ти делови кањона доступни само авантуристима и андреналинским спортистима и да ни на који начин не представља званично и комерцијално купалиште. Размотриће се евентуално на који начин би била могућа посета приликом израде Правилника о унутрашњем реду и чуварској служби кроз који се дефинишу права корисника и локалног становништва (посебно) по дефинисању мера за обезбеђивање безбедности на простору вирова и водопада.

Осим питања, дато је и пар предлога који се надовезују на садржај поменуте студије:

а) Оснивања научно-истраживачког центра у Вучју који би се бавио на пример биологијом, геологијом и астрономијом, који би истовремено довео учене људе у Вучје и подстакао младе и старије генерације овог краја да сазнају више и обучавају се. Поречјански крај вековима оскудева у образовању и са високо-образованом скупином људи, па би центар могао кључно утицати да се знање одавде не одлива, већ да се задржава.

Одговор: Ово је нешто што треба Савет корисника са Управљачем да обезбеди или покрене. Идеја је сјајна.

б) Оснивање туристичке испоставе у Вучју која би могла да помогне у обучавању локалног становништва да постану квалитетни туристички водичи, и друго.

Одговор: Питање које је потребно покренути са Саветом корисника. И ова је идеја одлична.

в) Решавања проблема недостатка канализације, јавне расвете и градске воде на потезу од старог вучјанског гробља до хидроцентрале, обухватајући и простор око цркве. Ови проблеми се налазе на главном путу који води до најатрактивнијих тачака. Писане су петиције раније на пример за јавну расвету, али проблем није решен. Треба споменути да није безбедно шетати ноћу када је топлије време без осветљења, између осталог јер се отровне змије срећу по путу. Колико сам упућен, недостатак канализације и осталог у овом крају није присутан само на поменутој етапи.

Одговор: Ово може бити тема пројекта за унапређење турустичке инфраструктуре и сигнализације коју Управљач може планирати Планом управљања.

6. Примедба Удружења „Наше Поречје” односила се на назив будућег заштићеног подручја, односно да се изврши корекција назива, тако да уместо назива СП „Кањон Вучјанске реке”, подручје се назове СП „Кањон реке Вучјанке”, уз образложење да Вучјанска река као топоним не постоји ни у једној географско – историјској литератури, односно река која протиче кроз кањон носи име ВУЧЈАНКА. Река Вучјанка је позната као друга река у Европи по мекоћи воде, односно река Вучјанка је била прекретница да се покрене текстилна индустрија крајем 19. века у крају и читавој Србији.

Одговор: Предлог је усвојен и измениће се назив подручја кроз студију и Уредбу, тако да уредба која ће бити уведена у процедуру носи назив Предлог уредбе о проглашењу Споменика природе „Кањон реке Вучјанке”.

29 октобар, 2024

Извештај о спроведеним Јавним консултацијама о Нацрту Стратегије заштите животне средине – Зелена агенда за Србију и Нацрту акционог плана

На основу члана 77. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. закон и 47/18), члана 41. став 1. тачка 3. Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, брoj 30/18), члана 40. Уредбе о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика („Службени гласник РС”, број 8/19), Министарство заштите животне средине је позвало представнике свих органа јавне власти у Републици Србији, заинтересоване грађане и грађанке, привредна друштва и социјалне партнере, организације цивилног друштва, представнике академске заједнице и друге заинтересоване субјекте да се укључе у поступак консултација о Нацрту Стратегије заштите животне средине – Зелена агенда за Србију.

На основу члана 44. Уредбе о методологији управљањa јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика („Службени гласник РС”, број 8/19), Министарство заштите животне средине објављује Извештај о резултатима спроведених консултација о Нацрту Стратегије заштите животне средине – Зелена агенда за Србију (у даљем тексту: Нацрт стратегије).

Комплетан извештај можете преузети овде.

6 новембар, 2023

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ O ИЗВЕШТАЈУ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОГРАМА ПРИЛАГОЂАВАЊА НА ИЗМЕЊЕНЕ КЛИМАТСКЕ УСЛОВЕ СА АКЦИОНИМ ПЛАНОМ

Јавна расправа о Извештају о стратешкој процени утицаја на животну средину Програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом (у даљем тексту: Извештај о стратешкој процени утицаја), спроведена је у периоду од 14. септембра до 13. октобра 2023. године. Јавну расправу о Извештају о стратешкој процени утицаја спровело је Министарство заштите животне средине.

Јавни позив за учешће у јавној расправи о Извештају о стратешкој процени утицаја постављен је на интернет страници Министарства www.ekologija.gov.rs.

Извештај о стратешкој процени утицаја оглашен је заједно са Предлогом програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом и који је могао да се преузме са следеће интернет странице Министарства:https://www.ekologija.gov.rs/sites/default/files/inline-files/Izve%C5%A1taj%20SPU_%20Programa%20prilagodjavanja%20na%20izmenjene%20klimatske%20uslove%20sa%20Akcionim%20planom.pdf

Јавно представљање Извештаја о стратешкој процени утицаја организовано је уједно са представљањем Предлога програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом, у виду презентације и консултација, дана 20. септембра 2023. године, у хибридном формату, у Привредној комори Србије, Ресавска 13-15, 11000 Београд, са почетком у 11 часова. Приступање јавном представљању омогућено је и путем линка: https://undp.zoom.us/j/84481625327 (Meeting ID: 844 8162 5327). На јавном представљању Извештаја учествовало је преко 65 учесника.

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари на Извештај о стратешкој процени утицаја достављали су се Министарству заштите животне средине, путем електронске поште на e-mail адресу: sekretarijat@eko.gov.rs или поштом на адресу: Министарство заштите животне средине – Сектор за међународну сарадњу, пројекте и климатске промене, Омладинских бригада 1, 11070 Београд, са назнаком: “Јавна расправа – Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Предлога програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом“.

Министарство заштите животне средине је анализирало све примедбе, предлоге и сугестије учесника у јавној расправи, добијене до 13. октобра 2023. године и сачинило Извештај о спроведеној јавној расправи о Извештају о стратешкој процени утицаја, и које су систематизоване у даљем тексту и које можете погледати ОВДЕ.

9 октобар, 2023

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ O ПРЕДЛОГУ ПРОГРАМА ПРИЛАГОЂАВАЊА НА ИЗМЕЊЕНЕ КЛИМАТСКЕ УСЛОВЕ СА АКЦИОНИМ ПЛАНОМ

Јавна расправа о Предлогу програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом спроведена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије, 05 Број: 353-8349/2023-1 од 13.09.2023. године, у периоду од 14. септембра до 3. октобра 2023. године.

Према Програму јавне расправе о Предлогу програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом (у даљем тексту: Предлог програма), учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, јавних служби, привредних субјеката, пословних удружења, стручне јавности, удружења, међународних организација, представници цивилног друштва, као и други заинтересовани учесници.

Јавну расправу о Предлогу програма спровело је Министарство заштите животне средине.

Јавни позив за учешће у јавној расправи о Предлогу програма постављен је на интернет страници Министарства www.ekologija.gov.rs и на Порталу „еКонсултацијеˮ.

У току јавне расправе одржано је јавно представљање Предлога програма, у виду презентације и консултација, дана 20. септембра 2023. године, у хибридном формату, у Привредној комори Србије, Ресавска 13-15, 11000 Београд, са почетком у 11 часова. На јавном представљању Предлога програма учествовало је преко 65 учесника.

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављени су Министарству заштите животне средине путем електронске поште на e-mail адресу: sekretarijat@eko.gov.rs и поштом на адресу: Министарство заштите животне средине – Сектор за међународну сарадњу, пројекте и климатске промене, Омладинских бригада 1, 11070 Београд, са назнаком: „Јавна расправа – Предлог програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом”.

Примедбе, предлози и сугестије добијене до 3. октобра 2023. године су сагледане и размотрена је њихова могућност интегрисања у текст Предлога програма, а које су систематизоване у даљем тексту и које можете погледати ОВДЕ.

26 јул, 2023

ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПОТАМИШЈЕ”

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Пространа алувијална раван реке Тамиш, од државне границе Србије и Румуније до моста на реци који повезује Опово и пут Зрењанин-Београд, унутар које се ова река у периоду високог водостаја слободно разлива до природних граница инундационог подручја са јединственим и међусобно повезаним мозаиком водених, влажних и сувих станишта, хидролошких појава и појединачних водених тела: влажних ливада и пашњака, алувијалних шума, старих делова речног тока, одсечених меандара, бара, мезофилних ливада, заслањених ливада и шумо-степе, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Потамишје”, као природно добро међународног, националног, односно изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите, као Предео изузетних одлика (у даљем тексту: Предео изузетних одлика „ Потамишје”).

Предео изузетних одлика „Потамишје”, ставља се под заштиту како би се: очувала пространа алувијална раван реке Тамиш, од државне границе Србије и Румуније до моста на реци који повезује Опово и пут Зрењанин-Београд, са јединственим и међусобно повезаним мозаиком водених, влажних и сувих станишта, хидролошких појава и појединачних водених тела: влажних ливада и пашњака, алувијалних шума, старих делова речног тока, одсечених меандара, бара, мезофилних ливада, заслањених ливада и шумо-степе; очувало 606 таксона виших биљака, 49 врста бескичмењака националног и међународног значаја, 42 врсте риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 257 врста птица и 58 врста сисара; заштитио и очувао традиционално обликован пејзаж, као резултат старе традиције екстензивног пашарења, присуства још увек значајно великог броја стоке која се узгаја у насељима на ободу заштићеног подручја и изузетне динамике кретања стада мешовитог састава (међу којима су и аутохтона раса оваца банатска цигаја; очували шарански рибњаци (укупно седам) који чине саставни део еколошке целине Потамишја и представљају незамењиво значајна места репродукције и сеобе строго заштићених врста птица, посебно колонијалних врста водених птица.

Основне створене вредности заштићеног подручја, чини седамнаест села која се налазе равномерно распоређена уз сам обод заштићеног подручја, својом очуваном руралном архитектуром, као и присуством традиционално очуваног начина живота, традиционалне културе (наивно сликарство, традиција слављења банатских милитара, производња хране високе природне вредности) и коришћења природних ресурса и посебно су значајна као места гнежђења строго заштићене врсте беле роде (25% парова ове врсте у Србији гнезди се у њима). Нарочит печат палети створених вредности Потамишја даје Меморијални комплекс Михајла Пупина, чувеног физичара и електроничара, који је рођен у потамишком селу Идвор и представља културно добро од изузетног значаја.

Површина Предела изузетних одлика „Потамишје” износи 23.989,79 hа, од чега је 18.554,76 hа (77,34%) у државном власништву, 79,85 hа (0,33%) у друштвеном власништву, 3.646,63 hа (15,20%) у приватном власништву, 15,69 hа (0,07%) у јавном власништву и у другим облицима својине 1.692,86 hа (7,06%), од чега је у I степену заштите 27,14 ha (0,11%), у II степену 12.258,39 hа (51,10%) и у III степену заштите 11.074,25 ha (48,79%). Заштитна зона Предела изузетних одлика „Потамишје” обухвата површину од 20.109,83 ha.

Подручје Предела изузетних одлика „Потамишје” простире унутар седам одвојених просторних целина:

Просторна целина „Алувијална раван Тамиша”,
Просторна целина „Велика слатина-Ракиташ-Слатина”,
Просторна целина „Томашевачка слатина”,
Просторна целина „Дубичка слатина”,
Просторна целина „Маке”,
Просторна целина „Сечањске ливаде” и
Просторна целина „Ланка-Бирда”.

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE

Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Предела изузетних одлика „ПОТАМИШЈЕ”, било је одржано у трајању од 20 дана, од 17. маја до 5. јуна 2023. године.

Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „ПОТАМИШЈЕ” и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад, било је изложено на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Покрајинског завода за заштиту природе, Нови Сад, Радничка 20а, као и на сајту Министарства заштите животне средине, Покрајинског завода за заштиту природе.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 5. јуном 2023. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „ПОТАМИШЈЕˮ – Јавни увид о заштити,
електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs

Јавним огласом објављеним 16. маја 2023. године на сајту Министарства заштите животне средине, еУправи и 17. маја 2023. године у листу „Ало” оглашена је јавна расправа о Нацрту уредбе и Студији заштите ПИО „Потамишје”.

С обзиром да ПИО „Потамишје” обухвата парцеле које се налазе на територији општине Ковачица, Опово, Сечањ и Зрењанин, јавне расправе одржане су:

у понедељак 12.6.2023. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама општине Ковачица, Велика сала, Улица Маршала Тита 50 и у 13 часова у просторијама Културног центра, Улица Бориса Кидрича 10, Опово.
у уторак 13.6.2023. године, са почетком у 10 часова у просторијама општине Сечањ, Већница, Улица Вожда Карађорђа 57 и у 13 часова у Зрењанину, у Барокној сали Градске куће, Трг Слободе 10.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПИО „ПОТАМИШЈЕ”

1. ЈАВНА РАСПРАВА У КОВАЧИЦИ (12.6.2023. године, са почетком у 10.00 часова у просторијама општине Ковачица, Велика сала, Улица Маршала Тита 50):

Јавној расправи у општини Ковачица присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;
представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Наташа Пил, Ивана Пековић и Марко Туцаков;

представници Риболовачког Савеза Војводине;
представници Удружења спортских риболоваца „Ковачица”;
друга заинтересована правна и физичка лица.

Јавну расправу отворила је Лидија Стевановић наводећи информације о обављеном јавном увиду током кога су на сајту Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе били изложени Нацрт уредбе о проглашењу ПИО „Потамишје” и Студија о заштити, са картографском документацијом.

Лидија Стевановић навела је да је у току јавног увида на адресу Министарства достављено 5 примедби (електронски путем и званично поштом).

Након презентације Студије заштите, коју је изложио Марко Туцаков из ПЗЗП, Лидија Стевановић је појаснила да ће на примедбе које су званично упутили „ДОО за Рибарство и искоришћавање вода Риболовачки Савез Војводине”, Нови Сад, „НИС”, ЈП „Војводинашуме”, Еколошки покрет „Падина” и „Рибарство” ДОО, Баранда, које је примедбу доставило накнадно, на јавној расправи, Министарство одговорити званичним путем.

Примедба Марије Тривунчевић, вд директора „ДОО за Рибарство и искоришћавање вода Риболовачки Савез Војводине”, Нови Сад, која је исте доставила и званично поштом, односила се на избор управљача ПИО „Потамишје”, у којој наводи да је Нацртом уредбе за управљача заштићеног подручја предложено ЈВП „Воде Војводине”, а да притом Риболовачки Савез Војводине није ни узет у разматрање, иако је био корисник делова рибарског подручја „Срем”, „Банат” и „Бачка”, те да представља повреду њихових права из угла члана 84. Устава Републике Србије који регулише Положај на тржишту и даље предлаже да тај Савез буде предложен за управљача ПИО „Потамишје” у уредби о прогашењу истог. Питања и коментари осталих учесника у јавној расправи односила су се на рачун рада и деловања Риболовачког Савеза Војводине на територији реке Тамиш, уз похвале рада истих и предлога за постављање Савеза као управљача заштићеног подручја. Лидија Стевановић је одговорила да је лепо чути похвале мештана тог краја на рачун рада Риболовачког Савеза Војводине и да ће Министарство узети у разматрање њихов предлог, пре доношења коначне одлуке о управљачу ПИО „Потамишје”. Такође је навела процедуре и временски рок који је потребан за дугогодишња теренска истраживања, евалуацију, израду Студије заштите, кроз коју се наводе режими заштите, те да је циљ заштите неког простора, у складу са Законом о заштити природе, заштита геолошких, биолошких и културних вредности простора.

Јавна расправа завршена је у 12.30 часова.

2. ЈАВНА РАСПРАВА У ОПОВУ (12.6.2023. године, са почетком у 13.00 часова у просторијама Културног центра, Улица Бориса Кидрича 10, Опово).

Јавној расправи у Опову присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;

представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Наташа Пил, Ивана Пековић и Марко Туцаков;
представници Риболовачког Савеза Војводине;
представници ЈП за газдовање шумама „Војводинашуме”;
представници Ловачког Удружења „Опово”;
представници Општинске управе „Опово”, Одељење за урбанизам и грађевинарство;
друга заинтересована правна и физичка лица.

У току трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите, присутни су имали могућност да поставе питања, примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе.

Присутни су изнели похвале на рачун рада и залагања Риболовачког Савеза Војводине, као и за акције које су спровођене од стране истих у циљу заштите животне средине овог краја, предлажући га за управљача ПИО „Потамишје”. Такође су упутили критику на рачун општине Опово, која није на адекватан начин обавестила мештане о термину одржавања јавне расправе. Лидија Стевановић је одговорила да је општина благовремено обавештена од стране Министарства о термину одржавања јавне расправе, уз упутство о даљем начину на који је потребно да општина поступи. Даље наводе да су, у овом току реке Тамиш, велики проблем нелегално постављени објекти – сплавови, којих је превише, а да на све апеле и пријаве против власника истих, није учињено ништа од стране општине Опово. Јасна Кочовић из Одељења за урбанизам и грађевинарство, Општине Опово, каже да је сагласна са изјавом и да је општина упозната са ситуацијом, али да за сада нема решења за дати проблем, али се нада ће општина пронаћи начин којим би се томе стало на пут.

Лидија Стевановић захвалила се учесницима јавне расправе и истакла да ће се све примедбе размотрити, у циљу доношења акта у најбољем интересу свих, а првенствено у интересу заштите природе и вредности овог подручја.

Јавна расправа завршена је у 15.00 часова.

3. ЈАВНА РАСПРАВА У СЕЧЊУ (13.6.2023. године, са почетком у 10.00 часова у просторијама општине Сечањ, Већница, Улица Вожда Карађорђа 57)

Јавној расправи у Сечњу присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;

представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Марина Јањош и Марко Туцаков;
представници Риболовачког Савеза Војводине;
представници ЈП за газдовање шумама „Војводинаводе”;
представници Општинске Управе „Сечањ”;
друга заинтересована правна и физичка лица.

Након уводних речи предедника Општине Сечањ, присутнима се обратила Лидија Стевановић наводећи информације о обављеном јавном увиду током кога су на сајту Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе били изложени Нацрт уредбе о проглашењу ПИО „Потамишје” и Студија о заштити, са картографском документацијом.

Примедбе, коментари и питања у вези са предлогом Нацрта уредбе о проглашењу ПИО „Потамишје” учесника јавне расправе, односиле су се на функционисање спортског риболова и лова у заштићеном подручју, односно издавања дозвола, пловидбе чамцима и томе слично. Марко Туцаков је присутнима одговорио на питања у вези са тим и додао да се ништа неће суштински променити, осим што ће у режиму I степена заштите риболов, као и лов бити забрањен, као и то да ће бити потребне нове, посебне риболовачке дозволе, које ће важити у заштићеном подручју. Емил Мангер, љубитељ природе и риболовац, мишљења је да у сливу реке Тамиш већ годинама заступљена бесправна сеча стабала, док се, притом, не пошумљава у довољној мери. Јелена Кешељ из ЈП „Воде Војводине” одговорила је да опходња меких лишћара износи 25 година и да је након сече истих, обавеза управљача да обнови шуму новим засадима, што ЈП „Воде Војводине” и чине. Лидија Стевановић се надовезала и сложила да је потребно много више радити на унапређењу заштите животне средине у Србији и да је потребно доста времена и труда сваког од нас понаособ како би се то и остварило. Похвале на рачун рада Риболовачког Савеза Војводине изнете су и у Сечњу од стране мештана, који предлажу исте за управљача заштићеног подручја.

Јавна расправа завршена је у 12:30 часова.

4. ЈАВНА РАСПРАВА У ЗРЕЊАНИНУ (13.6.2023. године, са почетком у 13.00 часова у Барокној сали Градске куће, Трг Слободе 10).

Јавној расправи у Зрењанину присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја, Александар Станојевић, Одсек за заштићена подручја;

представници Покрајинског завода за заштиту природе (ПЗЗП): Јелена Станишић, Марина Јањош и Марко Туцаков;
представници Риболовачког Савеза Војводине;
представник ЈП за газдовање шумама „Воде Војводине”;
Представник ЈП „Војводинашуме”;
друга заинтересована правна и физичка лица.

Мирко Ђурђевић, представник ЈП „Војводинашуме”, указао је на пошумљеност територије Војводине, уз напомену да је она изузетно ниска и да би требало уврстити проблем пошумљавања и решавање истог у Уредбу. Марко Туцаков је сагласан са констатацијом, где додаје да шуме могу бити и заштитни фактор од сунца приликом пашарења. Оливер Аџић, представник Риболовачког Савеза Војводине, мишљења је да риболовачки туризам у овом подручју изражен и да би се евентуалном забраном риболова од стране новог управљача, негативно утицало на привреду. Остали коментари су се односили на рачун деловања и рада Риболовачког Савеза Војводине, упоређивања екосистема пре и за време њиховог управљања овим рибарским подручјем, који је немерљив, и предлажу исте за управљача заштићеним подручјем.

Јавна расправа завршена је у 15.15 часова.

5. ОДГОВОРИ НА ДОСТАВЉЕНЕ ПРИМЕДБЕ

Примедбе на документа о заштити званично су доставили:

ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад,
ЈП „Војводинашуме”, Петроварадин,
„Рибарство” ДОО, Баранда,
„НИС” а.д. Нови Сад,
Еколошки покрет „Падина” (ЕКОП), Падина.

Министарство заштите животне средине и Покрајински завод за заштиту природе размотрили су достављене примедбе и на исте дали усаглашене одговоре.

ПРИМЕДБА ДОО ЗА РИБАРСТВО И ИСКОРИШЋАВАЊЕ ВОДА „РИБОЛОВАЧКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ”, НОВИ САД

Примедба ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад, односи се на предлог управљача ПИО „Потамишје”, ЈВП „Воде Војводине” Нови Сад, у којој је наведено да је „Риболовачки савез Војводине”, као корисник делова рибарског подручја „Срем”, „Банат” и „Бачка” заинтересован да буде управљач овог заштићеног подручја.

Одговор: Министарство заштите животне средине ће, пре доношења коначне одлуке о управљачу ПИО „Потамишје”, а у складу са Правилником о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја (“Сл. гласник РС“, бр. 85/09) узети у разматрање предлог ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад.

ПРИМЕДБЕ ЈП „ВОЈВОДИНАШУМЕˮ

Примедба која се односи на члан 5. став 2. тачка 1. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана примене хидротехничких мера и других интервенција којима се трајно нарушава водни режим заштићеног поручја. Имајући у виду да је ревитализација постојећих и копање нових канала мера која је неопходна ради регулисања водног режима у циљу очувања постојећих и подизање нових шума, са аспекта шумарства мера није применљива у III степену због подизања плантажа где се ради наводњавање.

Одговор: Мера је конципирана како би се очувала главна својства заштићеног подручја због којих се оно и предлаже за заштиту. Овом мером се спречава деградација и омогућава заштита преосталих осетљивих, угрожених, ретких и за заштиту приоритетних типова станишта (Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување „Службени гласник РС”, бр. 35/10; даље: Правилник о стаништима), као и станишта веома великог броја строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведених у Студији заштите (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, „Сл. гласник РС”, бр. 5/10, 47/11, 32/16, 98/16; даље: Правилник о врстама) и заштита њихових станишта, на основу члана 74. Закона.

Примедба која се односи на члан 5. став 2. тачка 3. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана уклањања травног покривача са слојем земљишта, јер ова мера представаља проблем за изградњу и санацију шумских путева.

Одговор: Мера је конципирана како би се станишта од приоритетног значаја за заштиту (Правилник о стаништима), станишта веома великог броја строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведених у Студији заштите (Правилник о врстама) заштитила од специфичног вида угрожавања, који се састоји од веома тешке деградације травне вегетације скидањем траве и тла, а која се користи за вештачке травњаке. Мера не третира изградњу шумских саобраћајница, која ће се регулисати на основу члана 9. Закона.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 7. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана сече и оштећивања старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа, дата је сугестија да је потребно дефинисати критеријуме за стара и репрезентативна стабла.

Одговор: Прихвата се сугестија тако што се брише тачка 7. и дефинише нова тачка у члану 5. став 3. која гласи:

„сеча и оштећивање значајних, старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа, у складу са смерницама за одрживо газдовање шумама по међународно прихваћеним критеријумима;ˮ

Образложење: Наведена стабла веома су значајна станишта врста која се штите на основу Правилника о заштити врста, а наведено подручје је у великој мери остало без оваквих стабала у последњих 60 године врло интензивног шумарства. Будући да је њихов број веома мали, а да су све шуме на овом подручју сертификоване по међународно прихваћеним критеријумима, те да очување управо ових стабала спада у обавезу ЈП „Војводинашумеˮ, које је корисних свих шума на овом подручју, те директно и успешно примењује међународне стандарде, сматрамо да је овако дефинисана мера прецизна, исцрпна и задовољава прописе наведене у Закону и Правилнику о заштити врста.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 9. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана ширења подручја на којима се гаје шумске културе алохтоних врста дрвећа које се понашају инвазивно у Панонском биогеографском региону, примедба се односи на забрану подизања засада тополе и/или багрема у III степену, имајући у виду да применом ове мере, у складу са станишним условима ЈП „Војводинашуме” неће моћи да повећају површине под шумама тополе и/или багрема у циљу повећања шумовитости Баната (стратешки циљ).

Одговор: Мера се не односи на клонове и хибриде, већ само на врсте. Према стручно дефинисаним мерама које Завод спроводи, односи се на јасенолисни јавор (Acer negundo), кисело дрво (Ailanthus glandulosa), западни копривић (Celtis occidentalis), дафину (Eleagnus angustifolia), пенсилванијски длакави јасен (Fraxinus pennsylvanica), трновац (Gleditsia triachantos), багрем (Robinia pseudoacacia) и сибирски брест (Ulmus pumila).

У вези са чланом 5. став 2. тачка 15. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана обављања активности којима се угрожава проходност и функционалност обале, примедба је да није јасно дефинисана тачка 15.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се брише тачка 15. и дефинише нова тачка у члану 5. став 3. која гласи:

„обављање активности уређења обале којима се угрожава проходност и функционалност обале за ситне слабо покретљиве животиње”.

Образложење: Под наведеним се подразумевају хидротехничке и хидрограђевинске интервенције које од природних обала могу да направе вештачке творевине, са вештачким супстратима и без вегетације, које онда делују као непремостиве препреке за кретање животиња. Искуство ПЗЗП у стручним надзорима који су обављани приликом издавања услова заштите природе за активности које подразумевају различите врсте уређења обале јесте да се наведене интервенције веома често реализују на начин да обала буде еколошка баријера за слабо покретљиве животиње. Будући да је у питању велики број врста кичмењака и бескичмењака, али и велики број потенцијалних интервенција које смањују функционалност обале, оне се у самом тексту мере не наводе, а приликом издавања услова заштите природе за поједине интервенције прописивање ове мере зависиће од техничке спецификације активности.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 16. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана одлагања опасних материја, као и успостављање транспортне руте опасног отпада, дата је примедба да је ова мера неприменљива за шумарство у делу који се односи на транспортну руту (нпр. доносе се хербициди и односи амбалажа – опасан отпад).

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 16. тако да гласи: „одлагање опасних материјаˮ

Образложење: Примена пестицида у заштићеним подручјима регулисана је чланом 9. и 19. Закона о заштити природе и чланом 45. Закона о средствима за заштиту биља („Сл. гласник РС”, бр. 41/09 и 17/19). Променом текста мере отклањају се евентуалне препреке које се тичу примене пестицида у шумарству, које свакако остају регулисане процедурама предвиђеним Законом о средствима за заштиту биља.

У вези са чланом 5. став 2. тачка 19. Нацрта Уредбе у коме је наведена забрана извођења било којих активности на начин да угрожавају интегритет подручја, станишта и јединке заштићених и строго заштићених врста, као и типове станишта приоритетна за заштиту, примедба је да је мера превише уопштена и да може да се злоупотреби. У контексту подручја које је поприлично разуђено поставља се питање интегритета.

Одговор: ПЗЗП приликом стручних надзора заштићених подручја наилази на низ угрожавајућих фактора који се односе на веома велики број мера и активности које угрожавају интегритет подручја, станишта и јединке заштићених и строго заштићених врста, као и типове станишта приоритетних за заштиту. Оне не могу да буду дефинисане на начин да буду толико ускоспецифичне да буду део уредбе, а у процесу трајања заштите заштићеног подручја, и такође на основу искуства у стручном раду Завода, могу се појавити сасвим нови радови и активности за које се не зна тренутку проглашења заптићеног подручја. Пример за већину заштићених подручја која постоје у Војводини је изградња фотонапонских (соларних) електрана. Будући да садашњим начином конципрања текста уредбе није могуће исте предвидети, Завод предлаже да наведена мера остане, како би се у процесу издавања услова заштите природе који се тичу активности које угрожавају интегритет подручја, станишта и јединке строго заштићених и заштићених врста, као и типове станишта приоритетне за заштиту, могле прописати одговарајуће забране и ограничења. Мера се у истом или сличном облику већ примењује у многим заштићеним подручјима. Када је у питању интегритет подручја, Завод сматра да је подацима изнесеним у студији заштите јасно доказан.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 2. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, подизања и гајења шума на катастарске парцеле намењене за шумску производњу, као и на планско подизање заштитног зеленила на обрадивом пољопривредном земљишту, примедба је да се од 3888 хектара у катастру као пољопривредно земљиште води 1380 хектара. Предлог је да се искљичи катастар из формулације због неусклађености стања на терену и стања у катастру. Овим испада да се на пољопривредним површинама на којима се налази шума не може газдовати.

Одговор: На терену је заиста присутна наведена ситуација. Са друге стране, из разлога што је она позната (у прошлости су се плантаже топола у великој мери подизале на водном и пољопривредном земљишту), у формулацији мере није наведено „парцеле са културом шума” или „шумско земљиште”, већ „катастарске парцеле намењене за шумску производњу”, онако како су наведене у важећим посебним основама газдовања шумама. Мера је конципирана како би се очувала главна својства заштићеног подручја због којих се оно и предлаже за заштиту.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 3. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, подизање и гајење састојина и групација алохтоних врста, колонова и варијетета дрвећа и жбуња на удаљеност већу од 20 метара од обале главног корита Тамиша, рукавца и мртваје, као на удаљеност већу од 10 метара од руба приобалне водене вегетације, предложено је 20 метара од обале главног корита Тамиша, 10 метара од рукаваца и мртваја, као и на удаљености већој од 10 метара од руба приобалне водене вегетације.

Одговор: Предлог ЈП „Војводинашума” није образложен. Мера је конципирана како би се очувала главна својства заштићеног подручја због којих се оно и предлаже за заштиту. У највећој мери наведени појасеви садрже аутохтону прибрежну вегетацију, те нарочито старе дрвореде беле врбе који су станишта многих строго заштићених врста. ЈП „Војводинашуме“ сагласно је са предлогом мере која се тиче ограничења у вези удаљености од 20 метара од обале главног корита Тамиша и 10 метара од рукаваца и мртваја, будући да су наведене удаљености у складу са Смерницама за одрживо газдовање по FSC стандарду, које ово предузеће већ примењује. Коментар у оригиналном тексту наведеног предузећа се односи на ограничење у односу на руб приобалне вегетације. Уколико наведено ограничење не би постојало, могле би се садити саднице у појасеве тршћака, рогоза и друге приобалне вегетације, што потуно мења ова станишта, деградује и на крају уништава.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 8. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на планирање и изградњу нових објеката ван грађевинског земљишта на привремене, примедба је да проблем може представљати изградња шумсих путева.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 8. и гласи:

„планирање и изградња нових објеката ван грађевинског земљишта, на привремене објектеˮ.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 10. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на коришћење рекреативних пловних објеката на површине унутар подручја у режиму заштите III степена, постављено је питање: Шта ако се површина унутар подручја у режиму заштите граничи са другим, пошто имамо такав случај?

Одговор: Примедба се прихвата тако што се у члану 6. став 2. додаје нова тачка која гласи:

„коришћење рекреативних пловних објеката;ˮ

Образложење: Коришћење рекреативних пловних објеката ограничено је на начин да се они могу користити само унутар подручја у режиму заштите III степена. Дакле, рекреативни пловни објекти не могу да се користе у режимима заштите I и II степена.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 12. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на подизање ограда, на оне које обезбеђују несметану миграцију дивљих животиња и несметано кретање чувара заштићених подручја, примедба је да треба додати: „осим за потребе обнове и подизања нових шумаˮ.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 8. и гласи:

„подизање ограда, на оне које обезбеђују несметану миграцију дивљих животиња и несметано кретање чувара заштићених подручја и на оне које се подижу за потребе обнове и подизања нових шума;”.

У вези са чланом 5. став 3. тачка 13. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења, која се односи на лоцирање садржаја и обављање активности, који су потенцијани извори повишеног нивоа буке, вибрација и/или узнемиравања живог света, на просторе који су од границе простора под режимом заштите II степена удаљене најмање: а) 20 метара унутар грађевинског земљишта и б) 200 метара ван грађевинског подручја, примедба је да је мера неприменљива за шумарство (нпр. одељење 24, 25 и 30, 31 ГЈ Горње Потамишје).

Oдговор: Прихвата се примедба тако што се брише тачка 13.

Мере очувања и унапређења: Тачка: 10. Обележавање старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа.

Одговор: Примедба се не односи на Нацрт Уредбе, већ на Студију заштите. Предлог је да мера у Студији заштите буде измењена и да гласи: „Обележавање старих и репрезентативних стабала аутохтоних врста дрвећа у складу са смерницама за одрживо газдовање шумама по по међународно прихваћеним критеријумимаˮ, на идентичан начин као што је наведено у сличној мери забране.

У делу V 3. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ II СТЕПЕНА – Из овог режима треба изузети плантаже тополе око 30 ha.

Одговор: Примедба се не односи на Нацрт Уредбе, већ на Студију заштите. Веома мали део плантажа преостао је у режиму заштите II степена, ради интегритета подручја у овом режиму. Будући да предложене мере забране не угрожавају урављање плантажа топола у II степену, неће се мењати предложене границе II степена.

У вези са чланом 6. став 2. тачка 2. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера забране, која се односи на промену намене земљишта са катастарском културом пашњака у земљиште друге намене, и/или ненаменско коришћење пашњака. Постављено је питање усклађености стања на терену и катастра.

Одговор: Ова примедба је конципирана и усмерена ка очувању главних својства заштићеног подручја, због којих се оно и предлаже за заштиту, и како би се заштитили од даље деградације преостали осетљиви, угрожени ретки и за заштиту приоритетни типови станишта (Правилник о стаништима), станишта веома великог броја строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведених у Студији заштите (Правилник о врстама), као и заштите њихових станишта, на основу члана 74. Закона. Усклађивање стања на терену и катастра није било предмет Студије о заштити, а ова мера је веома важна и пре свега намењена спречавању даље деградације вредних травнатих станишта и њихових природних вредности.

У вези са чланом 6. став 3. тачка 2. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења која се односи на коришћење пловних објеката, на она која се користе за потребе управљања као и просторно и временски утврђена истраживања, примедба је да се из овог ограничења изузме газдовање шумама.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 2. и гласи:

„коришћење пловних објеката, на она која се користе за потребе управљања, газдовања шумама, као и просторно и временски утврђена истраживања;ˮ

У вези са чланом 6. став 3. тачка 4. Нацрта Уредбе у којој је наведена мера ограничења која се односи на кретање моторних чамаца на чамце који припадају служби чувара заштићеног подручја, чувара риболовног подручја и водопривреде, сугестија је да се у овом ограничењу додају и чамци чувара шума.

Одговор: Прихвата се примедба тако што се мења тачка 4. и гласи:

„кретање моторних чамаца на чамце који припадају служби чувара заштићеног подручја, чувара риболовног подручја, чувара шума и водопривреде;ˮ

ПРИМЕДБА ПРЕДУЗЕЋА„РИБАРСТВОˮ Д.О.О. БАРАНДА

Примедба коју је Министарству доставило предузеће „Рибарствоˮ д.о.о. из Баранде односе се на изузимање свих површина рибњачког комплекса, које су у приватном власништву предузећа „Рибарствоˮ д.о.о. из Баранде изузму из сваког режима заштите као и из предметне Студије и Уредбе, како би се на означеним локацијама омогућила трансформација у туристичке делатности, уз максимално очување природних вредности предметног простора и дефинисање јасних смерница и услова за заштиту природе.

Одговор: Прихвата се примедба и из предложених граница заштићеног подручја изузимају се све површине рибњачког комплекса, које су у приватном власништву предузећа „Рибарствоˮ д.о.о. из Баранде.

ПРИМЕДБЕ НИС А.Д. НОВИ САД

У члану 6. иза став 2. додати нови став 3., који гласи: Постојећи изграђени објекти енергетских и рударских субјеката и започети радови на режиму заштите II степена, користиће се у складу са одобреном наменом.”

Одговор: Примедба се не прихвата имајући у виду Закон о заштити природе, подзаконска акта донета у складу са наведеним Законом, као и све позитивне прописе Републике Србије, који се односе на започете радове и активности. Мера треба да остане, будући да пословање ове компаније у оквиру екслоатационог поља „Бокаˮ овом мером није угрожено.

ПРИМЕДБЕ ЕКОП ИЗ ПАДИНЕ

ЕКОП из Падине предложио је да управљач ПИО „Потамишје” буде ДОО за рибарство и искоришћавање вода „Риболовачки савез Војводине”, Нови Сад.

29 март, 2023

ИЗВЕШТАЈ СА ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О ПРЕДЛОГУ ПРОГРАМА УПРАВЉАЊА МУЉЕМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ПЕРИОД 2023-2032 ГОДИНЕ

Јавна расправа о Предлогу програма управљања отпадним муљем у Републици Србији за период 2023-2032 године (у даљем тексту: Предлог програма), одржана је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије, од 11. јануара 2023. године, 05 Број: 353-152/2023-1 у периоду од 16. јануара до 6. фебруара 2023. године.

Према Програму јавне расправе о Предлогу програма учесници у јавној расправи су представници државних органа и организација, јавних служби и други заинтересовани учесници.

Поступак израде Предлога програма управљања отпадним муљем у Републици Србији за период 2023-2032 године покренут је још 2021. године, када је формирана Радна група за израду Предлога програма. Чланови Радне групе били су представници Министарства заштите животне средине, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства рударства и енергетике, Републичке дирекције за воде, представници Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, Института за водопривреду „Јарослав Черни“ и Секретаријата за заштиту животне средине, Град Београд.

Jaвну рaспрaву о Предлогу програма према Програму јавне расправе спровело је Министарство заштите животне средине.

Јавни позив за учешће у јавној расправи о Предлогу програма управљања отпадним муљем у Републици Србији за период 2023-2032. године објављен је на интернет презентацији Министарства заштите животне средине, www.ekologija.gov.rs. 13.1.2023. године и порталу е-управе.

У току Јавне расправе одржана је видео конференција 26. јануара 2023. године којој су присуствовали представници Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Покрајински завод за заштиту природе Нови Сад и друга заинтересована лица у области управљања муљем.

Добијене примедбе, предлози и сугестије су размотрене и сагледана је могућност њиховог интегрисања у текст Предлога програма.

Детаљни извештај са јавне расправе можете преузети ОВДЕ.

10 март, 2023

Извештај о спроведеним јавним консултацијама у вези са израдом радне верзије Нацрта стратегије за примену Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине и Акционог плана

У поступку припреме радне верзије Нацрта стратегије за примену Архуске конвенције и Акционог плана, Министарство заштите животне средине спровело је јавне консултације о Нацрту Стратегије у периоду од 14. октобра – 01. новембра 2022. године, стављањем радне верзије Нацрта Стратегије на сајт Министарства заштите животне средине (https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/najave/javni-poziv-za-ucesce-javnosti-u-procesu-konsultacija-u-vezi-sa-izradom-strategije-za-primenu-konvencije-o-dostupnosti-informacija-ucescu-javnosti-u-donosenju-odluka-i-pravu-na-pravnu-zastitu-u-pitanjima-ziv-sredine-arhuska-konvencija-i), како би све заинтересоване стране биле благовремено и правилно информисане о предложеним решењима, чиме би се омогућило да дају свој допринос даљем унапређењу предложених решења.

Током јавних консултација, у периоду од 14. октобра – 01. новембра 2022. године, одржане су четири видео конференције – Јавне консултације о првој радној верзије Нацрта стратегије за примену Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (Архуска конвенција) и Акционог плана, путем Зоом платформе, у периоду од 11:00 до 14:00 часова и jeдан округли сто дана 26. октобра у седишту Министарства заштите животне средине на којима је представљена прва радна верзија Нацрта Стратегије за примену Архуске конвенције и Акционог плана.

Као резултат спроведених јавних консултација, Министарству заштите животне средине достављени су коментари, примедбе и сугестије.

Јавним консултацијама о првој радној верзије Нацрта стратегије за примену Архуске конвенције и Акционог плана присуствовали су представници државних органа и организација, привредних субјеката и друга заинтересована лица у области заштите животне средине:

Извештај о спроведеним јавним консултацијама можете преузети ОВДЕ.

18 мај, 2022

ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА ЦЕР”

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Предео изузетних одлика „Планина Цер”, се налази у северозападној Србији, представља најистуренију острвску планину јужног обода Панонског басена и обухвата Град Лозницу са катастарским општинама Доњи Добрић, Јадранска Лешница, Јошева, Каменица, Лешница, Милина, Ново Село, Текериш, Трбосиље и Чокешина и Град Шабац са катастарском општином Бела Река, Десић, Двориште, Петковица, Радовашница и Румска.

Површина Предела изузетних одлика „ Планина Цер” износи 6.259, 62 hа, од чега је 3.883,04 hа (62,03%) у државном власништву, 1.567,11 hа (25.04%) у приватном власништву и у јавном власништву, 809, 47 hа (12.93%), од чега је II степеном обухваћено 24,64% и III степеном 75,36% укупне површине подручја Предела изузетних одлика „Планина Цер”.

Предео изузетних одлика „Планина Цер”, ставља се под заштиту како би се: очувало 413 биљних таксонa, од којих 131 врста имају национални и међународни значај, и то крвавац (Hypericum androsaemum), која расте на две локације у Србији, на Церу и Гучеву, пет врста орхидеја – заврата бела (Cephalanthera longifolia), калужђарка (Epipactis helleborine), остружница, шиљореп (Limodorum abortivum), каћунак, салеп (Orchis morio) и вимењак (Platanthera bifolia); 29 врста дрвећа, од чега је 12 са спискареликтних,ендемичних,реткихи угрожених; ксеротермне климатогене заједнице храстова, пре свега сладуна (Quercus farnetto), цера (Quеrcus cerris), китњак (Quercus petraea) и граб (Carpinus bеtulus); седам врста водоземаца, од чега су шест врста строго заштићене и осам врста гмизаваца од чега су четири врсте строго заштићене на основу националног законодавства, као што су: даждевњак (Salamandra salamandra), алпски мрмољак (Ichthyosaura alpestris), барска корњача (Emys orbicularis), белоушка (Natrix natrix), рибарица (Natrix tessellata) и др.; специфичне степске врсте пољска волухарица (Microtus arvalis), зец (Lеpus еurоpаеus) и ласица (Vulpes vulpes).

Подручје планине Цер је од 2000. године идентификовано као међународно значајно подручје за птице IBA017 (Important Bird Area). Врсте које су номиновале подручје Цера за IBA подручја су: сеоски детлић (Dendrocopos syriacus), шумска шева (Lullula arborea), руси сврачак (Lanius collurio), ћук (Otus scops), зелена жуна (Picus viridis) и средњи детлић (Leiopicus medius).

Планина Цер је настала утискивањем палеозојских гранитних стена у околну масу током доњег перма а интензивни магматизам у том периоду довео је и до метаморфизма околних стена.

На подручју планине Цер, евидентирани су споменици културе од посебног културног значаја и велике историјске вредности: Комплекс Манастира Радовашница (утврђено непокретно културно добро) потиче са почетка XV века; Археолошко налазиште Коњуша (споменик културе) рановизантијско утврђење, изграђено после варварских упада током IV и V века; Археолошко налазиште Тројанов град (споменик културе) за које је процењена старост у периоду од III до V века; Археолошко налазиште Видојевица (споменик културе) рановизантијско утврђење, изграђено током IV века; Археолошко налазиште Косанин град је рановизантијско утврђење изграђено током IV века. Посебан, историјски значај планине Цер везује се за Први светски рат, јер се на овом подручју одиграла Церска битка, вођена од 15. до 19. августа 1914. године, у којој је храбра српска војска извојевала прву савезничку победу против аустроугарских трупа.

Студију заштите са картографском документацијом ПИО „Планина Цер” израдио је Завод за заштиту природе Србије, у складу са члановима бр. 42, 102. и 103. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10, 91/10 -испр., 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21).

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе стручна основа – студија о заштити са картографском документацијом и нацрт акта о проглашењу заштићеног подручја били су изложени на јавном увиду у трајању од 20 радних дана, од 17. децембра 2021. године до 5. јануара 2022. године на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Законом о заштити природе активности везане за спровођење јавног увида поверене су Министарству заштите животне средине као предлагачу акта.

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE

Јавни увид у Нацрт уредбе о проглашењу и студији заштите ПИО „Планина Цер” одржан је у трајању од 20 радних дана, од 17. децембра 2021. године до 5.1.2022. године. Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „ Планина Цер” и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, били су изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 666 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Др Ивана Рибара 91, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могла су у току трајања јавног увида, закључно са 5. јануаром 2022. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „Церˮ – Јавни увид о заштити,
електронским путем на e-mail адресу Lidija.Stevanovic@eko.gov.rs

Јавним огласом објављеним 22. децембра 2021. године у листу „Ало” и на сајту Министарства заштите животне средине оглашена је јавна расправа о Нацрту уредбе и Студији заштите ПИО „Планина Цер”.

С обзиром да Нацртом уредбе о проглашењу, ПИО „Планина Цер” обухвата парцеле које се налазе на територији граова Лознице и Шапца, јавне расправе одржане су:

у уторак 18.1.2022. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама града Лозница, Велика сала градске управе, Карађорђева улица број 2;
у уторак 18.1.2022. године, са почетком у 13:30 часова у просторијама Центра за стручно усавршавање Шабац, Улица Николе Тесле, број 1а.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПИО „ПЛАНИНА ЦЕР”

1. ЈАВНА РАСПРАВА У ЛОЗНИЦИ (18.1.2022. године, са почетком у 10:00 часова у просторијама града Лозница, Велика сала градске управе, Карађорђева улица број 2):

Јавној расправи у Лозници присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Александра Дошлић, начелник Одељења за заштићена подручја, геодиверзитет и еколошку мрежу; Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја и Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја;
представници Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС): Драгана Остојић и Мирјана Тимотић;

представници ЈП за газдовање шумама „Србијашуме”;
представници Удружења „Заштитимо Јадар” , „Пакт” и „Не дамо Јадар”;
представник Спомен комплекса Цер д.о.о. из Шапца;
представници МЗ Брезјак, ПД „Цер”, Шабац;
и друга заинтересована правна и физичка лица.

Јавну расправу отворила је Александра Дошлић наводећи информације о обављеном јавном увиду током кога су на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије били изложени Нацрт уредбе о проглашењу ПИО „Планина Цер” и Студија о заштити, са картографском документацијом.

Лидија Стевановић навела је да је у току јавног увида на адресу Министарства и електронски достављено 42 примедби (37 електронски путем мејла и 5 званично поштом), те да је због проблема са сервером могуће да неке примедбе које су послате електронски нису примљене, и да их је потребно поново проследити на начин да се види датум првог слања, због поштовања рока трајања јавног увида.

Након презентације Студије заштите, Александра Дошлић одговорила је на примедбу која је достављена Министарству, а тиче се категорије заштићеног подручја, да је приликом израде Нацрта уредбе дошло до техничке грешке, те да заштићено подручје јесте прве, а не друге категорије и да ће грешка бити исправљена.

Примедба Радована Лукића, директора привредног друштва „Спомен комплекс Цер” д.о.о. Шабац, који је исте доставио и званично поштом, односила се на изградњу спомен комплекса на Церу. У Нацрту уредбе не спомиње се изградња спомен комплекса, која је планирана Одлуком о изради просторног плана Владе РС из 2017. године и Закључком Владе РС из 2018. године. Сходно томе, поставио је питање да ли ће ова уредба отежати или онемогућити изградњу спомен комплекса на Церу? Као и да ли је постојала могућност да се између локалитета 3. и 4. (гребен Цера и Трајанов град Коњуша) који се налазе у трећем степену заштите, предвиди јавно природно добро, или је остављена могућност да Влада донесе одлуку о томе у складу са чланом 57. Закона о заштити природе.

Александра Дошлић навела је процедуре и временски рок који је потребан за дугогодишња теренска истраживања, евалуацију, израду Студије заштите, кроз коју се наводе режими заштите, те да је циљ заштите неког простора, у складу са Законом о заштити природе, заштита геолошких, биолошких и културних вредности простора. Министарство заштите животне средине упознато је са планом изградње спомен комплекса Цер, истакнуто је у одговору да овај предлог акта не регулише изградњу комплекса, већ Уредба о усвајању просторног плана посебне намене предела изузетних одлика Планине Цер, што је дефинисано Законом о просторном планирању и изградњи за подручја посебних вредности. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре доставило је овом министарству Предлог тог просторног плана на мишљење, што је у овом тренутку преурањено, јер се просторни план подручја посебне намене доноси након доношења овог акта о проглашењу и мора бити усаглашен са тим актом. Све активности које су наведене у оквиру примедби и питања ће се дефинисати у даљем поступку између надлежних институција, локалних самоуправа и заинтересоване јавности. Истакла је да је првенствени циљ да се сачувају природне вредности а да ће се на основу акта о проглашењу, уколико буде донет, планирати и развој подручја.

Адвокат Душан Филиповић из удружења „Не дамо Јадар” изнео је примедбе везане за међународни статус природног добра, износећи мишљење да је потребно у Нацрт уредбе унети ажуриране податке о томе да је ово подручје од међународног значаја као ИБА подручје, по податку из 2020. године. Друга примедба односила се на постојање каменолома Плешевица у близини природног добра, сматрајући да треба инсистирати на спречавању отварања нових каменолома и проширивања постојећег каменолома, да не би дошло до девастирања подручја. Трећа примедба односи се на забрану експлоатације литијума и бора у обухвату ПИО „Планина Цер”. Сматра да се развој туризма мора зауставити на постојећим капацитетима уз развијање сеоског туризма, без ширења хотелских капацитета, изградње жичара, гондола, зип лајна, квадова, мото трка. Поред тога, навео је низ предлога измена појединих делова чланова уредбе.

По питању постојећег каменолома, Александра Дошлић одговорила је да, с обзиром да је каменолом ван граница заштићеног подручја, и да је подручје око каменолома зона утицаја, тај део није ни могао ући у заштиту, јер је земљиште деградирано. Отварање нових каменолома у заштићеним подручјима забрањено је Законом о заштити природе. Што се тиче постојећег каменолома, овај акт не регулише активности везане за каменолом ван граница заштићеног подручја. Захвалила је на сугестији везаној за ажурирање података о ИБА подручју из 2020. године.

Лидија Стевановић рекла је да је обавештењем на сајту Министарства покренут поступак заштите управо да би се спречиле активности које би довеле до девастације подручја. Актом који управљач заштићеног подручја доноси, а то је Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби, могу се регулисати забране употребе квадова, мото трка и слично. Кршење тих прописаних активности повлачи меру кажњавања. Оснивање чуварске службе такође доприноси контролисању ситуације на терену. Све примедбе, у складу са прописима, биће размотрене и, уколико су оправдане, прихваћене.

Марија Алимпић из удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину”, сложила се са напред изнетим примедбама и додала бојазан да ће, уколико се настави са експлоатацијом у каменолому Плешевица, временом каменолом ући у заштићено подручје. С обзиром да су дозволе за истрживања на планини Цер издата од стране Министарства рударства и енергетике, упитала је каква је даља процедура у вези са тим, када се подручје заштити.

У одговору на примедбу везану за каменолом Плешевицу, речено је да се исти налази у зони утицаја, а у делу ИБА подручја, те да ће део који је у оквиру ИБА подручја бити регулисан кроз забране и активности новом уредбом о еколошкој мрежи, чије је доношење планирано за ову годину. Закон о заштити природе не забрањује извођење геолошких иистраживања у заштићеним подручјима, па самим тим, кроз уредбу, као нижи акт, нема основа за њихову забрану. Ово министарство сарађује са Министарством рударства и енергетике и за сваку даљу евентуалну експлоатацију у заштићеном подручју потребно је обезбедити услове заштите природе отворена је могућност заштите Цера.

Гордана Јанчић из ЈП „Србијашуме” истакла је да је за управљача ПИО „Планина Цер” Нацртом уредбе одређено ово предузеће. Изнела је сугестије које се односе на прецизније одређивање мера забрана и ограничења, а нарочито везано за геолошка истраживања са евентуалном намером касније експлоатације. Остале примедбе достављене су Министарству званично.

На питање присутних зашто нема првог режима заштите у Нацрту уредбе, Драгана Остојић из Завода за заштиту природе Србије детаљно је објаснила процедуру мултидисциплинарних истраживања терена од стране стручног тима из Завода, евалуације, одређивања граница подручја и режима заштите у складу са Законом и подзаконским актима и израде Студије заштите као стручне основе за доношење акта о проглашењу. Присутнима је образложила посебности које планина Цер има и које су довеле до израде студије. Планина Цер спада у ниске планине, које су под утицајем човека у већој мери него високе планине те да је из тог разлога и теже одредити први степен заштите, а такође и велики део површине је у приватном поседу, што узрокује флексибилнији режим заштите. У истраживањима нису пронађени делови који нису дирнути и који представљају прашумске екосистеме, да би могли бити сврстани у први степен заштите. ИБА подручје проглашено је касније у односу на већ постојећи каменолом, који ту постоји дужи низ година, и који није представљао препреку да се подручје прогласи за међународно значајно, а са друге стране, каменолом није у обухвату ПИО „Планина Цер”. Појаснила је да је ПИО предео који је резултат суживота природе и човека и као такав треба да остане.

Александра Дошлић захвалила се учесницима јавне расправе, и истакла да ће се све примедбе размотрити, у циљу доношења акта у најбољем интересу свих, а првенствено у интересу заштите природе и вредности овог подручја.

Јавна расправа завршена је у 12:00 часова.

2. ЈАВНА РАСПРАВА У ШАПЦУ (18.1.2022. године, са почетком у 13:30 часова у просторијама Центра за стручно усавршавање Шабац, Улица Николе Тесле, број 1а):

Јавној расправи у Шапцу присуствовали су:

представници Министарства заштите животне средине: Александра Дошлић, начелник Одељења за заштићена подручја, геодиверзитњет и еколошку мрежу; Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја и Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја;
представници Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС): Драгана Остојић и Мирјана Тимотић;

представници ЈП за газдовање шумама „Србијашуме”;
председник Иницијативног одбора за градњу Спомен комплекса Цер;
представници Удружења „Еко сарадња”;
представник Европске зелене партије;
представници удружења „Одбранимо Кошутњак” и „Разум”;
и друга заинтересована правна и физичка лица.

Свештеник Војислав Петровић мишљења је да је за планину Цер осим заштите потребан и развој, што би се омогућило изградњом грандиозног спомен комплекса церским јунацима. На питање да ли ће бити спомен комплекса на Церу, или ће исти бити истиснут у јаругу доношењем Уредбе о проглашењу ПИО „Планина Цер”, одговорено је да спомен комплекс и његова изградња није предмет јавне расправе, већ да се о томе може разговарати кад тема буде Просторни план подручја посебне намене „Планине Цер”, чији предлагач није ово министарство, као и да овом уредбом није забрањена изградња спомен комплекса.

Жељко Петровић поставио је питање о мерама заштите у односу на категорију заштићеног подручја, на шта је у одговору дато објашњење о томе шта су категорије, а шта режими заштите и да су на овом подручју успостављени други и трећи степен заштите, наводећи укратко нека од ограничења и забрана.

Ана Павловић изнела је предлог да се кроз Уредбу забрани промена намене шумског у грађевинско земљиште. Одговорено је да је Законом о шумама дефинисана забрана пренамене шумског у грађевинско земљиште, али да није спорно да се дода у Уредбу та забрана. Мишљења је да у будућности каменолом Плешевица врло лако може нарушити природу у оквиру заштићеног подручја, јер се налази близу границе истог, и изнела је бојазан да се могу наруштити вредности подручја условљене утицаје рада каменолома. По питању туризма изнела је препоруке светске туристичке организације да се у будућности развија екотуризам, као и геотуре.

Александра Дошлић је по питању зоне утицаја каменолома на з.п. као и чињенице да се налази у делу ИБА подручја, као дела еколошке мреже од међународног значаја, појаснилада ће то бити регулисано кроз нову Уредбу о еколошкој мрежи са ажурираним подацима, а заштита еколошке мреже у и ван заштићеног подручја спроводиће се кроз поступак оцене прихватљивости, процене утицаја и стратешке процене.

Дејан Павловић, председник Европске зелене партије изнео је више предлога који се тичу измена у Уредби у делу ограничења и забрана у другом и трећем степену заштите, што је у виду примедби на нацрт уредбе достављено и званично на адресу Министарства. Његов предлог за управљача је удружење „Еко сарадња”.

Јавна расправа завршена је у 15:15 часова.

28 јануар, 2022

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О ПРЕДЛОГУ ПРОГРАМА РАЗВОЈА ЦИРКУЛАРНЕ ЕКОНОМИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ПЕРИОД 2022.-2024. ГОДИНЕ

Јавна расправа о Предлогу програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2022-2024. године, спроведена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије 05 број 353-12066/2021 од 22. децембра 2021. године, у периоду од 23. децембра 2021. године до 14. јануара 2022. године.

Према Програму јавне расправе о Предлогу програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2022-2024. године учесници у јавној расправи су државни органи и јавне службе, стручна јавност као и други заинтересовани учесници.

Јавну расправу о Предлогу програма према спровело је Министарство заштите животне средине.

Текст Предлога програма постављен је на интернет страници Министарства, на порталу Е-управе а обавештење о томе и преко инстаграм профила Министарства животне средине.

У току јавне расправе одржана је видео конференција 28. децембра 2021. године, где је учествовало више од 100 учесника.

Примедбе, предлози, сугестије достављени су Министарству на електронску адресу cirkularna@ekologija.gov.rs и поштом на адресу Министарство заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, са назнаком “За јавну расправу о Предлогу програма развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2022-2024. године“.

Добијене примедбе, предлози и сугестије су сагледани и размотрена је њихова могућност интегрисања у текст Предлога програма које су систематизоване у даљем тексту и које можете погледати овде.

19 јануар, 2022

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О ПРЕДЛОГУ ПРОГРАМА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ПЕРИОД 2022- 2031.ГОДИНЕ

Јавна расправа о Предлогу програма управљања отпадом у Републици Србији је спроведена у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије 05 Број: 353-12071/2021 од 22. децембра 2021. године у периоду од 23. децембра 2021. године до 11. јануара 2022. године.

Према Програму јавне расправе о Предлогу програма управљања отпадом учесници у јавној расправи су државни органи и јавне службе, стручна јавност као и други заинтересовани учесници.

Јавну расправу о Предлогу програма према спровело је Министартсво заштите животне средине.

Текст Предлога програма постављен је на интернет страници Министарства, на порталу Е-Управе а обавештење о томе и преко инстаграм профила Министарства животне средине.

У току јавне расправе одржана је видео конференција 30. децембра 2021. године, где је учествовало више од 50 учесника.

Примедбе, предлози, сугестије достављени су Министарству на електронску адресу sekretarijat@ekologija.gov.rs и поштом на адресу Министарство заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, са назнаком „ За јавну расправу о Предлогу програма управљања отпадом у републици Србији за период 2022-2031, године“