I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Споменик природе „Калемегдански рт” налази се јужно од ушћа Саве у Дунав, на подручју града Београда, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве на Калемегдану. Заштићено подручје налази се на катастарској парцели 67/2 КО Стари Град, површине 14 ha 07 a 18 m², која је у потпуности у власништву државе.
На подручју СП „Калемегдански рт” утврђени су режими заштите II (другог ) и III (трећег) степена.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Калемегдански рт” сврстава се у I категорију – међународног, националног, односно изузетног значаја.
Границама споменика природе обухваћена је јединствена природна реткост геолошког карактера на тлу Србије – профил морског спруда из најстаријег стадијума у историји некадашњег Панонског мора. СП „Калемегдански рт” први пут је заштићен 1968. године „Решењем о стављању под заштиту државе локалитета на коме се налази морски неогени спруд-профил испод споменика Победнику на Калемегдану” (површине око 500 m²), да би 1978. године била ревизија заштите са редукованом површином (свега 60 m²). Након доношења Закона о заштити природе 2009. године, који је дефинисао шта природно добро мора да има и која је процедура за проглашење заштићеног подручја, и његове ревизије, први пут је урађена студија, којом је дефинисан назив, површина, границе и описане су најважније карактеристике природног добра. Студију заштите са картографском документацијом Споменика природе „Калемегдански рт” израдио је Завод за заштиту природе, на основу овлашћења у складу са чл. 102. и 103. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10, 91/10 -испр., 14/16 и 95/18 – др. закон).
У складу са чланом 43. Закона о заштити природе стручна основа – студија о заштити са картографском документацијом и нацрт акта о проглашењу заштићеног подручја били су изложени на јавном увиду у периоду од 18. октобра до 6. новембра 2019. године у просторијама Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Законом о заштити природе активности везане за спровођење јавног увида поверене су Министарству заштите животне средине као предлагачу акта.

II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE

Јавни увид у Нацрт уредбе о проглашењу и студији заштите Споменик природе „Калемегдански рт” одржан је у трајању од 20 дана, од 18. октобра до 6. новембра 2019. године у просторијама Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе (јавни оглас је објављен 17.октобра 2019. године у листу „Политика”). Све ближе информације о месту излагања, као и потребна објашњења, могла су се добити у службама Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 6. новембром 2019. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине, поштом или на писарницу, са назнаком „СП „Калемегдански рт”– Јавна расправа о заштити”.
Јавна расправа и јавна презентација одржани су 15.11.2019. године, са почетком у 1000 часова у просторијама Градске управе Града Београда, Краљице Марије бр.1, Велика сала, 20. спрат. Јавној расправи присуствовали су:
– испред Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја; Малиша Младеновић, руководилац Групе за геодиверзитет и предео и Весна Трипковић Бољанић, Одсек за заштићена подручја,
– испред Завода за заштиту природе Србије Ерна Шеховац, аутор Студије заштите,
– испред Јавног предузећа „Београдска тврђава” Душка Павловић,
– испред Секретаријта за заштиту животне средине: Марина Пајкић и Маја Јовановић,
– испред Јавног предузећа „Србијашуме” Гордана Јанчић,
– и Милица Станојковић – „Вечерње новости”.

III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „КАЛЕМЕГДАНСКИ РТ”

Јавну расправу је отворила Лидија Стевановић која је поздрављајући све присутне, истакла да је обавештење о јавном увиду и јавној расправи било постављено на сајту министарства и у дневном листу „Политика” од 17. октобра 2019. године, као и да је јавни увид трајао од 18. октобра до 6. новембра 2019. године.
Студију заштите Споменика природе „Калемегдански рт” презентовала је Ерна Шеховац из Завода за заштиту природе Србије. Истакла је да је Студија заштите урађена у складу са Законом о заштити природе и резултатима извршених истраживања. Посебно је напоменула да је први акт о заштити који се директно односио на природно добро 1968. године. Решење о стављању под заштиту државе локалитета на коме се налази морски неогени спруд – профил испод споменика Победнику на Калемегдану, донео је Савет за образовање и културу Скупштине општине Стари град, а на основу предлога тадашњег завода – Републичког завода за заштиту природе. Граница природног добра као и површина под заштитом описно су дати, а процењено је да површина на којој се налази природно добро износи око 500 m2. Поред ове површине предложена је и заштитна зона која је требало да ужива исту заштиту као и сам природни споменик. Решењем је била утврђена обавеза дефинисања тачне површине и границе заштићеног подручја, обележавање заштићеног природног добра, извођење конзерваторских као и других радова уз обавезно претходно прибављено мишљења Завода и могућност забране спровођења одговарајућих активности и радова. Друго решење о заштити донео је општински комитет за комунално-стамбене и грађевинске послове општине Стари град, 1980. године, а без претходно прибављеног мишљења или сагласности Завода. Заштитом је обухваћена површина од само 60 m2, 1968. године. Како је природно добро задржало својства која га сврставају у природна добра која испуњавају услове за заштиту, након извршене ревизије припремљена је студија, 2015. године, којом је дефинисана већа површина за заштиту, односно површина од 14 ha 07 аr 18 m2 као и сви други елементи у складу са променама у законској регулативи, која је основа за продужетак заштите односно доношење новог Акта о заштити природног добра.
Након доношења Закона о заштити природе 2009. године, који је дефинисао потребне услове за заштиту као и процедуру проглашења заштићеног подручја, урађена је ревизија студије, којом је дефинисан назив, површина, границе и описане су најважније карактеристике природног добра. Споменик природе „Калемегдански рт” према законодавству Републике Србије припада категорији од изузетног значаја – I категорији, површине 14 ha 07 a 18 m² и обухвата катастарску парцелу 67/2, која припада КО Стари Град. Налази се на северним падинама Калемегданског рта, јужно од ушћа Саве у Дунав и представља отворени геолошки профил испод Споменика победнику. На заштићеном подручју успостављени су други и трећи степен заштите, при чему је Ерна Шеховац појаснила да простор који је стављен у режим другог степена, према свом значају заслужује да се налази у режиму заштите првог степена, али с обзиром да је СП део културног споменика и археолошког налазишта, које до краја није истражено, такав строги режим заштите онемогућио би даље археолошке радове, који су планирани на том подручју. Други степен заштите oбухвата површину од 3 ha 42 a (24, 33 %), а 10 ha 64 a је у режиму трећег степена заштите. Калемегдански рт је изузетан профил, који раздваја Доњи и Горњи град, кога чине спрудни и супспрудни кречњаци и пескови, стварани током средњег миоцена и део је великог спруда, који се протеже од Ташмајдана до Калемегдана, и на том месту избија на површину. Фације пескова припадају групи раковичких пескова, у којима је откривено око 70 врста фосилних остатака. У кречњацима такође има фосилних остатака. На подручју Споменика природе постоје два извора су каптирана, Један одкаптиран их сесврстава у групу хидротермалних вода.
Лидија Стевановић је присутне информисала да је предлог за управљача био да то буде ЈП „Градско зеленило”, да је у поступку јавног увида у министарству обављен један јавни увид од страна ЈП „Београдска тврђава”, као и да су пристигле две сугестије од стране ЈП „Београдска тврђава” и Секретаријата за комуналне и стамбене послове града Београда да се још једном размотри предлог управљача. У складу са тим сугестијама, у министарству је одржан састанак 6. новембра 2019.године, на коме су се представници министарства, ЈП „Градско зеленило”, ЈП „Београдска тврђава” и Завода за заштиту природе Србије усагласили да предлог управљача буде ЈП „Београдска тврђава”.

Маја Јовановић из Секретаријата за животну средину поставила је питања у вези са начинима финансирања ЗП. Лидија Стевановић објаснила је начин финансирања дефинисан чланом 69. Закона о заштити природе, а који подразумевају финансирање из сопствених средстава, из накнада за коришћење заштићеног подручја, као и суфинансирање из буџета Републике Србије, путем субвенција на основу годишњег Програма управљања, али да је пожељно и финансирање из буџета локалне самоуправе, тј. града, у складу са њиховим могућностима. Услов за добијање субвенција, како је објаснила, је израда Програма управљања за наредну годину и добијање сагласности на исти од стране министарства, и по позиву министарства, слање Захтева за субвенције од стране управљача. Посебно је наглашено да се чл. 8.-12. предметне уредбе утврђују основна овлашћења и обавезе управљача. Навела је, такође, и Правилник о условима које мора да испуњава управљач, што подразумева организовање стручног кадра, чуварске службе и израду Правилника о унутрашњем реду и чуварској служби.

Душка Павловић из ЈП „Београдска тврђава” захвалила је на сарадњи са министарством и изразила наду да ће се сарадња наставити, те да ће министарство помоћи њима, као што помаже и другим управљачима у поступку управљања, а да ће се ЈП „Београдска тврђава” трудити да ради у складу са важећим прописима.
Марина Пајкић из Секретаријата за заштиту животне средине имала је недоумицу везано за проглашење заштићеног подручја од стране локалне самоуправе. Том приликом дато је појашњење и образложен поступак проглашења заштићеног подручја на локалном нивоу, посебно уколико ЗП обухвата подручје у државној својини, у складу са Законом.
Милицу Станојковић из листа „Вечерње новости” занимало је да ли се у обухвату заштићеног подручје налази и подручје планирано за градњу гондоле, на шта је Ерна Шеховaц одговорила да се споменик природе налази југозападније и да се подручја не додирују.

Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији, Архус центра Јужне и Источне Србије и Нишавског управног округа одржане су Јавне консултације. Састанку су, поред пројектног тима Архус центра Јужне и Источне Србије, представника Мисије ОЕБС-а у Србији и Министарства заштите животне средине присуствовали и представници Нишавског управног округа, Града Ниша, Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу, јавних предузећа и невладиног сектора.

Састанак је одржан у петак 8. новембра 2019. године, у сали Нишавског управног округа у Нишу.

Госпођа Соња Поповић, менаџерка Архус центра Јужне и Источне Србије је пожелела добродошлицу присутнима и напоменула да је Нацрт закона урађен на основу европске директиве и да поштује принцип „загађивач плаћа”.

Господин Братислав Вучковић, члан градског већа града Ниша је пренео подршку и поздраве градоначелника Ниша господина Булатовића и председнице Нишавског управног округа госпође Сотировски. Истакао је да је Град Ниш као и он лично увек заинтересован за питања која се тичу животне средине.

У уводној речи је госпођа Оливера Зуровац- Кузман, представница Мисије ОЕБС-а у Србији, изразила задовољство што постоји велико интересовање да се сви укључе и дају допринос изради новог закона. Обавестила је скуп да је ово други циклус сарадње Министарства и Мреже Архус центара, те да је до сада организовано 12 јавних расправа чија су тема били четири закона. Истакла је и да је госпођа Соња Поповић била предавач на скупу ОЕБС-а где је представила рад Мреже Архус центара Србије и била запажена говорница.

Госпођа Соња Поповић је додала да је Мрежа Архус центара Србије мост комуникације између грађана, државе и локалне самоуправе и да јој је драго да је то препознато.

Госпођа Јелена Калајџић представница Нишавског управног округа је поздравила скуп и пожелела окупљенима успешан рад.

Госпођа Тина Јањатовић, председница Радне групе за израду Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини из Министарства заштите животне средине, је говорила о Нацрту закона о одговорности за штету према животној средини. Истакла је да је циљ консултација да се сви заинтересовани укључе у припрему текста закона и да је ово је један од добрих начина, пре него што отпочне званична јавна расправа, да се сагледа то шта јавност мисли о Нацрту овог закона како би могли да формулишу најбоља могућа решења. Нагласила је да је Нацрт закона конкретна примена принципа „загађивач плаћа” што значи да, уколико се нанесе штета према животној средини, иста треба да се надокнади од стране загађивача. Ово је и кључна новина коју доноси Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини што је и тема јавних консултација до сада одржаних у Београду, Новом Саду, Суботици и Крагујевцу. Након тога је одржала презентацију Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини.

Господин Мирко Поповић, самостални консултант је извршио стручну анализу одредаба Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини. Дао је и предлоге за допуну Нацрта закона и то:

–           да се прецизније дефинишу рокови;

–           да се дају већа овлашћења инспекцијама;

–           боље дефинисати поступак код хитних мера, јер сада оператер процењује да ли постоји непосредна опасност;

–           да се у Нацрт закона имплементира Закон о процени утицаја према животној средини;

–           да се обавештавање јавности врши преко веб сајта Министарства, формирањем регистра.

Госпођа Ивана Крстић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине града Ниша је дала осврт на предложен закон. Дала је и предлоге за допуну Нацрта закона и то:

–           да се дефинише начин на који ће оператер да обавести локалну заједницу на чијој је територији настала штета;

–           да се остави могућност локалним управама које имају капацитета да буду надлежни за спровођење новог закона.

Уследила је веома плодна дискусија свих присутних. Имајући у виду да је састанак био интерактивног карактера, добијене су корисне сугестије и дијалог свих заинтересованих страна је започет.

Господин Саша Бранковић, представник Завода за заштиту природе је предложио допуне закона и то:

–           у члану 5. тачка 7. уместо извлачење и изузимање воде да стоји захватање воде јер је то боља дефиниција;

–           члан 28. који говори о вршењу инспекцијског надзора треба проширити и додати да инспектор треба да ангажује акредитовану институцију да изврши узорковање, ово је посебно везано за воду.

Господин Слободан Милутиновић, професор Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу је похвалио доношење закона али је приметио да је он прилагођенији за загађиваче. Истакао је да је методологију процене штете потребно додатно разрадити и потребно је да се стави обавезујућа тачка за велике оператере (ЕПС, Колубара). Сматра да је потребно оснажити инспекцијске службе у оквиру Министарства и да је такође битно оставити могућност локалним самоуправама да се укључе.

Господин Небојша Ранчић, представник удружења Медији и реформ центар Ниш је похвалио Архус центар Јужне и Источне Србије и прилику да и удружења допринесу процесу израде закона. Предложио је да је потребно у нови закон имплементирати и:

–           у оквиру обухвата штете треба да се уврсти ерозија, јер се њоме штета увећава;

–           ојачати позицију надлежног органа и успоставити кривично правни поступак.

Господин Дејан Васовић, професор Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу сматра да закон треба да садржи и следеће:

–           у уводном делу додати дефиницију животне средине;

–           дефинисати референтно стање животне средине на основу кога ће се вршити упоређење и констатовање штете;

–           да се омогући локалној самоуправи да се прогласи надлежном спровођење овог закона, уколико то не учини надлежно ће бити искључиво Министарство заштите животне средине;

–           треба што пре урадити методологију процене штете и пратеће уредбе да би закон био применљив;

–           предложити олакшице оператерима који имају имплементиране стандард ИСО 14001 и слично.

5. новембар 2019. године

Крагујевац

 

ИЗВЕШТАЈ

Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, дана 5.11.2019. године, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији и Архус центра Крагујевац, у Крагујевцу, одржане су Јавне консултације.

Коментари са консултативног састанка

Сретен Ђорђевић, адвокат:

Овај закон није инструмент накнаде штете у смислу грађанско процесног права, не ради се о накнади штете, већ је реч о штети према животној средини. Требало би разграничити ова два појма, обзиром да често долази до „замене теза”.

Проф. др Снежана Пешић, Приридно математички факултет Крагујевац:

Одређени термини у оквиру овог закона нису адекватно дефинисани. Када је реч о члану 4, став 3. у оквиру „заштићених врста и природних станишта” нису обухваћена и полуприродна станишта, те се на тај начин искључује из примене овог закона велики део територије АП Војводине. Потребно је дати прецизну дефиницију природног станишта. Послаћу вам мој предлог дефиниције. Члан 4. став 1. мора се прецизно дефинисати да ли се мисли : „под земљом или земљиштем”. Члан 5. не обухвата земљиште.

Сретен Ђорђевић, адвокат:

Питање доборовољног осигурања оператера (компанија) треба да буде решено. Осигуравајућа друштва још немају понуду оваквог производа. Од премија осигурања може се формирати фонд, који би се користио за отклањање директне штете. Уколико се остави могућност добровољног осигурања, не би се располагало довољном количином средстава.

Проф. др Снежана Пешић, Приридно математички факултет Крагујевац:

Када је реч о терминима, мора се направити дистинкција, обзиром да може доћи до нејасноћа. Нејасан је сам назив закона, „штета према”, чини се неадекватним, обзиром да штета може бити нанета или не. „Штеточина” се не може назвати „оператером”, у српском језику оператер има другачије значење. Не може се терминологија са енглеског пуко преводити на српски језик, притом не водећи рачуна о смислу.

Сретен Радоњић, Општинска управа Лучани:

Било је нејасноћа поводом разлога због којих овим законом није обухваћено загађење ваздуха.

Весна Алексић, инспектор за заштиту животне средине Аранђеловац:

Локалне самоуправе треба да формирају одељења за заштиту животне средине. Недовољан број запослених се бави овим пословима, чак имају и друге обавезе. Постоји велики проблем са нестручним кадровима. Потребно је ојачати капацитете у локалним самоуправама.

Лидија Алексић, Општинска управа Петровац на Млави:

Постоји страх да је у питању закон који се неће примењивати.

Од чега ће зависити примена закона, зна ли се методологија утврђивања штете? Којим актом ће се утврдити методологија?

Казне за прекршаје су мале, обзиром на штету која може да настане.

Сретен Ђорђевић, адвокат:

Нема повратних информација поводом предузетих мера, поводом захтева за покретање прекршајног поступка. Ниједна пресуда није донета по прекршајној пријави, за штету према животној средини.

Марина Спасојевић, Општина управа Лапово:

Потребне су корените промене на локалу. Приликом отварања привредних субјеката, услови који морају бити испуњени у интересу животне средине треба да буду строжији.

 Невена Обрадовић, Општинска управа Горњи Милановац:

Постоји велики проблем са локалним оператерима, који држе велике количине опасног отпада за који немају дозволе. Локални инсепктори имају такође проблеме са оператерима у чије поседе не могу ући, како би извршили надзор.

Поставља се питање границе великих штета?

Милена Вулић, Општинаска управа Јагодина:

У локалним самоуправа, посао треба организовати тако да се у оквиру једне позиције обавља само једна врста посла. Нпр. Инспектор треба да обавља само послове које његова позиција захтева, услед пренатрпаности секундарним пословима инспектори у локалним заједницама не могу да обаве ни редовни надзор.

Невена Обрадовић, Општинска управа Горњи Милановац:

У локалним заједницама, старосна граница је 56 година, нема младог кадра који би се обучавао за ове послове. Такође, државни службеници нису мотивисани за рад услед јако ниских плата и великог притисака које трпе.

Мирјана Кукић, Општинска управа Лучани:

Да ли је овим законом обухваћена наменска индустрија? Наменска индустрија има и своју комерцијалну страну, коју не треба занемарити.

Ивана Ненадић, Енергетика а.д. у реструктуирању Крагујевац:

Поставља се питање превентивних мера које би могле да буду обухваћене законом, чињеница је да постоје мере ремедијације, али превенитива је такође потребна.

Невена Обрадовић, Општинска управа Горњи Милановац:

Да ли постоји намера да се повећа капацитет Управе за инспекцијске послове? Обзиром да је велики притисак на локалу, а премали је број запослених.

Са друге стране уколико се све усредсреди на Републичког инспектора, постоји бојазан да ће доћи до концентрисања великог обима посла у једном центру, те неће бити ажурности.

Проф. др Снежана Бранковић, Прирoдно математички факултет Крагујевац:

Радна група која је учествовала у писању Нацрта закона садржала је само 4 биолога, како би се закон приближио реалном стању стварi потребно је укључити већи број биолога и еколога.

Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, дана 23.10.2019. године, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији, компаније Лафарж Холцим Србија и Архус центра Нови Сад, у сали фабрике Лафарж у Беочину, одржане су Јавне консултације којима су присуствовали представници ресорног министарства, ОЕБС-а, Покрајинског секретаријта за урбанизам и заштиту животне средине, јавних комуналних предузећа, невладиних организација, као и менаџери компаније Лафарге и запослени у Компанији.

Наведени скуп, поздравном речи, отворила је модераторка, еколошка активисткиња Архус центра Нови Сад, Дарија Шајин. Уводно се присутнима обратио директор компаније Лафарге Холцим Србија, Димитрије Књегињић, који је истакао да Лафарж, као лидер на светском нивоу у производњи цемента, мора бити посвећен одрживом развоју и навео резултате које је Компанија постигла у редукцији емисије ЦО2 као и планове за даљу редукцију штетних гасова. У истом циљу, Компанија се континуирано бави озелењавањем и садњом нових стабала, тежи избегавању нових емисија ЦО2 и заинтересована је за замену конвенционалних горива, а остварује добру сарадњу са Архус цетром Нови Сад.

Присутнима се обратио државни секретар у Министарству заштите животне средине, Бранислав Блажић, који је истакао да је, истим поводом, планирано одржавање још три консултације, у Нишу, Крагујевцу и Суботици, као и да је Закон потребан ради реализације премисе да загађивач плаћа. Изразио је захвалност на сарадњи организацији ОЕБС и Архус центру Нови Сад.

У поздравном обраћању присутнима, саветница за животну средину Мисије ОЕБС-а у Србији, Оливера Зуровац Кузман је изразила захвалност и наду да ће данашњи разговори омогућити примењивост Закона. Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини представила је Тина Јањатовић из Одељења за информације и сарадњу са цивилним друштвом из области заштите животне средине Министарства заштите животне средине.

Стручну анализу одредаба Нацрта закона извршили су адвокат Сретен Ђорђевић и самостални консултант Мирко Поповић. Адвокат Ђорђевић је, између осталог, сугерисао да се јасно дефинишу појмови „делатност“ и „активност“, како би се уклониле нелогичности, да треба предвидети да надлежни инспектор своју процену да након добијања повратне информације од оператера, кад располаже свим потребним подацима, а не пре тога, као и да привремена мера не може служити као мера ремедијације, већ да би она требала бити наложена раније, пре настанка штете. Мирко Поповић је, износећи своје сугестије, предложио и то да се предлог овог закона разматра заједно са Законом о процени утицаја на животну средину, а да се Нацрт закона појави у расправи заједно са предлозима подзаконских аката, да су рокови од 10 и 15 дана из члана 20 прекратки, као и да треба отклонити мешање надлежности инспектора.

Након представљања Нацрта закона и стручне анализе, отворена је дискусија током које су присутни постављали питања, давали сугестије и износили своја мишљења о предложеном Нацрту закона.

Неке од сугестија односиле су се на то да је потребно дати прецизнији опис активности кад може доћи до изузимања из примене Закона, да то морају бити само изнуђене активности, а да иначе не може доћи до изузимања; да термин „изузимање“ кад је реч о водама и водном земљишту треба заменити термином „заузимање“; да је испуштање било каквих супстанци у подземне воде недозвољено Законом о водама, те да наведену активност не треба дозволити ни овим законом; да је потребно, уместо термин „природна станишта“, дода и термин „блиско природна станишта“, како већи део Војводине, у којој постоји врло мало природних станишта, не би био изузет из примене овог закона; да термин „услуге“ није адекватан, те би га требало заменити термином „екосистемске услуге“; да због боље примене принципа превенције, превентивне мере треба предвидети кад постоји реална опасност од штете, а не тек код непосредне опасности; да треба омогућити свим лицима да иницирају покретање поступка, а не само физичким лицима која су погођена или могу бити погођена штетом и заинтересованој јавности, а с обзиром да су штетом по животну средину погођени сви; да због заштите узбуњивача и боље примене Закона, треба омогућити анонимно подношење захтева за покретање поступка, као и то да би требало омогућити иницирање покретања поступка обичним обавештењем упућеним надлежном органу, а не само формалним подношењем захтева.

Учесници су се, у великој мери, сложили да је, у овом Нацрту закона, потребно прецизирати термине, а постављено је и питање ко има активну легитимацију у поступцима предвиђеним овим Нацртом закона.

Након одржаних јавних консултација организован је обилазак Фабрике Лафарж Холцим Србија у Беочину за заинтересоване учеснике скупа. Том приликом, учесници скупа су могли да се упознају са начином рада Фабрике који подржава одрживи развој, коришћењем отпада у производњи цемента и мониторингом поступка производње.

Јавне консултације за Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини је отворио Слободан Перовић, помоћник министра за Сектор за стратешко планирање и пројекте a затим се Оливера Зуровац Кузман, саветница за животну средину, обратила присутнима испред Мисије ОЕБС-а у Србији.

Тина Јањатовић, самостална саветница, је испред Министарства заштите животне средине представила Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини.

Стручну анализу одредаба Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини су излагали Сретен Ђорђевић, адвокат, Мирко Поповић, самостални консултант и Јован Рајић, адвокат.

Марија Тодић, Начелник Одељења за координацију и управљање у ванредним ситуацијама из Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова је предложила да став 4. члана 9. Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини буде посебан члан јер се тиче ситуације када надлежни орган предузима превентивне мере. Такође је истакла да је у колизији члан 9. став 1. и члан 8 став 1. Нацрта закона односно или превентивне мере предузима оператер неодложно или му их налаже надлежни орган. Предложила је да члан 9. гласи: „Надлежни орган може у сваком тренутку: 1. наложити оператеру да достави податке о свим непосредним опасностима од штете у животној средини или о сумњивим случајевима таквe непосреднe опасности; 2. наложити оператеру предузимање потребних превентивних мерa; 3. издати оператеру упутствa о потребним превентивним мерама које треба предузети; 4. сам предузети потребне превентивне мере када оператер није познат или није дужан сносити трошкове превентивних мера, у складу са овим законом; 5. сам предузети потребне превентивне мере.” Надлежан орган који предузме превентивне мере има право на накнаду трошкова према оператеру, у складу са овим законом.” Марија Тодић из Министарства унутрашњих послова је даље истакла да се не слаже са формулацијом члана 27. која гласи: „Надзор над спровођењем одредбе члана 9. закона врши и министарство надлежно за послове заштите и спасавања, у складу са законом. Инспекцијски надзор над применом одредбе члана 9. закона врши и инспекција надлежна за послове заштите и спасавања, у складу са законом”. Марија Тодић је предложила да се ст. 2. и 4. члана 27. избришу. Марија Тодић је образложила да Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације, спроводи надзор у складу са својим прописима. Сектор за ванредне ситуације у складу са својим прописима контролише привредна друштва и друга правна лица која имају обавезу израде плана заштите од удеса у складу са прописима који се односе на ту област а то су чл. 64-66. Закона о смањењу ризика и управљању ванредним ситуацијама („Службени гласник РС” број 87/18) и Правилник о врсти и количини опасних супстанци на основу којих се сачињава План заштите од удеса („Службени гласник РС”, број 34/19). Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини би првобитном оваквом формулацијом дао већу надлежност него што је Сектор за ванредне ситуације има према својим прописима.

Андреј Пак из Сектора за надзор над обављањем делатности осигурања Народне банке Србије је изјавио да су сви учесници који су говорили поменули су финансијско обезбеђење. Имајући у виду значај заштите животне средине, требало би радити на стварању услова за увођење обавезне финансијске гаранције, уколико тренутно због недостатка одговарајућих података или других разлога за то не постоје услови. Важно је, пре свега, да се обезбеде одговарајуће методологије за процену ризика по делатностима које би биле обухваћене овим законом, као и методологије процене штета према животној средини. Од стране дискутаната поменута је и потреба стварања посебног фонда везано за ове штете. Како је правним тековинама Европске уније предвиђено да ће државе чланице предузети мере ради подстицања развоја инструмената финансијског обезбеђења, између осталог, и за случај несолвентности, у оквиру система потенцијално обавезног осигурања могао би да буде успостављен фонд који би се финансирао из дела премије осигурања. Из фонда би могле да буду покривене штете нпр. за случај несолвентности оператера, као и да се надокнаде трошкови који премашују суму осигурања, максималну обавезу осигуравача. За почетак рада овог фонда било би потребно да се планирају и издвоје средства из буџета. Ради се свакако сложеном питању које захтева даљу анализу.

Горан Секулић из удружења „Светски фонд за природу” је изјавио да је термин „природна станишта” нејасан и да не постоји ни у једном другом законском акту и да би га требало заменити са другим јаснијим термином. Предложио је да се термин „природна станишта” веже за Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување („Службени гласник РС”, број 35/10), односно Закон о заштити природе који користе термин „приоритетни типови станишта”. Такође је истакао да је за термин „услуге” и „услуге природних ресурса” уобичајен термин „екосистемске услуге” иако и он није нигде уведен у законодавство.

Братислав Попрашић из удружења „Крушевачки еколошки центар је изјавио” да је позитиван напредак доношење Закона о одговорности за штету према животној средини

Извештај саставила:

Тина Јањатовић
самостални саветник
Одељење за информације и сарадњу са цивилним друштвом из области заштите животне средине
Сектор за стратешко планирање и пројекте
Министарство заштите животне средине

Јавна расправа о Нацрту закона о биоцидним производима вођена је у складу са Закључком Oдбoра зa приврeду и финaнсиje Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе о Нацрту закона о биоцидним производима 05 Брoj: 011-9870/2018 oд 24. oктoбрa 2018. године.

Према Програму јавне расправе о Нацрту закона о биоцидним производима учесници у јавној расправи су државни органи и организације, привредни субјекти, пословна удружења, стручна јавност, међународне организације, као и други заинтересовани учесници.

Jaвна рaспрaва o Нaцрту Зaкoнa o биoцидним прoизвoдимa одржана је у периоду од 25. октобра до 23. новембра 2018. године, а спрoвeлo ју je Mинистaрствo зaштитe живoтнe срeдинe (у даљем тексту: Министарство) према Програму јавне расправе. Текст Нацрта закона постављен је на интернет презентацији Министарства www.ekologija.gov.rs, а примедбе, предлози и сугестије достављени су  Министарству, са назнаком „Јавна расправа – Нацрт закона о биоцидним производима”.

Поред тога, у сарадњи са Привредном комором Србије организован је округли сто 30. oктoбрa 2018. гoдинe, у просторијама Приврeдне кoмoре Србиje у Београду. Том приликом презентован је Нaцрт зaкoнa o биoцидним прoизвoдимa и спроведене су консултације.

Састанку у Привредној комори Србије присуствoвaло је и преко 60 представника приврeдних субjeката кojи стaвљaју у прoмeт и користе биoциднe прoизвoдe, као и представници Одељења за хемикалије, Групе за нормативно-правне послове у области управљања животном средином и представници надлежних инспекција.

Након уводне презентације, учесници састанка позвани су да изнесу своје примедбе, сугестије и предлоге на Нацрт закона о биоцидним производима.

На округлом столу договорено је да се сви предлози, примедбе и сугестије доставе у писаној форми, на начин како је то предвиђено Програмом јавне расправе до 23. новембра 2018. године, када се јавна расправа завршава.

Коментаре, примедбе и сугестије на Нацрт закона о биоцидним производима доставили су у остављеном року: Привредна комора Србије, Галеника – Фитофармација а.д., Београд, Victoria Consulting д.о.о., Београд и Марина Бировљев, саветник за хемикалије.

Потпун извештај са јавне расправе можете преузети овде.

Јавна расправа о Нацрту закона о климатским променама вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе (Број: 011-2119/2018 од 8 марта 2018. године).

У складу са наведеним Закључком Министарство заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) спровело је јавну расправу о Нацрту закона о климатским променама (у даљем тескту: Нацрт закона) у периоду од 15. марта до 20. априла 2018. године и у том периоду представило Нацрт закона у шест градова (Нови Сад, Крагујевац, Београд, Ниш, Пирот и Пријепоље) и то у:

• Новом Саду у Покрајинском заводу за заштиту природе, 16. марта 2018. године;
• Крагујевцу у Градској управи града Крагујевца, 27. марта 2018. године;
• Нишу у Градске управе града Ниша, 30. марта 2018. године. С обзиром на велико интересовање за презентацију Нацрта закона о климатским променама у Нишу, у оквиру пoступка јавне расправе, презентација је одржана у просторијама Градске управе града Ниша (Николе Пашића 24, сала бр. 30, 1. спрат) уместо у просторијама Градске куће, како је првобитно било планирано о чему је информација правовремено објављена на интернет адреси Министарства.
• Београду у Привредној комори Србије, 3. априла 2018. године;
• Пироту у Скупштини града Пирота, 4. априла 2018. године; и
• Пријепољу у Дому културе, 16. априла 2018. године.

Информације од значаја за јавну расправу (Закључак Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије, Програм јавне расправе, текст Нацрта закона и Образац за достављање примедби, предлога и сугестија) биле су постављене на интернет презентацији Министарства www.ekologija.gov.rs у делу „Јавна расправа”, као и на: www.klimatskepromene.rs.

Додатно, у циљу информисања што већег броја заинтересованих страна о покретању јавне расправе Министарство је електронским путем информисало o томе, као и о доступности релевантних информација и материјала (Закључак Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије, Програм јавне расправе, текст Нацрта закона и Образац за достављање примедби, предлога и сугестија) на www.ekologija.gov.rs заинтересоване стране (листа електронских адреса прикупљена на претходно одржаним догађајима Министарства у области климатских промена) и то представнике релевантних државних, покрајинских и градских институција, као и представнике цивилног сектора (невладине организације, научне институције, удружења) и сектора привреде. Поред тога, наведене информације достављене су и посредством Архус центара и локалних самоуправа у којима су презентације одржане. Током јавне расправе на презентацијама Нацрта закона учешће је узело 307 учесника од чега 38% представника институција владе и локалних самоуправа,  23% невладиних организација, 20% јавних и приватних предузећа, 14% научних и стручних институција и 3% амбасада и донатора и 2% заинтересованих појединаца.

Поред представљања Нацрта закона током поступка јавне расправе утврђеног Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије, Нацрт закона представљен је и на састанку градова и општина слива Западне Мораве и то 3. маја 2018. године у Краљеву, а на позив градске управе града Краљева.

Комплетан Извештај можете преузети овде.