Вести

ОБАВЕШТЕЊЕ II О НАЧИНУ ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА ЗА ДОДЕЛУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОЧУВАЊЕ И ЗАШТИТУ БИОЛОШКЕ, ПРЕДЕОНЕ И ГЕОЛОШКЕ РАЗНОВРСНОСТИ У 2023. ГОДИНИ

2. Подстицајна средства могу се тражити за послове, односно радове и активности дефинисане чланом 2. Уредбе о мерилима и критеријумима за доделу подстицајних средстава за очување и заштиту биолошке, предеоне и геолошке разноврсности у 2023. години.

З. Право на доделу подстицајних средстава имају јединице локалне самоуправе на чијој територији се налазе национални паркови и заштићена подручја проглашена актом Владе.

4. Локална самоуправа, која на својој територији има више заштићених подручја, у оквиру једног захтева попуњава појединачне табеле за свако заштићено подручје за које очекује подстицајна средства.

5. Минимално учешће сопствених средстава, односно средстава из других извора, је 20% у односу на предрачунску вредност радова и активности и тај се однос мора задовољити, односно услов испунити на нивоу категорија намена из тачке 2. овог обавештења. Међутим, укупна вредност и тражена подстицајна средства приказују се за сваку групу/врсту радова и активности из обрасца.

6. Ако су у питању радови односно пројектне активности које се не завршавају у овој години, то треба истаћи, при чему се у захтеву наводе само они параметри радова (врста и вредност радова) који се реализују у текућој години.

7. У прилогу попуњеног обрасца захтева за доделу средстава, поред документације из члана 7. Уредбе о мерилима и критеријумима за доделу подстицајних средстава за очување и заштиту биолошке, предеоне и геолошке разноврсности у 2023. години, обавезно се достављају:

а) сви подаци који су битни за разумевање врсте и вредности намераваних радова и трошкова, односно детаљније образложење тих радова, што се посебно односи на оне ставке за које се траже подстицајна средства, а које у програму управљања националног парка и заштићеног подручја нису детаљније образложене;

б) предлози пројеката или техничка документација, са грађевинском дозволом уколико је потребна за планиране радове, докази о решеним имовинско-правним питањима или изјаве о начину решавања тих питања;

в) прибављени предрачуни у случају набавке средстава и опреме и други докази (уговори и др.) о вредности послова који се финансирају;

г) сагласност управљача националних паркова или заштићених подручја проглашених актом Владе.

8. Наглашавамо потребу што реалнијег планирања послова и средстава потребних за њихово извршење, обавезу поштовања прописа о јавним набавкама и других прописа који се односе на финанијско пословање и располагање средствима, као и ставке из уговора која се односи на одговарајуће приказивање учешћа средстава буџета, односно Министарства у финансирању радова.

При попуњавању обрасца користити исте фонтове којима је образац исписан.

21 јул, 2023

Вујовић потписала уговор за изградњу најсавременијег регионалног и рециклажног центра у општини Уб

Kalenić potpis Vujović 2Вујовић је истакла да ће комплетном реализацијом пројекта системски бити решен проблем управљања отпадом за 11 локалних самоуправа: Уб, Ваљево, Осечину, Лајковац, Мионицу, Љиг, Коцељеву, Владимирце, Барајево, Лазаревац и Обреновац. Очекује се, како је додала, да ће се Регионалном центру прикључити још четири локалне самоуправе: Лозница, Љубовија, Крупањ и Мали Зворник

 „Честитам председнику општине Уб Дарку Глишићу што је општина коју води прва у оквиру овог пројекта која ће добити модеран регионални и рециклажни центар, где ће отпад бити третиран по најсавременијим стандардима. Ово је један од најзначајнијих еколошких пројеката јер ће се, по реализацији, поправити квалитет живота за више од пола милиона грађана. Имајући у виду да смо у претходном периоду прошли кроз изузетно захтевне процедуре, желим да захвалим свом тиму, без чије посвећености не бисмо успели успешно да решимо све изазове који прате овако велике пројекте“, рекла је Вујовић.

Kalenić potpis Vujović 3Министарка је навела да ће се у склопу комплеттног пројекта градити и трансфер станице, рециклажни центри, постројење за биолошки третман отпада и остала пратећа инфраструктура. Према њеним речима, изградња Регионалног центра је један од најзначајнијих подухвата, јер „таквим пројектима градимо зелену инфраструктуру“.

„Изградњом зелене инфраструктуре решавамо један од највећих еколошких проблема у Србији, а то је неадекватно управљање отпадом. Ми смо тај посао, којим се нико пре нас није бавио, веома озбиљно схватили и зато смо данас овде. У наредном периоду чека нас потписивање сличних уговора, како бисмо кренули са изградњом регионалних центара широм Србије. За ове пројекте смо обезбедили 150 милиона евра из кредита Европске банке за обнову и развој и Француске агенције за развој. Изградња еколошке инфраструктуре је наш стратешки циљ на којем ћемо још брже и упорније радити. То је наш залог за будућност, како бисмо наредним генерацијама оставили зеленију и чистију Србију“, поручила је Вујовић.

18 јул, 2023

Почеле припреме за организацију Конференције чланица Капратске конвенције у Београду

Република Србија ће од те конференције преузети трогодишње председавање овом регионалном иницијативом.

Ради се о значајном догађају за Републику Србију и читав Карпатски регион, а током овог председавања приоритет ће бити јачање сарадње са локалним и регионалним нивоом, као и са Европском унијом, израда Карпатске визије 2050. и Карпатског оквира за биодиверзитет, са фокусом на влажна подручја.

Земље потписнице Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата су Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија и Украјина.

13 јул, 2023

Министарка Ирена Вујовић: Од нове грејне сезоне чистији ваздух за основце у Пожеги

Kotao Vujović Požega 4„Котлови су замењени у мањем објекту школе, у којем наставу похађа више од 350 најмлађих, ђаци од првог до четвртог разреда. Драго ми је што је све спремно за нову школску годину и грејну сезону, и што ће малишани имати боље грејање, али и значајно бољи квалитет ваздуха.  Поред замене котлова у јавним установама, Министарство већ три године заредом додељује средства и за замену индивидуалних ложишта а управо на том конкурсу, ове године, за Општину Пожега опредељено је 7,9 милиона динара. Све то заједно, утицаће на мање аерозагађење у Пожеги, јер је познато да су мазут, лож уље и угаљ највећи загађивачи ваздуха током грејне сезоне“, рекла је министарка Вујовић.

Она је истакла да је Министарству и Влади Републике Србије један од приоритета што бољи квалитет ваздуха, за шта се последњих година издвајају значајна средства.

Kotao Vujović Požega„Министарство заштите животне средине сваке године повећава износ средстава за те потребе, тако да је ове године за Конкурс за замену котларница у јавним установама опредељено 220 милиона динара, а за замену индивидуалних ложишта 170 милиона динара. Подсетићу и да је Влада Републике Србије у мају ове године донела Закључак којим се свим државним органима, јавним предузећима и установама препоручује да у року од две године угасе котларнице које користе угаљ, мазут и лож уље и пређу на еколошки прихватљивије енергенте, односно да се прикључе на систем даљинског грејања или гасовод“, рекла је министарка Вујовић.

Kotao Vujović Požega 3

 

11 јул, 2023

Решава се велики еколошки проблем у Пожеги, министарка Вујовић обишла радове

Požega Vujović deponija 8„Драго ми је што могу да кажем да данас у Пожеги решавамо велики еколошки проблем и што увелико теку радови на санирању несанитарне депоније. Прошлог лета, на овој депонији је замало дошло и до велике еколошке катастрофе, када је избио пожар великих размера. Оно што је такође важно јесте то што ћемо чишћењем и санирањем ове депоније, очувати и реку Ђетиња, која је после сваке веће кише била затрпана смећем јер је повлачила отпад са депоније. Клисура Ђетиња, да подсетим, проглашена је крајем јуна за Предео изузетних одлика и заштићено је подручје треће категорије “, истакла је министарка Вујовић.

У првој фази радова на санирању депоније у Пожеги, који ће бити готови до краја године, раде се припремни радови и убрзано отплињавање. Након тога, приступиће се радовима на прерасподели маса, то јест формирању нове касете отпада са стабилним косинама и формирању приступног пута на телу депоније те извођењу радова на изградњи ободног канала и система за прикупљање процедне воде.

Požega Vujović deponija 5„Општина Пожега већ одвози отпад на регионалну депонију Дубоко и то је оно на чему и Министарство интезивно ради: и на изградњи зелене инфраструктуре и на санирању депонија. Посвећено радимо на изградњи шест регионалних центара и са великим задовољством могу да најавим да ће овог лета почети радови на изградњи Регионалног центра Каленић. Када је реч о санацији депонија, поред Пожеге, тренутно санирамо и велике несанитарне депоније у Руми, Зрењанину и Шапцу, а прошле недеље смо потписали уговоре са 30 јединица локалне самоуправе за чишћење више од 170 дивљих депонија“, рекла је министарка Вујовић.

Pođega Vujović deponija 4

 

11 јул, 2023

Министарка Ирена Вујовић обишла радове на санацији несанитарне депоније у Зрењанину

Zrenjanin 4„Решавамо велики еколошки проблем који постоји већ 40 година. У питању је комплексан пројекат, јер је више деценија овај простор затрпаван отпадом, и комуналним и индустријским, да би пре 10-ак година, депонија била прекривена слојевима песка висине 3-6 метара. Циљ санације је уклањање депонованог отпада до здраве подлоге на пројектованим трасама цевовода и простора намењеног за ретензију атмосферских вода са пратећим садржајима. Србија без несанитарних депонија циљ је и Министарства и Владе Републике Србије, на којем предано радимо“, казала је министарка Вујовић.

Министарка Вујовић је радове обишла са покрајинским секретаром за урбанизам и заштиту животне средине Немањом Ерцегом, покрајинским секретаром за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимиром Галићем и градоначелником Зрењанина Симом Салапуром.

Zrenjanin deponija 7Несанитарна депонија налази се уз саобраћајницу Зрењанин-Београд, санира се површина од око 5 хектара, а у првој фази изводиће се радови санације на позицији ретензије, као и разврставање и одношење отпада, те  постављање заштитних фолија. 

„У Зрењанину смо већ реализовали успешно еколошке пројекте, попут  уклањања дивље депоније у Ботошу прошле године, а определили смо средства и за замену котларнице на мазут котларницом на гас у Основној школи ‘Др Александар Сабовљев’ у Ечкој. Циљ је да већ од нове грејне сезоне, око 250 малишана који похађају ову школу имају боље грејање, али првенствено чистији ваздух у коме ће одрастати. Сви ови зелени пројекти, које радимо не само у Зрењанину већ и широм Србије, јасно показују да је заштита животне средине приоритет Владе Републике Србије и Министарства заштите животне средине“, истакла је министарка Вујовић.

Граду Зрењанину за санацију несанитарне депоније одобрена су средства на Јавном конкурсу за санацију и затварање несанитарних депонија, које је расписало Министарство заштите животне средине. Поред Зрењанина, средства су, на конкурсу, одобрена и општинама Рума и Пожега, као и Шапцу.

Zrenjanin 5

 

7 јул, 2023

Суфинансирање иновација у области циркуларне економије

Кроз пројекат “Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији“ отворена су два позива:

– позив за сарадњу науке и привреде у развоју и примени циркуларних модела пословања

– позив за интегрисање неформалних сакупљача секундарних сировина у систем управљања отпадом.

Циљ расписивања ових позива је да се подрже решења која доприносе ефикасној употреби сировина и енергије, смањењу емисија штетних гасова, а тиме и ублажавању климатских промена, као и побољшању квалитета живота рањивих група.

На Јавни позив за сарадњу науке и привреде се могу пријавити научноистраживачке организације које сарађују са привредом, док је други позив намењен организацијама цивилног друштва, социјалним предузећима, научноистраживачким организацијама и осталим образовним институцијама које имају предлоге за укључивање неформалних сакупљача секундарних сировина у формалне токове управљања отпадом.

Jaвни позиви отворени су до 27. јула 2023. године. Детаљи јавних позива могу се видети на сајту https://www.cirkularnezajednice.rs/pozivi/

6 јул, 2023

Састанак чланица Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач

На Четрдесет петом састанку отворене радне групе чланица Монтреалског протокола разматрају се информације о потрошњи и производњи сустанци које оштећују озонски омотач и механизми борбе против илегалне трговине таквим супстанцама и флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште.

На састанку се дискутује и о енергетски ефикасним технологијама са ниским или нултим потенцијалом глобалног загревања, допуни Мултилатералног фонда за имплементацију Монтреалског протокола и процењеним средствима за финансирање пројектних активности до 2026. године.

6 јул, 2023

Делегација МЗЖС на Министарској конференцији о животној средини и здрављу

Ministarska konferencija Dokić 2Конференцију организује Регионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу, у партнерству са Економском комисијом Уједињених нација за Европу и Програмом Уједињених нација за животну средину. Нашу делегацију чине представници Министарства здравља, коју предводи др Весна Туркулов, као и државни секретари Министарства заштите животне средине Роберт Јакша и Сандра Докић.

Државна секретарка Докић учествује у паралелној сесији на тему остваривања људских права на воду и санитацију у оквиру спровођења Протокола о води и здрављу, као и у сесији коришћења партнерства „THE PEP“ (Европски програм за транспорт, животну средину и здравље) за убрзање транзиције ка здравој, нискоугљеничној и одрживој мобилности у Паневропском региону, где представља активности Републике Србије.

Ministarska konferencija Dokić 3Климатске промене, загађење животне средине и губитак биодиверзитета представљају највећу претњу по здравље и добробит садашњих и будућих генерација, а циљ Конференције је постизање снажне политичке посвећености убрзавању напретка у решавању здравствених изазова који произилазе из ових питања.

 

5 јул, 2023

Министарство и локалне самоуправе до 15. септембра очистиће више од 170 дивљих депонија

Vujović divlje deponije 2„Министарство наставља са уклањањем дивљих депонија. На овај начин, заједно са локалним самоуправама, боримо се за чистију животну средину свих грађана, што је стратешки циљ Министарства и Владе Републике Србије. У претходне две године уклонили смо 730 дивљих депонија, од око 3.500 колико се процењује да их има у Србији, а данас смо потписали уговоре за чишћење више од 170 оваквих локација у 30 локалних самоуправа. Акција ће трајати до 15. септембра, а Министарство је определило 80 милиона динара, чиме ће се покрити 80 одсто трошкова, док осталих 20 процената обезбеђују градови и општине. Ми ћемо обилазити ове локације, да  бисмо се уверили како теку радови и колико ће наша земља чистије и лепше изгледати након њих“, изјавила је министарка Вујовић.  

Она је позвала локалне самоуправе које су добиле средстава на конкурсу да се јаве Министарству да би добиле камере за надзор, истичући да је изузетно важно спречити поновно настајање нелегалних сметлишта на очишћеним локацијама.

Vujović divlje deponije 3„Зато молим општине и градове да њихове инспекције буду стално на терену и да кажњавају неодговорне појединце који буду одлагали поново отпад на тим локацијама, али се надам да се то неће догдити. Очекујемо од локалних самоуправа да се и саме потруде да очисте дивља сметлишта, а ми ћемо се трудити да као Министарство и Влада Србије градимо неопходну зелену инфраструктуру. Већ широм Србије креће изградња регионалних и рециклажних центара и трансфер станица, а онда нас очекује затварање несанитарних депонија, које су коришћене претходних 30-40 година“, изјавила је министарка Вујовић.  

Средства на Јавном конкурсу Министарства добили су Нова Варош, Вршац, Ужице, Сомбор, Велика Плана, Жабаљ, Кладово, Крушевац, Ариље, Тутин, Бачки Петровац, Пландиште, Житиште, Нови Сад, Ражањ, Лебане, Лазаревац, Обреновац, Ниш, Сента, Мерошина, Алексинац, Оџаци, Кула, Пријепоље, Владимирци, Бела Паланка, Сврљиг, Крагујевац и Бачка Паланка.

5 јул, 2023

Одржани састанци са Зиђин мајнингом и Зиђин копером о еколошким пројектима

Ziđin koperРазговарано је о пројектима из области заштите животне средине које су ове две кинеске компаније реализовале у претходном периоду у својим рудницима и индустријским постројењима, као и о пројектима који су планирани за наредни период.

30 јун, 2023

„Брзо и лако сад одваја свако“: кампања Србије и Европске уније у одвајању кућног отпада постигла одличне резултате

ODVAJAMO sastanak 3У мају месецу, у 17 градова и општина у различитим регионима Србије, прикупљено је преко 760 тона одвојеног кућног отпада који је упућен на рециклирање. Од почетка пројекта, само у овим градовима и општинама, преусмерено је преко 4.500 тона отпада са депонија у рециклажу или у даљу прераду. 

„Ми постепено затварамо велики број несанитарних депонија, уз истовремено успостављане система управљања отпадом преко изградње рециклажних центара и санитарних депонија, у складу са ЕУ стандардима. Да би се у томе успело у великом броју региона се спроводе инвестиције у овој области. Само преко нашег Министарства се гради 6 регионалних центара за управљање отпадом, а ове године очекујемо почетак радова у РЦ Каленић“, истакла је Докић. 

Европа подржава Србију у овом процесу кроз пројекат „О-ДВА-ЈА-МО”, који финансирају Европска унија, Шведска и Србија.

ODVAJAMO sastanak 2„Пројекат О-ДВА-ЈА-МО је показао да грађани Србије желе да брину о животној средини, штеде ресурсе, смање депоније и створе нове зелене могуц́ности рециклирањем материјала, као и било која друга европска земља. ЕУ овим пројектом подржава Србију да унапреди свакодневни живот грађана“, рекао је Антоан Авињон, менаџер програма за животну средину и климатске промене у Делегацији ЕУ.

Европска унија је путем Пројекта одвајања кућног отпада „О-ДВА-ЈА-МО” донирала 26 возила за прикупаљање отпада, више од 90.000 контејнера и канти, али и спровела едукативну кампању „Брзо и лако сад одваја свако“ како би грађанству приближила тему одвајања кућног отпада и објаснила основна правила у том процесу.

Помоћник министра Душан Чаркић подсетио је да су активности пројекта „О-ДВА-ЈА-МО”  део стратегије коју спроводи Министарство заштите животне средине, које је и покренуло овај пројекат.

„Пројекат “О-ДВА-ЈА-МО” је показао да грађани Србије разумеју шта је важно за животну средину и спремни су да предузму мере и да се укључе. Посвећеност и добра воља које су показале локалне самоуправе и јавна комунална педузећа да се побољшају услуге које они пружају грађанима, помоћи ће да се привуку нове инвестиције,“ додао је Чаркић.

Активности су обухватиле 17 општина и градова: Панчево, Сремску Митровицу, Шабац, Шид, Богатић, Ужице, Чачак, Ивањицу, Чајетину, Пожегу, Лучане, Бајину Башту, Косјерић, Пирот, Бабушницу, Белу Паланку и Димитровград.

27 јун, 2023

Министарка Вујовић: Затварање и санирање депоније у Тополи

Topola deponija Vujović 3„Циљ Владе Републике Србије и Министарства на чијем сам челу је Србија без несанитарних депонија. Данас сам у Тополи како бисмо договорили кораке за затварање и санирање депоније Торови, која постоји већ 60 година и простире се на 1,1 хектара. У току су радови на санирању депонија у Руми, Пожеги и Зрењанину, а како сам имала прилику да данас разговарам и са одборницима и активистима, драго ми је што је, и поред несугласица на локалу, заједничка жеља свих да се депонија Торови санира. Министарство заштите животне средине предано ради са нашим европским партнерима на уређењу  шест регионалних центара али, истовремено, и са локалним самоуправама“, истакла је министарка Вујовић.

Општина Топола ће до краја године израдити пројекат потпуног затварања, санације и рекултивације депоније „Торови“, и са њим учествовати на конкурсу Министарства заштите животне средине  у 2024. години.

Topola prečistač VujovićМинистарка Вујовић обишла је и пречистач отпадних вода чији је капацитет 8.000 еквивалент становника и на који је прикључено већ око 4.000 корисника. Општина је Министарству доставила пројекат изградње недостајуће канализационе мреже у дужини од 15 километара.

„Топола је један од добрих примера општина у Србији, које имају пречистач који је у функцији. Министарство ће помоћи Општини у изградњи недостајуће канализационе мреже, као и у унапређењу рада самог пречистача. Само здрава животна средина је прави пут за развој наше деце и развој сваке општине у Србији“,нагласила је министарка Вујовић.

Topola prečistač Vujović 2

 

26 јун, 2023

Одржан састанак са водећим развојним партнерима у сектору заштите животне средине

Преседавајућа секторске радне групе државна секретарка Сандра Докић је испред Министарства заштите животне средине представила напредак сектора заштите животне средине, како у области хармонизације стратешких докумената и прописа тако и у области инвестиција, у циљу заштите животне средине. Наглашено је да је буџет министарства за 2023. годину увећан за 310 процената у односу на 2020. годину. Такође је указано на приоритете потреба Министарства у наредном периоду и то у области управљања отпадом, управљања отпадим водама, у циркуларној економији и на заштити ваздуха.

У координацији са другим институцијама је урађена анализа инвестиција у области животне средине. Улагање у животну средину за јавни сектор у заштиту ваздуха, отпадне воде и управљање отпадом у различитим фазама имплементације или припреме, у овом тренутку износи око 4,7 милијарди евра.

На састанку су учествовали водећи развојни партнери, Делегација Европске уније, Краљевина Шведска, као и представници других амбасада и развојних агенција.

23 јун, 2023

Министарка Вујовић обишла Александровац, Држава помаже општинама које су погођене поплавама

Aleksandrovac 4„Данас сам у Александровцу испред Владе републике Србије и као члан Радне групе. Желим да знате да сви чланови Владе Србије интензивно раде са свих 56 локалних самоуправа, где је проглашено стање елементарне непогоде, да су консултације свакодневне и да  заједно проналазимо најбољи начин да ублажимо последице и санирамо штету. Посетила сам  домаћинства, разговарала са грађанима, чула потребе општинске управе. Желим да сви становници Александровца знају да је Држава уз њих и да Влада републике Србије ради на томе да се штета надокнади што је пре могуће, како у инфраструктури, тако и у пољопривреди“, рекла је министарка Вујовић.

Александровац је једно од места у којем је причињена велика штета. Пет мостова је потпуно уништенo, а 15 је оштећено. Оштећено је и 10 асфалтних путева, отворило се 7 клизишта.

Aleksandrovac 9Посебну штету претрпела су александровачка села, међу којима је и село Доброљупци. Мештанима је вода улазила у кућу, а због порушеног моста између два села, пољопривредници немају приступ својим имањима. Порушен мост био је и једина спона којим су деца из села ишла у школу и вртић.

„Влада Србије јуче је донела Уредбу којом је значајно увећала износе за свих пет категорија оштећења породичним објектима у поплавама. Тако сада, за прву категорију оштећења, износ је повећан са 120 на 200 хиљада динара, док је рецимо за пету са 600 подигнут на 800 хиљада динара.  Постављамо приоритете у сваком месту, и заједно ћемо пребродити и ове последице поплава“, нагласила је министарка Вујовић.

На основу евиденција јединице локалне самоуправе, оштећено је око 1600 породичних објеката у 56 општина и градова у којима је проглашена ванредна ситуација, настала услед јаких падавина и изливања водотокова.

Aleksandrovac 5

 

23 јун, 2023

Проглашена још два заштићена подручја: „Дубочка пећина – Гаура Маре“ и „Вражји камен – Просечник“

Заштитом „Дубочке пећине – Гаура Маре“ обезбеђује се очување jединственог геоморфолошког феномена. Пећина је дужине 2.734 метра, простире се на 16 хектара, један је од ретких спелеолошких објеката вредан пажње, уз присуство атрактивног пећинског накита, станиште је пет врста слепих мишева и 25 врста артроподске фауне.

Gaura Mare 1Споменик природе „Вражји камен – Просечник“ заузима површину од преко 31 хектара, а налази се у долини реке Пчиње, у простору за који је доказано да је један од центара геодиверзитета и биодиверзитета. Регистровано 44 врста птица, што је 12,2 % од укупног броја птица Србије. Овај предео је изузетна природна вредност геоморфолошког карактера са стеновитим одсецима, пример је секундарног развоја селективне ерозионе морфологије у речној долини. Уписан је у Инвентар објеката геонаслеђа Србије (2005) као Ђавољи камен – Објекти геоморфолошког наслеђа – Ерозивни облик рељефа. На Вражјем камену изнад Просечника налази се црква Свете Богородице из друге половине 14. века са остацима објеката и инфраструктуре који су били део црквеног комплекса.

 

23 јун, 2023

Министарка Ирена Вујовић обишла почетак радова на затварању несанитарне депоније у Руми

Rume deponija 4“Овим смо почели решавање великог еколошког проблема Руме који траје  40 година, а налази се на само 2,5 километра од центра града. Министарство је за пројекат прве фазе затварања несанитарне депоније издвојило више од 200 милиона динара, од 300 милиона колико укупно коштају радови. Рума је већ почела да одлаже комунални отпад на новој Регионалној  депонији Срем-Мачва, затворили су ову депонију и то је био велики искорак којим је општинско руководство показало одлучност да реши овај еколошки проблем. Ово је још један у низу примера успешне сарадње Министарства са локалним самоуправама у Србији, којима се побољшава стање животне средине и квалитета живота грађана у локалним срединама”, изјавила је министарка Вујовић. 

На несанитарној депонији у Руми у првој фази радиће се на  убрзаном контролисаном отплињавању депонијског гаса,  прерасподели масе отпада који се налази ван граница парцеле, као и ван новопројектоване границе тела депоније,  постављање система за термички третман депонијског гаса,  уградњу биотрнова и постављање биогасне мреже, као и формирање приступног пута до тела депоније. Радови у првој фази трајаће девет месеци.

Друга фаза радова планирана за 2024. годину, трајаће осам месеци и након ње  ће на месту депоније бити осам хектара зелене површине.

Rume deponija 5Министарка Вујовић је најавила да ће наредне године почети улагање значајних средстава у  надоградњу регионалне депоније Срем-Мачва, који ће бити најмодернији регионални центар.

“Преко пројекта ‘Програм чврстог отпада у Србији’, планирано је 14,8 милиона евра од ЕБРД и АДФ за систем  за рециркулацију процедних вода, надогрању прикупљања и третмана биогаса, набавку детектора радиоактивности и система за дегазацију, као и надоградњу постројења за прераду процедних вода. Почетак радова је предвиђен за пролеће 2024. године, а завршетак радова током 2025. године”, рекла је министарка Вујовић.

Подсетила је да је Министарство заштите животне средине ове године на територији општине Рума финансирало још и пројекат подизања ветрозаштитних појасева на потезима Никинци-Хртковци и Доњи Петровац-Путинци са седам милиона динара.  

Rume deponija 6Министарка је навела да је током претходне, 2022. године, преко конкурса Министарства, у еколошке пројекте на територији Руме уложено 27,5 милиона динара у пројекте замене котларнице и реконструкције и изградње топловода Центар-Југ (15 милиона динара), пошумљавање Парк-шуме Борковац са 935 садница (7,5 милиона динара) и чишћење дивљих депонија Краљевци и Добринци у вредности од пет милиона динара.

„Општина Рума пример је како се квалитетни еколошки пројекти брзо реализују и позивам све јединице локалне самоуправе да припремају пројекте, са њима учествују на конкурсима Министарства, јер тако заједно радимо на заштити животне средине, лепшој и чистијој земљи“, рекла је министарка Вујовић.

Rume deponija 1

 

22 јун, 2023

Министарство: Казнити одговорне за загађење Дунава

Површинске воде III класе обезбеђују услове за живот и заштиту риба као што су шаран, сом и штука. Ове воде се могу користити у следеће сврхе: снабдевање водом за пиће уз претходни третман, купање, рекреацију, наводњавање и за индустријску употребу. Класе воде су дефинисане Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање.

Министарство заштите животне средине позива надлежне да реагују и у складу са овлашћењима казне починиоца акцидента на Дунаву. Министарство апелује на привредне субјекте да у свом пословању поштују еколошке стандарде и прописе који се односе на заштиту животне средине, а свако неодговорно понашање према околини биће кажњавано у складу са законом.

21 јун, 2023

Анализирани узорци воде из Дунава на месту изливања нафте

Добијене вредности општих физичко-хемијских параметара (пХ вредност, електропроводљивост, хемијска потрошња кисеоника и укупни азот) на свим наведеним анализираним узорцима одговарале су прописаним граничним вредностима за I и II класу квалитета површинских вода.

Вредности укупног органског угљеника одговарале су III класи квалитета површинских вода.

20 јун, 2023

Инспекција МЗЖС и данас на терену поводом акцидента на Дунаву

У току је лабораторијска анализа воде узорковане јуче са више локалитета на Дунаву коју ради Агенција за заштиту животнне средине и први резултати биће познати у току дана.

Током узорковања није уочена промена органолептичких особина воде (видљиве отпадне материје, мирис и боја воде). Узорци су допремљени у лабораторију да би се одредило присуство нафтних угљоводоника. У зависности од добијених резултата, приступиће се даљој анализи осталих физичко-хемијских параметара у току данашњег дана.

Према извештајима са терена, угинуће рибе није забележено, а синоћ је код Батајнице развучена и мрежа како би нафтна мрља била прикупљена са површине Дунава.

20 јун, 2023