Вести
Радионица о усклађивању националног законодавства са Уредбом о трговини дивљим животињама
Пројекат PLAC III има за циљ да подржи процес преговора Републике Србије о чланству у ЕУ кроз подршку усклађивању и јачању капацитета националног законодавства са правним тековинама Европске уније.
На радионици су представљени резултати пројекта, односно процена усаглашености законодавства Републике Србије у области трговине дивљим врстама, извештај о процени институционалних недостатака са препорукама за даље унапређење институционалног уређења Републике Србије за пуну примену прописа ЕУ у области трговине дивљим врстама и предлози за измену Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама и Правилника о условима држања, начину обележавања и евидентирања дивљих животиња у заточеништву у складу са последњим изменама Уредбе Комисије ЕУ.
Председник Вучић на Самиту светских лидера посвећеном климатским променама
Председник Вучић је, у свом обраћању, представио кључне успехе Републике Србије у области климатских промена, укључујући усвајање Стратегије нискоугљеничног развоја, са дугорочном визијом да Србија до 2050. године постане нискоугљенично друштво са конкурентном и ресурсно ефикасном економијом, која ће омогућити грађанима нове зелене послове у климатски отпорном друштву. Председник је најавио и усвајање Програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом, који ће дефинисати средњорочне и дугорочне мере прилагођавања у најосетљивијим секторима попут пољопривреде, инфраструктуре, шумарства и здравља људи.
Председник Вучић је позвао лидере света да се сви заједно окупе око истог циља, а то је борба против климатских промена.
Конференција COP28 одржава се у периоду од 30. новембра до 12. децембра 2023. године, а очекује се да ће учествовати више од 70 хиљада шефова Влада, државних званичника, представника индустрије, приватног сектора, науке, стручњака, младих и представника организација цивилног друштва. Циљ конференције је да представи први Глобални пресек стања у погледу напретка ка испуњавању циљева Споразума из Париза, успостављање Фонда за штете и губитке и повећање глобалних амбиција у погледу борбе против климатских промена.
Вујовић у Тополи: Градићемо 23км недостајуће канализационе мреже

Вујовић је истакла да ће у општини Топола, уз подршку Министарства заштите животне средине, бити изграђено укупно 23 километара канализационе мреже у три насеља – Љубесело, Метеризе и Ливаде.
„Велико ми је задовољство што сам поново у Тополи и што ме је велики број грађана сачекао да сви заједно погледамо пројекат за недостајућу канализациону мрежу овде у Љубеселу. Желим да похвалим квалитетан пројекат који је општинско руководство припремило и што су имали такву визију. Канализациона мрежа ће бити прикључена на постројење за пречишћавање отпадних вода у Тополи, које има капацитет 8.000 еквивалент становника, а тренутно ради за 4.500 еквивалент становника. Изградњом канализације у ова три насеља покривамо потребе још 3.500 становника, и пречистач ће радити пуним капацитетом. Држава је обезбедила средства за овај пројекат, крајем децембра крећемо у избор извођача, а зависно од временских прилика, већ у фебруару би могли да почну радови“, рекла је Вујовић.
Истичући да је заштита животне средине приоритет, министарка је навела да је недавно у Тополи обишла и несанитарну депонију, која представља велики еколошки проблем за грађане.
„Несанитарна депонија је проблем који мучи грађане дуже од 30 година. Драго ми је што су имали снаге и воље да затворе депонију, па ће у наредним годинама отпад возити на регионалну депонију у Јагодини. Општинско руководство ме је обавестило да су спремили пројекат санације и рекултивације. Министарство које водим из године у годину подржава квалитетне пројекте, позивам општину Топола да кандидује пројекат на нашем конкурсу, јер се трудимо и обезбеђујемо средства за санацију и рекултивацију депонија. Почетком године расписаћемо конкурсе којима је циљ унапређење квалитета ваздуха, земљишта и животне средине, и очекујем да ће, не само Топола, него и остале локалне самоуправе из Шумадијског округа, кандидовати добре пројекте“, рекла је Вујовић.

Министарки Ирени Вујовић кључ града и признање „Почасни грађанин општине Рума“

Вујовић је честитала Дан општине, захваливши председници Александри Ћирић и свим грађанима на вредном признању.
„Част ми је што сте ме изабрали за почасног грађанина, али ме то признање уједно и обавезује да наставим са својим тимом посвећено и марљиво да радим за чистију и зеленију Руму. Током три године, у еколошке пројекте у Руми уложено је више од 350 милиона динара, чиме смо директно утицали на боље услове живота за све. Доделили смо значајна средства за замену котларнице и прелазак на еколошки прихватљивији енергент, као и за пошумљавање, озелењавање и чишћење дивљих депонија. Највећа средства доделили смо за пројекат који је најзначајнији за грађане – а то је затварање, санација и рекултивација несанитарне градске депоније, која се налази на само 2,5 километара од првог насељеног места. Ми смо обећали грађанима Руме да ћемо решити проблем депоније на којој се 40 година неправилно одлагао отпад, а данас могу да се увере да испуњавамо обећање“, рекла је Вујовић.
Према њеним речима, депонија је деценијама представљала највећи еколошки проблем овог краја, а сада је при крају прва фаза радова и ускоро се очекује почетак радова на другој фази.
„Када све завршимо, можемо да будемо поносни што ћемо будућим генерацијама оставити у наслеђе зелену оазу, а не еколошку бомбу која је нама остављена да је ми решавамо“, рекла је Вујовић додајући да очекује да ће наредне године у Руми почети реализација још једног важног еколошког пројекта – изградња недостајуће канализационе мреже, а затим и постројења за прераду отпадих вода.
Вујовић је истакла да су, само у оквиру ресора који води, током последње три године уложена значајна средства у еколошке пројекте.
„Заједно смо показали да имамо довољно снаге, енергије и воље да се боримо за бољу будућност. Покренули смо замајац зелених промена и данас градимо модерне регионалне и рециклажне центре, недостајућу канализациону мрежу широм земље, постројења за пречишћавање отпадних вода – што су све капитални пројекти којима мењамо зелену слику Србије на боље“, рекла је Вујовић.
Одржан трећи Дијалог о климатским променама
Говорећи о активностима које Србија треба да предузме како би се повећала отпорност на климатске промене, државна секретарка Миинистарства заштите жвотне средине Сандра Докић је истакла да се убрзано ради на стратешким документима, који стварају услове за адекватан одговор.
„Климатске промене у Србији захтевају хитну акцију, јер се процењује да се наша земља загрева нешто више од глобалног просека. Зато је Министарство усвојило најпре кровни Закон о климатским променама, а затим и подзаконска акта. Израђен је Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023-2030. година са Акционим планом, који ће бити први документ те врсте у Србији. Циљ Програма је да се идентификују утицаји климатских промена на најрањивије секторе, као и дефинисање мера који ће те утицаје смањити. Утврђене су и најхитније мере које ће допринети да се спречи вишеструко повећање губитака због климатских промена“, рекла је Докић.
Докић је додала да је Влада Србије ове године усвојила Стратегију нискоугљеничног развоја за период 2023-2030. године са пројекцијама до 2050. године, што је послужило као основ за ревизију Националног утврђеног доприноса, који је Србија доставила Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе.
Дијалог о климатским променама организују Министарство заштите животне средине, тим Уједињених нација у Србији и Програм Уједињених нација за развој. Скуп је одржан уочи 28. Конференције држава чланица Оквирне конвенције УН-а о промени климе (КОП 28) која се одржава од 30. новембра до 12. децембра у Дубаију.
Одржан семинар за управљаче заштићених подручја y Суботици

Домаћини семинара су били ЈП „Војводина шуме” и ЈП „Палић-Лудаш” управљачи више заштићених подручја у Војводини, а на скупу је било речи о примени Закона о наплати накнаде за коришћење јавних добара који се тиче заштићених подручја, систему решења и намени средстава кроз примере добре праксе управљача.
Од претходног семинара одржаног средином априла до данас проглашено је девет нових заштићенух подручја.
То су: Предео изузетних одлика „Планина Цер”, Споменик природе „Вражји камен-Просечник”, Споменик природе „Дубочка пећина-Гаура Маре”, Предео изузетних одлика „Потамишје”, Предео изузетих одлика „Клисура Ђетиња“, Парк природе „Слатина у долини Златице“, Предео изузетних одлика „Кањишки јараши“, Парк природе „Стара Тиса“ и Парк природе “ Мртваје горњег Потисја“.
У Србији је до данас заштићено 472 природно добро, од чега 98 на националном нивоу а обухватају националне паркове, паркове природе, пределе изузетних одлика, резервате, заштићена станишта и споменике природе, који се простиру на 762.960 хектара.
На подручју аутономне покрајине Војводине налази се 21 подручјe заштићенo на националном нивоу, међу којима је и Обедска бара, најстарије заштићено природно добро у Србији, и једно од два најстарија заштићена природна добра на свету.
Компаније представиле резултате својих пројеката у оквиру иницијативе „Прихвати циркуларни изазов“
„Систем трошења ресурса је неодржив и мора се мењати како би се успоставио одржив механизам који ће обезбедити будућим генерацијама ако не квалитетнији, барем једнако квалитетан живот какав има данашња људска популација. Зато смо у 2022. години осмислили иницијативу „Прихвати циркуларни изазов“, како би показали да и у Србији постоје добре, одговорне компаније које стално унапређују своја пословања и смањују свој утицај на животну средину применом разних мера којима доприносе циркуларној економији“, рекла је државна секретарка Министарства заштите животне средине Сандра Докић.
Она је истакла да је циљ да ова иницијатива постане традиционална и да се сваке наредне године пријављује све више компанија које ће бити предводници у зеленој транзицији наше земље.
Представници појединих компанија које су учествовале у иницијативи „Прихвати циркуларни изазов“ за 2023. годину представиле су своје резултате, чиме су показали како и велики произвођачи уз праве идеје и адекватну подршку могу да еколошки одговорно послују. Неке од њих приказале су на који начин су успеле да достигну резултате нултог отпада у току производње, те како да отпадне материје искористе за поновну употребу. Сертификате им је уручила секретарка Докић.
Вујовић и Вучевић обишли реконструисану котларницу у касарни, која ће допринети смањењу аерозагађења у Ваљеву

Реконструисана котларница је данас пуштена у пробни рад, а министарка Вујовић је навела да је тиме еколошки неприхватљив енергент, који се користио од 1979. године, отишао у прошлост.
„Велико ми је задовољство што данас са потпредседником Владе и министром Вучевићем и са градоначелником Лазаром Гојковићем обилазим реконструисану котларницу која је у пробном раду. Кроз конкурсе Министарства које водим, изградили смо топловод и вреловод и повезали котларницу на градску топлану која је прошле године, уз подршку Министарства прешла на гас. У реконструкцију градске топлане у Ваљеву уложено је више од 100 милиона динара, а за прикључење касарне на тај објекат више од 30 милиона. Сада се више од 16.000 квадрата греје на еколошки прихватљивији енергент и драго ми је што мерења показују да се у овом делу Ваљева побољшао квалитет ваздуха. Ми свакако имамо још много посла. У Ваљеву смо кроз конкурсе Министарства прошле године подржали и више од 260 породица да замене котлове у домаћинствима. Позивам локалну самоуправу да прате наше конкурсе и да кандидују пројекте, јер су они важни за квалитетнији живот грађана“, рекла је Вујовић.
Вујовић је рекла да је у Ваљеву примењен сет мера за унапређење квалитета ваздуха, а поред поменутих реализовани су и пројекти пошумљавања, санирања девастираног земљишта, субвенционисана је куповина електричних и хибридних возила.
„Захваљујући бројним пројектима успели смо да подигнемо свест грађана о значају заштите животне средине. У овом округу се већ изводе радови и на најважнијем еколошком пројекту, а то је изградња могдерног система за управљање отпадом у селу Каленић у општини Уб, ка којем ће гравитирати и Ваљево. Кад завршимо изградњу регионалног центра, отпад са територије Ваљева ће се возити у Каленић, чиме се стичу услови да ваљевска несанитарна депонија постане прошлост. Следеће године крећемо у затварање ваљевске депоније по фазама, како би изградњом центра у Каленићу комплетно решили и проблем ове депоније која деценијама смета грађанима“, рекла је Вујовић.

Сајам студентске стручне праксе, прилика за професионални каријеру
На Сајму ће им бити понуђено 890 места за стручну праксу у 73 органа јавне управе у 33 града и општина широм Србије.
Догађај се одвија на посебно креираној дигиталној платформи у виртуелном простору репрезентативног здања Владе Републике Србије.
Током Сајма студенти ће имати прилику да кроз серију трибина и презентација сазнају више о понуди места за студентску стручну праксу, као и да у комуникацији са представницима универзитета и органа јавне управе добију све информације о пракси, начину пријављивања, као и о роковима за реализацију целог процеса.
Све информације о студентској стручној пракси у јавној управи и Сајму налазе се на сајту https://strucnapraksa.mduls.gov.rs/ , на коме је и улаз на Сајам.
Додатни мотив за учешће на сајму је то што он може бити одлична шанса за почетак успешне професионалне каријере.
Вујовић: Решавамо проблем управљања отпадом у Смедереву

Реализацијом овог пројекта, решавамо проблем управљања отпадом у Смедереву и околини, рекла је министарка.
„Драго ми је што сам се данас лично уверила да се радови на овом важном пројекту одвијају планираном динамиком. Поред тога што ће се на овом месту радити претовар отпада из Смедерева, уједно ћемо задовољити и потребе свих околних села. Трансфер станица је предуслов и за затварање и санацију градске депоније у близини, а отпад ће се према плану возити на регионалну депонију у Панчеву који ћемо модернизовати. Позивам грађане Смедерева и околине да се припреме, јер је следећи корак одвајање отпада у домаћинствима, за шта ћемо обезбедити неопходну опрему. Тиме ћемо комплетно решити проблем управљања отпадом и унапредити квалитет живота грађана“, рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да се у Смедереву реализују и други еколошки пројекти од великог значаја за грађане.
„Министарство које водим је обезбедило средства за замену дотрајалог котла на угаљ савременим котлом на пелет у Основној школи ‘Доситеј Обрадовић’ у Вранову и ти радови се приводе крају. Претходних година смо у смедеревском насељу Сењак мењали котао у вртићу, на који су сада прикључени и други објекти, односно на еколошки прихватљивији енергент греје се више од 15.000 квадрата. Тиме смо унапредили квалитет ваздуха у овом делу Смедерева“, рекла је Вујовић.

Вујовић обишла очишћену дивљу депонију у Лозовику и заједно са грађанима засејала траву

Вујовић је подсетила да је која се простирала на површини од једног хектара, очишћена уз подршку Министарства заштите животне средине.
„Драго ми је што се велики број грађана данас окупио на овом месту да заједно сејемо траву. У Лозовику живи око 5.000 грађана којима је ова депонија била вишедеценијски проблем. Пројекат уклањања сметлишта кандидовала је локална самоуправа на иницијативу грађана који живе у близини. Ми смо им обећали да ћемо очистити локацију, што смо и учинили. Када никне трава коју смо данас заједно засејели, уместо депоније грађани ће имати зелену оазу“, рекла је Вујовић.
Вујовић је поручила да је сада важно да локална самоуправа заједно са грађанима сачува очишћену локацију, а Министарство ће у те сврхе обезбедити видео надзор.
„Ово је важан, али не и једини пројекат који реализујемо у општини Велика Плана. Из средстава које смо ове године определили биће замењен котао на угаљ котлом на гас у Основној школи „Надежда Петровић“ у Доњој Ливадици, што ће унапредити квалитет ваздуха у околини школе. Министарство које водим ће наставити да улаже у зелене пројекте, јер тиме унапређујемо квалитет живота грађана“, рекла је Вујовић.

Вујовић у Горњем Милановцу: При крају радови на изградњи недостајуће канализационе мреже, важном пројекту за грађане

Вујовић је, обилазећи радове са председником општине Дејаном Ковачевићем, истакла да је реч о пројекту на којем Министарство и локална самоуправа посвећено раде.
„Драго ми је што сам данас у Горњем Милановцу, где сам се уверила да се радови одвијају планираном динамиком. Ово је једна од девет улица које су биле у плану и које смо обећали да ћемо урадити. Овим пројектом градимо скоро 15 километара недостајуће канализације, након чега ће покривеност општине канализационом мрежом бити изнад 90 одсто, што је по европском стандарду. Хвала свим грађанима Горњег Милановца и председнику општине на доброј сарадњи, што кандидују добре пројекте, јер само заједно можемо да унапредимо животну средину, а тиме и квалитет живота за све“, рекла је Вујовић.
Говорећи о еколошким пројектима који су реализовани у Горњем Милановцу, Вујовић је подсетила да је уз подршку Министарства заштите животне средине у овој општини у претходној години очишћено 28 дивљих депонија.
„Горњи Милановац је данас једина општина без сметлишта и дивљих депонија и на томе хвала руководству, али и свим грађанима који највише доприносе и који чувају локације чистим. Горњи Милановац је радио и на унапређењу квалитета ваздуха, тако што је грејање у градској топлани пребачено на биомасу. Министарство које водим ће се и у наредном периоду трудити да улаже средстава у Горњи Милановац, али и да ослушкује потребе грађана и њихове иницијативе, како бисмо заједно унапређивали еколошку слику општине“, рекла је Вујовић.

Вујовић у Панчеву обишла радове на изградњи линије за одвајање отпада по најсавременијим стандардима

„Задовољство ми је што сам данас у Панчеву где обилазим радове на новој хали и опреми како би на овај начин, заједничким снагама, повећали проценат рециклаже у складу са принципима циркуларне економије. Стара линија није била довољног капацитета и зато се улажу значајна средства, више од 170 милиона динара, у нову опрему која ће омогућити секундарнo одвајање отпада по најсавременијим стандардима. Хвала Граду Панчеву, градоначелнику и директору јавно комуналног предузећа, што су кандидовали добар пројекат којим ћемо заједно унапредити квалитет живота сваког грађанина Панчева“, рекла је Вујовић, која је обишла радове заједно са градоначелником Александром Стевановићем.
Министарка је истакла да је предуслов за бољи квалитет животне средине и примарно одвајање отпада већ у домаћинствима, на чему Панчево интензивно ради. Само кроз пројекат Одвајамо, који Министарство спроводи уз подршку ЕУ, Град је добио неколико хиљада канти и контејнера и два камиона смећара.
„То је важно и због подизања свести грађана о значају заштите животне средине. Зато, када чујете од руководства да је на ову линију довезен разврстан отпад, то значи да грађани дају свој допринос. Са друге стране, размишљамо и о регионалној депонији у Панчеву. Трудимо се да се проширују касете, како би се након третмана на линији за секундарно одвајање, отпад довозио на ту локацију. Радови на депонији су у склопу пројекта Чиста Србија, који води друго министарство, али без обзира код кога су средства, сви се као тим трудимо да пратимо и допринесемо бржој реализацији зелених пројеката. Зато позивам све локалне самоуправе да нам се обрате, да кандидују пројекте, јер је буџет за екологију већи него икад, а улагање у животну средину остаје приоритет“, рекла је министарка.
Вујовић је рекла да је, само кроз пројекте Министарства заштите животне средине, у Јужнобанатском округу током три године уложено више од 100 милиона динара у пошумљавање и озелењавање, замену котлова у топланама, јавним установама и санацију девастираног земљишта.

Вујовић потписала споразум, за чвршћу сарадњу Министарства са Технолошко-металуршким факултетом
Запослени Министарства ће у наредном периоду у просторијама Технолошко-металуршког факултета држати предавања о регулативном оквиру и циљевима измена закона из области заштите животне средине.
„Велико ми је задовољство што сам са професором Ускоковићем потписала споразум који ће студентима основних, мастер и докторских студија ове угледне високошколске установе омогућити унапређење знања о заштити животне средине. Сигурна сам да ће размена искуства са стручњацима Министарства који директно доприносе изменама прописа, као и представљање примера добре праксе обогатити знања студената. Оваква сарадња ће у годинама које долазе изнедрити бројне младе, стручно оспособљене кадрове, који ће у будућности наставити да раде на циљевима Министарства у обезбеђивању чистије животне средине“, рекла је министака Вујовић.
У оквиру сарадње реализоваће се курс под називом “Примена прописа из области заштите животне средине: од теорије до праксе“ за студенте основих, мастер и докторских студија.
Курс ће бити реализован током зимског семестра школске 2023/2024. године кроз девет предавања на теме: управљање отпадом и отпадним водама, процена утицаја, заштита ваздуха, климатске промене, индустријско загађење, управљање хемикалијама, одрживи развој, циркуларна економија, европске интеграције. Након завршеног курса, студенти ће добити сертификат о похађању, а знања која ће усвојити биће корисна за њихову даљу каријеру.
Потписан уговор за изградњу канализационе мреже у још два насеља у Пећинцима
Вујовић је истакла да се на основу уговора креће у изградњу 40 километара у насељима Ограр и Брестач, подсетивши да се у општини Пећинци већ гради око 24 километра канализационе мреже у насељима Прхово и Попинци.
„Реализацијом ова два најважнија зелена пројекта у Пећинцима, грађани ће добити око 64 километара недостајуће канализационе мреже, чиме подижемо стандарде заштите животне средине. Очекујем да ће комплетни радови бити готови у наредне две године, а по реализацији пројекта решавамо проблем недостајуће канализације и унапређујемо квалитет живота у овој општини“, рекла је Вујовић.
Она је истакла да се, кроз пројекте Министарства гради недостајућа канализација широм Србије, а радови су почели у оним градовима и општинама које су имале најспремније пројекте.
„У овом моменту, градимо око 140 километара недостајуће канализације у Пећинцима, Нишу, Горњем Милановцу, Бољевцу, Рашкој. Канализација је предуслов како би се кренуло у реализацију капиталних пројеката изградње постројења за прераду отпадних вода широм Србије, што нас очекује у наредном периоду“, рекла је Вујовић.
Вујовић потписала уговоре за замену котлова у јавним установама, додатна средства за чистији ваздух
Вујовић је навела да је кроз први конкурс који је министарство спровело у овој години, обезбеђена подршка за 27 градова и општина, како би заменом котлова у топланама и јавним установама смањили аерозагађење.
„Обезбеђивањем додатних средстава, настављамо да радимо на остварењу једног од приоритетних циљева Министарства на чијем сам челу, а то је бољи квалитет ваздуха за све. Реализацијом пројеката по овом јавном конкурсу котлови на угаљ и мазут биће замењении котловима на еколошки прихватљивије енергенте у 14 основних школа, две предшколске установе, две зграде општинске управе, три дома здравља и једној установи дома културе. То је велика ствар за све грађане који живе, раде или проводе време у близини ових објеката, али и потврда и подстрек за Министарство да настави са успешном мером за побољшање квалитета ваздуха“, рекла је Вујовић.
Министарка је захвалила представницима локалних самоуправа што су препознали значај конкурса, брзо реаговали и пријавили квалитетне пројекте. Министарство заштите животне средине расписује конкурсе за замену котлова већ трећу годину заредом, а у 2023. години расписана су два конкурса кроз које је градовима и општинама за замену котлова стављено на располагање укупно 340 милиона динара.
По другом конкурсу у овој години, средства су додељена за пројекте 12 јединица локалних самоуправа – општинама Лучани, Пријепоље, Опово, Алексинац, Владимирци, Кањижа, Деспотовац, Врбас, Трговиште, Бојник и градовима Сремска Митровица и Панчево.
Вујовић потписала уговор за другу фазу пројекта санације 40 година старе депоније у Зрењанину
Вујовић је навела да је реч о комплексном пројекту који улази у финалну фазу, што је још једна потврда одлучности државе да решава вишедеценијске проблеме.
„Решавамо велики еколошки проблем Зрењанина који постоји већ 40 година, а депонија се простире на пет хектара и то уз саобраћајницу Зрењанин-Београд. Прва фаза радова је завршена, а сада настављамо даље. Овим уговором смо створили услове за прелазак на другу фазу радова, којом ћемо комплетно решити ову локацију. Циљ Министарства које водим, као и целог тима у Влади Србије јесте Србија без несанитарних депонија и наставићемо из дана у дан, из пројекта у пројекат да се приближавамо том циљу“, рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да је током прошле године решен проблем седам несанитарних депонија широм Србије, док се у овом моменту, поред Зрењанина, решава и проблем несанитарних депонија у Шапцу, Руми и Пожеги.
Говорећи о еколошким пројектима у Зрењанину који су важни за грађане, Вујовић је навела уклањање дивље депоније у Ботошу, као и пројекат замене котларнице на мазут котларницом на гас у Основној школи „Др Александар Сабовљев“ у Ечкој.
Србија добила ново заштићено природно добро – Предео изузетних одлика „Потамишје”

Ово заштићено подручје простире се на површини од 22.633 хектара на територији Зрењанина Сечња, Ковачице и Опова.
„Потамишје“ одликују јединствени и међусобно повезани мозаик влажних ливада и пашњака, алувијалних шума, старих делова речног тока, одсечених меандара, бара, мезофилних ливада, заслањених ливада и шумо-степа.
Станиште је 606 таксона виших биљака, 49 врста бескичмењака националног и међународног значаја, 42 врсте риба, 11 врста водоземаца, девет врста гмизаваца, 257 врста птица и 58 врста сисара. Посебно су значајна места гнежђења строго заштићене врсте беле роде (25 процената парова ове врсте у Србији гнезди се у њима) и репродукције и сеобе строго заштићених врста птица, посебно колонијалних врста водених птица.
Унутар граница предложеног подручја налазе се два међународно значајна подручја за птице (Important Bird Areas – IBA), као и међународно значајно подручје за биљке (Important Plant Area – IPA).
Нарочит печат „Потамишју“ даје Меморијални комплекс Михајла Пупина, чувеног научника, који је рођен у потамишком селу Идвор.
Вујовић: Већи буџет за зелене пројекте у наредној години
„У овом моменту градимо више од 100 километара канализационе мреже у Нишу, Пећинцима, Горњем Милановцу, Бољевцу и Рашкој. Очекујем да се ускоро крене и са радовима на изградњи постројења за прераду отпадних вода у Чачку, Бечеју, Сечњу, Апатину, Пећинцима, Прибоју, Осечини и Белој Паланци. Грађани ће ускоро осетити бенефите пројеката који су у току“, рекла је Вујовић у Народној скупштини.
Вујовић је истакла да су планирана значајна средства и за уклањање дивљих депонија и, што је још важније, за затварање и санацију несанитарних депонија.
“Планирали смо више од милијарду динара за наредну годину, како би ружна слика несанитарних депонија на које градови и општине одлажу отпад и дуже од 50 година, постала прошлост. То је готово два пута више него што смо ове године уложили у те сврхе”, рекла је Вујовић додајући да ће се услови за затварање несанитарних депонија створити изградњом регионалних и рециклажних центара, на чему се такође интензивно ради.
“Почели смо изградњу модерног регионалног центра за управљање отпадом у општини Уб. То је изузетно важно за грађане Србије, а пре свега за 15 локалних самоуправа који ће гравитирати ка том центру. То је један од шест регионалних и рециклажних центара који ће бити изграђени у наредних неколико година”, рекла је Вујовић. Према њеним речима, до краја године и почетком 2024. почеће и радови на проширењу регионалног центра за управљање отпадом Срем-Мачва, затим Дубоко-Ужице, Пирот, а очекује нас изградња и регионалног центра у Новом Саду.
Почела регионална конференција посвећена убрзању преласка на циркуларну економију
Државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић нагласила је отварајући скуп, да иако је зелена транзиција свеобухватан процес, у фокусу конференције биће онај аспект циркуларне економије који се односи на управљање отпадом од хране.
«Подаци показују једну нелогичност, а то је да се једна трећина хране у свету баци, док је истовремено у појединим деловима света нема довољно. Овај проблем је препознат и у глобалним договорима – Агенда 2030 и Париском споразуму, документима чији је Србија потписник и чијим циљевима смо посвећени. У Србији смо већ направили значајне кораке како бисмо утицали на смањење ове појаве, радећи паралелно на усвајању неопходне регулативе и изградњи зелене инфраструктуре“, рекла је Докић.
Када је реч о регултиви, она је нагласила да је Србија, по угледу на успешне земље на овом плану, прва на Западном Балкану припремила Мапу пута за циркуларну економију, а усвојен је и Програм развоја циркуларне економије, као и низ других стратешких докумената.
Говорећи о инфраструктури, Докић је истакла да Министарство реализује капиталне пројекте изградње регионалних и рециклажних центара, где ће се отпад третирати на најсавременији начин, поштујући принципе циркуларне економије. Она је додала да је у Србији, кроз ИПА пројекат, уведена примарна сепарација отпада у 17 локалних самоуправа. Према њеним речима, Министарство подстиче и иновације у овом процесу, па је кроз пројекат “Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у републици Србији“, који спроводи са UNDP, у протекле две године пристигло 25 иновативних идеја од научно-истраживачких организација.
„Овај скуп је важан, јер ће иницијативе које ће бити представљене у наредна два дана допринети бржој и иновативнијој имплементацији кружне економије, а тиме и одрживом коришћењу ограничених ресурса, што нам је циљ“, рекла је Докић.
Конференцију су организовали Министарство заштите животне средине у сарадњи са Економском комисијом Уједињених нација за Европу – UNECE. Окупила је бројне учеснике, међу којима су представници јавног и приватног сектора, финансијских институција и научно истраживачког и цивилног миљеа из земаља UNECE региона.