Вести
Одржан састанак Комитета за имплементацију Карпатске конвенције
Једна од кључних тема скупа била је посвећена предстојећем Седмом састанаку Конференције чланица Карпатске конвенције (CC COP7) који ће се одржати од 11. до 13. октобра 2023. године у Београду, када ће Србија преузети трогодишње председавање Карпатском конвенцијом.
Током овог председавања приоритет ће бити јачање сарадње са локалним и регионалним нивоом, као и са Европском унијом, односно израда Карпатске визије 2050. и Карпатског оквира за биодиверзитет.
Поред тога, на састанку се дискутовало о Извештају о имплементацији Програма рада 2021-2023. и доприносу заинтересованих страна.
Такође, велики део састанка је био посвећен читању и дискусији о Нацрту одлука COP7 и осталих повезаних докумената, који ће се усвајати на предстојећем Седмом састанаку Конференције чланица Карпатске конвенције (CC COP7).
На састанку је и одржана је посебна сесија „Од Карпата до Анда – размена о регионалним приступима одрживом развоју планинаˮ, којој је присуствовала делегација са Андских планина.
Ова сесија је одржана као део ширег програма посвећеног међурегионалној размени управљања планинама, где су Карпати и Карпатска конвенција представљени као један од модела региона.
Државна секретарка обишла Ратајску реку и разговарала са грађанима
„Предметни локалитет није заштићено подручје за које је спроведен или покренут поступак заштите, нити је локалитет у просторном обухвату еколошке мреже. Иако Министарству ниje поднет захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину, нити имамо податке о утицају МХЕ на предметно подручје, самим тим нема ни основа за трајно ограничење коришћења вода, али смо данас овде јер слушамо захтеве грађана, љубитеља и познавалаца природе“, нагласила је државна секретарка Сара Павков.
На територији општине Пријепоље налази се четири заштићена подручја, која обухватају 19.500 хектара, а ове године издвојена су до сада највећа средства за управљање овим заштићеним подручјима, скоро 10 милиона динара. Циљ Владе Србије и Министарства је да до краја ове године повећа површину Републике Србије под заштитом за скоро 100 хиљада хектара, што је додатних 1% од укупне територије. Изменама и допунама Закона о заштити природе из 2021. године, забрањена је градња било ког типа МХЕ у заштићеним подручјима.
„Сарадња са локалном заједницом и невладиним организацијама значајна је због детаљнијег разумевања локалних изазова, чија решења преносимо у стратешке документе и адекватно спроводимо унапређење регулативе. Данашњи дан потврђује значај сарадње МЗЖС и локалне заједнице, јер свака јединица локалне самоуправе тренутно спроводи бар један зелени пројекат, а свима нам је исти циљ – заштита животне средине“, рекла је Сара Павков.
С обзиром на присуство строго заштићених врста, Завод за заштиту природе Србије обавиће прелиминарна истраживања и валоризацију овог простора, истакла је директорка Завода Марина Шибалић.

Обележавање 17. јуна Светског дана борбе против дезертификације и суше
Светски дан борбе против дезертификације и суше је проглашен резолуцијом Генералне скупштине УН 30. јануара 1995. године, а овогодишњим слоганом „Њено земљиште, њена права“ Конвенција Уједињених нација за борбу против дезертификације (УНЦЦД) потврђује своју посвећеност питању родне равноправности.
У складу са овогодишњом темом на глобалном нивоу, фокус националног скупа је био на праву жена на земљиште, као кључном за одрживо управљање земљиштем и за постизања циљева неутралности деградације земљишта.
Скуп је отворила државна секретарка Сандра Докић која је истакла да Србија препознаје важност родне равноправности и да је ова конференција одлична прилика да се направи још један искорак у унапређењу положаја жена које обрађују земљиште и самим тим допринесе достизању циљева неутралности деградације земљишта и спровођењу Конвенција Уједињених нација за борбу против дезертификације у Србији.
Уводну реч су дале и Јасмина Мурић у име Стана Божовић, председница Стручне групе Координационог тела за родну равноправност Србије и Надежда Дементиева, регионални координатор за везу са земљама централне и источне Европе из Секретаријата Конвенције.
Конференција је окупила широк спектар заинтересованих страна – представнике државних институција, међународних организација, академске заједнице и цивилног друштва, како би разговарали о правима жена у вези са земљиштем и њиховој улози у борби против деградирадацијом и одрживом коришћењу земљишта.
Такође, на овом скупу је био представљен и Национални извештај о напретку у имплементацији УНЦЦД, који је поднет Секретаријату Конвенција у фебруару ове године, а који се може наћи на следећем линку.
Скуп је организован уз подршку Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП) кроз пројекат који финансира ГЕФ „Јачање институционалних и професионалних капацитета земаља потписница на националном нивоу ка побољшаном праћењу и извештавању УНЦЦД – ГЕФ 7 ЕА Umbrella VI”.
Сарадња приватног сектора и државе на пројектима унапређења заштићених подручја
На састанку је било речи о приоритетним пројектима у 2023. години, који би допринели унапређењу заштићених подручја и очувању биодиверзитета на територији Републике Србије, а које предлаже Министарство, док финансијска средства обезбеђују заинтересоване банке.
Током 2022. године под окриљем ове иницијативе, Удружење банака Србије је са својим чланицама (АИК банка, Банка Интеза, Еуробанка Директна, НЛБ Комерцијална банка, Рајфајзен банка), обезбедило осам милиона динара, за пројекте у следећим заштићеним подручјима: Споменику природе „Ботаничка башта Јевремовац”, Специјалном резервату природе „Засавица”, Перућац, Националном парку „Тара”, Парку природе „Шарган – Мокра Гора”, Специјалном резервату природе „Горње Подунавље”, Споменику природе „Ђавоља варош”, Споменику природе „Слапови Сопотнице” и Предео изузетних одлика „Власина”.
МЗЖС започело уклањање историјског отпада са локалитета ХК „Вискоза“
Трећу годину заредом, Министарство заштите животне средине уклања историјски отпад настао уништавањем, стечајем или погубним приватизацијама фабрика после петооктобарских промена.
Фабрика „Вискоза“, некадашњи гигант, у којој је у 13 погона било запослено 11.000 радника, 2009. године је отишла у стечај. Прoцењене количине отпада који се још налази у „Вискози“, а који се бар по једном параметру класификује као опасан у складу са домаћим законским актима, износе око 2500 Т. Евидентирано је и око 2000 метара кубних накупљене воде која је испитана и карактерисана као неопасна отпадна вода (сходно накупљању после кишног периода).
У овом комплексу је заостала велика количина контаминираног материјала: разне неорганске соли, контаминирани сорбенти на бази активног угља, продукти сагоревања, раствори соли и можда најопаснији угљен-дисулфид у облику водене емулзије у базенима.
Угљен-дисулфид, који ће бити уклоњен из „Вискозе“ неколико индустрија користи као сировину или материјал за израду производа, као што су рајон, целофан и угљен-тетрахлорид, док је његов највећи корисник индустрија производње вискозних влакана. По хемијским карактеристикама, с обзиром да је одличан растварач, при повећаној концентрацији хемикалија је која је опасна по живот јер делује највише на нервни систем.
Коначан циљ јесте решавање вишедеценијског еколошког проблема Лознице.

ОБАВЕШТЕЊЕ О НАЧИНУ ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА ЗА ДОДЕЛУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОЧУВАЊЕ И ЗАШТИТУ БИОЛОШКЕ, ПРЕДЕОНЕ И ГЕОЛОШКЕ РАЗНОВРСНОСТИ У 2023. ГОДИНИ
2. Подстицајна средства могу се тражити за послове, односно радове и активности дефинисане чланом 2. Уредбе о мерилима и критеријумима за доделу подстицајних средстава за очување и заштиту биолошке, предеоне и геолошке разноврсности у 2023. години („Службени гласник РС”, број 34/23).
З. Послови, односно радови и активности дефинисани чланом 2. Уредбе о мерилима и критеријумима за доделу подстицајних средстава за очување и заштиту биолошке, предеоне и геолошке разноврсности у 2()23. години, морају бити предвиђени Програмом управљања заштићеног подручја за 2023. годину, као и Планом управљања тог подручја.
4. Локална самоуправа, која на својој територији има више заштићених подручја, у оквиру једног захтева попуњава појединачне табеле за свако заштићено подручје за које очекује подстицајна средства.
5. Минимално учешће сопствених средстава, односно средстава из других извора, је 20% у односу на предрачунску вредност радова и активности и тај се однос мора задовољити, односно услов испунити на нивоу категорија намена из тачке 2. овог обавештења. Међутим, укупна вредност и тражена подстицајна средства приказују се за сваку групу/врсту радова и активности из обрасца.
6. Ако су у питању радови односно пројектне активности које се не завршавају у овој години, то треба истаћи, при чему се у захтеву наводе само они параметри радова (врста и вредност радова) који се реализују у текућој години.
7. У прилогу попуњеног обрасца захтева за доделу средстава, поред документације из члана 7. Уредбе о мерилима и критеријумима за доделу подстицајних средстава за очување и заштиту биолошке, предеоне и геолошке разноврсности у 2023. години, обавезно се достављају:
а) сви подаци који су битни за разумевање врсте и вредности намераваних радова и трошкова, односно детаљније образложење тих радова, што се посебно односи на оне ставке за које се траже подстицајна средства, а које у програму управљања националног парка и заштићеног подручја нису детаљније образложене;
б) предлози пројеката или техничка документација, са грађевинском дозволом уколико је потребна за планиране радове, докази о решеним имовинско-правним питањима или изјаве о начину решавања тих питања;
в) прибављени предрачуни у случају набавке средстава и опреме и други докази (уговори и др.) о вредности послова који се финансирају;
г) сагласност управљача националних паркова или заштићених подручја проглашених актом Владе.
7. Наглашавамо потребу што реалнијег планирања послова и средстава потребних за њихово извршење, обавезу поштовања прописа о јавним набавкама и других прописа који се односе на финанијско пословање и располагање средствима, као и ставке из уговора која се односи на одговарајуће приказивање учешћа средстава буџета, односно Министарства у финансирању радова.
При попуњавању обрасца користити исте фонтове којима је образац исписан.
Обележен Међународни дан заштите животне средине
Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш захвалио jе Министарству на изузетној сарадњи и посебно похвалио реализоване пројекте и инвестиције који утичу на зелену трансформацију српске привреде и друштва. „Зелене иновације које су заживеле у пракси већ позитивно утичу на животну средину“, рекао је Бериш.
Шеф делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре похвалио је Министарство заштите животне средине и Владу Републике Србије за ажурно доношење закона и усаглашавање законске регулативе са европском, као и брзу изградњу неопходне инфраструктуре која доприноси зеленој транзицији Србије.
„Кроз пројекат „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, данас се отвара позив јединицама локалних самоуправа за суфинансирање мера заштите ваздуха, који ће омогућити спровођење конкретних мера у оним локалним самоуправама које су израдиле планове квалитета ваздуха или су оствариле значајан напредак у планирању квалитета ваздуха. Позивам локалне самоуправе да се благовремено пријаве како би оствариле суфинансирање пројеката до 50% од укупне вредности и заједнички допринеле унапређењу квалитета ваздуха“, рекла је министарка.
На Сајму је учествовало и више од 40 аутора и ауторки зелених решења, а на платоу испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ постављена је модна инсталација хаљина од рециклираног тексаса, која показује како остаци текстилне индустрије могу да буду употребљени за израду нове одеће уместо да заврше на отпаду, еко-теретана израђена од рециклираног дрвета, у којој су справе за вежбање направљене од стабала дрвећа извађеног из реке Саве.
Одржан је и наградни квиз о заштити животне средине, а изложена је и климатска капсула Центра за промоцију науке, која нуди увид у перспективу климатских промена кроз научне чињенице.

Министарки Вујовић почасна повеља у Петровцу на Млави
„Велика је привилегија и част бити део важних пројеката у општини која се налази у једном од најлепших делова наше земље према којем је природа била изузетно даровита, обавезујући нас да богатство које нам је дато чувамо, негујемо и унапређујемо мислећи о генерацијама које ће доћи после нас“, рекла је Вујовић.
Министарка је подсетила на већ реализоване капиталне пројекте, као што је трансфер станица са рециклажним центром, а најавила је и будуће планове за ову општину, истичући важност равномерног развијања свих делова наше земље како би резултате пројеката на којима Министарство предано ради осетили сви грађани.
Министарка Вујовић обишла новоизграђену трансфер станицу у Петровцу на Млави
„У овај велики инфраструктурни пројекат Влада Републике Србије и Министарство заштите животне средине уложили су 270 милиона динара и њиме унапређујемо не само систем управљања отпадом већ и квалитет живота грађана у овом делу Србије. Трансфер станица, која је изграђена за годину дана, један је од корака којим настављамо да решавамо проблем одлагања отпада на подручју петровачке општине. Изградњом трансфер станице са рециклажним двориштем, коју ће користити и општине – Кучево, Жагубица и Мало Црниће, комунални отпад из Петровца на Млави више се неће одлагати на несанитарној депонији, већ ће након сакупљања и претовара на трансфер станици бити транспортован на најближу санитарну депонију на даљи третман“, рекла је министарка Вујовић.
Трансфер станица је предуслов за реализацију још једног великог пројекта у Петровцу на Млави, који подразумева затварање, санацију и рекултивацију постојеће несанитарне депоније „Свина“. У току је ревизија пројектне документације, а први радови у плану су већ следеће године, чиме ће трајно бити решен вишедеценијски еколошки проблем ове општине.
„Након затварања и рекултивације несанитарне депоније, поставиће се систем видео надзора који ће бити увезан са мониторинг центром у МЗЖС, у коме ће се у реалном времену надзирати сваки покушај нелегалног одлагања отпада. На даље је на општини да води рачуна о животној средини и квалитету живота грађана. Наш заједнички циљ је да унапредимо стање животне средине, а тиме и квалитет живота грађана“, рекла је министарка Вујовић.
У оквиру Трансфер станице, налазе се и објекти за запослене, пријавница, претоварна рампа за неселектирани комунални отпад, сепаратори, инфилтрациони и противпожарни базени итд. Цео комплекс биће ограђен зеленим појасом уз изградњу пратећих унутрашњих саобраћајница и паркинга за возила.

Влада Републике Србије усвојила Стратегију нискоугљеничног развоја до 2030. године
Усвајање Стратегије нискоугљеничног развоја обавеза је према Закону о климатским променама а у циљу утврђивања стратешких праваца деловања и јавне политике смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште на нивоу целе привреде. Усвајањем Стратегије отворене су могућности за додатни развој, модернизацију и повећање конкурентности домаће привреде с обзиром да су економски раст и инвестиције праћени ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште постали један од захтева међународног и европског тржишта.
Мере ублажавања, односно, смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште одабране су на основу анализе потенцијала за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште као и утицаја на друштвене, економске и параметре заштите животне средине. Од шест развијених сценарија, Стратегија препоручује сценарио М2 до 2030. године (смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште за 33,3% у односу на 1990.). Стратегија нискоугљеничног развоја послужила је као основ за ревизију првог Национално утврђеног доприноса, у односу на који је национални циљ смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште на нивоу целе привреде утростручен и износи 33,3% до 2030. године (у односу на 1990. годину).
Стратегија стога успоставља неопходан стратешко-политички и законодавни оквир борбе против климатских промена, који ће бити у складу са обавезама Републике Србије, као кандидата за чланство и потенцијалну чланицу ЕУ као и обавезама према Уговору о Енергетској заједници, уз истовремено испуњење обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе и Споразуму из Париза.
Министарка Вујовић обишла реконструисану блоковску топлану у Осечини
„Котлови су били толико дотрајали да је сваки почетак грејне сезоне био ризичан, значајно су утицали и на лошији квалитет ваздуха. Налазили су се у приземљу стамбене зграде, па је стара котларница била и небезбедна. Реализацијом овог пројекта грађанима је омогућено ефикасније и еколошки прихватљивије грејање, без чађи и штетних честица у ваздуху, како је то било свих претходних деценија. Подсетићу вас да Министарство из године у годину све више средстава улаже у замену старих котлова у јавним установама и индивидуалним ложиштима, као и да је Влада Републике Србије недавно донела Закључак којим се свим јавним установама препоручује гашење котларница на угаљ, мазут и лож уље у наредне две године. Зелена Србија наш је циљ, а смањење аерозагађења апсолутни приоритет“, рекла је министарка Вујовић.
Укупна вредност пројекта је 30,9 милиона динара, a ове године за суфинансирање замене котлова укупно је обезбеђено 390 милиона динара – 220 милиона за замену котлова у јавним установама и 170 милиона за замену у индивидуалним ложиштима.
Ово је један у низу пројеката које Министарство спроводи у Осечини у сарадњи са локалном самоуправом. Поред замене котлова, током претходне две године у Осечини су уклоњене две депоније и на њиховим местима изграђени су дечији ЕКО паркови, и то у Улици цара Лазара и у стамбеном насељу Пецка. Укупна вредност оба пројекта била је 10 милиона динара.
Планирано је да се до краја године реализује и пројекат „Да Осечина продише“ који подразумева озелењавање обилазнице око места Варошица.

Ђетиња обојена шампоном за прање аутомобила, предузете законом предвиђене мере према починиоцу
Према починиоцу ће, у оквиру надлежности Комуналне милиције и Еколоше инспекције града, бити изречена казна и покренут прекршајни поступак, а републички еколошки инспектор ће у оквиру својих надлежности извршити надзор, ради прецизног утврђивања материја које се користе у производњи и предузети мере у складу са законом.
Најоштрије осуђујемо неодговорно понашање које је оправдано узнемирило грађане, без обзира, што није било последица по рибљи фонд у реци Ђетињи.

Инспекција Министарства заштите животне средине на терену након пожара у Бору
Поред припадника Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације, и ватрогасних екипа, на терен је одмах изашла и инспекција Министарства заштите животне средине. Према извештају инспекције, запалило се извозно окно подземног рудника јаме. Претпоставља се да су се запалиле транспортне траке или инсталација.
Мерне станице за квалитет ваздуха у Бору нису показале прекорачење граничних вредности концентрација загађујућих материја. И даље се интензивно прати квалитет ваздуха и јавност ће благовремено бити обавештена о свим новим информацијама.
Вујовић са шефом Мисије ОЕБС-а о сарадњи у области заштите животне средине

„Пре две године започели смо сарадњу на изради Водича за унапређење правне заштите у заштићеним подручјима и Водича за поступање у случају непрописног управљања опасним отпадом, чији су циљеви да обезбеде ефикасну размену информација и координацију између различитих државних институција надлежних у овим областима“, рекла је Вујовић.
Министарка је нагласила значај експертске подршке партнера какав је ОЕБС у даљем унапређењу управљања заштићеним подручјима, опасним отпадом и примене регулативе из различитих области заштите животне средине.
Амбасадор Брату изразио је спремност да подржи даље активности Министарства заштите животне средине које се односе на сарадњу са еколошком полицијом МУП-а Србије, а у циљу повећања ефикасне примене закона кроз побољшану сарадњу између правосуђа, полиције и инспекције за заштиту животне средине. Мисија ОЕБС-а спремна је да подржи Министарство у примени принципа Архуске конвенције.
Трећи састанак Управног одбора пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“
Тема састанка били су резултати пилот пројеката спроведених 2022. године, јавни позив за пријављивање нових пројеката за 2023. годину, као и статус спровођења подржаних пројеката из области декарбонизације, циркуларне економије, смањења загађења, природе и биодиверзитета и одрживог система исхране.
„Током претходне две године, упркос свим изазовима глобалне безбедносне, енергетске и економске кризе, остварен је значајан напредак у области заштите животне средине, пре свега кроз унапређење регулаторног оквира за бржу и ефикаснију зелену трансформацију Србије. Усвојили смо преко потребне прописе и политике, што представља значајан корак у процесу усклађивања са ЕУ, као што су Закон о управљању отпадом, Програм квалитета ваздуха, Програм циркуларне економије, измене и допуне Закона о заштити ваздуха, Национално утврђени допринос са повећањем климатске амбиције“, рекла је Докић.
Државна секретарка је најавила и да ће се у наредним месецима усвојити Стратегија развоја са ниским емисијама угљеника са Акционим планом. „То ће додатно допринети декарбонизацији наше привреде. Ускоро ће индустрије и компаније које су велики емитери добити јасне регулаторне смернице о дозволама за емисију гасова са ефектом стаклене баште, праћењу и извештавању о њиховим емисијама. Ова важна прекретница биће кључни елемент трансформације зелене економије, заједно са текућим радом на интегрисаном спречавању загађења и дозволама за контролу и смањење штетних емисија из индустријског сектора“, истакла је она, додавши да ће и нова Стратегија заштите животне средине – Зелена агенда за Србију, која се развија уз подршку овог пројекта, такође бити један од кључних стратешких докумената за нашу земљу и кључни покретач зелене трансформације.
Подсећамо да иницијатива „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ посебну пажњу посвећује мотивацији, идентификацији и практичном раду са организацијама из различитих сектора које су спремне да предузму одређене мере „озелењавања“ и буду носиоци зелене трансформације. У фебруару су 83 компаније добиле менторску помоћ, а 16 најперспективнијих предлога који би допринели убрзању и олакшању зелене транзиције привреде и друштва у Србији добило је финансијску помоћ.
Потписан Меморандум о сарадњи са Удружењем банака Србије
Банке, чланице УБС-а, ће у складу са овим Меморандумом обезбеђивати финансијска средства за пројекте које предложи МЗЖС, а у циљу очувања флоре и фауне, природних станишта врста, упознавања посетилаца са карактеристикама заштићеног подручја и побољшања туристичких капацитета заштићених подручја.
УБС је, са својим чланицама (AИК банком, Banca Intesa, Eurobank Direktna, NLB Komercijalnom банком, Raiffeisen банком), већ обезбедио средства у износу од осам милиона динара, за финансирање постављања едукативне табле у Споменику природе „Ботаничка башта Јевремовац“, изградњу мини соларне електране у Специјалном резервату природе „Засавица“, уређење шетне стазе у Перућцу и постављање урбаног мобилијара на Калуђерским Барама у Националном парку „Тара“, изградњу нових и репарацију постојећих видиковаца у Парку природе „Шарган – Мокра Гора“, набавку мобилијара – надстрешнице са клупама у Специјалном резервату природе „Горње Подунавље“, изградњу видиковца у склопу Споменика природе „Ђавоља Варош“, израду дрвеног монтажног видиковца у центру заштићеног подручја Споменика природе „Слапови Сопотнице“ и изградњу и постављање видиковца у Пределу изузетних одлика „Власина“.
Министарство заштите животне средине сваке године повећава површину под заштитом. Укупно планирано проширење за заштиту у 2023. години је 98.900ha, што значи да ће се површина под заштићеним подручјима у Србији повећати са садашњих 8% на 9,11 %, односно повећање ће бити за 1,12 %.
За суфинансирање заштићених природних добара од националног интереса у 2023. години обезбеђено је 355 милиона динара, односно за 34 % више у поређењу са 2021. годином.
Потписани уговори за замену котлова у јавним установама и индивидуалним ложиштима
„И ове године ћемо, у циљу побољшања квалитета ваздуха, спровести значајне пројекте у многим градовима и општинама широм Србије. Посебно бих скренула пажњу да ћемо велике пројекте радити у градовима који бележе прекорачење прописане граничне вредности загађујућих материја у ваздуху. Тако, на пример, у Ваљеву субвенционишемо замену и реконструкцију котларнице у касарни „Војвода Живојин Мишић“, у Нишу конверзију енергента у котларници Универзитета, у Ужицу изградњу гасне контејнерске котларнице у Народном позоришту. Мени је посебно драго што котларнице мењамо и у великом броју школа, вртића, домова здравља широм наше земље, што ће најмлађим и најстаријим суграђанима донети и боље грејање и чистији ваздух“, рекла је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.
У циљу побољшања квалитета ваздуха, МЗЖС је ове године определило 220 милиона динара за суфинансирање замене котлова у јавним установама и 170 милиона динара за суфинансирање замене индивидуалних ложишта.
Изузетно значајан пројекат биће спроведен у Ваљеву, где ће Министарство субвенционисати пројекат замене и реконструкције котларнице у касарни „Војвода Живојин Мишић“.
„Овај пројекат је изузетно значајан за град Ваљево, јер се касарна налази у самом центру града и сада ће прећи на даљински систем грејања. Захвални смо Министарству и министарки, што нам помажу да већ трећу годину заредом спроводимо много важних пројеката који се односе на смањење загађења ваздуха у нашем граду. Више од 200 милиона динара смо уложили у последње две године, од реконструкције котла у Градској топлани, преласка са мазута на компримовани гас, преко проширења топловодне мреже и прикључења јавних установа, Завода за јавно здравље, Националне службе за запошљавање и Историјског архива, до конкурса који се односе на замену котлова у индивидуалним ложиштима. Нама је значајно да угасимо све котларнице које користе фосилна горива и да пређемо на еколошки прихватљиве енергенте“, рекао је градоначелник Ваљева Лазар Гојковић.
Значајни пројекти спровешће се и у Нишу, где ће бити замењена котларница у згради Универзитета.
„Замена котларнице у Ректорату је јако важна јер је у овом тренутку она највећи загађивач ваздуха у Нишу. Заједно са суграђанима, заменићемо и њихова индивидуална ложишта. Прошле године је замењено 178 индивидуалних ложишта и то је Нишу јако значило јер је смањена емисија штетних гасова. Ове године ћемо наставити овај тренд и верујемо да ћемо кроз коју годину имати потпуно чисту животну средину у граду Нишу. Најважније нам је свима да су грађани задовољни“, навела је градоначелница Ниша Драгана Сотировски.
У општини Кула биће замењени котлови на угаљ котловима на гас у Дому здравља и у центру насељеног места што су, како је рекао председник општине Кула Дамјан Миљановић, за ову општину и становнике значајни пројекти.
„Заједнички делујемо са Министарством на пројекту зелене Србије. Ове године 50 домаћинстава ће заменити котлове, што значи да ћемо, рачунајући и претходну годину, у сарадњи са Министарством заменити укупно 300 котлова у индивидуалним ложиштима и 15 котларница у јавном сектору. За заштиту животне средине то значи 1200 тона CO2 мање у ваздуху и ако узмемо да једно дрво компензује 12 килограма CO2 то значи 100 хиљада стабала за једну малу општину као што је Кула. Циљ је да све јавне установе, а остале су само још три на нашој територији, пређу на гас као еколошки прихватљив енергент“, рекао је председник општине Кула Дамјан Миљановић.
Заменик председника општине Тител Богољуб Марковић захвалио је Министарству за субвенционисање пројекта замене котла на гас у предшколској установи „Плави чуперак“.
„Ово је из више разлога битно за нашу општину. Постоји тај финансијски разлог, јер се ми налазимо у трећој категорији развијености и велика средства која долазе са вишег нивоа власти нам јако значе. Наравно, ту је и најважнији разлог због којег и јесмо овде, а то је очување животне средине и бољи квалитет ваздуха у нашој општини“, рекао је Марковић.
Министарство ће субвенционисати и унапређење система грејања у Основној школи „Надежда Петровић“ у Великој Плани.
„Ово је значајан пројекат за мештане Доње Ливадице где се налази школа и становнике Велике Плане, а већ смо заменили у неколико школа котлове са чврстим горивом еколошки прихватљивијим котловима. Ова сарадња нам значи колико финансијски толико и за заштиту животне средине“, рекао је председник општине Велика Плана Игор Матковић.
Обележен Дан планете земље
„Окосница сарадње академске заједнице и Министарства заштите животне средине биће студентска пракса у свим секторима, али и размена искуства и знања како запослених, тако и асистената и професора. Дан планете Земље, осим 22. априла, у Министарству заштите животне средине обележава се сваки дан резултатима. Драго ми је што сам данас овде, што видим и наше студенте и студенте из других земаља који код нас студирају и живе, у овој акцији примарне селекције отпада. Министарству је то приоритет, кренули смо у изградњу зелене инфраструктуре – регионалних центара за управљање отпадом и трансфер станица “, рекао је државни секретар Министарства Александар Дујановић.
Да би и будуће генерације могле да наставе традицију обележавања овог дана, важно је да се формирају што чвршћи односи са свим заинтересованим странама у области заштите животне средине.
Поред државног секретара МЗЖС Алекасандра Дујановића, обележавању Дана планете Земље присуствовали су и декан Шумарског факултета проф. др Бранко Стајић, декан Технолошко–металуршког факултета проф. др Петар Ускоковић, декан Билошког факултета проф. др Љубиша Станисављевић и декан Факултета за примењену екологију Футура проф. др Светозар Крстић.
У акцији примарне сепарације отпада, поред наших студената са више факултета, учествовали су и студенти који се школују у Србији и живе у Студентском центру „Радојка Лакић“.

Процес консултација на тему деопозитног система
У процесу консултација учествоваће сви најзначајнији субјекти како би се препознале користи и сагледали ризици увођења депозитног система за амбалажу у циљу креирања ефикасног система прилагођеног Републици Србији и њеним грађанима.
Након спроведених консултација донеће се одлука о обиму и смеру измена Закона о амбалажи и амбалажном отпаду, односно доношењу подзаконског акта.