На основу члана 12. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) и Правилника о компензацијским мерама („Службени гласник РС”, брoj 20/10), а на основу Мишљења Завода за заштиту природе Србије, ради ублажавања штетних последица изазваних активностима везаним за изградњу ски стазе ,,Панчић – Дубока” на подручју Националног парка „Копаоник”, Министарство заштите животне средине донело је Решење о компензацијским мерама.

Решење о компензацијским мерама можете преузети овде.

У складу са чланом 8. Правилника о компензацијским мерама, Министарство обавештава јавност о резултатима утврђивања компезацијских мера објављивањем на интернет страници Министарства и/или другим средствима јавног информисања
 

На основу члана 12. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) и Правилника о компензацијским мерама („Службени гласник РС”, брoj 20/10), а на основу Мишљења Завода за заштиту природе Србије, ради ублажавања штетних последица изазваних активностима везаним за реконструкцију жичаре ,,Крчмар”, на подручју Националног парка ,,Копаоник” Министарство заштите животне средине донело је Решење о компензацијским мерама.

Решење о компензацијским мерама можете преузети овде.

У складу са чланом 8. Правилника о компензацијским мерама, Министарство обавештава јавност о резултатима утврђивања компезацијских мера објављивањем на интернет страници Министарства и/или другим средствима јавног информисања
 

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10- исправка,  14/16, 95/18- др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе Миоценски спруд „Ташмајдан”.

Споменик природе „Ташмајдан“ први пут је заштићен давне 1968. године Решењем Скупштине општине Палилула. Заштитом је тада био обухваћен део изнад западне стране трибине стадиона и бочно, од улаза у стадион, па све до изграђеног објекта – водоводног тунела. Споменик природе Миоценски спруд „Ташмајдан” се налази у најужем центру Града Београда, припада градској општини Палилула и представља значајан део урбаног ткива града Београда.

Споменик природе Миоценски спруд „Ташмајдан” проглашава се заштићеним подручјем као геолошки профил изграђен од органогено – спрудних кречњака баденске старости, који је настао као спруд радом црвених колонијалних алги, корала фораминифера и колонијалних животиња бриоза и садржи многобројну фосилну фауну. Сличан је тзв. лајтовачком кречњаку из Бечког басена и представља један од главних фацијалних типова баденских наслага у Панонском басену укључујући и околину Београда, и неспорно је да има велики научни значај. У контексту историјског развоја насеља, миоценско-баденски спруд – остатак каменолома, представља једино материјално сведочанство претходног периода у урбаном развоју овог дела Београда и као такав има и културно-историјску вредност. Повезаност одсека са „Леровим склоништем” из II Светског рата и још увек неиспитаним и невалоризованим подземним (средњoвековним) пролазима даје додатни значај заштићеном простору.

Укупна површина Споменик природе Миоценски спруд „Ташмајдан” износи 2,46 hа, у државној својини, од чега је у режиму заштите I степена 0,12 hа (5,04%), II степена 0,43 hа (17,58%).и у режиму заштите III степена 1,91 hа. (77,38%). Налази се на територији града Београда, у Улици Илије Гарашанина број 28, на подручју градске општине Палилула, катастарска парцела 1953/2 КО Палилула. Ограничен је улицама Абердаревом, Илије Гарашанина и Београдском, а у правцу запада наслања се на Ташмајдански парк који излази на Булевар краља Александра.

На подручју Споменик природе Миоценски спруд „Ташмајдан” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. У режиму заштите I (првог) степена. који обухвата највредније делове природног добра спроводи се строга заштита самог природног добра – спруда кроз максимално очување постојећег стања, са забраном било каквог смањења његове видне или уграђене површине;. У режиму заштите II (другог) степена спроводи се активна заштита те се могу изводити управљачке интервенције у циљу рестаурације и укупног унапређења заштићеног подручја, без последица по примарне вредности њихових природних станишта, популација, екосистема, обележја предела и објеката геонаслеђа; обнављати традиционалне делатности и ограничено користити природни ресурси на одржив и строго контролисан начин. На подручју за који је предвиђен режим заштите III степена примењује се проактивна заштита што подразумева да се могу радити управљачке активности у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, уређење објеката културно-историјског наслеђа и сл.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Споменик природе Миоценски спруд „Ташмајдан” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја III категорије – заштићено подручје локалног значаја.
Завод за заштиту природе Србије је 5.јануара 2015. године доставио Студију заштите Споменика природе Миоценски спруд „Ташмајдан” Секретаријату за заштиту животне средине града Београда. Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10- исправка,  14/16, 95/18- др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Предео изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда”.
ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” налази се на територији града Београда, на подручју градских општина Земун и Палилула. Циљ предлога заштите је очување темељних природних вредности, односно изворних, репрезентативних и естетских одлика предела, као и стварање услова за одрживо и контролисано коришћење простора.
ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” обухвата две простране плавне зоне на левој обали Дунава – Црвенка (Бељарица) и Кожара, испресецане рукавцима (Дунавцима) и бројним барама и мртвајама. Форланд леве обале Дунава код Београда је, поред Горњег Подунавља и Ковиљско-Петроварадинског рита, једна од највећих плавних зона у целој Србији, од великог значаја за еколошки интегритет екосистема Дунава. У појасу између насипа и реке (форланд) одржава се природни водни режим „зеленог коридора” који укључује ритове, аде, плавне шуме, кубике, рукавце и друга влажна станишта. Будући да  пружају уточиште за многе ретке и угрожене биљне и животињске врсте, плавне површине уз Дунав представљају изузетно важна подручја са аспекта заштите биодиверзитета и очувања природних вредности. Простор данашњег Форланда представљао је у скоријој прошлости део великог плавног подручја између Тамиша и Дунава, познатијег као Панчевачки рит.
Подручје ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” прекрива углавном шумска вегетација, која укључује и аутохтоне водоплавне шуме врбе и тополе. На заштићеном подручју је регистровано око 136 врста птица, међу њима и строго заштићене врсте: орао белорепан (Haliaeetus albicilla), црна рода (Ciconia nigra) и патка њорка (Aythya nyroca). Присутна водена и влажна станишта су важна као репродуктивни центри за водоземце и гмизавце и као плодишта више врста речних риба.
Укупна површина ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” износи 1858,0541 hа. Својим већим делом (1854,9324 hа) припада територији градске општине Палилула (КО Ковилово и КО Борча), а мањим (3,1217 ha) територији градске општине Земун (КО Батајница). Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у државној својини (99,90%), као и у својини Града Београда (0,10%).
На подручју ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” установљавају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. Под режимом заштите II степена је 28,12% заштићеног подручја, односно локалитети Кубици, Кожара и Црвенка, док су преостале површине, које припадају КО Борча и КО Ковилово, под режимом заштите III степена.
У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ПИО „Форланд леве обале Дунава код Београда” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја III категорије – заштићено подручје локалног значаја.
Подручје форланда Београда припада eколошки значајном подручју Републике Србије, које је према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) издвојено под редним бр. 22 – „Ушће Саве у Дунав” и идентификовано као међународно и национално значајно подручје за птице (RS017IBA).
Завод за заштиту природе Србије предлаже да управљање Пределом изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда” буде поверено Јавном предузећу „Србијашуме” из Београда.
Завод за заштиту природе Србије доставио је 16. априла 2021. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Форланд леве обале Дунава код Београда” Секретаријату за заштиту животне средине града Београда. Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка,  14/16 и 95/18 – др. закон) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Мркоњски вис”.
СП „Мркоњски вис” налази се у јужној Србији на северним огранцима планине Гољак у оквиру Јабланичког краја на територији Општине Медвеђа. Подручје предложено за заштиту је мања, делимично измењена, физички јасно изражена, препознатљива, репрезентативна геоморфолошка целина, са значајним биодиверзитетским обележјима и вредностима од научног, естетског, културног и образовног значаја.
Мркоњски вис припада периферним деловима палеовулканске области Лецког андезитског комплекса на контакту са високо метаморфисаним стенама Вардарске зоне. Према својој морфолошкој доминантности и особености спада у групу најзначанијих стеновитих врхова Србије. Врх Мркоњског виса је тектонски предиспонирана планинска пирамида – шиљак, каквих у Србији има на мало места. Налаз псеудокаменица на андезиту Малог виса је један од три регистрована таква локалитета у Србији.
СП „Мркоњски вис” је рефугијум великом броју реликтних врста биљака које су своје уточиште нашле у реликтним полидоминантним заједницама (шуме црног граба и црног јасена, шуме црног граба и мечје леске, шума јасена, мечје леске и других врста, шуме храстова, мечје леске и других врста). Од укупно забележених 95 врста биљака, од националног значаја су: гнездовица (Neottia nidus-avis), мечја леска (Corylus colurna), кострика (Ruscus aculeatus), језичаста кострика (Ruscus hypoglossum) и др. Као термофилно станиште подручје СП „Мркоњски вис” је интересантно и са аспекта херпетофауне; на самом врху Мркоњског виса пронађени су примерци грчке жабе (Rana graeca), док је у нижим деловима забележен велики број шумских корњача (Testudo hermanni). На ширем подручју Мркоњског виса регистровано је укупно 67 врста птица – од националног и међународног значаја су: црна рода (Ciconia nigra), грлица (Streptopelia turtur), осичар (Pernis apivorus), средњи детлић (Dendrocopos medius), сеоски детлић (Dendrocopos syriacus), црна жуна (Dryocopus martius), сиви соко (Falco peregrinus), руси сврачак (Lanius collurio), шумска шева (Lullula arborea), обична белогуза (Oenanthe oenanthe) и виноградска стрнадица (Emberiza hortulana).
Површина СП „Мркоњски вис” износи укупно 144,6344 hа, од чега је 11,91% у режиму заштите II (другог) степена, a 88,09% у режиму заштите III (трећег) степена. Према структури површина катастарских општина (КО Мркоње, КО Туларе и КО Пороштица) по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја налазе се у приватној (92,26%) и државној (7,74%) својини.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Мркоњски вис” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.
Завод за заштиту природе Србије предлаже да управљање СП „Мркоњски вис” буде поверено Туристичкој организацији општине Медвеђа.
Завод за заштиту природе Србије доставио је 11. августа 2020. године Студију заштите Споменика природе „Мркоњски вис” Одељењу за урбанизам-област заштите животне средине општине Медвеђа. Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16 и 95/18-др. закон), Министарство заштите животне средине оглашава

ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „УВАЦˮ

    
Специјални резерват природе „Увац”, налази се на територији општина Нова Варош, Сјеница и Прибој.
    
1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ  СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „УВАЦˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 РАДНИХ ДАНА, ОД 19. АПРИЛА ДО 14. МАЈА 2021. ГОДИНЕ.

Нацрт уредбе о проглашењу Специјалног резервата природе „Увац”и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 14. мајом 2021. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине, поштом или на писарницу, са назнаком „СРП „Увацˮ – Јавна увид о заштити.

2. ЈАВНА РАСПРАВА о документима о заштити у оквиру које ће бити разматране примедбе достављене током јавног увида, због епидемилошке ситуације, одржаће се online. О датуму Јавне расправе и појединостима начина на који ће се одржати Јавна расправа, јавност ће бити обавештена нанадно.  

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
 

Предлог Уредбе можете погледати овде.

Опис границе можете преузети овде.

Образложење Уредбе можете погледати овде.

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16 и 95/18-др. закон), Министарство заштите животне средине оглашава

ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА  „ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРАˮ

Предео изузетних одлика „Овчарско-Кабларска клисураˮ налази се на територији општина Чачак и Лучани. (више…)

U skladu sa članom 19. stav 3. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka,14/16 i 95/18-dr.zakon), radi zaštite ekosistema dozvoljena je upotreba bioloških, biotehničkih i hemijskih sredstava. U zaštićenim područjima mogu se koristiti biološka i biotehnička sredstva radi očuvanja biološke raznovrsnosti. Primena hemijskih sredstva u zaštićenim područjima ograničava se na upotrebu veštačkih đubriva na obradivim površinama, a hemijska sredstva za zaštitu bilja mogu se koristiti u skladu sa propisanim režimima zaštite, uz odobrenje ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine. Radi dobijanja saglasnosti za korišćenje hemijskih sredstava u zaštićenom području, potrebno je obratiti se Ministarstvu zaštite životne sredine zahtevom elektronskim putem na zahtevi.hemijskasredstva@ekologija.gov.rs ili zvanično na adresu  Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd. Potreban obrazac zahteva možete preuzeti ovde.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16 и 95/18-др. закон) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, Парка природе „Голија”. (више…)

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Kучаj-Бeљaница”. (више…)