Zaštita prirode

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „СТАБЛО КОПРИВИЋА У УЛИЦИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА У НОВОМ САДУ”

Stablo

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, и 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду”.

Природно добро које се ставља под заштиту налази се у дворишту грчкокатоличке Плебаније, на почетку улице Војводе Бојовића, у насељу Роткварија, у Новом Саду, граду који територијално припада Јужнобачком округу, Аутономна Покрајина Војводина, Република Србија.

Предлог заштите заснива се на извршеној валоризацији дендролошке и амбијенталне вредности стабла копривићa (Celtis australis L.) чије димензије, старост и очуваност омогућују да се уврсти у споменике природе, ботаничког карактера.

СП „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду” заузима површину од 133 m2 која представља пројекцију крошње стабла копривића на подлози и обухвата део катастарске парцеле број 9774/5 (КО Нови Сад I), потес Војводе Бојовића број 2, која се налази у државној својини. Ималац права коришћења је Грчкокатоличка црквена општина. На подручју споменика природе успоставља се режим заштите III степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. новембра 2021. године Студију заштите Споменика природе „Стабло копривића у Улици Војводе Бојовића у Новом Саду” Градској управи за заштиту животне средине Града Новог Сада, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

21 јануар, 2022

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА И ПРОМЕНЕ ВРСТЕ ЗАШТИТЕ У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „СТАРА ПЛАНИНА”

Stara planina 1

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, Национални парк „Стара планина”.

Национални парк „Стара планина” се налази у источном делу Србије, на граници са Републиком Бугарском и припада пространој географској регији која се означава као Карпато-балканске планине источне Србије. Стара планина је на западу ограничена долином Белог и Трговишког Тимока, односно Зајечарским басеном и Књажевачком котлином, док је на југозападу граница планине долина Темштице, низводно од Темске и Нишаве у оквиру које се издваја Пиротска котлина а на истоку по централном планинском билу се граничи са Републиком Бугарском.

Услед очуваности изворних природних вредности, прва заштићена природна добра на Старој планини датирају из осамдесетих година 20. века када је заштићено седам специјалних резервата природе и два споменика природе, на територији општина Књажевац и Пирот, укупне површине 316,18 ha. Влада Републике Србије донела је Уредбу о заштити парка природе „Стара планина” („Службени гласник РС”, бр. 19/97) којом је Стара планина стављена под заштиту као природно добро од изузетног значаја, сврстано у I (прву) категорију заштите. Тако су готово сва до тада заштићена природна добра по први пут обједињена и правно заштићена. Изменама Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 53/95 и 135/04), уведен је тростепени систем заштите у заштићеним подручјима што је за последицу имало израду ревизије заштите, редефинисање граница природног добра уз дефинисање зона режима заштите. Влада Републике Србије донела је Уредбу о заштити Парка природе „Стара планина” („Службени гласник РС”, бр. 23/09), на површини од 114.332 ha, у оквиру чијих граница су успостављени режими заштите I (првог) – 3,23%, II (другог) – 17,63% и III (трећег) – 79,14% степена.

Ревизијом студије заштите оцењено је да подручје Старе планине испуњава све неопходне услове за заштиту као Национални парк „Стара планина”. Укупна површина заштићеног подручја износи 120 908 ha 20 а 96 m2. У оквиру заштићеног подручја издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја. Подручја под режимом заштите I (првог) степена заузимају укупну површину од 7 839 ha 68 a 31 m2 (6,48 % укупно заштићене површине). Налазе се на осам изолованих локација унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Јаношица”, „Орлов-Хајдучки камен”, „Голема река – Дупљак”, „Бабин зуб”, „Мартинова чука-Вражја глава-Три чуке”, „Браткова страна”, „плато Копрена”, „Тупанац-Сребрна глава”. Подручја под режимом заштите II (другог) степена заузимају укупну површину од 35 897 ha 11 a 86 m2 (29.69 % укупно заштићене површине). Локалитети који су издвојени у овај режим заштите означени су као: Влашки до, Вршка чука, Голина – Шашка река, Ветрен – Турјачка глама – Голема глама, Расовати камен – Ветрен –Вуз, Папратна, Равно Бучје, Бабин зуб, Златарица – Вртовац, Тресава Јабучко равниште, Рудина – Миџор – Вражја глава, Арбиње, Вртибог – Мрамор, Понор, Голаш, Темштица, Широке луке, Тупанац, Росомач, Владикина плоча, Видлич, Баљевски врхови, Влковија. Подручје под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 76 171 ha 40 a 79 m2 (63,83 % укупно заштићене површине) и обухвата територију заштићеног подручја „Стара планина” која није под режимима заштите I (првог) и II (другог) степена.

Циљ ревизије заштите, односно израде нове Студије заштите НП „Стара планина” и доношења новог акта о заштити је боља заштита, управљање и континуирано функционисање заштићеног подручја. Ревизија спољних граница и граница режима заштите I (првог) и II (другог) степена извршена је на основу утврђених природних вредности теренским истраживањима у периоду 2017-2021. године, резултата истраживања пројеката, података из катастра непокретности, података из шумских основа и стања на терену, коришћењeм нових технологија, као и консултација са заинтересованим странама. Услед утврђеног присуства посебних природних и створених вредности извршено је редефинисање режима заштите у I (првом) и II (другом) степену. Постојећа 4 локалитета у режиму заштите првог и 10 локалитета у режиму заштите другог степена редефинисана су и одређено је 9 локалитета у режиму заштите I (првог) и 23 локалитета у режиму заштите II (другог) степена. Утврђене посебне природне вредности (геолошке, геоморфолошке, биолошке, предеоне) у редефинисаним локалитетима основ су за промену врсте природног добра. Подручје Старе планине у потпуности испуњава свих 7 критеријума прописаних Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, бр. 97/15) што омогућује да се за подручје Старе планине изврши редефинисање врсте природног добра, односно да се повећа ниво заштите и подручје Старе планине прогласи Националним парком.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), подручје „Стара планина” представља део јединствене еколошке мреже Републике Србије под редним бр. 80 – „Стара планина”. Висок степен присуства угрожених биљних врста говори колики је значај Старе планине у смислу флоре и вегетације и оправдава чињеницу да је она једно од међународно значајних ботаничких подручја Important Plant Areas – IPAs (Стара планина). Велики диверзитет орнитофауне, као и присуство ретких и угрожених врста птица, сврстава Стару планину у међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas IBAs(RS040IBA). Стара планина се налази и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs (Стара планина 34 и Димитровград 04). Због присуства значајног броја угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6.  Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, Стара планина представља EMERALD подручје (РС0000011) у оквиру међународне EMERALD еколошке мреже.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Национални парк „Стара планина” сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. Завод за заштиту природе Србије доставио је 22. децембра 2021. године Министарству заштите животне средине Студију заштите Национални парк „Стара планина”.

Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

5 јануар, 2022

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „KУЧАJ-БEЉAНИЦА”

Kucaj Beljanica

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Национални парк „Кучај-Бељаница”.

Национални парк „Кучај-Бељаница“ обухвата део планинског подручја источне Србије, ограничен са севера Жагубичком котлином, са истока борско-зајечарском депресијом, јужну границу чини планина Ртањ и превој Честобродица, а западну Велика Морава. Подручје Кучај – Бељаница је највећи кречњачки масива у Србији, састављен из две одвојене планинске целине – на северу се јасно издваја кречњачки блок Бељанице, а на југу преко долине Ресаве надовезује се пространа Кучајска површ. Подручје Националног парка „Кучај-Бељаница“ административно се налази на територијама општина: Деспотовац (К.О. Сладаја, К.О. Стрмостен и К.О. Јеловац), Жагубица (К.О. Жагубица, К.О. Мали Камен, К.О. Суви До, К.О. Изварица, К.О. Милановац и К.О. Крупаја), Бор (К.О. Злот II и К.О. Злот V) и Бољевац (К.О. Подгорац I).

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) Национални парк „Кучај-Бељаница” сврстава се у I категорију – међународног, националног, односно изузетног значаја. Укупна површина заштићеног подручја износи 45.371,62 ha. На заштићеном подручју утврђени су режими заштите I, II и III степена.

Подручја под режимом заштите I степена заузимају укупну површину од 3.042,77 ha (6,72% укупно заштићене површине). Налазе се на девет изолованих локација унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Суви До“, „Састав речица Пераст и Мале Тиснице“, „Прераст Самар“, „Бусовата“, „Јужни одсек Бељанице“, „Клисура Ресаве“, „Клисура Суваје“, „Винатовача“ и „Лазарев кањон“. Подручја под режимом заштите II степена заузимају укупну површину од 23.213,54 ha (51,16% укупно заштићене површине). Налазе се на три изоловане локације унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као: „Тисница“, „Кучај-Бељаница центар“ и „Дубашница са Лазаревим кањоном“. Подручје под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 19.115,31 ha (42,12% укупно заштићене површине) и обухвата територију Националног парка „Кучај-Бељаница“ која није под режимима заштите I и II степена.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), подручје „Кучај-Бељаница“,представља део јединствене еколошке мреже Републике Србије под редним бр. 46 – „Кучај-Бељаница”. Велики диверзитет орнитофауне, као и присуство ретких и угрожених врста птица, сврстава подручје Кучајских планина и Бељаница, у међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas IBAs (RS044IBA, RS045IBA). подручје Кучаја и Бељаница,се налази и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs (Лазарев каљон 19 и Ресава 27). Због присуства значајног броја угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, простор Кучајских планина и Бељанице планина представља EMERALD подручје (РС0000043, РС0000047, РС0000055, РС0000061) у оквиру међународне међународне EMERALD мреже.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Национални парк „Кучај-Бељаница“ сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног односно изузетног значаја. Завод за заштиту природе Србије доставио је 22. децембра 2021. године Министарству заштите животне средине Студију заштите Национални парк „Кучај-Бељаница“.

Даном постављања обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

 

5 јануар, 2022

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА СТРУЧНОГ САВЕТА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ФРУШКА ГОРАˮ

Позивају се образовне и научне институције, заводи за заштиту природе и управљач Националног парка „Фрушка гораˮ да поднесу предлог за члана Стручног савета Националног парка „Фрушка гораˮ (у даљем тексту: Стручни савет), а у складу са чланом 22. Закона о националним парковима („Службени гласник РС”, бр. 84/15 и 95/18-др.закон) и Правилником о поступку за предлагање и именовање чланова Стручног савета Националног парка („Службени гласник РСˮ, број 42/18).

Комплетан Јавни позив можете преузети овде.

30 септембар, 2021

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА СТРУЧНОГ САВЕТА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ТАРАˮ

Позивају се образовне и научне институције, заводи за заштиту природе и управљач Националног парка „Тараˮ да поднесу предлог за члана Стручног савета Националног парка „Тараˮ (у даљем тексту: Стручни савет), а у складу са чланом 22. Закона о националним парковима („Службени гласник РС”, бр. 84/15 и 95/18-др.закон) и Правилником о поступку за предлагање и именовање чланова Стручног савета Националног парка („Службени гласник РСˮ, број 42/18).

Комплетан јавни позив можете преузети овде.

30 септембар, 2021

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА СТРУЧНОГ САВЕТА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „КОПАОНИКˮ

Позивају се образовне и научне институције, заводи за заштиту природе и управљач Националног парка „Копаоникˮ да поднесу предлог за члана Стручног савета Националног парка „Копаоникˮ (у даљем тексту: Стручни савет), а у складу са чланом 22. Закона о националним парковима („Службени гласник РС”, бр. 84/15 и 95/18-др.закон) и Правилником о поступку за предлагање и именовање чланова Стручног савета Националног парка („Службени гласник РСˮ, број 42/18).

Комплетан Јавни позив можете преузети овде.

30 септембар, 2021

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА СТРУЧНОГ САВЕТА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ЂЕРДАПˮ

Позивају се образовне и научне институције, заводи за заштиту природе и управљач Националног парка „Ђердапˮ да поднесу предлог за члана Стручног савета Националног парка „Ђердапˮ (у даљем тексту: Стручни савет), а у складу са чланом 22. Закона о националним парковима („Службени гласник РС”, бр. 84/15 и 95/18-др.закон) и Правилником о поступку за предлагање и именовање чланова Стручног савета Националног парка („Службени гласник РСˮ, број 42/18).

Комплетан позив можете преузети овде.

30 септембар, 2021

Решење о компензацијским мерама на подручју Парка природе ,Копаоник”

На основу члана 12. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) и Правилника о компензацијским мерама („Службени гласник РС”, брoj 20/10), а на основу Мишљења Завода за заштиту природе Србије, ради ублажавања штетних последица након изградње ски стазе на локацији ,,Панчић”, ски руте ,,Панчић Дубока”, ски лифта ,,Марине воде” и ски стазе ,,Караман Гребен” а све на  подручју Националног парка ,,Копаоник” , као и изградње аутопута Е 761-Моравски коридор, Министарство заштите животне средине донело је Решење о компензацијским мерама.

У складу са чланом 8. Правилника о компензацијским мерама, Министарство обавештава јавност о резултатима утврђивања компезацијских мера објављивањем на интернет страници Министарства и/или другим средствима јавног информисања, те у складу са тим у прилогу вам достављам решење о компензацијским мерама.

Решење Панчић Дубока

Решење Марине воде

Решење Караман гребен

Решење Маравски коридор

Решење Панчић

21 септембар, 2021

Решење о компензацијским мерама на подручју Парка природе ,,Златибор”

На основу члана 12. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) и Правилника о компензацијским мерама („Службени гласник РС”, брoj 20/10), а на основу Мишљења Завода за заштиту природе Србије, ради ублажавања штетних последица након изградње две ски стазе у ски центру ,,Торник” на подручју Парка природе ,,Златибор” Министарство заштите животне средине донело је Решење о компензацијским мерама.

У складу са чланом 8. Правилника о компензацијским мерама, Министарство обавештава јавност о резултатима утврђивања компезацијских мера објављивањем на интернет страници Министарства и/или другим средствима јавног информисања, те у складу са тим у прилогу вам достављам решење о компензацијским мерама.
 

Решење Крчмар

Решење Дубока 2

21 септембар, 2021

Решење о компензацијским мерама за изградњу ски лифта „Бандера“

На основу члана 12. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка, 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) и Правилника о компензацијским мерама („Службени гласник РС”, брoj 20/10), а на основу Мишљења Завода за заштиту природе Србије, ради ублажавања штетних последица изазваних активностима везаним за изградњу ски лифта „Бандера“ на подручју Парка природе „Златибор“, Министарство заштите животне средине донело је Решење о компензацијским мерама.

Решење о компензацијским мерама можете преузети овде.

У складу са чланом 8. Правилника о компензацијским мерама, Министарство обавештава јавност о резултатима утврђивања компезацијских мера објављивањем на интернет страници Министарства и/или другим средствима јавног информисања
 

24 август, 2021