На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Предео изузетних одлика „Жељин”.

Природно подручје које се предлаже за заштиту налази се у централној Србији између Ибра на западу, Столова на северозападу, Гоча на северу и североистоку и Копаоника на југу. Простире се на површини од укупно 6.379,0983 ha, на надморској висини од 360 до 1.785 m.

ПИО „Жељин” територијално припада општинама Александровац и Рашка и граду Краљево. Према структури површина катастарских општина по власништву, око 83% површина у заштићеном подручју је у државном власништву, док приватном и осталим облицима власништва укупно припада око 17%. (више…)

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Шарган-Мокра Гора”.

Подручје ПП „Шарган-Мокра Гора” налази се у југозападном делу Србије, на територији општина Ужице и Чајетина, на самој државној граници са Босном и Херцеговином. Део предложеног подручја је 2005. године проглашен за заштићено подручје I (прве) категорије и то као предео изузетних одлика. Уредбом о заштити Предела изузетних одлика „Шарган-Мокра Гора” („Службени гласник РС”, број 52/05) на површини од 3.678,23 ha установљени су режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. У складу са Уредбом о заштити Парка природе „Шарган-Мокра Гора” („Службени гласник РС”, број 81/08) унапређен је статус заштићеног подручја и под заштиту је стављена површина од укупно 10.813,73 hа. (више…)

На основу члана 42. става 8. Закона о заштити природе  („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10- исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине, обавештава јавност о поступку покретања ревизије заштите Специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље”.

У циљу очувања последњег уточишта велике дропље у нашој земљи, као и њених највреднијих станишта, 1997. године проглашено је заштићено природно добро од изузетног значаја („Службени гласник РС”, 37/97), односно заштићено подручје I (прве) категорије и то као Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропљеˮ. Уредбом о заштити обухваћена је површина од 979,4394 ha  и установљен је II (други) режим заштите. За управљача тог заштићеног подручја именовано је Ловачко удружење „Перјаницаˮ из Мокрина. (више…)

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије – локалног значаја, као Споменик природе „Карађорђев дуд”.

СП „Карађорђев дуд” налази се на североистоку Србије у Подунавском округу, у центру града Смедерева на пешачком тргу недалеко од речне обале.

Стабло дуда старо око 250-320 година, под којим је 1805. године смедеревски диздар предао кључеве града вођи Првог српског устанка – вожду Карађорђу, први пут је заштићено Решењем Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије број 01-596 од 14. новембра 1959. године („Службени гласник НРС”, бр. 53/59-888). Стручним надзором у 2016. години, утврђено је да СП „Карађорђев дуд” више не испуњава критеријуме за сврставање у заштићена подручја од великог значаја – II (друге) категорије, на којима је било засновано претходно проглашење заштите (Одлука СО Смедерево, број 633-2/95-07 од 6. априла 1995. године). Ревизијом студије заштите извршено је усаглашавање са изменама и допунама Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) и поновно вредновање и категоризација СП „Карађорђев дуд” у складу са одредбама Правилника о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15). (више…)

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије – локалног значаја, као Споменик природе „Храст Платнара”.

СП „Храст Платнара” налази се у североисточној Србији, у центру града Смедерева на прилазу из Карађорђеве улице у насеље познато под именом „Платнара”.

Заштићено стабло храста је Одлуком Привременог органа Општине Смедерево брoj 322-24/2007-08 од 10. јула 2007. године први пут стављено под заштиту као значајно природно добро – III категорије под називом „Стабло храста лужњака – Платнара”. Ревизијом студије заштите извршено је усаглашавање са изменама и допунама Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) и поновно вредновање СП „Храст Платнара” у складу са одредбама Правилника о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15). (више…)

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије – локалног значаја, као Споменик природе „Храст лужњак – Смедерево”.

СП „Храст лужњак – Смедерево” налази се у североисточној Србији, на подручју града Смедерева, у кругу Железаре „Смедерево”.

Стабло храста лужњака је као природни споменик први пут заштићено Решењем Скупштине Општине Смедерево број 02-633/1 од 27. априла 1970. године („Међуопштински службени лист”, број 5/71). Ревизијом студије заштите извршено је усаглашавање са изменама и допунама Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) и поновно вредновање СП „Храст лужњак – Смедерево” у складу са одредбама Правилника о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15). (више…)

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије – локалног значаја, као Споменик природе „Храст лужњак – Долово”.

СП „Храст лужњак – Долово” налази се у североисточној Србији на подручју града Смедерева, у атару села Михајловац на месту званом „Рајиште – Долово”, са леве стране аутопута Београд-Ниш од кога је удаљено око 80 m.

Стабло храста лужњака је као природни споменик први пут заштићено Решењем Скупштине Општине Смедерево број 02-633/1 од 27. априла 1970. године („Међуопштински службени лист”, број 5/71). Ревизијом студије заштите извршено је усаглашавање са изменама и допунама Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) и поновно вредновање СП „Храст лужњак – Долово” у складу са одредбама Правилника о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15). (више…)

На основу члана 42. става 8. Закона о заштити природе  („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 91/10- исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине, обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II категорије, као Споменик природе „Бледерија”.

Будуће природно подручје Споменик природе „Бледерија“ обухвата североисточни део средишње Србије-регија дунавски Кључ (југозападни обод),  југозападно од Кладова, атар села Река, и удаљен је 230 км од Београда. Укупна површина Споменика природе „Бледерија“ износи 398.86.65 ha и налази се на територији општине Кладово. У оквиру Споменика природе „Бледерија“ око 40% укупне површине природног добра се налази у јавно-државном власништву. На подручју Споменик природе „Бледерија“ утврђен је режим заштите II степена. (више…)

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе  „Засавица”.

Део подручја Засавица је 1997. године проглашен за природно добро од изузетног значаја и сврстано је у I (прву) категорију заштите као Специјални резерват природе. Уредбом о заштити Специјалног резервата природе „Засавица” („Службени гласник РС”, број 19/97) под заштиту је стављена површина од укупно 670,9989 ha, односно заштитна зона површине 1150 ha и установљен режим заштите II (другог) степена. За управљача је именована еколошка организација Покрет горана из Сремске Митровице. (више…)

            На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство пољопривреде и заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Петрлашке пећине”.

Природно подручје које се предлаже за заштиту налази се у источној Србији на територији општине Димитровград, у атару села Петрлаш и Одоровци. Део предложеног подручја стављен је под заштиту државе 1969. године као природни споменик „Петрлашка пећина”. Ревизијом студије заштите група спелеолошких објеката непосредне околине понорнице Блато на ободу Одоровачког карстног поља (Петрлашка пећина са понором, Тмна Дупка, Данчулица, Недељина Дупка и Oџина Дупка) ушла је у обухват заштите, чиме је површина заштићеног подручја увећана на 18 ha 99 aри 83 m².

Према структури површина КО Петрлаш по власништву, око 81% површина у заштићеном подручју припада приватном власништву, а остатак је у државном власништву. На целокупном подручју СП „Петрлашке пећине” успоставља се режим заштите II степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Петрлашке пећине”, сврстава се у II категорију – регионалног, односно великог значаја. (више…)