Вести
Модернизована топлана у Крагујевцу допринела и бољем грејању и бољем квалитету ваздуха
„Драго ми је што сам данас заједно са представницима ЕБРД обишла Градску топлану у Крагујевцу и посебно што су и они задовољни урађеним. У рекордно кратком року топлана је модернизована, замењени су котлови на угаљ који су деценијама загађивали ваздух у Крагујевцу. У октобру 2021. године на овом месту обећали смо да ће Крагујевчани наредну грејну сезону дочекати са котловима на гас и у октобру 2022. године тако је и било“, рекла је Вујовић додајући да је најновија опрема изабрана у складу са ЕУ стандардима.
Крагујевчани данас имају и боље грејање и бољи квалитет ваздуха. „Овим пројектом постигли смо смањење угљен-диоксида за 70 одсто, смањење азот-диоксида који је сада на нивоу дупло испод граничне вредности, док су ПМ суспендоване честице у потпуности елиминисане“, истакла је Ирена Вујовић.
Министарка је подсетила да је вредност пројекта 18 милиона евра и да је у оквиру њега изграђена котларница са пет котлова реномираних немачких произвођача са ниским нивоом емисије штетних гасова.
Почетак друге фазе радова, која подразумева санацију пепелишта, најављен је за ову годину. Планирано је да се пепео искористи за изградњу локалних путева и то ће бити први пример коришћења пепела у складу са принципима циркуларне економије код нас.
Зелена агенда за Западни Балкан
„Министарство заштите животне средине је веома поносно јер је пројекат који се односи на Зелену агенду за Западни Балкан такав да ће нам пружити помоћ да успоставимо регулаторни оквир како бисмо се ускладили са стандардима ЕУ у погледу заштите животне средине. То је изузетно захтевно, тражи много средстава и времена. Овакви пројекти и одзиви наших компанија које су се пријавиле са различитим идејама, у наредном периоду ће имати позитиван утицај на заштиту животне средине у делу који се односи на декарбонизацију, смањење индустријских емисија и циркуларну економију, то су приоритети“, изјавила је државна секретарка МЗЖС Сандра Докић истичући да Министарство у наредном периоду ставља акценат на побољшање квалитета ваздуха.
Признања су, заједно са државном секретарком, додељивали и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији Емануеле Жиофре, стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш и амбасадорка Краљевине Шведске Аника Бен Давид.
Своје идеје за иновативне пројекте доставило је 140 компанија из јавног, приватног и цивилног сектора. Након првог круга селекције, 83 компаније добиле су менторску, тј. техничку помоћ, а 16 најперспективнијих предлога добило је финансијску подршку од укупно 726.000 евра.
Овај догађај организован је у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ коју, уз финансијску подршку Европске уније и у партнерству са Министарством заштите животне средине, спроводи УНДП у сарадњи са амбасадом Шведске, Европском инвестиционом банком и Владом Швајцарске.
Министарка Вујовић разговарала са немачком амбасадорком Анке Конрад
Изражавајући задовољство досадашњим односима и сарадњом, министарка Вујовић је амбасадорки Конрад представила да су приоритети Министарства заштите животне средине побољшање квалитета ваздуха, управљање отпадом и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, што су области у којима немачке компаније имају велико искуство.
Унапређење сарадње Србије и Италије у области животне средине
Вујовић и Гори су разговарали о модалитетима за унапређење сарадње Србије и Италије у области заштите животне средине као и о заједничким активностима уочи Пословног и научног форума Србија-Италија који ће се у марту одржати у Београду.
Министарки Вујовић признање општине Александровац за заштиту животне средине
Она се захвалила на признању и домаћинима честитала Дан општине и славу Светог Трифуна са жељом да се Александровац и даље успешно развија.
„Сигурна сам да ћемо и у будућности наставити успешну сарадњу која је од значаја за подизање квалитета заштите животне средине и бољи живот у Александровцу“, рекла је Вујовић.
МИНИСТАРКА ВУЈОВИЋ У АЛЕКСАНДРОВЦУ: Нови гасни котлови за бољи квалитет ваздуха
Нови котлови загревају 5.600 квадратних метара Дома здравља, где спадају централна зграда са општом праксом, лабораторија, дечији диспанзер, гинекологија, стационар, радиологија и ковид амбуланта. Реализацијом овог пројекта дат је допринос чистијем ваздуху и бољем квалитету живота грађана ове општине.
„Резултат наших заједничких напора сада је и бољи квалитет вазудуха, али нисмо завршили све. Највећи део загађења ваздуха у насељима резултат је старих котлова и ложишта. Зато смо и прошле недеље расписали конкурс за даљу замену котлова и индивидуалних ложишта. У циљу побољшања квалитета ваздуха, Министарство ЗЖС је определило 220 милиона динара за суфинансирање замене котлова и 170 милиона динара за суфинансирање замене индивидуалних ложишта, али и додатних 100 милиона за пошумљавање “, рекла је Вујовић.
Министарка је изразила наду да ће и друге општине следити пример Александровца.
„Искористила бих прилику и да позовем житеље Александровца да заједно градимо здравију животну средину и чистији ваздух у нашој Србији“, додала је она.
Подсетивши и на додатне активности, попут пошумљавања, које се спроводе у циљу смањења аерозагађења, министарка Вујовић је истакла да је Влада Републике Србије поставила здравију, чистију и зеленију Србију као један од приоритета.

Државна секретарка Сара Павков на заседању Инклузивног форума у Паризу
Овај уводни састанак окупио је високе говорнике, министре финансија, животне средине и утицајне личности из области климатске политике који су разговарали о проблемима које јавне власти треба да превазиђу не би ли убрзале транзицију ка економији са ниским карбонским ефектом.
Предмет састанака био је и начин на који Инклузивни форум може помоћи у побољшању рада на прикупљању података и њиховој анализи како би се на глобалном нивоу све земље боље прилагодилле транзицији која ће утицати на смењење емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Вујовић: Замена котла допринела бољем квалитету ваздуха у Лебану
„Деценијама уназад се почетак грејне сезоне, пре свега због неадекватних енергената које користе јавне установе, привредни субјекти и домаћинства, негативно одразио на квалитет ваздуха. Ово је прва грејна сезона како функцинише грејање са новим котлом и са задовољством могу да видим, али и осетим да је реализација овог пројекта омогућила бољи квалитет ваздуха“, рекла је Вујовић.
„Вредност пројекта за замену котлова у Дому културе Радан у Лебану је 10 милиона динара “, истакла је министарка.
Она је позвала јединице локалне самоуправе да се пријаве на конкурс за замену котлова и индивидуалних ложишта, који је Министарство расписало.
„У циљу бољег квалитета ваздуха, Министарство ЗЖС је определило 220.000.000 динара за суфинансирање замене котлова, 170.000.000 динара за суфинансирање замене индивидуалних ложишта и 100.000.000 за пошумљавање“, рекла је министарка Вујовић и истакла да је чист ваздух и здрава животна средина заједнички циљ свих нас.

Министарка Вујовић: Изградња канализационе мреже у Нишу, једна од највећих инвестиција у области заштите животне средине
„Реч је о једном од најзначајнијих пројеката и једној од највећих инвестиција у области заштите животне средине у Србији, последњих деценија“, рекла је министарка Вујовић.
Подсетила је да је укупна вредност пројекта 87 милиона евра.
„Значајан део ових средстава обезбеђен је кроз претприступна средства Европске уније, ИПА средства, док је други део средстава из буџета Министарства заштите животне средине, и ову прилику користим да се захвалим нашим партнерима из ЕУ. Овај пројекат обухвата изградњу 46,6 км канализационе мреже, која укључује изградњу и шест колектора који ће допремати отпадну воду до постројења за прераду отпадних вода. До сада је већ урађено око пет километара канализационе мреже, а изградња постројења почеће на пролеће“, рекла је министарка Вујовић, подсетивши да ће капацитет овог постројења бити 286.000 еквивалент становника.
Министарка Вујовић је истакла да је изградња недостајуће инфраструктуре, реализацијом оваквих пројеката, потребна у целој Србији, а решавање питања отпадних вода свакако је један од приоритета и Владе Републике Србије и Министарства заштите животне средине.
По њеним речима Влада Републике Србије је екологију и заштиту животне средине означила као један од кључних приоритета, због чега је покренут замајац зелених инвестиција и подстакнута реализација еколошких пројеката у готово свакој локалној самоуправи у Србији.
„Министарство ЗЖС ће се и даље трудити да допринесе бољим условима за живот и вишим стандардима у ресорном домену, зарад будућих генерација. Ова власт, на челу са председником Србије Александром Вучићем, води рачуна о сваком крају Републике Србије и сваком грађанину. Настављамо даље са изградњом модерних регионалних рециклажних центара, али и постројења за прераду отпадних вода и изградњом канализационе мреже у општинама које је немају. Наш циљ је да покривеност канализационом мрежом у општинама Србије буде у складу са стандардима Европске уније“, закључила је министарка Вујовић.
Радове су са министарком обишли помоћник министра Душан Чаркић и градоначелница Ниша Драгана Сотировски.

Време је за обнову влажних подручја
Eкосистеми влажних подручја обезбеђују бројне екосистемске услуге које су од виталног значаја за живот људи и економију представљајући моћна решења за обезбеђење хране, здравља, заштиту од поплава, ублажавање климатских промена и одрживи развој. 40% свих врста животиња и биљака живи или се размножава у влажним стаништима. Међутим, скоро 90% влажних станишта је до данашњег дана нестало а фактори угрожавања на глобалном нивоу су загађење, климатске промене, исушивање, инвазивне врсте, прекомерно коришћење ресурса.
Порука овогодишњег Светског дана влажних подручја, Време је за обнову влажних подручја, упућује на чињеницу да је остало само седам година за постизање глобалних циљева Агенде 2030 и да је Декада обнове екосистема 2021-2030 прилика да се ови екосистеми, од виталног значаја за живот људи а опет изузетно осетљиви на људски утицај, очувају и обнове. Сви субјекти укључени у заштиту ових фрагилних екосистема и њихово одрживо коришћење позивају се да: смање утицај на влажна подручја, спроводе едукацију и укључују се у активности заштите и на локалном нивоу спроведу акције обнављања ових станишта.
Владе и други релеванти субјекти заштите влажних подручја позивају се да развију инвентаре влажних подручја, поставе специфичне циљеве за њихову заштиту и промовишу концепт очувања и одрживог коришћења ових екосистема.
У Републици Србији проглашено је једанаест влажних подручја од међународног значаја укупне површине од преко 120.000 ha. Међу првима су проглашени Лудашко језеро и Обедска бара потом Стари Бегеј – Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Засавица и Ковиљско-петроварадински рит. Подручје Ђердап проглашено је 2020. године.
Излечени рис се у петак враћа у природу
Министарство заштите животне средине координисало је акцијом збрињавања повређеног риса, мужјака старог између пет и седам година, којег је повредио аутомобил на Ђердапској магистрали. Брзом и адекватном реакцијом стручних служби ЈП Национални парк Ђердап, у координисаној акцији са Министарством, повређени рис је транспортован у ЗОО врт у Бору, где му је пружана адекватна ветеринарска помоћ.
Министарство заштите животне средине издало је дозволе за маркирање риса и Риста, како су га назвали стручњаци НП Ђердап, биће прва јединка риса која ће бити праћена на овај начин у Србији. Рис Риста носиће ГПС огрлицу којом ће бити праћено његово кретање наредних годину дана, а добијени подаци користиће се и за утврђивање величине територије ове јединке.
Рис је строго заштићена дивља врста у Србији. Подручје Националног парка Ђердап настањује између 10 и 12 јединки.
Представници Министарства заштите животне средине, поред представника Завода за заштиту природе Србије, Биолошког факултета Универзитета у Београду и ЈП Национални парк Ђердап, присуствоваће враћању јединке риса у природно станиште.
Интензивнe активности у циљу побољшањa квалитета ваздуха
Премијерки је представљен Програм заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом, у којем је као основна тачка наведено неопходно смањење емисија у сектору енергетике, стационарних постројења за сагоревање, саобраћаја, великих индустријских постројења и пољопривреде.
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић прецизирала је да укупни инвестициони трошкови за спровођење овог програма износе приближно 2,6 милијарди евра, док је за спровођење Акционог плана од 2022. до 2026. године потребно издвојити око 2,1 милијарди евра.
Радна група је констатовала да акценат мора бити на замени уређаја за грејање где год то буде могуће, а посебно у највећим и најзагађенијим градовима, ширeње мреже повезивања на даљинско грејање, док ће Министарство за јавна улагања подстицати грађане који немају те могућности да се греју на мање загађујуће начине јер ће, како је речено на састанку, у супротном бити теже решити проблем загађења.
Чланови Радне групе су констатовали да је на градским улицама мали број еко-возила и аутомобила са уграђеним катализатором и да тај број треба повећати.
На састанку је закључено да је изузетно важно да државне институције и локалне самоуправе интензивно раде на спровођењу активности у циљу побољшања квалитета ваздуха, као и да медијским кампањама информишу јавност о значају примене одговарајућих енергената за грејање попут пелета, биомасе и друго у борби против загађења ваздуха.
Састанак Радне групе за израду Стратегије заштите животне средине
Радну групу чини више од 120 представника релевантних институција, универзитетских професора као и представника невладиног сектора.
Тим експерата презентовао је на састанку преглед стања у животној средини у Србији, анализирао стање и идентификовао проблеме по стубовима Зелене агенде за западни Балкан.
Стратегија заштите животне средине кровни је документ, који обухвата све мере и сегменте у очувању и заштити животне средине. Стратегија ће бити припремљена уз подршку ИПА пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Шведском агенцијом за међународни развој и сарадњу (СИДА) и Европском инвестиционом банком.
Састанак министарке Ирене Вујовић и народног посланика Радомира Лазовића
Конструктивни предлози од стране посланика су изостали, а уместо њих, на састанку су изнели њихов познат став да Влада Републике Србије и СНС нису учинили ништа на побољшању стања животне средине. Они су затражили оставку министарке Вујовић са образложењем да су досадашње активности министарства „кап у мору“.
Министарка Вујовић је одговорила да су такве критике потпуно неистините и део њиховог недефинисаног политичког програма, што се огледа у чињеници да је једини предлог на састанку био захтев за смену министарке.
„Они су поновили да су организовали протесте, додуше малобројне, у више градова Србије и то је њихов једини политички програм. Народ је пуно пута на изборима јасно ставио до знања у кога има поверења и у чију политику верује. Томе у прилог иду чињенице и резултати Владе Србије, на челу са СНС-ом, која је урадила више на заштити животне средине од било које друге владе и странке у Србији. Ми смо први који су се, уопште ухватили у коштац са проблемом загађења и који су уложили највише средстава у побољшање стања животне средине у Србији. Били смо до 2014. године на ивици еколошке катастрофе како због дивљих депонија, недостатка канализационе мреже и неадекватног управљања отпада и отпадним водама, тако и због свих других немара“, рекла је Вујовић.
Вишедеценијски проблем не може се решити преко ноћи, каже министарка, али је држава остварила џиновске кораке за чистију и здравију Србију што се види и у планирању и управљању отпадом, али и у развоју зелене инфраструктуре. Она је подсетила на увећање овогодишњег буџета за скоро 90% у односу на 2020. годину. Пре две године, само је Министарство заштите животне средине располагало са 7,9 милијарди динара док је буџет за 2023. годину чак 18,2 милијарде динара, што довољно говори о томе да је екологија један од приоритета Владе Србије.
„За само две године, у 77 општина и градова широм земље смо уклонили преко 730 од укупно 3.500 дивљих депонија колико се процењује да их има. Убрзано радимо на уклањању свих дивљих депонија, а захваљујући пројекту изградње регионалних и рециклажних центара који стартује већ почетком 2023. године у Ваљеву, Ужицу и Пироту, а после и у Сомбору, Новој Вароши, Сремској Митровици и Рашкој, тај проблем решиће се у још 40 градова и општина“, објаснила је министарка.
Засађено је више од 200.000 стабала на близу 600 хектара широм земље, а Министарство трећу годину за редом подстиче и куповину електронских аутомобила, за које стално расте интересовање грађана и привреде што указује на оснаживање свести о важности еколошки прихватљивијег транспорта.
„Прошле године субвенционисали смо куповину рекордних 625 возила, а у протекле две године помогли куповину 558 еко–возила. Усвојен је први Програм заштите ваздуха у Републици Србији до 2030. године са Акционим планом као важним инструментом националне политике и планирања у циљу очувања и побољшања квалитета ваздуха и избегавања, спречавања или смањења штетних последица по здравље људи и животну средину. Од 2014. године се, такође, континуирано улаже са више од 600 милиона евра, у системе за одсумпоравање димних гасова у термоелектранама. Када је реч о поштовању прописаних еколошких стандарда привредних субјеката, знатно је појачан инспекцијски надзор.“
Састанак министарке Вујовић и посланика Булатовића
Посебна пажња на састанку посвећена је активностима у заштићеним подручјима, али и решавању проблема загађених бунара.
„Договорили смо заједничку акцију на контроли загађених бунара у сарадњи са локалном инспекцијом. Даћемо подршку и активностима у области заштите природе кроз унапређење заштићених подручја“, рекла је после састанка министарка Вујовић.
Вујовић и Хил: Снажна сарадња Србије и САД и у области заштите животне средине
Вујовић и Хил су размотрили потенцијале за унапређење заједничких активности на пољу климатских промена и пројектима заштите природе.
„Република Србија је веома посвећена Зеленој агенди, а у том погледу област климатских промена је изузетно битна због чега нам је у наредном периоду важно усвајање Стратегије нискоугљеничног развоја и Програма адаптације на измењене климатске услове. Министарство непрестано ради на усклађивању законодавства са правним тековинама Европске уније у области заштите животне средине, имајући у виду да је стратешки циљ наше државе пуноправно чланство у ЕУ“, рекла је Вујовић.
Министарка Вујовић је захвалила амбасадору Хилу на понуђеној партнерској помоћи у области заштите животне средине као и многобројним активностима које USAID (Америчка агенција за међународни развој) реализује у Србији.
Дујановић: Заустављено цурење амонијачне воде из цистерне
„Инспектори за заштиту животне средине у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине изашли су на терен. Министарство заштите животне средине упутило је и Институт за рударство и металургију Бор да изврши сва потребна мерења. Када се локација обезбеди и санира инспектор Министарства заштите животне средине ће предузети све мере из своје надлежности, а град Панчево ангажовао је Институт за јавно здравље да изврши потребна мерења ваздуха тако да ћемо ускоро имати и те резултате“, рекао је Дујановић.
ПОЗИВ ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОТРЕБА У ВЕЗИ СА ОПРЕМОМ ЗА САКУПЉАЊЕ ОТПАДА У ЦИЉУ УНАПРЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У 2023. ГОДИНИ КОЈА ЋЕ СЕ ДАВАТИ НА КОРИШЋЕЊЕ
Потребно је доставити Списак потреба са следећим информацијама:
- модел и врста опреме,
- потребну количину опреме,
- напомену са колико исправних/неисправних камиона ЈЛС располаже, или навести податак уколико ЈЛС не располаже ни са једним камионом, или навести податак да имају Јавно- приватно партнерство, и то све у табели која се налази у прилогу ОВДЕ.
На основу достављених пријава у 2023. години, даваће се на коришћење опрема за сакупљање отпада у циљу унапређења и заштите животне средине локалним самоуправама.
Пријаве са неопходним подацима доставити до петка 13.01.2023. године до 10 сати, на емаил адресу: eko.kabinet@eko.gov.rs.
Министарка Вујовић и градоначелник Ђурић: Изградња Регионалног центра изузетно важна за све грађане
Закључено је да реализација овог пројекта, који је од огромног значаја за Нови Сад и околину, иде по планираној динамици.
Регионални систрем за управљање отпадом укључује Град Нови сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас.
„Прва фаза предвиђа изградњу Центра за управљање отпадом у Новом Саду, изградњу трансфер станица у Врбасу и Бачкој Паланци, као и набавку мобилне опреме и стручни надзор за изградњу објеката– рекла је министарка Ирена Вујовић.
Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић изразио је задовољство планираним радовима на изградњи Регионаолног центра који ће, како је рекао, бити од изузетне користи свим грађанима овог дела Војводине.