Вести
Вујовић: Завршавамо санацију депоније у центру Шапца пре рока, а затвараћемо и остале несанитарне депоније у Мачванском округу

Вујовић је, обилазећи завршне радове заједно са градоначелником Шапца Александром Пајићем, истакла да ће на том месту бити зелена оаза и простор за рекреацију грађана.

„Пријатно сам изненађена како данас изгледа депонија ‘Дудара’ у односу на пре неколико месеци када сам такође обилазила радове. Тада ми је извођач обећао да ће све бити завршено пре рока, а сада сам се уверила да је то могуће већ крајем марта или почетком априла. Ова депонија дуже од 20 година нарушава квалитет живота грађана. Иако је затворена 2014. Године и од тада се отпад одвози у регионални центар ‘Срем-Мачва’, није урађена санација и то ми сада решавамо. Након санације депонија у Богатићу и Зајачи, ово је трећа несанитарна депонија у Мачванском округу коју смо санирали кроз пројекте Министарства које водим. Нећемо се ту зауставити, затворићемо и остале несанитарне депоније, које чак 30-50 година сметају грађанима у овом округу. Главни предуслов за то је проширење регионалног центра ‘Срем-Мачва’, јер је неопходна алтернативна локација за одвожење отпада. Очекујем да ћемо уговор са извођачем потписати у јуну и онда крећемо у модернизацију и проширење капацитета овог центра. То је један од шест центара који ћемо градити у склопу визије Србија 2027 и чијом изградњом ћемо имати услове за управљање отпадом по највишим стандардима“, рекла је министарка.
Вујовић је, пре обиласка депоније „Дудара“, са градоначелником Пајићем обишла и две основне школе – „Мајур“ у Штитару која је кроз пројекат Министарства добила нови котао на пелет, као и школу „Ната Јеличић“ у Дреновцу која ће искористити прилику да кроз конкурс за 2024. годину пређе на еколошки прихватљивији енергент.
„У Шапцу смо по конкурсима из претходних година мењали котлове у пет школа, а у овој години ћемо их мењати у још четири. Школе које сам данас обишла се налазе поред кућа, а у Дреновцу је у близини и вртић и зато је важно да се радови што пре заврше. Изашла је коначна листа за овогодишњи конкурс и до петка ћемо потписати уговоре за доделу средстава градовима и општинама широм Србије. Позивам их све да почну са радовима чим добију средства, која су за 2024. рекордно висока, јер нам је важно да подижемо квалитет животне средине нарочито тамо где наши најмлађи проводе пуно времена“, рекла је Вујовић.

Министарка је истакла да ово нису једини зелени пројекти у Шапцу, као и да се у сарадњи са градским руководством ради и на пројектима пошумљавања, уклањања дивљих депонија, као и пројекти замене индивидуалних ложишта.

Вујовић у Сремској Митровици обишла зелене пројекте за чистији ваздух

Заједно са градоначелницом Светланом Миловановић, Вујовић је обишла дивљу депонију у селу Лаћарак која ће бити очишћена уз подршку Министарства, као и нови котао за грејање издвојеног одељења Основне школе „Добросав Радосављевић – Народ“ у селу Раденковић, који користи еколошки прихватљивији енергент.

„Драго ми је што сам се данас уверила да је замењен котао у школском објекту у селу Раденковић, који сада има могућност да се греје на пелет. Иако је реч o пројекту мањег обима, за нас је од великог значаја, јер смо за 33 малишана школског и предшколског узраста успели да обезбедимо чистији ваздух и боље услове боравка у овом објекту. Пројекат је реализован по јавном конкурсу из претходне године, када смо наставили са улагањима и у пројекте озелењавања саобраћајница, кроз које је у овом граду укупно посађено више од 3.100 садница. Настављамо да бринемо о потребама грађана, а ове године смо обезбедили и средства за уклањање дивље депоније у селу Лаћарак. Ову депонију су грађани 16 пута пријавили путем gReact апликације. За нас је важно да по приоритету решавамо оне проблеме који највише сметају грађанима и зато ћемо заједно са локалним руководством решити и ову депонију која се налази у близини кућа и реке Саве“, рекла је Вујовић.

Министарка је истакла да је за грађане Сремске Митровице важно да знају да ускоро креће реализација капиталног пројекта надоградње и модернизације регионалног центра за управљање отпадом Срем-Мачва.

„Пре неколиико дана завршена је јавна набавка, прегледа се документација понуђача и очекујем да ће почетком јуна моћи да се крене са радовима на проширењу и модернизацији регионалног центра Срем-Мачва. По завршетку овог пројекта, отпад са територије Сремске Митровице, Руме, Шида, Шапца и Богатића третираће се по најсавременијим стандардима. Тиме ћемо имати услове да свих пет локалних самоуправа које гравитирају ка овом центру, остану чисте. Позивам надлежне да буду строжији према неодговорним појединцима, који отпад одлажу на места која нису за то предвиђена, а све грађане да заједно бринемо о очишћеним локацијама, јер само заједно можемо да сачувамо животну средину за будуће нараштаје“, рекла је Вујовић.

Министарка је истакла да Република Србија одваја изузетно велика средства како би изградила нове регионалне центре за управљање отпадом и модернизовала оне који већ постоје, јер се изградњом зелене инфраструктуре стварају услови за увођење реда у област управљања чврстим отпадом.

Вујовић у Сокобањи: Нови систем грејања значајно ће унапредити квалитет ваздуха у центру општине

Објекат у којем су смештене обе школе, средња „Бранислав Нушић“ и основна „Митрополит Михаило“, министарка Вујовић обишла је заједно са Николом Бертолинијем из Делегације ЕУ, сталним представником УНДП у Србији Јакупом Беришем и председником општине Миодрагом Николићем.

„Пројекат у Сокобањи је фантастичан пример како термалне воде могу да се искористе за грејање, али што је још важније и као одлична мера за унапређење квалитета ваздуха. Више од 1.000 ђака у ове две школе, захваљујући овом пројекту, има чистији ваздух и бољу животну средину, као и људи који живе и раде у близини. Употребом новог система потпуно су елиминисане ПМ честице, што је значајно имајући у виду да је Сокобања позната као здравствени центар и бања за лечење респираторних и других болести, а објекат се налази у строгом центру“, рекла је министарка.

Према њеним речима, важно је и што нови систем топлотних пумпи користи отпадне термалне вода, чијом поновном употребом се поштују принципи циркуларне економије, што је важан стуб Зелене агенде.

„Овај иновативан пројекат чија вредност премашује 23 милиона динара смо одмах прихватили, а Министарство које водим је уложило 16,5 милиона динара. Остатак је обезбеђен из средстава ЕУ. Хвала нашим партнерима из ЕУ и УНДП, уз чију помоћ и подршку реализујемо доста пројеката који су важни за унапређење животне средине. Хвала и општинском руководству које је имало снаге да овакав пројекат реализује. Волела бих да се о овом пројекту прича, како би послужио као пример другима. У овом моменту сличан пример имамо у Врањској Бањи, а позивам и друге локане самоуправе да које за то имају могућност да узму у обзир геотермални потенцијал“, рекла је Вујовић.

Пројекат је део кровне иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ коју, уз техничку и финансијску подршку ЕУ и у партнерству са МЗЖС, спроводи УНДП у сарадњи са Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком, уз додатно финансирање владе Шведске, Швајцарске и Србије.

Вујовић председавала трећом седницом Националног савета за климатске промене
Вујовић је истакла да су у претходном периоду израђенa и усвојенa стратешка документа са акционим плановим, неопходна за борбу против климатских промена – Стратегија нискоугљеничног развоја, Програм прилагођавања на измењене климатске услове. Она је истакла да је израђен и Дигитални атлас климе Србије који представља важан алат за израду планских докумената у наредном периоду.
Министарка је подсетила да је Република Србија учествовала и на највећој светској конференцији посвећеној климатским променама у Дубаију, где је Делегацију наше земље предводио председник Александар Вучић.
„Изузетно смо поносни што је председник Вучић представио резултате Републике Србије на Самиту светских лидера, у склопу светске конференције о клими. Много смо урадили у претходном периоду, али нас чека још много посла, посебно имајући у виду нарасле ризике од климатских промена пре свега у секторима привреде, инфраструктуре, пољопривредне производње итд. Морам да истакнем да борба против климатских промена не треба да искључи развој свих сектора. Напротив. Потребно је паралелно радити на два циља, на ублажавању климатских промена и на прилагођавању на климатске промене, јер једино ако се ове активности заједно планирају, могу бити суштински покретачи економског развоја и развоја читавог друштва, што и јесте наш циљ“, рекла је Вујовић.

Вујовић у Пећинцима обишла радове на изградњи канализације, којима се решава вишедеценијски проблем грађана

Тренутно је у изградњи 63,5 километара недостајуће канализационе мреже у четири насеља у општини Пећинци. Вујовић је, заједно са председником општине Синишом Ђокићем, обишла насеља Огар и Брестач, а радови се тренутно изводе још у Прхову и Попинцима.
„Данас сам обишла радове на недостајућој канализационој мрежи у насељима Огар и Брестач. Драго ми је што сам се уверила да на терену има пуно радника и да се интензивно ради. Ове године ће, кроз пројекат Министарства које водим, почети и радови на реконструкцији пречистача отпадних вода у Пећинцима, што је још један разлог да убрзамо изградњу канализације која ка њему гравитира, јер је то предуслов да постројење ради у пуном капацитету. Овај пројекат нам је изузетно важан и зато што ће по његовој реализацији која је за Огар и Брестач планирана у новембру 2025. године, а за насеља Прхово и Попинци већ крајем ове године, око 1.200 домаћинстава из тих насеља моћи да се прикључи на канализацију. Разговарала сам и са грађанима који годинама већ чекају канализацију, такође брину и надгледају радове. Они су припремили цео бетон, део испред својих кућа, како би могли да се што лакше прикључе на канализациону мрежу и надам се да ће то учинити одмах по завршетку радова“, изјавила је Вујовић.

Министарка је поручила да ће се ускоро кренути и са изградњом 14 километара канализационе мреже и у насељу Деч у Пећинцима.
„Свакако ћемо се виђати у Пећинцима и даље, са другим пројектима којима је циљ бољи квалитет живота грађана. Пројекти изградње канализационе мреже, укључујући и пројекат у насељу Деч чија реализација ће ускоро почети, део су плана Србија 2027, који је председник Вучић представио. Надам се да ће радови бити завршени и пре уговореног рока. Хвала руководству и целом тиму општине, јер је управо ово пример добре сарадње између Министарства и локалне самоуправе. Општина је ослушкивала потребе својих становника, вредно су радили на пројектној документацији, а ми ћемо увек подржати пројекте који су важни за грађане“, рекла је Вујовић.

Вујовић: Нова гасна котларница Народног позоришта унапредиће квалитет ваздуха у центру Ужица
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић обишла је данас у Ужицу нову гасну котларницу при Народном позоришту која ће у наредним данима почети са радом, чиме ће се створити услови да се избаци из употребе 30 година стари котао на мазут и значајно унапреди квалитет ваздуха у самом центру града.

Вујовић је истакла да Министарство које води сваке године расписује јавне конкурсе намењене побољшању квалитета ваздуха. Како је рекла, важно је што Ужице кандидује пројекте и што се већ виде значајни резултати, јер тај град спада у угроженије када је реч о аерозагађењу.

„Данас се налазим испред Народног позоришта у Ужицу, где је управо замењен котао, како би се прешло на еколошки прихватљивији енергент. Нова гасна котларница је урађена по најсавременијим стандардима и креће са радом у наредним данима, а тада ће потпуно бити елиминисано аерозагађење око ове установе културе. То је изузетно важно, јер се позориште налази у самом центру града, окружују га стамбене зграде, и за све те грађане, као и за посетиоце позоришта, овај пројекат донеће бољи квалитет ваздуха“, рекла је министарка.

Вујовић је истакла да је кроз пројекте Министарства у Ужице уложено 1,2 милиона евра, како би се поправио квалитет ваздуха, а у плану су и нова значајна улагања у склопу програма Србија 2027.

„У претходним годинама заменили смо и котао у вртићу „Бамби“ који похађа око 250 малишана и који сада имају боље услове боравка, као и котао у спортској хали „Велики парк“. Међутим, када говоримо о бољем квалитету ваздуха, увек је реч о сету мера. Улагали смо и у чишћење дивљих депонија, санацију земљишта, а наравно да смо бринули о грађанима и тако што смо одвајали средства за субвенционисану замену ложишта у домаћинствима. У наредном периоду чека нас замена последње котларнице на мазут у склопу градске топлане, капитални пројекат који је део плана Србија2027. Радимо на припреми документације и обезбеђивању средстава. Увек ћемо се трудити да обезбедимо средства за пројекте који грађанима доносе бољи квалитет живота“, рекла је Вујовић.
Вујовић: За заштићена подручја у 2024. обезбеђена рекордно висока средства
Вујовић је истакла да Министарство које води у претходном периоду сваке године настојало да повећа укупну површину територије под заштитом. У овом тренутку 99 подручја ужива заштиту на националном нивоу.
„Србија је богата природним добрима, а наш задатак је да о њима бринемо и сачувамо их за будуће генерације. Ове године смо за бригу о природи издвојили пола милијарде динара, што је двоструко више у односу на 2020. или 2021. годину. Овај износ ће се користити како би се очувало и унапредило стање заштићених подручја. У овој години, суфинансирамо и нова заштићена подручја проглашена у 2023. години. Наставићемо и у наредном периоду да одвајамо средства за наше бисере природе“, рекла је Вујовић.
Министарка је подсетила да је 2020. године у ове сврхе издвојено 229 милиона динара, 2021. године опредељено је 264,8 милиона динара, а у претходној години је износ субвенција био 355 милиона динара.
Средствима која су опредељена за заштићена подручја суфинансирају се послови управљача, чување, одржавање и презентација заштићеног подручја, затим изградња, опремање и одржавање објеката и уређење простора за посетиоце и делатности усмерене на коришћење и унапређење стања природних ресурса, попут мониторинга природних вредности, научна и друга истраживања, реинтродукција врста и ревитализација заштићених природних добара.
Данас се обележава Светски дан влажних подручја

Влажна подручја представљају природна решења која доприносе изградњи климатске отпорности. Влада Србије је крајем 2023. године усвојила Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период од 2023. до 2030. године са Акционим планом, који омогућава да се процес прилагођавања на измењене климатске услове спроводи системски и на научно заснованим резултатима, кроз одговарајуће мере и финансијски, институционални и временски оквир за њихово спровођење. Једна од области у којој је неопходно смањити неповољан ефекат климатских промена је биодиверзитет.
У циљу спровођења Рамсарске конвенције, током Седме конференције држава чланица Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата која је одржана у Београду у октобру прошле године, потписано је писмо о одређивању првог прекограничног Рамсарског подручја између Србије и Румуније „Парк природе Гвоздена врата – Ђердап“. Циљ је да две земље обезбеде интегрисано управљање и заштиту приоритетних врста и станишта у том подручју.
У Републици Србији је, поред Парка природе Гвоздена врата – Ђердап проглашено још 10 влажних подручја: Лудашко језеро, Обедска бара, Стари Бегеј – Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Засавица и Ковиљско-петроварадински рит и Ђердап.
Путем gReact-а за две године стигло готово 6.000 пријава грађана
Путем мобилне и веб апликације gReact, грађани су јединственом Еколошком информационом систему проследили готово 6.000 пријава еколошких проблема на које су наилазили у својој околини.
Подаци су показали да jе од укупног броја пријава регистровано 1.954 јединствених проблема по којима се даље поступало, док се велики број пријава односио на исти еколошки проблем или су послате пријаве за проблеме које надлежне службе нису накнадно утврдиле на терену. Највећи број јединствених пријава односи се на област управљања отпадом, 1.058 пријава, од чега је до сада решено око 850 пријава, док је за остале поступање надлежних у току.
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић позвала је грађане да наставе да користе апликацију gReact, да пријављују проблеме на које наилазе, а локалне самоуправе да тесно сарађују, како би се проблеми што пре и решили.
„До сада се показало да грађанима највише сметају дивље депоније и то је проблем на чијем решавању посвећено радимо. У протекле три године, очистили смо укупно 900 дивљих депонија широм Србије. Само по пријави грађана путем gReact, очишћено је 474 депонија и сметлишта и решено 30 пријава које се односе на контејнере и опрему за отпад. Министарство које водим је и ове године обезбедило средства за уклањање дивљих депонија. Имамо добру сарадњу са локалним самоуправама и сви се трудимо да по приоритету уклањамо сметлишта која највише сметају грађанима. Грађани су наши најважнији партнери у решавању еколошких проблема и зато их позивам да наставе да нам указују на све проблеме на које наилазе, а локалне самоуправе да воде рачуна о опреми коју смо им доделили на коришћење, како бисмо ефикасније чували једном очишћене локације“, рекла је Вујовић.
Грађани су кроз систем gReact пријављивали и проблеме који се односе на заштиту ваздуха и озонског омотача, затим на заштиту вода, земљишта, али и проблеме попут запушених шахти, нелегалне градње итд. Пријаве које стижу администраторима јединственог Еколошког информационог система, а које нису у надлежности Министарства заштите животне средине, администратори прослеђују на поступање надлежним републичким и локалним органима. Администратори прате статусе прослеђених пријава и о томе обавештавају подносиоце захтева, чиме се убрзава процедура решавања.
Усвојена Уредба о субвенционисаној куповини електричних возила
Право на субвенцију могу да остваре физичка лица, предузетници и правна лица, а захтеви се подносе Министарству закључно са 31. октобром текуће године.
„Као једну од мера државе за унапређење квалитета ваздуха и животне средине, Министарство које водим обезбедило је средства за подршку куповини електричних возила. Средства која смо наменили за 2024. годину биће додељена према пристиглим, уредним захтевима грађана и привреде, све док се не утроши укупан износ или најкасније до 31. октобра. Уколико се покаже да интересовање грађана и привреде знатно премашује опредељен износ, ми ћемо се потрудити да обезбедимо додатна средства за субвенције за куповину нових електричних возила“, рекла је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.
Уредбом која је данас усвојена предвиђена је подршка за куповину више врста електричних возила. Грађани и правна лица који желе да остваре право на субвенционисану куповину електричног мопеда или лаког трицикла, могу да рачунају на подршку од 250 евра у динарској противвредности. За куповину електричних мотоцикала, мотоцикала са бочним седиштем, тешких трицикала, лаких и тешких четвороцикала, предвиђена је подршка у износу од 500 евра. Највећи износ субвенције доступан је за електрична путничка возила са највише девет места за седење и електрична теретна возила чија је највећа дозвољена маса до 3,5 тоне и износи 5.000 евра.
Текст Уредбе о условима и начину спровођења субвенционисане куповине нових возила која имају искључиво електрични погон може се погледати ОВДЕ
Захтев за субвенционисану куповину новог возила у складу са овом уредбом можете преузети ОВДЕ
Одржана обука за коришћење eGHG платформе
Министарство је обуку организовало у циљу подршке оператерима за предстојеће обавезе подношења захтева за дозволу за емисије гасова са ефектом стаклене баште путем еGHG информационог система. Обавеза о извештавању проистиче из Законом о климатским променама односно по усвајању Правилника о мониторингу и извештавању о емисијама гасова са ефектом стаклене баште, који је ступио на снагу 5. јануара.
Државни секретар Сандра Докић је навела да је обука једна од активности које Министатство планира у процесу пружања подршке оператерима, као и да су обавезе мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште из стационарних постројења предуслов за улазак у систем трговине емисијама ЕУ по приступању ЕУ односно увођења еквивалентне мере до уласка.
Министарство је дигитализовало процес подношења захтева за дозволу кроз eGHG платформу, чиме је додатно олакшано подношење захтева, а којој се може приступити преко линка https://e-ghg-portal.ekologija.gov.rs/sign_in
Вујовић: Расписано четири конкурса Министарства за 2024, на располагању два пута већа средства него за прошлу годину
Министарка Ирена Вујовић позвала је локалне самоуправе да и на конкурсима за 2024. годину кандидују квалитетне пројекте, јер се њиховом реализацијом утиче на бољи квалитет живота грађана.
„Данас смо расписали четири јавна конкурса, коју су део пакета мера за унапређење квалитета ваздуха и земљишта. Конкурсе расписујемо четврту годину заредом, а за ову годину обезбедили смо два пута већа средства у односу на 2023. како би још брже и ефикасније радили на мерама које дају добар резултат. Зато је важно да локалне самоуправе пожуре, да искористе ову прилику, како би што пре почели са радом. Очекујем да ћемо и ове године имати успешну сарадњу, како би заједно са локалним самоуправама, допринели бољем стању животне средине за све наше грађане“, рекла је Вујовић.
Министарство је за 2024. годину за четири конкурса обезбедило 1,25 милијарди динара. Од тога, обезбеђено је 800 милиона динара за замену котларница у топланама и јавним установама, 130 милиона за замену индивидуалних ложишта у домаћинствима, 200 милиона динара за пошумљавање и озелењавање и 120 милиона за уклањање дивљих депонија широм Србије.
Локалне самоуправе могу да доставе конкурсну документацију Министарству заштите животне средине од данас до краја дана 29. јануара, а више детаља о самом конкурсу доступно је на интернет адреси Министарства: www.ekologija.rs.
Ванредно испитивање воде Дунава потврдило да су параметри у прописаним границама
Промена органолептичких особина воде реке Дунав (боја воде, мирис воде и видљиве отпадне материје) ни након ванредне анализе није уочена.
Вредности параметара као што су pH вредност, електропроводљивост, растворени кисеоник, проценат засићења воде кисеоником, амонијачни азот, нитрати, нитрити, ортофосфати, укупан фосфор и хемијска потрошња кисеоника – кретале у прописаним граничним вредностима за I и II класу квалитета површинских вода, показала је физичко-хемијска и хемијска анализа узорака воде.
Резултати анализе садржаја укупног органског угљеника и укупног азота показују да су добијене вредности одговарале III класи квалитета површинских вода.
Агенција за заштиту животне средине узорковала је воду реке Дунав 09. јануара на пет локација код моста „25-Мај“ који спаја граничне прелазе Бачка Паланка – Илок – у зони потонућа, узводно и низводно од потонуле барже. На овим локацијама вода је узоркована 05. и 06. јануара, непосредно након потонућа.
Акцидент се догодио када је немачки брод „Антониа“ ударио у стуб моста „25-Мај“ на граничном прелазу Бачка Паланка-Илок, на територији пловног пута реке Дунав у Републици Хрватској. Брод је вукао натоварену баржу „Лола – 5“ која је потонула.
Детаљније анализе показале да су након акцидента на Дунаву физико-хемијски параметри у прописаним границама
Резултати анализа воде узорковане 05.01.2024. код Бачке Паланке, показали су да су се вредности физичко-хемијских показатеља кретале у прописаним границама за I и II класу квалитета површинских вода, док је анализа садржаја укупног органског угљеника и укупног азота показала да су вредности одговарале III класи квалитета површинских вода.
Узорци су узети на три локалитета у зони акцидента, код моста „25. мај“ који спаја граничне прелазе Бачка Паланка – Илок.
Агенција за заштиту животне средине је узорковала воду на тој локацији 05. и 06. јануара. Надлежни водни инспектори најавили су ванредно узорковање у пет тачака и у уторак, 09. јануара, о чему ће јавност бити обавештена у најкраћем року.
Натоварена баржа „Лола – 5“, коју је вукао немачки брод „Антониа“ потонула је у 00.40 сати код Бачке Паланке. До пловне незгоде је дошло када је брод ударио у стуб моста „25-Мај“ који спаја граничне прелазе Бачка Паланка-Илок, на територији пловног пута реке Дунав у Републици Хрватској.
Прве анализе показале да након акцидента на Дунаву нема промена физичко-хемијских особина воде
Прве анализе узорака воде реке Дунав, након акцидента насталог услед потонућа барже „Лола – 5“ која је превозила азотно ђубриво, показала је да нема промена органолептичких особина воде ове реке (боја, мирис и видљиве отпадне материје), односно да су параметри у оквирима I и II класе квалитета површинских вода.
Агенција за заштиту животне средине је током данашњег дана вршила ванредно узорковање воде реке Дунав на профилу Нови Сад у 07:30, 10:30, 13:30 и 16:20 часова.
Резултати првих анализа показали су да су се у прописаним границама кретале вредности општих физичко хемијских параметара као што су pH вредност, електропроводљивост, растворени кисеоник, проценат засићења воде кисеоником, амонијачни азот, нитрати, нитрити, ортофосфати, укупан фосфор и хемијска потрошња кисеоника.
Узорци су допремљени у лабораторију Одсекa за контролу квалитета воде и седимента у Новом Саду, како би се наставило са детаљнијим анализама на укупан органски угљеник, укупан азот и органски азот, чији се резултати ускоро очекују.
Министарство заштите животне средине наставиће да обавештава јавност о резултатима даљих анализа, који се прикупљају.
Натоварена баржа „Лола – 5“, коју је вукао немачки брод „Антониа“ потонула је у 00.40 сати код Бачке Паланке. До пловне незгоде је дошло када је брод ударио у стуб моста „25-Мај“ који спаја граничне прелазе Бачка Паланка-Илок, на територији пловног пута реке Дунав у Републици Хрватској.
Министарство прати ситуацију поводом пловидбене незгоде на Дунаву
У овом моменту инспектори за воде надлежног Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду утврђују пет локалитета на којима ће представници Агенције за заштиту животне средине урадити узорковање и одређивање свих физичко-хемијских параметара у циљу анализе квалитета воде, како би се утврдио утицај незгоде на животну средину.
До незгоде је дошло око 00.40 сати, када је немачки брод „Антониа“ који је вукао натоварену баржу „Лола – 5“, ударио у стуб моста „25-Мај“ који спаја граничне прелазе Бачка Паланка-Илок. Брод је ударио у стуб моста на територији пловног пута реке Дунав у Републици Хрватској, због чега су обавештене и хрватске надлежне службе.
ПОЗИВ ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОТРЕБА У ВЕЗИ СА ОПРЕМОМ ЗА САКУПЉАЊЕ ОТПАДА У ЦИЉУ УНАПРЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У 2024. ГОДИНИ КОЈА ЋЕ СЕ ДАВАТИ НА КОРИШЋЕЊЕ
Потребно је доставити Списак потреба са следећим информацијама:
- модел и врста опреме,
- потребну количину опреме,
- напомену са колико исправних/неисправних камиона ЈЛС располаже, или навести податак уколико ЈЛС не располаже ни са једним камионом, или навести податак да имају Јавно – приватно партнерство, и то све у табели која се налази у прилогу ОВДЕ.
На основу достављених пријава у 2024. години, даваће се на коришћење опрема за сакупљање отпада у циљу унапређења и заштите животне средине локалним самоуправама.
Пријаве са неопходним подацима доставити до 10.01.2024. године до 10 сати, на емаил адресу: eko.kabinet@eko.gov.rs.
Усвојен Програм прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом
Програмом се процес прилагођавања на измењене климатске услове спроводи системски и на научно заснованим резултатима о климатским променама у Републици Србији, тако да он садржи анализу осмотрених промена климе и сценарија будућих климатских промена.
Саставни део документа је анализа утицаја климатских промена на секторе и системе на националнoм нивоу у којима је неопходно смањити неповољан ефекат климатских промена: здравље и безбедност људи, пољопривреда, шумарство, саобраћајна и путна инфраструктура, енергетика, урбано планирање и развој и биодиверзитет.
Саставни део Програма је и Акциони план за његово спровођење, који обухвата период од 2024. године до 2026. године и садржи 25 мера, као и финансијски, институционални и временски оквир за њихово спровођење и праћење.
Вујовић: Уговор потписан, решавамо проблем недостајуће канализације у Лесковцу
„Данас је важан дан за грађане Лесковца јер су се, након посвећеног и истрајног рада тима који водим и представника локалне самоуправе, стекли услови да градоначелник Цветановић потпише уговор са извођачима радова за изградњу недостајуће канализационе мреже. Канализациону мрежу ћемо градити у 16 насеља, где живи 20.000 људи, а процене су да ћемо по реализацији овог пројекта имати још око 3.200 нових прикључака. Ово је најважнији зелени пројекат који реализујемо у Лесковцу, јер решавањем проблема недостајуће канализације, значајно подижемо квалитет живота грађана“, рекла је Вујовић.
Министарка је навела да ће се радови изводити у склопу пројекта ОРИО, за који је влада Краљевине Холандије донирала 7,67 милиона евра, док је Република Србија обезбедила 10 милиона евра.
„Желим да захвалим влади Краљевине Холандије на подршци у реализацији овог, за грађане изузетно значајног пројекта. Министарство на чијем сам челу обезбедило је у претходном периоду и средства за изградњу новог градског колектора, као и за оспособљавање линија воде и муља у централном постројењу за прераду отпадних вода. Ти пројекти су реализовани, а када решимо и недостајућу канализацију, постројење за прераду отпадних вода моћи ће да ради у пуном капацитету, а то је 86.000 еквивалент становника„ рекла је Вујовић.
Према њеним речима, кроз пројекте Министарства заштите животне средине, градиће се недостајућа канализација широм Србије. Радови су већ почели у градовима и општинама које су имале најспремније пројекте. У овом моменту, кроз пројекте Министарства, у току је изградња око 150 километара недостајуће канализације у Пећинцима, Нишу, Горњем Милановцу, Бољевцу, Рашкој.





