Vesti
Pavkov u Briselu sa evropskim zvaničnicima: Potvrđena snažna posvećenost i napredak Srbije na evropskom putu
Pavkov je istakla da je Srbija snažno posvećena zelenoj tranziciji u skladu sa najvišim evropskim standardima i da je izuzetno zadovoljna, jer smo dobili pozitivan signal od evropskih zvaničnika kada je reč o našim naporima u celokupnoj oblasti zaštite životne sredine.
„Dva izuzetno važna sastanka sa evropskim zvaničnicima, na kojima smo konstatovali snažnu posvećenost i strateški pravac Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Zahvaljujući teškim ekonomskim reformama koje je započeo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, stvoreni su preduslovi da danas možemo da govorimo o ovako velikim ulaganjima u zaštitu životne sredine, zahvaljujući čemu je Srbija u relativno kratkom periodu napravila značajne iskorake u zelenoj transformaciji i zelenoj tranziciji. Uspostavićemo potpuno funkcionalan sistem upravljanja otpadom, u skladu sa najvišim evropskim standardima i konkurentne cirkularnosti. Intenzivno radimo na zaštiti voda kroz realizaciju brojnih projekata širom Srbije, a izgradnjom 20 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i oko 900 kilometara zelene infrastrukture do 2030. godine postavićemo nove standarde u oblasti zaštite životne sredine“, istakla je Pavkov.
Ministarka je dodala i da je Ministarstvo u potpunosti posvećeno reformskoj agendi, sa posebnim fokusom na klimatske politike, gde je Srbija prepoznata kao jedna od institucionalno najspremnijih zemalja u regionu, jer smo prvi uveli MRVA sistem i izdali dozvole za operatere koje ćemo, u okviru našeg srpskog CBAM-a pripremati za oporezivanje ugljenika sledeće godine, uz podsticaje države ka čitavoj privredi.
„Zelene reforme koje sprovodimo će u potpunosti promeniti sliku Srbije, a mi ostajemo posvećeni ispunjavanju svih obaveza iz Poglavlja 27, gde smo napravili ozbiljne iskorake. To je srž naših aktivnosti koje su usmerene na uspostavljanje zakonodavnog okvira i sistema koji će omogućiti njegovu najbolju primenu u praksi. O našem napretku najbolje svedoče izveštaji Evropske komisije, što je snažna potvrda sa smo na dobrom putu ka najvišim standardima i članstvu u Evropskoj uniji“, rekla je Pavkov.
Pavkov: Kroz konkurse obezbeđeno blizu 1,4 milijarde dinara u 2026. za unapređenje kvaliteta vazduha i upravljanje otpadom i otpadnim vodama
Ministarka Sara Pavkov je pozvala je sve gradove i opštine da iskoriste ovu priliku i da kandiduju svoje kvalitetne projekte, kako bi uz podršku Ministarstva unapredili stanje životne sredine u svojim lokalnim samoupravama.
„Izuzetno sam zadovoljna što smo raspisali drugi javni konkurs u 2026. za sufinansiranje projekata izgradnje i uređenja sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, za šta smo obezbedili dodatnih 450 miliona dinara, nakon što smo u prvom krugu za ovu namenu izdvojili 350 miliona dinara. Sredstva su namenjena za izgradnju, rekonstrukciju i opremanju transfer stanica i reciklažnih dvorišta, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Po prvi put smo izdvojili i sredstva za nabavku prečistača za otpadne vode u domaćinstvima, čime proširujemo mogućnost tretmana otpadnih voda i na lokalne samouprave koje nemaju kanalizacionu mrežu“, rekla je Pavkov.
Ministarka je pozvala sve lokalane samouprave da do 24. jula prijave svoje projekte i podsetila da je u toku i drugi javni poziv za sufinansiranje projekata zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje koji traje do 13. jula.
„Ovo je dodatna prilika za gradove i opštine da iskoriste meru koju Ministarstvo redovno sprovodi u cilju unapređenja kvaliteta vazduha, a to je zamena kotlarnica i prelazak na ekološki prihvatljiviji energent, za šta smo, kroz dva javna poziva ove godine obezbedili čak 580 miliona dinara. Nastavićemo da osluškujemo potrebe naših građana i da aktivno sprovodimo mere koje će unaprediti njihov kvalitet života“, dodala je Pavkov.
Pavkov: Uz saradnju i snažnu podršku međunarodnih partnera do čistijeg vazduha u Srbiji
Od danas 14. marta 2025. godine proces plaćanja ekoloških naknada biće značajno unapređen, pojednostavljen, transparentan i digitalizovan, jer je novi elektronski sistem Portal e-TAKSE već dostupan korisnicima.
„Za ovakav cilj potrebno je vreme, kontinuirana saradnja i snažna podrška svih aktera, od države, preko međunarodnih partnera, lokalnih zajednica i pojedinca. Izuzetno je važno što je unapređenje kvaliteta vazduha još 2021. godine istaknut kao jedan od glavnih prioriteta i Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine. Mi smo ovom problemu pristupili strateški, i pored mera koje će doprineti unapređenju, bavimo se paralelno i monitoringom kvaliteta vazduha. U ovom momentu imamo 87 automatskih mernih stanica, a činjenica je da malo država slične veličine i razvojnih karakteristika mogu da se pohvale ovakvom gustinom i rasprostranjenošću monitoring infrastrukture“, rekla je Pavkov.
Ministarka je dodala i da je veliki iskorak to što je Agencija za zaštitu životne sredine, sada u mogućnosti da prikuplja preciznije i pouzdanije podatke o kvalitetu vazduha, čak i u sredinama u kojima do sada nismo imali merenja.
„Uskoro ćemo krenuti u realizaciju i kreditne linije sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, vredne čak 50 miliona evra, koju sam ispred države potpisala zajedno sa ministrom Sinišom Malim. Sredstva su namenjena za projekte unapređenja kvaliteta vazduha i to u mestima gde su beležene povećane emisije zagađujućih materija. Samo kroz javne konkurse za zamenu kotlarnica obezbeđeno je oko 1,8 milijardi dinara, a već smo blizu da nadmašimo cilj za 2027. godinu, a to je zamena 200 kotlarnica širom zemlje. Zamenjeno je i 6.000 individualnih ložišta, a tu je 196 projekata sadnje i ukupno oko 447.000 novih sadnica. Važno je da sve ove mere prate regulativu, pa smo ove godine usvojili novi Zakon o zaštiti vazduha koji će obezbediti bolju usklađenost sa EU regulativom, veću kontrolu i strožije kazne“, dodala je Pavkov.
Zaključila je i da su sve navedene mere investicije u čistiji vazduh, bolji kvalitet života, i u našu zajedničku bolju budućnost o kojoj ova Vlada ozbiljno misli i na kojoj sistemski radi.
Pavkov na obeležavanju 34 godine uspešnog rada JP „Srbijašume“: Zajedno čuvamo zeleni kapital Srbije
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov prisustvovala je obeležavanju 34 godine postojanja i uspešnog rada Javnog preduzeća „Srbijašume“, gde je poručila da su upravo zajednički rad i saradnja temelj za očuvanje zelenog kapitala Srbije.
Pavkov je zajedno sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Draganom Glamočićem, kao i predstavnicima JP „Srbijašume“ simbolično zasadila sadnice poljskog jasena, kako bi zajedno dali doprinos u očuvanja naših šuma, biodiverziteta i prirodnih resursa
„Velika mi je čast što danas, u ovom posebnom ambijentu i biseru prirode – Bojčinskoj šumi, zajedno obeležavamo 34 godine uspešnog rada JP „Srbijašume“. Raduje me njihova posvećenost prirodi, jer su upravo šume naši najveći saveznici u borbi protiv klimatskih promena. One pročišćavaju vazduh koji dišemo, čuvaju zemljište, vodu i životinjski svet. Zato je svaka prirodno obnovljenja šuma i posađena sadnica, svaka zaštićena površina i svaka odgovorna odluka doprinos zdravijoj budućnosti za našu decu. Ministarstvo zaštite životne sredine nastaviće da snažno podržava „Srbijašume“ u njihovoj misiji, ali i da aktivno ulaže u akcije sadnje širom Srbije. Zahvaljujući tome, Srbija je od 2020. godine do sada bogatija za 350.000 sadnica. Kada se završi akcija sadnje i po konkursu iz 2025. godine, taj broj će biti još veći“, rekla je Pavkov.
Ministarka je dodala i da je važno da nastavimo da zajedno ulažemo u očuvanje šumskih ekosistema kao najsloženijih ekosistema na zemlji, modernizaciju šumarstva, unapređenje zaštite prirodnih dobara i razvoj ekološke svesti građana.
„Upravo zbog toga me posebno raduje zajednička akcija sadnje koja će biti realizovana zajedno sa JP „Srbijašume“ i Ministarstvom poljoprivrede, u sklopu velike ekološke nacionalne kampanje za mlade koju realizuje Ministarstvo zaštite životne sredine, kako bi i mladi razumeli šta znači održivo šumarstvo i konkretan doprinos zaštite životne sredine“, zaključila je Pavkov.
Danas startuje novi sistem Portal e-TAKSE za bržu, efikasniju i transparentniju naplatu naknada za zaštitu životne sredine
Od danas 14. marta 2025. godine proces plaćanja ekoloških naknada biće značajno unapređen, pojednostavljen, transparentan i digitalizovan, jer je novi elektronski sistem Portal e-TAKSE već dostupan korisnicima.
Ministarstvo zaštite životne sredine apeluje na pravna lica, obveznike plaćanja ekoloških naknada da se što pre informišu i koriste prednosti novog sistema, kako bi svoje zakonske obaveze ispunjavali brže i efikasnije. Korišćenjem novog onlajn sistema, daje se značajan doprinos transparentnosti, jer će biti omogućeno precizno praćenje i kontrola naplate naknada za zaštitu životne sredine.
Pravna lica, obveznici plaćanja ekoloških taksi ne moraju više da troše mnogo vremena kako bi nadležnim službama dostavljali uplatnice ekoloških naknada.
Prijavom na sistem, korisnici mogu da pregledaju zaduženja po rešenjima, aktuelna dugovanja ako ih ima, kao i sve izvršene uplate.
Ministarstvo zaštite životne sredine u svom radu nastoji da bude pouzdan partner privredi i ukloni suvišne administrativne korake koji nemaju pozitivan uticaj na poslovanje. Uvođenjem novih digitalnih alata, daje se maksimalan doprinos pravnim licima da ispune svoje zakonske obaveze.
Kako bi se privredi olakšalo korišćenje ovog digitalnog alata, istovremeno sa puštanjem u rad sistema Portal e-TAKSE, objavljeno je i uputstvo za pristup i korišćenje u kojem su sadržane precizne informacije o mogućnostima koje pruža ovaj sistem, kao i procedure prijave, pregleda zaduženja po rešenjima, izvršene uplate i uvida u dugovanja.
Portal e-TAKSE će omogućiti elektronsko dostavljanje rešenja obveznicima preko platforme eSanduče, čime će se značajno ubrzati proces plaćanja naknada.
Novi sistem je pre svega namenjen pravnim licima, obveznicima, koji u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, plaćaju naknade za zagađivanje životne sredine (osim naknada za emisije SO2, NO2, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad), zatim naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, za ambalažu ili upakovan proizvod koji postaju ambalažni otpad, kao i za zagađivanje voda.
Sve neophodne informacije za pristup sistemu i korišćenje sistema navedene su na sledećem linku.
Napomena:Obveznici će imati uvid u svoja zaduženja i uplate nakon izdavanja rešenja za 2024. godinu, kao i dopune za ranije godine, od strane Ministarstva zaštite životne sredine.
Pavkov potpisala ugovore sa 39 upravljača: Rekordna ulaganja u zaštićena područja
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov potpisala je danas važne ugovore sa 39 upravljača zaštićenih područja u Srbiji, na osnovu kojih će biti uložena značajna sredstva u aktivne mere zaštite, u skladu sa međunarodnim okvirima za zaštitu biodiverziteta.
Pavkov je istakla da se potpisanim ugovorima upravljačima zaštićenih područja stavlja na raspolaganje gotovo pola milijarde dinara, dok je ukupno u ovoj godini, za brigu o zaštićenim područjima i očuvanje predeonog diverziteta opredeljeno više od milijardu dinara.
„Ovo je jasna potvrda posvećenosti Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine očuvanju prirode. Od upravljača očekujem da sredstva koja smo obezbedili pretvore u konkretne rezultate na terenu, kroz očuvanje staništa i vrsta, revitalizaciju prirodnih područja i unapređenje upravljanja zaštićenim područjima. Mi ćemo sa naše strane nastaviti da iz godine u godinu povećavamo ulaganja, kako direktno u zaštićena područja i očuvanje predeonog diverziteta, tako i kroz izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, pešačkih i biciklističkih staza, opravku mobilijara, što doprinosi održivom korišćenju i ukupnoj zaštiti prirode“, rekla je Pavkov.
Ministarka je istakla da je bolja briga o prirodnim dobrima delom rezultat i dobre saradnje države sa upravljačima zaštićenih područja i jedinicama lokalne samouprave. Prema njenim rečima, radiće se i ubuduće na jačanju saradnje kako bi se obezbedilo efikasnije upravljanje, bolja zaštita prirodnih vrednosti i razvoj eko-turizma kao održivog načina korišćenja zaštićenih područja.
„Radićemo i na dodatnom jačanju kapaciteta kako bismo u budućnosti postigli još veću efikasnost, kojoj težimo. Samo zajedničkim radom, uz kontinuirana ulaganja i odgovorno upravljanje, možemo obezbediti ispunjenje našeg cilja a to je da prirodne vrednosti Srbije budu sačuvane za današnje, ali i za sve buduće generacije koje će u njima uživati“, dodala je Pavkov.
Park prirode „Mali Bosut“: Mladi pokazali da priroda nema alternativu
Pod užarenim junskim suncem, dok su se krošnje starih šumskih stabala lagano povijale na povetarcu sa Bosuta, Park prirode „Mali Bosut“ bio je mesto okupljanja mladosti, entuzijazma i ljubavi prema prirodi. Akcija je organizovana u okviru nacionalne kampanje za mlade „Priroda nema alternativu – zato deluj i ti“, a među brojnim učesnicima našli su se i učenici osnovnih i srednjih škola iz ovog dela Srema, koji su zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkov uređivali prostor ovog jedinstvenog zaštićenog područja.
Tako je veliki broj mladih koji su, umesto da prve dane letnjeg raspusta provedu kod kuće, odlučili da deo svog vremena posvete prirodi. Dok su jedni farbali mobilijar, drugi su sadili cveće, uređivali prostor i pripremali sadržaje koji će u budućnosti dočekivati posetioce. Učesnici kažu da su došli iz različitih razloga, neko zbog druženja, neko iz želje da nauči nešto novo o zaštiti prirode, a neko zato što želi da njegov kraj bude lepše i uređenije mesto za život. No, zajednička im je, ipak, želja da ostave trag koji će ostati i nakon što se dan završi.
„Visoke temperature nisu razlog da se odustane od dobrih dela“, poručila ministarka Sara Pavkov.
„Upeklo je, ali priroda nema alternativu, zato danas delujemo svi. Nalazimo se u Parku prirode „Mali Bosut“, zajedno sa upravljačem zaštićenog područja, predstavnicima opštine Šid i velikim brojem mladih iz osnovnih i srednjih škola ovog dela Srema. Želimo da pokažemo da mladi i na pragu raspusta biraju da pomognu svojoj zajednici i svom prirodnom bogatstvu. Danas smo malim koracima poslali snažnu poruku“, naglasila je ministarka.
Pavkov je istakla da su učenici, pored uređivanja prostora, učili šta zapravo znači upravljanje zaštićenim područjima.
„Zaštita prirode nije samo vožnja čamcem ili katamaranom. To je svakodnevni rad, briga o staništima i stvaranje uslova da priroda pokaže svoj puni potencijal. Želimo da mladi razumeju da svako od nas može da pomogne i da se razvoj sadržaja poput ribnjaka, prostora za ponije i turističke infrastrukture može uskladiti sa uslovima zaštite prirode“, naglasila je ministarka.
Veliki doprinos ministarke Pavkov i predsednika Vučića da ovaj prostor postane park prirode
Dobrodošlicu učesnicima poželeo je i predsednik Udruženja „Pokreta za zaštitu i negovanje reke Bosut“ Dejan Bulatović, koji nije krio zadovoljstvo zbog posete ministarke.
„Velika je čast za Park prirode „Mali Bosut“ što nam je u posetu došla ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov. Reč je o osobi kojoj dugujem veliku zahvalnost i poštovanje, jer je još kao državni sekretar pružala podršku ideji da ovo područje dobije status koji zaslužuje. Mogu slobodno da kažem da je i samo ime parka poteklo iz njenog srca. Zato će ministarka dobiti zlatni ključ ovog zaštićenog područja, kao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, jer su njih dvoje dali veliki doprinos da posle toliko decenija ovaj prostor postane park prirode“, rekao je Bulatović.
On je dodao da Park prirode „Mali Bosut“ i Zasavica danas predstavljaju dva bisera Srema koja će u budućnosti privlačiti decu i posetioce iz čitave Srbije.
„Park prirode postoji nešto više od dve godine“, rekao je predstavnik upravljača zaštićenim područjem Branko Radojković.
„Početak je bio težak, ali danas, kada pogledamo sve što je urađeno, vidimo da sve polako dobija svoj smisao. Svakodnevnim radom ribočuvarske službe uspeli smo da značajno smanjimo nelegalan izlov ribe, što je dovelo do povećanja ribljeg fonda. Na prostoru parka već se gradi pristanište za katamaran, a u planu je i izgradnja vizitorske kule koja će omogućiti posetiocima da iz nove perspektive posmatraju bogatstvo ovog jedinstvenog ekosistema“, naglasio je on.
Koliko lepote i jedinstevnosti ima u ovom predelu, uverili su se svi prisutni. Uz sređeni mobilijar, cveće, zelenilo, cvrkut ptica, svakako će doprineti da svaki turista uživa i opusti se kraj vode.
Jato gusaka, koje se baškarilo, kao pravi domaćini ovog predela, u hladu razgranatih krošnji, pomno je pratilo šta se dešava, a kada je većina htela taj neverovatan kadar da ovekoveči u jednoj fotografiji, demonstrativno su se spustile u Bosut, taman da se malo rashlade od vreline dan
Važan ekološki koridor koji povezuje šumske komplekse
Park prirode „Mali Bosut“, zaštićeno područje prve kategorije, osnovan je radi očuvanja izvornog toka reke Bosut, jednog od retkih vodotokova u Vojvodini koji je sačuvao svoj prirodni izgled. Smešten u zapadnom Sremu, na području opštine Šid, ovaj park predstavlja važan ekološki koridor koji povezuje šumske komplekse Spačvanskih i Bosutskih šuma, omogućavajući opstanak brojnim strogo zaštićenim vrstama. O bogatstvu ovog područja najbolje govore brojke – ovde je zabeležena 131 vrsta viših biljaka, 118 vrsta ptica i 16 vrsta riba, dok se na njegovim staništima mogu sresti belorepan, crna roda, orao kliktaš, vidra, divlja mačka, srna i brojne druge vrste koje ovaj prostor čine jednim od najvrednijih prirodnih bisera Srema.
Među mladima koji su vredno radili bio je i šesnaestogodišnji Stefan Dejanović.
„Došao sam pre svega da se družim, ali i da učinim nešto korisno za našu zajednicu. Mir, tišina i priroda, ima li išta lepše, a ako možemo da pomognemo da ovaj prostor bude još reprezentativniji, nije teško zasukati rukave i raditi, bez obzira na vrućinu“, kaže Stefan.
Sličnog mišljenja je i sedamnaestogodišnji Uroš Grubešić iz Morovića.
„Pomislio sam da je bolje da dan provedem ovde nego kod kuće. Tu su mi drugovi, družimo se i istovremeno radimo nešto korisno. Uzeo sam valjak u ruke i okrečio kućice. Nije teško, zanimljivo je, samo je malo vruće. Sadnju cveća sam, pak, prepustio devojkama“, kroz osmeh priča Uroš i dodaje da je prvi put posetio Park prirode „Mali Bosut“.
„Pecam u Moroviću, ali mislim da sam pronašao novo mesto gde ću često dolaziti. Ovde čovek zaista može da oseti koliko je priroda vredna“, kaže ovaj srednjoškolac.
Poslednje sadnice spuštane su u zemlju, sveža boja na drvenim kućicama dobijala je svoj konačni izgled, a u hladu starih stabala, uz tihi tok Bosuta koji vekovima pronalazi svoj put kroz Srem, mladi su pokazali da ljubav prema prirodi nije samo rečenica u školskom udžbeniku, već vrednost koja se živi i čuva. Jer, kako poručuje kampanja koja ih je okupila: Priroda nema alternativu, zato deluj i ti!
Pavkov potpisala ugovore sa 39 upravljača: Rekordna ulaganja u zaštićena područja
Pavkov je istakla da se potpisanim ugovorima upravljačima zaštićenih područja stavlja na raspolaganje gotovo pola milijarde dinara, dok je ukupno u ovoj godini, za brigu o zaštićenim područjima i očuvanje predeonog diverziteta opredeljeno više od milijardu dinara.
„Ovo je jasna potvrda posvećenosti Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine očuvanju prirode. Od upravljača očekujem da sredstva koja smo obezbedili pretvore u konkretne rezultate na terenu, kroz očuvanje staništa i vrsta, revitalizaciju prirodnih područja i unapređenje upravljanja zaštićenim područjima. Mi ćemo sa naše strane nastaviti da iz godine u godinu povećavamo ulaganja, kako direktno u zaštićena područja i očuvanje predeonog diverziteta, tako i kroz izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, pešačkih i biciklističkih staza, opravku mobilijara, što doprinosi održivom korišćenju i ukupnoj zaštiti prirode“, rekla je Pavkov.
Ministarka je istakla da je bolja briga o prirodnim dobrima delom rezultat i dobre saradnje države sa upravljačima zaštićenih područja i jedinicama lokalne samouprave. Prema njenim rečima, radiće se i ubuduće na jačanju saradnje kako bi se obezbedilo efikasnije upravljanje, bolja zaštita prirodnih vrednosti i razvoj eko-turizma kao održivog načina korišćenja zaštićenih područja.
„Radićemo i na dodatnom jačanju kapaciteta kako bismo u budućnosti postigli još veću efikasnost, kojoj težimo. Samo zajedničkim radom, uz kontinuirana ulaganja i odgovorno upravljanje, možemo obezbediti ispunjenje našeg cilja a to je da prirodne vrednosti Srbije budu sačuvane za današnje, ali i za sve buduće generacije koje će u njima uživati“, dodala je Pavkov.
Pavkov potpisala ugovore sa 25 lokalnih samouprava: Zajedničkim snagama štitimo predeoni diverzitet i ozelenjavamo gradove širom Srbije
Pavkov istakla je da je ozelenjavanje jedan od najvažnijih mehanizama za očuvanje životne sredine, biodiverziteta i prilagođavanje posledicama klimatskih promena.
„Raduje me što sam imala priliku da saslušam sve predstavnike lokalnih samouprava o njihovim planovima, ali i potrebama, jer je suština da razgovaramo i nastavimo izuzetno dobru saradnju. Svako novo drvo koje zasadimo je dugoročno je ulaganje u čistiji vazduh, očuvanje prirode i kvalitetniji život naših građana. Upravo zato Ministarstvo zaštite životne sredine kontinuirano ulaže u projekte ozelenjavanja širom Srbije, jer želimo da u svakoj lokalnoj samoupravi obezedimo više zelenih površina, stvorimo uslove za kvalitetniji vazduh i otpornije ekosisteme. Za realizaciju ovih projekata dodelili smo 98,6 miliona dinara, a sredstva će biti iskorišćena za nabavku sadnica autohtonih vrsta drveća, podizanje novih i obnovu postojećih drvoreda, formiranje vetrozaštitnih pojaseva, pošumljavanje degradiranih površina i unapređenje javnih zelenih površina“, rekla je Pavkov.
Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog konkursa koji je Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo, a podršku su dobili projekti 25 lokalnih samouprava: Šabac, Kikinda, Subotica, Novi Sad, Sokobanja, Kragujevac, Novi Beograd, Vranje, Kladovo, Zrenjanin, Nova Crnja, Surdulica, Vršac, Mladenovac, Bački Petrovac, Žitište, Bosilegrad, Žabalj, Kruševac, Trstenik, Sombor, Srbobran, Lebane, Stara Pazova i Vlasotince.
„Ponovićemo još jedan poziv jer je ostalo još sredstava. Lokalne samouprave su naš važan partner i podrška koju pružamo gradovima i opštinama nije samo finansijska pomoć za realizaciju pojedinačnih projekata, već deo šire strategije usmerene ka očuvanju prirodnih resursa. Kroz podizanje vetrozaštitnih pojaseva, pošumljavanje i uređenje javnih zelenih površina istovremeno štitimo zemljište i povećavamo otpornost na klimatske promene. Zato ćemo i u narednom periodu nastaviti sa snažnim ulaganjima u ozelenjavanje i zaštitu prirode širom Srbije“, poručila je Pavkov.
Pavkov sa mladima u Parku prirode Mali Bosut: Malim koracima za prirodu poslali smo veliku poruku
Ministarka je zajedno sa brojnim mladima iz osnovnih i srednjih škola, predstavnicima opštine Šid i timom upravljača zaštićenog područja na čelu sa Dejanom Bulatovićem, učestvovala u akciji u okviru nacionalne kampanje „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti.
„Mladi koji su učestvovali u današnjoj akciji, jasno su pokazali da, iako uskoro počinje raspust, ipak biraju da pomognu svojoj opštini i zaštićenom području. Uspeli smo danas da napravimo male korake za prirodu, i time pošaljemo veliku poruku. Timski se danas sređivao mobilijar, sadilo se cveće za lepši ambijent. Stavljeni su na raspolaganje čamci i katamaran, kako bi svi koji posete ovo područje imali kompletnu ekositemsku uslugu, koja će sigurno videti svoj procvat. Guske su bile i ostale simbol Vojvodine i danas su ovde, a imaćemo i ribnjak i segment sa ponijima, jer sve je to u skladu sa prirodom i ne remeti ono što nam je Bog dao i što nam je priroda dala“, rekla je Pavkov.
Ministarka Pavkov je zahvalila svima koji su učestvovali u akciji, a naročito mladima koji su pokazali odgovornost prema prirodi, kao i da prepoznaju prave vrednosti.
„Volim što danas iz Šida šaljemo poruku da se vraćamo pravim vrednostima. Kampanja za mlade u svojoj suštini upravo to i jeste, a cilj nam je da pokažemo šta su vrednosti koje treba da čuvamo, na koji način svako može da doprinese i zašto je važno da brinemo o prirodi i svojoj zajednici. Vlada Srbije je prepoznala koliko je važno da mladi odrastaju uz svest da je zaštita životne sredine obaveza institucija, ali i svakog pojedinca. Od srca se zahvaljujem svima koji su danas učestvovali u akciji. Mislim da u kontinuitetu radimo pravu stvar i za mlade i za životnu sredinu i za budućnost koju želimo da ostavimo“, rekla je Pavkov.