Govoreći o usklađivanju sa EU ETS sistemom i CBAM mehanizmom, ministarka je istakla da je Srbija već započela uvođenje nacionalne cene ugljenika od četiri evra po toni CO₂ ekvivalenta, dok trenutno u EU ETS sistemu iznosi 75 evra.  

„Srbija je pionir i jedan od najboljih implementatora klimatske regulative koju primenjuje postepeno, uz očuvanje konkurentosti domaće privrede. Naš pristup je postepen i ekonomski održiv. Cilj je da se domaća privreda pripremi za uslove koji već postoje na tržištu Evropske unije, ali na način koji ne ugrožava konkurentnost industrije. Želimo da sprečimo dvostruko oporezivanje i cilj je da se deo sredstava koja privreda izdvaja kroz nacionalnu cenu ugljenika vrati privredi za konkretne mere dekarbonizacije za jače uključivanje obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnost, niskougljeničnih tehnologija i zelene tranzicije“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla i da je Srbija je u prethodnih nekoliko godina prva uvela MRVA sistem – za monitoring, izveštavanje i akreditaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a u ovom momentu imamo 97 dozvola za operatore.

„Uspostavili smo eGHG platformu, doneli ključne podzakonske akte i započeli izdavanje dozvola za emisije, čime je postavljen temelj za sistematsko praćenje emisija i primenu nacionalne cene ugljenika. Srbija je danas među institucionalno naprednijim državama regiona u ovoj oblasti i nastavlja pripreme za dalje usklađivanje sa EU ETS kroz plan transpozicije, analizu zakonodavstva i jačanje administrativnih kapaciteta. CBAM i EU ETS jasno pokazuju da će buduća konkurentnost zavisiti ne samo od cene i kvaliteta proizvoda, već i od stepena dekarbonizacije proizvodnje“, rekla je Pavkov.

Ministarka  je dodala i da je ponosna da može da saopšti i veliku vest da je Srbija otvorila nove fondove na međunarodnom nivou, a uskoro se otvara još jedan fond pri EU koji nudi velike mogućnosti u oblasti klimatskih promena, cirkularne ekonomije, zaštite prirode, što sve zajedno doprinosi samoj dekarbonizaciji.  
 

Sredstva su dobili nacionalni parkovi Fruška gora, Đerdap, Tara, Kopaonik i Šar planina, a namenjena su za očuvanje, održavanje i unapređenje jedinstvenih prirodnih celina, njihovo održivo korišćenje i dalji razvoj eko turizma, za šta je Ministarstvo zaštite životne sredine opredelili blizu 178 miliona dinara u ovoj godini.

„U cilju očuvanja prirodne baštine Srbije i doslednog sprovođenja odgovorne politike upravljanja zaštićenim područjima, danas smo potpisali važne ugovore o dodeli subvencija za svih pet nacionalnih parkova. Reč je o našim biserima prirode, koji  predstavljaju jedinstvene prostore u kojima se na poseban način prepliću izuzetne prirodne vrednosti, bogato kulturno nasleđe i značajni potencijali za održivi razvoj i eko-turizam. Danas obuhvataju više od 150.000 hektara, a naša posvećenost njihovom očuvanju ogleda se u kontinuiranom jačanju i proširenju mreže pod zaštitom. Takođe, Ministarstvo iz godine u godinu povećava izdvajanja za zaštićena područja, jer želimo da nacionalni parkovi i druga prirodna dobra imaju stabilnu i dugoročnu podršku u cilju očuvanja biodiverziteta, unapređenja stanja prirode, daljeg razvoja infrastrukture i održivog korišćenje prirodnih resursa“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla da je ove godine smo za programe upravljanja svih zaštićenih područja od nacionalnog interesa Ministarstvo opredelilo rekordnih 730 miliona dinara, što je trostruko više u odnosu na 2020. godinu, kada je izdvojeno 229 miliona dinara, a samo u odnosu na 2025. godinu, ovogodišnja izdvajanja veća su za više od 180 miliona dinara.

„Dosledno sprovodimo odgovornu politiku upravljanja zaštićenim područjima! Kroz zajednički rad i saradnju na svim nivoima nastavljamo da brinemo o našim prirodnim biserima, u skladu sa principima održivog razvoja i zaštite biološke raznovrsnosti, u kojima će sutra moći da uživaju i i naša deca i generacije koje dolaze“, rekla je Pavkov.
 

Pavkov je naglasila da je akcija sprovedena u okviru nacionale ekološke kampanje za mlade „Priroda nema alternativu – Zato deluj i ti“ u srcu jedne od naših najlepših planina.

„Nacionalni park Kopaonik je već 45 godina pod zaštitom države i jedan je od najznačajnijih lokaliteta biodiverziteta u Srbiji. Danas smo, zajedno sa mladima, koji su naša istinska budućnost, u okviru kampanje za mlade organizovali aktivnosti na tri lokaliteta. U samom centru čistili smo smeće na Markovom kamenu, zasadili nove sadnice smrče (Picea abies),a imali smo priliku i da vidimo veoma značajne vrste za ovaj lokalitet, poput šafrana (Crocus neapolitanus).  Poseban utisak na mene ostavilo je ono što sam čula od mladih, njihovi utisci i doživljaji. To mi govori da je naša akcija uspela. Mladi su danas naučili šta znači vrednost svake vrste, zašto je važno da hranilište bude u dovoljnoj količini snabdeveno sa hranom, zašto je bitno da tiho govorimo na mestu gde se nalazi evropski jelen “, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla, da je upravo poseban utisak na sve danas ostavio obilazak uzgajališta evropskih jelena na lokalitetu Kadijevac, gde su mladi imali priliku da brinu o ovim plemenitim životinjama i da ih hrane, dodatno se povezujući sa prirodom koju čuvaju.

„Kopaonik je pravi primer kako razvoj planinskog turizma može da ide ruku pod ruku sa očuvanjem prirode i održivim razvojem. Ponosni smo jer Srbija ima jedno od najzaštićenijih skijališta u Evropi, koje na odgovoran način brine o svojim prirodnim lepotama. Akcija na Kopaoniku je pokazala da je budućnost Srbije osigurana kada ima ovakve mlade ljude i na nama je da to bogatstvo sačuvamo za neke nove generacije koji će tek zavoleti Kopaonik“, poručila je Pavkov.

Pavkov je istakla da je ovom akcijom iz srca centralne Srbije, iz Kraljeva, započeta druga faza velike nacionalne ekološke kampanje za mlade „Priroda nema alternativu. Zato, deluj i ti’!’.

„Na mestu gde se najbolje osećam, a to je teren sa ljudima, sa više od 100 mladih koji su budućnost, danas smo radili na uređenju šume „Borići“, jedne od najlepših zelenih oaza nadomak Kraljeva.  Dodatno smo ga uredili, očistili i ofarbali mobilijar uz male eko-izazove koji su nas sve dodatno motivisali. Ovom akcijom hoćemo da pokažemo da nam ništa nije teško, da zajednički možemo da napravimo lokalne promene koje imaju i regionalni uticaj i da moramo zajednički da radimo ako hoćemo da napravimo održivu budućnost. U prethodne četiri i po godine posadili smo više od 350.000 sadnica, uz kontinuiran rad Ministarstva zaštite životne sredine, Uprave za šume, Srbijašuma i Vojvodinašuma. Srbija je trenutno na oko 40% pošumljenosti, što je rezultat za svaku pohvalu i zato pošumljavanje posmatramo kao deo šireg procesa ozelenjavanja, i nastavljamo tim putem, jer svako stablo znači“, rekla je ministarka Pavkov.

Ministarka je istakla da Kraljevčani mogu biti ponosni jer žive u gradu koji ima izuzetno prirodno i kulturno nasleđe, naglasivši da se na svega dvadesetak kilometara od grada nalazi Predeo izuzetnih odlika „Stolovi“, koji se prostire na gotovo 10.000 hektara i obuhvata istoimeni planinski masiv.

„Ovo područje krasi izuzetno bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, zaštićene vrste poput mrkog medveda, vidre i divokoze, kao i prostrane bukove i hrastove šume i pašnjaci sa divljim konjima. Kraljevo je zaista grad lepote i zaštićene prirode, oivičen Željinom, Stolovima i Jelicom, zaista jedno područje nadomak i Nacionalnog parka Kopaonik, koje je na ponos svih nas. Pored prirodnih vrednosti izdvaja se i bogato kulturno-istorijsko nasleđe, od srednjovekovnog Magliča do manastira Žiče i Studenice. Upravo imajući to u vidu ovakve akcije njihovog očuvanja su važne, jer podstiču društveno angažovanje mladih i aktivan odnos prema prirodi. Čestitam mladima koji su danas pokazali kako izgleda budućnost koju želimo zajedno da gradimo, kao velika i složna porodica, na temelju naše bogate istorije i nasleđa koje nas obavezuje“, poručila je Pavkov.

Pavkov je navela da su je izvođači obavestili da će postrojenje biti funkcionalno do proleća naredne godine, pre početka najvažnijeg događaja u Srbiji – specijalizovane izložbe EKSPO 2027.

„Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je veoma značajno za građane Kraljeva i ovog dela Srbije, jer će zaštititi vode Ibra, Morave i svih slivova koji se na njih nadovezuju. Ovde smo danas da bismo popravili koordinaciju realizacije projekta.

Sigurna sam da će to biti jedan od kapitalnih poduhvata koji će, nadam se, biti gotov na proleće sledeće godine kako je obećao izvođač, odnosno pre početka EKSPO 2027. Postrojenje će uticati i na razvoj eko turizma, privrede, a omogućiće građanima ovog kraja kvalitetniji život i zeleniju budućnost. Planirani kapacitet je 90.000 ekvivalent stanovnika, ali sa mogućnošću proširenja do 120.000 ekvivalent stanovnika, što znači da razmišljamo dugoročno, kako bismo obezbedili održiviju budućnost. To je strateški pravac zasnovan na kursu i ciljevima razvojne politike koje je postavio predsednik Aleksandar Vučić a koji sledi i Ministarstvo i Vlada Srbije“, rekla je Pavkov.

Ona je dodala da će se u narednom periodu posvećeno raditi na stvaranju uslova za povećanje kapaciteta postrojenja i izgradnji nedostajućih zelenih kilometara u Kraljevu.

„Definisaćemo izvore finansiranja kako bismo povećali kapacitete postrojenja. Gradićemo i nedostajuću kanalizacionu mrežu i kolektore, kako bismo ovim sistemom obuhvatili sve ispuste. Ovo je idealna prilika da sa čelnicima grada, gospodinom Terzićem i njegovim timom i uz pomoć izvođača i nadzora, napravimo smernice kako da što pre to isplaniramo. Nastavićemo da budemo istrajni u našoj misiji, da uspostavljamo sistem zaštite svih medijuma životne sredine i očuvanja prirodnog nasleđa koje je u ovom kraju zaista bogato“, rekla je Pavkov.
 

Pavkov je naglasila da će u narednoj fazi kampanje biti realizovan niz konkretnih aktivnosti širom zemlje, od akcija čišćenja i sadnje, edukacije o značaju zaštićenih područja do aktivnog učešća mladih u realizaciji kapitalnih zelenih projekata. 

„Sve je spremno za nastavak velike ekološke kampanje koja ima za cilj da okupi mlade širom Srbije oko zajedničke misije očuvanja prirode. Očekuju nas brojne akcije kojima će se dodatno osnažiti uloga mladih u ovoj oblasti, od uređenja prostora i sadnje, do terenskih i edukativnih aktivnosti. Naša misija je da podstaknemo mlade da preuzmu inicijativu i da postanu pravi čuvari prirode i ambasadori održivog razvoja u svojim lokalnim zajednicama. Krećemo iz srca centralne Srbije, iz Kraljeva, a onda nastavljamo put ka Kopaoniku. Zato pozivam sve mlade da nam se pridruže, a na našim kanalima informisanja mogu da pronađu sve neophodne informacije o planiranim aktivnostima kako u ovim mestima, tako i narednim akcijama koje ćemo realizovati, ali i načinu kako da se prijave i daju svoj lični doprinos“, rekla je Pavkov.

Ministarka je pozvala sve građane da se pridruže, ističući da je doprinos svakog pojedinca dragocen, jer samo zajedničkim delovanjem mogu da se postignu trajni i vidljivi rezultati u očuvanju životne sredine.

„U godini koju je i Generalna skupština UN proglasila Međunarodnom godinom volontera za održivi razvoj,  pokažemo da Srbija ima mlade ljude spremne da se uključe. Kampanja je prilika da svi kao jedan, kao jedna velika porodica, konkretnim delima doprinesemo zajednici, u duhu naše poruke Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!“, dodala je Pavkov.

Ministarka je istakla da je reč o važnom projektu koji direktno doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha, energetskoj efikasnosti i održivom razvoju, i koji pokazuje da zajednički rad lokalne samouprave, privrede i države ključan za realizaciju značajnih ekoloških projekata.

„Upravo ovde, u okviru Nacionalnog parka Fruška Gora, postigli smo sinergiju između ekoturizama, koji je na visokoj lestvici u našoj zemlji i održivog razvoja, koji prate neophodne investicije u cilju unapređenja i zaštite životne sredine. Ovaj projekat važan je za ne samo za bolnicu i Vrdnik, jer značajno unapređuje kvalitet vazduha i obezbeđuje bolje uslove, već i za zaštitu prirode na širem prostoru Fruške Gore. Posebno je važno što je prilikom izvođenja radova životna sredina ostala netaknuta i nijedno stablo nije posečeno! Želim da se zahvalim predsedniku opštine Tihomiru Stojakovići, ali i direktoru Termala Draganu Kosovcu, koji su timski pokazali da uz zajedništvo i sinergiju može da se napravi iskorak u konkretnim projektima u životnoj sredini“, rekla je Pavkov.

Ministarka je navela i da je za investicije u životnu sredinu potrebno izdvojiti  mnogo sredstava, ali i da upravo one pored održivog razvoja i unapređenja i zaštite životne sredine, na duže staze donose i značajne uštede.

„Za ovaj projekat zamene kotla koji je decenijama koristio dizel, novim gasnim generatorom mi smo izdvojili 33.5 miliona dinara. Nastavljamo zamenu kotlova u javnim ustanovama širom Srbije, a koliko je ova mera važna pokazuje i činjenica da smo mi već opredelili rekordnih 350 miliona dinara za projekte unapređenja kvaliteta vazduha i potpisali ugovore sa 21 lokalnom samoupravom za zamenu kotlova u 25 javnih ustanova. Tu se nećemo zaustaviti, svesni smo koliko je ova mera važna, pa smo obezbedili i dodatna sredstva od oko 320 miliona dinara za novi konkurs“, rekla je Pavkov.

Ministarka Sara Pavkov je navela da je ovim znatno olakšano funkcionisanje građana koji žive i rade u zaštićenim područjima.  

„Uvažili smo potrebe građana, pa smo kroz izmene i dopune Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara oslobodili plaćanja ekološke naknade za ulazak i korišćenje motornih vozila u zaštićenim područjima za građane koji imaju prebivalište u lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalazi zaštićeno područje, ali i u susednim lokalnim samoupravama. Ovim smo stvorili zakonski osnov za oslobađanje naknade za korisnike koji doprinose unapređenju stanja i ukupnom očuvanju biološke, geološke i predeone raznovrsnosti i životne sredine, kao i očuvanju kulturno-istorijskih vrednosti, tradicije. Ovo je značajna novina i konkretan benefit za korisnike zaštićenih područja koji ih svakodnevno koriste kao deo svog životnog i radnog okruženja, a ne kao turističku destinaciju“, rekla je Pavkov.

Pavkov je dodala i da ukidanje ekološke takse za ove građane neće uticati na finansijsko poslovanje i aktivnosti upravljača zaštićenih područja, a olakšava se i poslovanje malih poljoprivrednih proizvođača, zanatlija i porodičnih preduzeća

„Ovakva mera doprinosi zadržavanju stanovništva u ruralnim i pograničnim područjima, što je od posebnog značaja u kontekstu demografskih izazova, ali i razvoju održivog turizma, tako što lokalno stanovništvo postaje aktivniji učesnik u našoj turističkoj ponudi“, istakla je Pavkov.
 

Na samitu, na kome učestvuje više od 50 zemalja sveta, Pavkov je, kao predstavnik Republike Srbije, rekla da ekološki izazovi današnjice ne poznaju granice i da je Međunarodna organizacija za vodu temelj saradnje i zajedničkog delovanja u oblasti zaštite i održivog upravljanja vodnim resursima na globalnom nivou.

„Izuzetno mi je drago što imamo priliku da, ovde u Astani, razmenimo svoja znanja, iskustva i vizije kako da, kroz zajedničko delovanje, odgovorimo na sve složenije izazove sa kojima se svet suočava. Klimatske promene, gubitak biodiverziteta, rastući pritisak na vodne resurse samo su neki od njih i zahtevaju zajednički, koordinisan i inkluzivan odgovor međunarodne zajednice. Hvala predsedniku Republike Kazahstana, gospodinu Kasimu Žomartu Tokajevu, na inicijativi koja nas je okupila, a to je osnivanje Međunarodne organizacije za vodu, čvrstog temelja koji će nam omogućiti efikasno zajedničko delovanje i adekvatan odgovor na izazove sa kojima se suočavamo. Srbija će svojim znanjem i iskustvom dati pun doprinos njenom radu u cilju održivog razvoja i zaštite biodiverziteta“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla i da su međunarodna saradnja, kao i čvrsti bilateralni i prijateljski odnosi koje je izgradio predsednik Aleksandar Vučić, naša najveća snaga, i da Srbija, kao aktivan i pouzdan partner, pruža punu podršku osnivanju Međunarodne organizacije za vodu.

„Srbija ne stoji po strani! Snažno smo posvećeni ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza i kontinuiranom unapređenju nacionalnih politika u oblasti zaštite životne sredine, sa jasnim ciljem očuvanja prirodnih resursa i izgradnje održivog razvoja. Nastavljamo još snažnije delovanje u tri ključna pravca: jačanju otpornosti na klimatske promene, obezbeđivanju jednakog pristupa vodi za sve građane i unapređenju međunarodne saradnje u ostvarivanju ovih ciljeva.“, rekla je Pavkov.

Ministarka Sara Pavkov ocenila je da se ovim strateškim dokumentom nastavlja tranzicija sa linearnog na cirkularni model razvoja, koji je zasnovan na racionalnom korišćenju resursa, energije, znanju, inovacijama i digitalizaciji.

„Usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije za period 2026–2030. godine predstavlja važan korak u jačanju sistema javnih politika u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Ovim dokumentom postavljamo jasan okvir za nastavak tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, koja podrazumeva efikasnije korišćenje resursa, smanjenje otpada i jačanje konkurentnosti privrede, uz oslanjanje na znanje, inovacije i digitalizaciju. Program je zasnovan na racionalnom korišćenju resursa, smanjenju otpada, primeni inovacija i digitalizacije, kao i usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije“, rekla je Pavkov.

Ministarka je naglasila da su programom definisane prioritetne oblasti delovanja, uključujući upravljanje otpadom, vodama, hemikalijama, razvoj obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, kao i jačanje inovacija i podizanje svesti javnosti.

„Program objedinjuje ključne aktere – od privrede i lokalnih samouprava do naučne zajednice i građana. Kroz jasno definisane ciljeve i mere stvaramo uslove za praktičnu primenu cirkularnih modela, unapređenje upravljanja otpadom, razvoj zelenih javnih politika i jačanje kapaciteta na lokalnom nivou. Program postavlja jasne osnove za dugoročnu transformaciju privrede i društva, jačanje konkurentnosti i zaštitu životne sredine, uz istovremeno unapređenje kvaliteta života građana i stvaranje održivog razvojnog modela. Naš cilj je da cirkularna ekonomija postane standard u razvojnim politikama i praksi, a ne izuzetak”, rekla je Pavkov.