Вести

Издато је Решење о обиму и садржају за рударски део пројекта „Јадар“, строги захтеви за израду студије

Приликом израде решења које садржи смернице за израду Студије детаљно су анализирани сви пристигли коментари и мишљења заинстересоване јавности, које је неопходно узети у обзир приликом израде наредног процедуралног документа. Према овом документу, квалитативно и квантитативно најобимнијем које је донето у претходних 15 година,  компанија је у обавези да осигура да ће у Студији бити детаљно обрађени и приказани сви потенцијални кумулативни утицаји пројекта на животну средину. Још важније, за сваки од детектованих потеницијалних утицаја, неопходно је таксативно навести мере за њихово смањење, као и системе праћења, у складу са дефинисаним обимом и садржајем.

Министарство заштите животне средине инсистира да, уколико компанија настави са процедуром, у Студији о процени утицаја на животну средину детаљно прикаже и објасни примену и план усклађивања са најбољим доступним технологијама и техникама. У циљу конкретне и детаљне разраде свих услова заштите животне средине, Студија о процени утицаја мора бити израђена на основу главног рударског пројекта, и у складу са препорукама европских референтних БРЕФ докумената и БАТ закључцима, односно у складу са најбољом праксом установљеном у Европској унији.

Решење је израђено на основу Захтева компаније који је, на инсистирање Министарства допуњен детаљнијим подацима, како би грађанима више информација било дато на увид. Као и сва претходна документа, решење ће бити транспарентно и доступно свим заинтересованим грађанима на веб страници министарства и у средствима јавног информисања у наредних осам дана.

Када документ буде коначан, подносилац захтева има законски рок од годину дана да достави Министарству заштите животне средине Студију о процени утицаја пројекта на животну средину, израђену у складу са захтевима дефинисаним Решењем. Студија о процени утицаја на животну средину ће, као и сва остала документа, бити потпуно транспарентна, доступна грађанима кроз процедуру спровођења јавног увида, након чега се иста доставља техничкој комисији за оцену студије о процени утицаја.

21 новембар, 2024

Одржан рани јавни увид у део Нацрта закона о заштити ваздуха

2.jpgДржавна секретарка Сара Павков позвала је заинтересоване да активно учествују у јавној расправи, која је планирана за децембар, јер је побољшање квалитета ваздуха брига и договорност свих нас заједно.

„У предходних годину дана Министарство заштите животне средине је интензивно радило на реализацији активности које су биле неопходне како би се израдио Нацрт Закона о заштити ваздуха. У оквиру пројекта „EU for Green Agenda in Serbia“ и уз подршку UNDP-а у Србији урађена је ex-ante анализа ефеката Закона о заштити ваздуха, која је показала да је неопходно урадити нов Закон о заштити ваздуха“, изјавила је Павков.

Тренутно важећа верзија текста Закона из 2009. године изискује регулаторну интервенцију која треба да створи услове за испуњење свих преузетих међународних обавеза у области управљања квалитетом ваздуха, као и да омогући напредак у постизању пуне транспозиције оних елемената правног система Европске Уније насталих након доношења Закона, како би измене и допуне важећих законских решења довеле до унапређења стања у области управљања, заштите и побољшања квалитета ваздуха.

„У јулу ове године формирана је Радна група за израду Нацрта закона о заштити ваздуха коју чине представници релевантних институција и представници организација цивилног друштва који су одабрани на Јавном позиву који је спроведен у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Циљ раног јавног увида је представљање досадашњих резултата Радне групе, као и његово унапређење у складу са предлозима, препорукама и додатним питањима која се могу доставити најкасније до 27. новембра“, нагласила је Павков.

20 новембар, 2024

Вујовић: Велико интересовање за куповину електричних возила, у овој години обезбеђена средства за подршку куповини 359 возила

Вујовић је истакла да је за исплату свих валидних захтева неопходно је 205,2 милиона динара, што је више у односу на планирана средства за ову годину, која износе 170 милиона динара.

„Драго ми је што се и ове године показало да је интересовање за еколошки прихватљив вид транспорта велико, јер је подршка куповини електричних возила која не емитују штетне материје, део пакета мера за унапређење квалитета ваздуха. И ове године су средства опредељена за ту меру утрошена и премашена, а како смо и раније када је то био случај успевали да обезбедимо додатна средства и да свима који су поднели исправан захтев омогућимо да остваре право на подршку, с том праксом настављамо и ове године. Обезбедили смо додатна средства и сви који су у року предали валидан захтев, моћи ће да купе електрично возило уз подршку државе“, рекла је Вујовић

Министарству заштите животне средине прихватало је захтеве за субвенције   закључно са 31. октобром 2024. године. Вујовић је рекла да је према Уредби за 2024. годину, предвиђена подршка у износу од 250 евра за мопеде и лаке трицикле, од 500 евра за мотоцикле, тешке трицикле, лаке и тешке четвороцикле и од 5.000 евра за путничка возила до девет седишта и теретна возила до 3,5 тона. Највеће интересовање је за путничка возила, док је најчешће додељен износ субвенције 5.000 евра.

„Министарство заштите животне средине спроводи ову меру од 2020. године. Закључно са текућом годином у те сврхе је додељено укупно нешто више од милијарду динара. Будући да се мера показала као ефикасна, наставићемо да је спроводимо и да планирамо средства у те сврхе и у наредној 2025. години“, рекла је Вујовић.

20 новембар, 2024

Вујовић у лесковачком селу Миланово заједно са грађанима засадила четинаре

2.jpg

Потпредседница Вујовић засадила је у Миланову саднице четинара заједно са грађанима и градоначелником Лесковца др Гораном Цветановићем.

3.jpg

„Данас сам овде у прелепом селу Миланово засадила саднице четинара заједно са грађанима, градоначелником Цветановићем и његовим тимом, које су обезбеђене из средстава Министарства које водим. Драго ми је што видим да је интересовање грађана за нове саднице велико и морам да нагласим да ово није први овакав пројекат који реализујемо у Лесковцу. Ми већ неколико година уназад одвајамо средства за пошумљавање и озелењавање у овом крају. Желим да захвалим грађанима и градској управи што су имају слуха, активни су и кандидују пројекте на нашим јавним конкурсима, јер су ови пројекти важни за бољи квалитет ваздуха и животне средине у целини“, рекла је Вујовић.

4.jpg

Према њеним речима, у протеклим годинама пројекат пошумљавања на овом подручју спроведен је кроз конкурс Министарства и у 2021. 2022. и 2024. године, за садњу у парк шуми „Хисар“, као и за озелењавање зелене површине у Брестовцу и Спомен парку. Од 2020. године, како је додала, само кроз јавне конкурсе Министарства заштите животне средине, Србија је богатија за око 350.000 нових садница.   

5.jpg

„Трудићемо се да изађемо у сусрет свим локалним самоуправама које имају потребу да озелене или пошуме део своје територије и у наредној години. Ми смо данас разговарали, не само о пројектима који су у току, већ и о другим важним пројектима које би, заједничким снагама, могли да реализујемо у наредној години. Важно је да напоменем да је заштита животне средине и даље један од главних приоритета Владе Републике Србије, као и да је планиран буџет за ресор који водим знатно већи у наредној години. То значи да ћемо имати могућности да реализујемо још много много добрих пројеката за локалне самоуправе широм Србије, и да ћемо, све што су грађани тражили и што смо им обећали, моћи и да испунимо», рекла је Вујовић.

6.jpg

 

19 новембар, 2024

Вујовић у Лесковцу обишла радове на изградњи 78 километара недостајуће канализационе мреже

Вујовић Лесковац 2.jpg

Вујовић је прецизирала да се радови на овом пројекту, важном за грађане, изводе на 18 локација у 16 насељених места на територији Града Лесковца, а да је до сада изграђено око 60 километара канализационе мреже.

Вујовић Лесковац 3.jpg

„Драго ми је што сам у прилици да обиђем највећи пројекат који реализујемо у Лесковцу, а то је изградња 78 километара канализационе мреже. Уверила сам се да се радови одвијају у складу са планом и да су грађани задовољни, јер су канализациону мрежу чекали деценијама и спремни су да се прикључе што је пре могуће. Овај пројекат је важан и зато што је то инфраструктура која недостаје како би постројење за прераду отпадних вода могло да ради у пуном капацитету, а то је 86.000 еквивалент становника. Ово је пројекат на којем годинама радимо, Данас обилазимо радове на канализацији, а много пута раније обилазили смо постројење, и линију воде и линију муља и гледали шта још можемо да урадимо како би радило још боље“, рекла је Вујовић која је обишла радове заједно са градоначелником Лесковца др Гораном Цветановићем.

Вујовић Лесковац 5.jpg

Радови на изградњи недостајуће канализационе мреже у Лесковцу део су ОРИО пројекта, који се реализује уз подршку холандске владе и Владе Републике Србије. Вујовић је захвалила градоначелнику и његовом тиму што су озбиљно схватили значај овог пројекта за грађане, што су имали иницијативу и обратили се Министарству заштите животне средине за подршку у реализацији.

Вујовић Лесковац 6.jpg

Вујовић је истакла да је Министарство које води као један од приоритета у раду одредило област управљања отпадним водама. „У овом моменту широм Србије реализујемо бројне пројекте изградње недостајуће канализационе мреже, а истовремено радимо и на изградњи или реконструкцији постројења у више локалних самоуправа. Сви ови пројекти важни су за подизање стандарда заштите животне средине на европски ниво, чиме обезбеђујемо и бољи квалитет живота грађана“, рекла је Вујовић.

19 новембар, 2024

Вујовић у Прокупљу: Санацијом и ремедијацијом депоније „Дунек“ решавамо вишедеценијски проблем грађана

2.jpg

Вујовић је навела да се депонија простире на 11,5 хектара и да је при крају прва фаза радова, која подразумева санацију пет хектара. Према њеним речима, наредне године кренуће радови на другој фази, којом се решава укупна површина.

3.jpg

„Задовољство ми је што се налазим у Прокупљу и што видим да се радови на овом важном пројекту одвијају планираном динамиком. Желим да захвалим руководству општине што су имали снаге и воље, и што су слушали потребе грађана који су им сугерисали да је неопходно да се ова локација у центру града, на самој обали реке Топлице, након 30 година неправилне употребе напокон санира. Данас сам разговарала и са комшијама, са господином Зораном који овде живи и свакодневно посматра радове, који ми је рекао да су и он и други грађани веома задовољни. Желим свима да захвалим на стрпљењу, посебно онима који живе на наколико десетина метара одавде, што су трпели деценијама. Реализацијом овог пројекта ћемо унапредити квалитет животне средине, а тиме и њихов квалитет живота. На овом месту, по завршетку пројекта, направићемо грађанима зелену оазу или ће, у договору са општином, моћи да користе простор у друге сврхе“, рекла је Вујовић.

4.jpg

Вујовић је нагласила да је пројекат у Прокупљу, један од добрих примера како се и у другим локалним самоуправама, у којима за то има услова, решава проблем несанитарних депонија.

5.jpg

„Кроз пројекте Министарства које водим затварамо и санирамо несанитарне депоније широм Србије. До сада смо успели да решимо проблем десет оваквих локација и то у Пријепољу, Богатићу, Бечеју, Чачку, Трстенику, Зајачи, Прибоју, Руми, Шапцу и Пожеги. При крају су радови у Зрењанину, а у овој години почели су и у Тополи и Суботици, као и овде у Прокупљу. Овакви пројекти су у плану и за наредну годину. Планиран буџет Министарства за 2025. годину је око 23 милијарде динара и трудићемо се да значајан део тих средстава буде опредељен управо за изградњу зелене инфраструктуре и решавање вишедеценијских проблема грађана“, рекла је Вујовић.

6.jpg

 

19 новембар, 2024

Затворен Регионални центар за управљање отпадом „Дубоко“ у Ужицу

На основу решења републичког инспектора, Регионални центар за управљање отпадом „Дубоко“ затворен је 14. новембра 2024. године. Решењем се забрањује пријем, складиштење, поновно искоришћење и одлагање било које врсте отпада на овој локацији.

15 новембар, 2024

Вујовић свечано пустила у рад енергану у Винчи која производи топлотну и електричну енергију за потребе великог броја Београђана

WhatsApp slika 2024-11-12 u 14.31.45_163587f1.jpg

Вујовић је захвалила конзорцијуму „Бео Чиста Енергија“ који чине јапанска ITOCHU корпорација, француска Veolia група и Marguerite фонд из Луксембурга, што је комплекс у Винчи изграђен по свим савременим стандардима.

WhatsApp slika 2024-11-12 u 14.31.09_3926c874.jpg

„Драго ми је што сам данас овде, иако смо овак комплекс обилазили више пута – да обележимо почетак израдње, па пуштање у пробни рад, а данас обележавамо и пуштање у рад комбинованог постројења за производњу енергије из отпада. Сваки наш долазак требало је да скрене пажњу на значај пројекта, на изазове са којима смо се сусретали у свакој фази реализације, као и на потребу да пратимо сваки корак када је реч о оваквим постројењима, која се по први пут граде у Србији и у нашем главном граду. Задовољство ми је што овим пројектом показујемо колико смо посвећени Зеленој агенди, циркуларној економији и зеленим инфраструктурним пројектима којим је циљ да побољшају квалитет живота свих грађана Србије“, рекла је Вујовић.

WhatsApp slika 2024-11-12 u 14.31.10_9a782044.jpg

Вујовић је истакла да је модеран комплекс у Винчи пример како могу конструктивно да се искористе најбоља искуства и технологије, који се примењују и у развијеним земљама, што ће бити важно и за реализацију других пројеката у Србији.

WhatsApp slika 2024-11-12 u 14.31.10_867421de.jpg

„Енергана коју смо данас свечано пустили у рад важна је пре свега и зато што отпад претвара у топлотну и електричну енергију, која ће задовољити потребе великог броја Београђана. Важно је и што су радом овог постројења смањене емисије угљен-диоксида за 210.00 тона, чиме се доприноси унапређењу квалитета ваздуха. Такође, постројење има и паметне системе и аларме који ће сигнализирати уколико дође до прекорачења емисија. Поред тог постројења, у овом комплексу имамо и депонију грађевинског и инертног отпада и све што је потребно грађанима престонице. Зато желим да се захвалим грађанима на стрпљењу, јер је од потписивања уговора до данас прошло доста времена, али резултат није изостао. Ми и даље радимо и чека нас изградња постројења за сакупљање депонијског гаса. Чека нас још посла, али извесно је да је направљен велики искорак на боље када је реч о управљању отпадом“, рекла је Вујовић.

WhatsApp slika 2024-11-12 u 14.31.10_ac9ec95d.jpg

Пуштању у рад комбинованог постројења за третман и производњу енергије из отпада у Винчи, присуствовали су и амбасадори Јапана и Француске, Акира Имамура и Пјер Кошар, као и регионални директор за западни Балкан Европске банке за обнову и развој Матео Коланђели.

12 новембар, 2024

Вујовић и Глишић у општини Уб: Напредују радови на изградњи регионалног центра, решавамо проблем отпада за више од пола милиона грађана

Вујовић КАленић 2.jpg

Према њеним речима, регионални центар Еко – Тамнава један је од највећих који се гради у Србији, и по реализацији овог пројекта, отпад са територије 15 градова и општина биће третиран по највишим светским стандардима.

Вујовић Каленић 3.jpg

„Драго ми је што смо се данас уверили да се радови одвијају планираном динамиком. У овом моменту већ завршено око 60 одсто планираних радова на регионалној санитарној депонији, а ради се и на другим објектима у склопу регионалног центра, попут постројења за рециклажу, МБТ постројења, а градићемо и рециклажна дворишта, постројења за прераду процедних вода, као и постројења која ће нам омогућити да добијамо енергију из отпада, што је све у складу са принципима циркуларне економије и Зелене агенде. Када успемо да заокружимо процес, а данас смо видели да смо на добром путу, предстоји нам обезбеђивање додатне опреме, камиона, канти, контејнера, али и едукација грађана како да раде примарну сепарацију“, рекла је Вујовић.

Вујовић КАленић 4.jpg

Вујовић је захвалила актуелном општинском руководству и директору регионалног центра Еко – Тамнава, што су имали свест о значају оваквог капиталног пројекта, и што су се борили да се реализује баш у њиховој општини.

Вујовић Каленић 5.jpg

„Желим изузетно да се захвалим и свом колеги Дарку Глишићу који је и својевремено као председник општине Уб и данас као мој колега министар, разумео све еколошке изазове са којима се сусрећемо, док је са друге стране ослушкивао потребе грађана, не само из ове општине, него и из општина у околини. Изградњом овог центра стварају се услови и за затварање несанитарних депонија из свих локалних самоуправа које ће отпад возити у Каленић. Затворићемо 12 несанитараних депонија из овог дела Србије, неке по фазама, неке одједном. Оно што је важно за грађане је депонија у Ваљеву, која ће бити заворена, баш како су то грађани и тражили. Желим да се захвалим грађанима на стрпљењу, јер већ сада вишедеценијске проблеме остављамо иза нас“, рекла је Вујовић. 

Вујовић Каленић 6.jpg

Према њеним речима, буџет Министарства заштите животне средине за наредну годину је рекордно висок, и потврда је одлучности и спремности за даља улагања у капиталне зелене пројекте и заштиту животне средине, за добробит грађана Србије.

12 новембар, 2024

Вујовић потписала важне уговоре за бољи квалитет ваздуха у још шест локалних самоуправа

Вујовић је истакла да су уговори потписани након што је спроведен други по реду конкурс за замену котларница у 2024. години, као део пакета мера за унапређење квалитета ваздуха. Вујовић је навела да ће средства бити додељена за пројекте за бољи квалитет ваздуха у шест локалних самоуправа: Ниш, Крушевац, Топола, Нови Пазар, Деспотовац и Смедерево.

„Пројекте замене котлова у топланама и јавним установама, Министарство које водим спроводи четири године заредом. У овој години расписали смо чак два јавна позива градовима и општинама да кандидују пројекте и на тај начин покушају да обезбеде средства за пројекте у својим срединама. Уговори које сам данас потписала предуслов су за доделу још 245 милиона динара за замену котлова по другом јавном позиву и расподељена су у шест локалних самоуправа. Током четири године, кроз ове конкурсе Министарство је уложило више од 1,4 милијарде динара, за замену око 170 котлова на чврсто гориво у 76 градова и општина широм Србије“, рекла је Вујовић.

Министарство заштите животне средине, према њеним речима, спремно је да улаже у све пројекте који су се показали ефикасни, када је реч о унапређењу квалитета ваздуха.

„Пројекти замене котларница показали су се као добра мера и зато ћемо наставити да је спроводимо и настојаћемо да обезбедимо средства за ову намену и у наредном период. Министарство заштите животне средине је кроз конкурсе за локалне самоуправе, током четири године, уложило значајна средства у замену котлова, али и у подршку грађанима да замене ложиште у својим домаћинствима. Позивам грађане да се информишу и да буду проактивни ка локалном руководству, како би локалне самоуправе кандидовале пројекте на нашим конкурсима. Наш је циљ да унапредимо квалитет ваздуха, а тиме и квалитет живота грађана у свим општинама у Србији“, рекла је Вујовић.

8 новембар, 2024

Проглашено ново заштићено подручје – Специјални резерват природе „Мојстирско – Драшке планинеˮ

2.jpg

Овај специјални резерват налази се на територији општине Тутин, а уредбом је утврђен режим заштите првог, другог и трећег степена.

У резервату површине 10.822 хектара забележен је богат диверзитет флоре и фауне са бројним заштићеним, ретким и угроженим врстама.

3.jpg

Простор карактеришу и специфични геоморфолошки, геолошки, хидрогеолошки, хидролошки и климатски феномени, карактеристична физиономија пејзажа као и добро очуван традиционални, изворни и аутохтони начин живота.

Министарство заштите животне средине сваке године одваја све више средстава за бригу о заштићеним подручјима, а ове године за ту намену опредељено је 600 милиона динара.

4.jpg

Од 2020. године је усвојено чак 39 уредби о заштити подручја од националног значаја.

Од 2023. године обезбеђујемо средства и за пројекте локланих самоуправа у заштићеним подручјима прве и друге категорије чије уредбе је донела Влада Републике Србије. Укупно је, за ове пројекте, током две године додељено 145 милиона динара.

7 новембар, 2024

Вујовић: Недопустиво потпиривање сукоба који су резултирали насртањем на жене

Срамотно је што, уместо да покажу бар мало скрупула и поднесу оставке, јер су одговорни за заустављање пројекта који би решио проблем грађана за најмање 20 наредних година, они напрасно мењају наратив, постављају питање санације коју су свим силама саботирали и пребацују одговорност на друге.

Због грађана који заслужују да знају истину, подсетићу да је регионални центар „Дубоко“ формиран давне 2005. године, на локацији на којој се данас налази, а формирали су га представници опозиције који данас здушно воде протест против модернизације депоније и директно против интереса већине грађана.

Лицемерно понашање представника опозиције, који у прљавој политичкој борби очигледно не бирају средства за обрачун, за нас и није ништа ново, али је недопустиво потпиривање сукоба који су резултирали насртањем на жене. Можда је за опозицију и Драгана Ђиласа настрање на жене прихватљиво, али за друштво и државу каква је данас Србија апсолутно је неприхватљиво и зато позивам надлежне институције да што пре утврде и санкционишу одговорне за физички обрачун са женама током јучерашњих протеста на депонији Дубоко.

5 новембар, 2024

Министарство заштите животне средине спремно да одустане од капиталног пројекта проширења и модернизације депоније „Дубоко“

Вујовић је навела да би реализација овог пројекта осигурала управљање отпадом по најсавременијим стандардима за више од 300.000 становника. Међутим, услед континуираног незадовољства грађана окупљених у различитим удружењима, које је јуче прерасло и у физички обрачун, реализација пројекта ће бити обустављена.

„Држава је за регионални центар ‘Дубоко’ у Ужицу обезбедила више од 30 милиона евра, али с обзиром да изостаје сагласност оснивача регионалног центра – девет градова и општина који ка њему гравитирају, као и грађана, Министарство ће обуставити пројекат. Спремни смо да подржимо ту њихову одлуку, иако би планираним улагањем проблем неадекватног одлагања отпада био би решен за девет локалних самоуправа за најмање 20 наредних година. Резервисана средства још нису додељена и у наредном периоду донећемо одлуку о њиховом преусмеравању у изградњу савремене зелене инфраструктуре у неком од других региона у Србији. Оваква инвестиција је неопходна свим регионима, а биће реализована тамо где постоји сагласност јединица локалне самоуправе и воља грађана“, рекла је Вујовић.

Град Ужице ће, према сопственој одлуци, отпад са своје територије убудуће одлагати на регионалној санитарној депонији у Лапову. Вујовић је истакла да су, због обустављања пројекта проширења, стабилизације и модернизације Регионалног центра „Дубоко“, и све локалне самоуправе оснивачи тог региона – Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Чајетина, Чачак, Ивањица и Лучани, такође у обавези да обезбеде алтернативну санитарну локацију за одлагање отпада.

„Министарство ће подржати сваку одлуку Регионалног центра ‘Дубоко’ формираног давне 2005. године уколико је иста одговорна према грађанима. Апсолутно нећемо толерисати стварање нових несанитарних депонија на њиховим територијама, већ само одговорно одлагање отпада по савременим стандардима на некој од санитарних локација“, поручила је Вујовић.

5 новембар, 2024

Дијалог о климатским променама – Како до ефикасне адаптације на климатске промене

2.jpg

„Упркос изазовима, Министарство заштите животне средине предузело је низ неопходних корака и наставља да бележи значајне резултате. Усвојили смо Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023–2030. године, први документ такве врсте у Србији, који представља кључни корак ка повећању отпорности најрањивијих сектора. Дефинисали смо 25 приоритетних мера прилагођавања, које су неопходне да бисмо умањили будуће губитке и унапредили спремност друштва на климатске ризике. Посебан акценат стављен је на сектор пољопривреде, где су штете у претходним годинама биле изразито високе”, рекла је државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић.

Она је подсетила да је Европска комисија у Извештају о напретку Србије за 2024. годину контатовала добар напредак наше земље у области заштите животне средине.

Министарство је, како је нагласила, по узору на ЕУ, успоставило систем за издавање дозвола за емисије гасова са ефектом стаклене баште оператерима енергетских и индустријских постројења, који је дигитализован и оперативан.

3.jpg

“Систем мониторинга, извештавања и верификације, један је од кључних захтева ЕУ у процесу преговора за чланство и предуслов за улазак у Систем трговине емисијама по приступању Европској унији. Свесни изазова које климатске политике ЕУ доносе, интензивно радимо и на специфичном плану имплементације Директиве о систему трговине емисијама Европске уније који ће нам омогућити да јасно сагледамо позицију Србије, могућности и прилике за преговоре. Ово је кључан искорак који нас припрема за примену европских правила о декарбонизацији и енергетској транзицији”, нагласила је Докић.

Конференција је организована у сарадњи са представницима Уједињених нација (УН) у Србији и Програмом УН за развој (УНДП), уочи глобалне конференције УН-а о климатским променама COP29, која се ове године одржава у Азербејџану.

4 новембар, 2024

Повећана површина под заштитом у Парку природе „Голија“

IMG_0220.JPG

Предузете су активности како би се извршила ревизија режима заштите у циљу бољег управљања и континуираног функционисања, како Парка природе, тако и Резервата биосфере, имајући у виду промену националних прописа који регулишу област животне средине и природе, процес усаглашавања са прописима Европске уније, као и примедбе и преоруке Међународног саветодавног комитета.

IMG_0350 Kosaninova jezera.JPG

Након сагласности Саветодавног одбора UNESCO-a, коригованe су зоне у Резервату биосфере, покренута је процедура за промену, односно ревизију режима заштите у Парку природе.

IMG_0386 Vodopadi Izubre.jpg

Ивршена је ревизија спољних граница и граница режима заштите I и II  степена у оквиру Парка природе „Голијаˮ, па је први режим заштите повећан са 553,8 хектара на 763.3 хектара, други са 3.883,1 хектар на 4.457,49 хектара, док је трећи смањен са 70.746,1 хектар на 70.618,15 хектара.

IMG_0390 Vodopadi Izubre.jpg

 

31 октобар, 2024

Вујовић: Оштро осуђујем изазивање инцидента од стране лажних еколога

 

Последње иступање пропале опозиције, у спрези са медијима под контролом тајкуна који су све уживо преносили, још једна је потврда њихове неозбиљности и неодговорног односа према грађанима и институцијама Републике Србије. Када је већ очигледно да нису успели у намери да се застрашивањем грађана и ширењем лажи на улици домогну власти, не мислећи на интерес грађана већ искључиво на своје политичке интересе, одличили су да наставе прљаву борбу директном опструкцијом рада институција, што је неприхватљиво у демократском друштву какво је Србија.

За ову власт је, за разлику од других, интерес грађана Лознице и целе Србије апсолутно на првом месту и зато нећемо толерисати насиље лажних еколога зарад изазивања тензија, као ни даље узнемиравање грађана који имају право да чују чињенице о пројекту пре него што, са својим легитимно изабраним представницима, донесу одлуку о даљем смеру развоја Србије.

Када је реч о пројекту Јадар, у овом моменту завршен је јавни увид у први процедурални документ који води ка изради студије – а то је Захтев о одређивању обима и садржаја о студији процене утицаја на животну средину за рударски део пројекта. Скромно интересовање за јавни увид, који је извршило свега десеторо људи, још је једна потврда колико опозицију не интересује ова тема и да је посматрају само као прилику да се ширењем дезинформација политички окористе.

Док лажни борци за животну средину промовишу насиље, ова власт ће остати доследна одговорном приступу према свим грађанима. Стручне службе ће детаљно прегледати све пристигле коментаре, којих има 146, како бисмо узели у обзир све оправдане сугестије и унели их у финални документ – који ће такође бити транспарентан и јавно доступан свим грађанима. На крају, грађани заслужују да остваре увид у студију о процени утицаја на животну средину, како бисмо сви заједно, на основу чињеница донели најбољу одлуку која не осликава интерес појединаца, већ искључиво интерес заједнице и свих грађана.

 

 

25 октобар, 2024

Вујовић уручила прву дозволу за емисије гасова са ефектом стаклене баште београдском Аеродрому Никола Тесла

2.jpg

Вујовић је истакла да су ГХГ дозволе пут ка успостављању система за праћење, извештавање и верификацију ових емисија. Циљ успостављања таквог система јесте да се ове емисије из индустријског сектора дугорочно смање и да се убрза декарбонизација привреде, која је један од важних стубова Зелене агенде.  

3.jpg„Прву издату дозволу данас сам уручила директору београдског Аеродрома и тиме је почело спровођење обавезе да индустријска постројења у Србији раде мониторинг и извештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште. Србија је међу првим земљама на Западном Балкану успоставила систем за праћење, извештавање и верификацију ових емисија у складу са Законом о климатским променама и пратећим подзаконским актима. Аеродром Никола Тесла је прошао кроз процедуру, први је добио дозволу, а очекујем да ће остали следити овај пример и да ћемо до краја године издати дозволе за више од 100 оператера“, рекла је Вујовић.

Вујовић је подсетила да климатски циљеви Србије остају амбициозни, а то је да се емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године смање за 33% у односу на 1990. годину.

4.jpg„Наши климатски циљеви су амбициозни и зато нам је важно да максимално убрзамо смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. Министарство које водим омогућило је подношења захтева и пратеће документације за издавање дозволе онлајн, путем e-GHG платформе. Ова платформа, којој може да се приступи путем веб сајта Министарства, садржи сва релевантна упутства, смернице и потребне информације за оператере. Осмишљена је како би олакшала комуникацију оператера и Министарства, односно Агенције за заштиту животне средине и тако убрзала процес“, рекла је Вујовић.

Она је навела да је у Србији недавно усвојен и Програм прилагођавања на климатске услове. Такође, развијен је дигитални атлас климе, који је користан алат приликом планирања мера прилагођавања на климатске промене.

17 октобар, 2024

Вујовић потписала важан уговор за проширење депоније и даљу модернизацију регионалног центра за управљање отпадом у Пироту

Vujović Pirot ugovor 2.jpg

Вујовић је истакла да ће се, завршетком овог значајног пројекта, увести ред у систем управљања отпадом, који ће бити по европским стандардима како за Пирот, тако и за локалне самоуправе које гравитирају ка овом центру.

„На основу уговора који сам данас потписала, ускоро ће кренути радови на надоградњи депоније и изградњи нове санитарне касете у регионалном центру у Пироту, а за то време ће се постепено затварати постојећа ћелија. Овим пројектом настављамо са модернизацијом овог регионалног центра у Пироту, што је од огромног значаја за све грађане. Када све завршимо, у Пироту ће се радити и третман и скупљање биогаса, имаће и систем за процедне воде, а биће урађена и надоградња складишног простора. Грађани Пирота, али и других локалних самоуправа које гравитирају ка овом центру – Димитровграда, Бабушнице и Беле Паланке – до 2027. године имаће на располагању комплетно завршен савремени центар где ће се отпад у наредних 30 година третирати на исти начин као и у земљама ЕУ“, рекла је Вујовић, која је уговор са извођачима радова потписала у присуству градоначелника Пирота Владана Васића.

Vujović Pirot ugovor 3.jpg

Потпредседница Владе је подсетила да је у априлу ове године потписала уговор и за изградњу компостане за третман зеленог и биоразградивог отпада у овом комплексу, где су радови у току.

„Компостана је јој један корак напред ка модернизацији овог центра, како би се у Пироту и зелени отпад третирато по савременим стандардима. Отпад третиран у компостани поново ће бити употребљен у складу с принципима циркуларне економије, како бисмо што мање отпада одлагали на депонију“, рекла је Вујовић.

Вујовић је нагласила да регионални центар за управљање отпадом у Пироту један од капиталних пројеката које реализује Министарство заштите животне средине уз пуну подршку председника Републике Србије Александра Вучућа. У склопу визије Србија 2027, поред пројекта у Пироту, изводе се и радови на изградњи највећег регионалног центра Каленић-Уб ка којем ће гравитирати 15 локалних самоуправа, а у је плану да се до краја године крене у модернизацију и других регионалних центара у којима ће се отпад третирати уз поштовање савремених стандарда заштите животне средине.

16 октобар, 2024

Вујовић и Весић у Свилајнцу обишли радове на изградњи више од 70 километара канализационе мреже

1.jpg

Вујовић је навела да Влада Србије недостајућу канализациону мрежу гради кроз пројекте више министарстава, као и да се пројекат у Свилајнцу реализује уз подршку Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

3.jpg

„Недостајућа канализациона мрежа и изградња зелене инфраструктуре један су од приоритета и Министарства које водим, и зато се заједничким снагама два министарства трудимо да изградимо што више километара канализације и што више постројења за прераду отпадних вода широм Србије. Само Министарство заштите животне средине у овом моменту реализује 15 пројеката изградње недостајуће канализационе мреже, која је предуслов за изградњу постројења за прераду отпадних вода, која такође градимо у више локалних самоуправа. Када је реч о Свилајнцу, по завршетку комплетног пројекта, који ће имати још једну фазу, градски центар ће стопроцентно бити покривен канализацијом, а заједно са селима покривеност ће износити 70 одсто. Следеће што нас у овој општини чека јесте изградња посторојења за прераду отпадних вода како би у реципијент одлазила пречишћена вода. Постројење би требало да задовољи потребе око 20.000 еквивалент становника, а његова изградња ће значајно допринети побољшању квалитета животне средине“, рекла је потпредседница Владе.

4.jpg

Вујовић је током данашње посете, разговала са председником општине Предрагом Милановићем, о новим пројектима који би имали за циљ унапређење управљања чврстим отпадом у општини Свилајнац.

6.jpg

„Разговарали смо о могућностима за изградњу рециклажног дворишта или трансфер станице у овој општини, као и одвожењу тог отпада у регионални центар у Лапову или Јагодини. То је уједно предуслов да се на овој територији уклоне и све дивље депоније и сметлишта, али и да се крене у затварање и санацију несанитарне локалне депоније. Изузетно је важно што општински тим има слуха за потребе грађана и што су и у претходном периоду кандидовали пројекте на конкурсима Министарства заштите животне средине, и тако им је додељен камион смећар, канте и контејнери. Трудићемо се да обезбедимо и другу потребну опрему како би се повећала стопа рециклаже, али и да покренемо друге зелене пројекте у Свијалнцу од значаја за грађане и животну средину“, рекла је Вујовић.

15 октобар, 2024

Вујовић у Владимирцима пустила у рад нову, еколошки прихватљивију котларницу у Дому здравља

Вујовић је истакла да су за ову грејну сезону у Владимирцима замењене две котларнице – у Дому здравља и у згради општинске управе, које ће уместо чврстог горива користити пелет и дрвну сечку.

Vujovic Vladimirci 02

„Налазимо се у Дому здравља где смо заменили старе котлове на угаљ, који су утицали на лошији квалитет ваздуха, правили буку и производили пепео који је летео по граду и сметао грађанима. Потрудили смо да у овој општини унапредимо квалитет ваздуха. Недалеко одавде је и зграда општинске управе, где је такође замењена котларница, а на коју су већ прикључени и нова зграда управе, библиотека и туристичка организација. Важно је што општина Владимирци мисли о томе како да њихова општина постане зеленија и припрема пројекте. Сада када смо пустили у рад нове котларнице, остају нам још зграде средње и основне школе. Трудићемо се да у наредним годинама и то заменимо“, рекла је Вујовић.

Vujovic Vladimirci 02

Говорећи о пројектима замене котлова широм Србије, Вујовић је навела да је Министарство заштите животне средине у претходне четири године уложило око 1,2 милијарде динара за реализацију таквих пројеката.

Vujovic Vladimirci 03

„За четири године, успели смо да заменимо котлове у више од 160 јавних установа. У овој години расписали смо два јавна позива за градове и општине да кандидују пројекте за замену котлова. У току је прегледање пристиглих пријава по другом јавном позиву у 2024. години, за који смо определили још око 245 милиона динара. Трудићемо се да наставимо са овом мером, за коју се показало да даје добар резултат. Тамо где постоји иницијатива грађана, трудићемо се да обезбедимо средства за замену котлова. Позивам грађане да се преко локалних самоуправа пријављују и на конкурсе за замену ложишта у домаћинствима. Циљ нам је да унапредимо квалитет ваздуха, а тиме и квалитет живота грађана у свим општинама у Србији без обзира на број становника и степен загађености, јер су нам сви грађани подједнако важни“, рекла је Вујовић.

Vujovic Vladimirci 04

Према њеним речима, и пројекти замене ложишта у домаћинствима део су пакета мера за бољи квалитет ваздуха, а Министарство заштите животне средине је у периоду од 2021. године до сада, определило око 480 милиона динара, за замену више од 4.500 ложишта у домаћинствима.

Vujovic Vladimirci 05

 

11 октобар, 2024