Вујовић је истакла да су ГХГ дозволе пут ка успостављању система за праћење, извештавање и верификацију ових емисија. Циљ успостављања таквог система јесте да се ове емисије из индустријског сектора дугорочно смање и да се убрза декарбонизација привреде, која је један од важних стубова Зелене агенде.
„Прву издату дозволу данас сам уручила директору београдског Аеродрома и тиме је почело спровођење обавезе да индустријска постројења у Србији раде мониторинг и извештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште. Србија је међу првим земљама на Западном Балкану успоставила систем за праћење, извештавање и верификацију ових емисија у складу са Законом о климатским променама и пратећим подзаконским актима. Аеродром Никола Тесла је прошао кроз процедуру, први је добио дозволу, а очекујем да ће остали следити овај пример и да ћемо до краја године издати дозволе за више од 100 оператера“, рекла је Вујовић.
Вујовић је подсетила да климатски циљеви Србије остају амбициозни, а то је да се емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године смање за 33% у односу на 1990. годину.
„Наши климатски циљеви су амбициозни и зато нам је важно да максимално убрзамо смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. Министарство које водим омогућило је подношења захтева и пратеће документације за издавање дозволе онлајн, путем e-GHG платформе. Ова платформа, којој може да се приступи путем веб сајта Министарства, садржи сва релевантна упутства, смернице и потребне информације за оператере. Осмишљена је како би олакшала комуникацију оператера и Министарства, односно Агенције за заштиту животне средине и тако убрзала процес“, рекла је Вујовић.
Она је навела да је у Србији недавно усвојен и Програм прилагођавања на климатске услове. Такође, развијен је дигитални атлас климе, који је користан алат приликом планирања мера прилагођавања на климатске промене.