Вести

Водич за унапређење примене прописа у области заштите и одрживог коришћења рибљег фонда

 

Комплетан водич можете преузети овде.

13 јануар, 2025

Вујовић: Реализован низ пројеката за бољи квалитет ваздуха у девет градова и општина који су бележили највеће емисије

Пројекти су реализовани у Београду, Нишу, Смедереву, Ужицу, Косјерићу, Зајечару, Новом Пазару, Крагујевцу и Ваљеву.

„Како бисмо утицали на бољи квалитет ваздуха, од 2021. године само кроз пројекте Министарства заштите животне средине које водим замењено је 169 котларница у 76 локалних самоуправа. Пројекти који су договорени и реализовани кроз рад Радне групе обухватили су замену котларница у девет локалних самоуправа, уз подршку министарстава заштите животне средине, просвете и рударства и енергетике, као и наших партнера из УНДП. Ови пројекти су од изузетног значаја, јер је реч о градовима и општинама где су забележене емисије изнад граничних вредности, и зато на овај начин доприносимо бољем квалитету ваздуха и квалитету живота грађана“, рекла је Вујовић.

Котларнице снаге од 150 киловата до чак 5,4 мегавата на чврсто гориво, замењене су котловима на еколошки прихватљивији енергент у 15 основних и средњих школа, три вртића, зградама Универзитета, спортског и културног центра, суда, месне заједнице, народног позоришта, дома здравља, градске управе и у другим објектима.

„Као тим Владе Србије, наставићемо реализацију ових пројеката и у 2025. години. Само у склопу Министарства које водим, обезбедили смо значајна средства за замену котлова у топланама и јавним установама и у 2025. години, како би се у што већој мери прешло на еколошки прихватљивије енергенте. У овој години у фокусу ће бити градови и општине у којима се бележе највеће емисије. Позивам локалне самоуправе да спремају пројекте и да их кандидују на нашим јавним конкурсима које ћемо ускоро расписати, јер само заједно можемо да остваримо крајњи циљ и побољшамо квалитет ваздуха“, рекла је Вујовић.

11 јануар, 2025

Вујовић: Настављамо са субвенцијама за електрична возила и у 2025. години

Вујовић је истакла да је током претходних пет година, уз подршку Министарства заштите животне средине купљено око 2.800 еколошки прихватљивијих возила.

„Субвенционисање електричних аутомобила је важна мера за бољи квалитет ваздуха и зато настављамо са њеним спровођењем и у овој години. Динамика је тренутно таква да очекујем да ће Влада Србије до краја јануара усвојити Уредбу о условима и начину спровођења субвенционисане куповине нових возила на електрични погон за 2025. годину, како би већ у фебруару физичка и правна лица могла да поднесу захтеве и остваре право на овај вид подршке државе. Прошле године смо за ову намену предвидели 170 милиона динара, али смо због великог броја валидних пристиглих захтева обезбедили и додатна средства, и утрошили укупно 205 милиона динара. Уколико интересовање и ове године буде премашило опредељен износ, потрудићемо се да обезбедимо додатна средства“, рекла је Вујовић.

Вујовић је навела да ће и ове године висина субвенције зависити од врсте електричног возила и износиће од 250 до 5.000 евра. На субвенцију државе могу да рачунају и будући купци електричног аутомобила ‘Панда’ из крагујевачке фабрике, а будући да је реч о путничком возилу, предвиђен износ подршке је 5.000 евра.

Према њеним речима, након доношења Уредбе за 2025. годину која ће прецизно дефинисати износе и процедуру за остваривање права на субвенцију у овој години, на сајту Министарства заштите животне средине биће објављен образац са подацима о неопходној документацији. Рок за подношење захтева ће, као и претходних година, бити  31. октобар, како би се у текућој години обрадили сви пристигли захтеви.

 

9 јануар, 2025

Предузимају се мере због слива реке Дрине

Према информацијама, акцидент се догодио у Републици Српској када је, услед већих падавина, дошло до одрона отпада са депоније муља фабрике „Алумина“ доо Зворник.

O акциденту су обавештене све надлежне институције Републике Српске, као и Републике Србије – Водна инспекција Републичке дирекције за воде и надлежно ЈВП „Србија воде“. Обавештена је и Агенција за заштиту животне средине, која ће у петак 3. јануара урадити узорковање воде.

Инспектори заштите животне средине данас су обишли локацију Сунчана Река, низводно од Малог Зворника, где су дошли до сазнања да се предузимају све потребне мере.

Узорковање воде за сутра је заказао и Завод за јавно здравље Шабац.

Лабораторија ЈКП Водовод и канализација Лозница испитује квалитет воде за пиће, мерењем основних параметара на сваких сат времена, а бунари најближи реци превентивно су искључени.

2 јануар, 2025

Почетак израде Програма заштите природе са Акционим планом

Програм ће бити припремљен уз подршку пројекта Глобалног фонда за животну средину „Подршка за рано деловање за глобални оквир биодиверзитета” који спроводи Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП). Овај документ јавне политике пренеће обавезе Глобалног оквира за биодиверзитет Конвенције УН о биолошкој разноврсности (Закон о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ”, број 11/2001 – међународни уговори)) и других мултилатералних уговора у области заштите природе и биодиверзитета.

Претходни документ јавне политике у овој области, Програм заштите природе Републике Србије за период од 2021. до 2023. године („Службени гласник РС“, број 53/21) са акционим планом, Влада је усвојила 20. маја 2021. године.

31 децембар, 2024

Зелени климатски фонд прешао у надлежност Министарства заштите животне средине

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић предао је данас потпредседници Владе и министарки заштите животне средине Ирени Вујовић дужност Националне контакт особе за Зелени климатски фонд.

Вујовић Зелени климатски фонд 2

„Желим да захвалим министру Мартиновићу што је посвећено и пре свега успешно обављао ову дужност у претходном циклусу. Сарадња наша два министарства је увек била одлична и сигурна сам да ће искуства наших колега у сарадњи са Зеленим климатским фондом за нас бити драгоцена, како бисмо једнако успешно, у најбољем интересу Републике Србије, наставили рад са Фондом. Министар Мартиновић може да се похвали изузетним резултатима у спровођењу пројеката од велике важности за смањење утицаја климатских промена, финансираним из средстава Фонда, а настојаћемо да, уз његову подршку, наставимо са активностима усмереним ка јачању отпорности Србије на климатске промене“, рекла је Вујовић.

Вујовић Зелени климатски фонд 3

Вујовић је истакла да је Зелени климатски фонд усмерен на финансирање пројеката са циљем смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавања на климатске промене, у којима је Србија већ остварила запажене резултате. „Србија ће наставити да усаглашава своје прописе са највишим светским и европским стандардима у свим ресорима, како бисмо заједничким снагама дали макасималан допринос овим циљевима“, рекла је Вујовић.

Вујовић Зелени климатски фонд 4

Зелени климатски фонд је значајна подршка јачању институционалних капацитета Србије за испуњење циљева Конвенције о промени климе УН, а потребна финансијска средства за фонд обезбеђују индустријски развијене државе, чланице Оквирне конвенције, по основу Споразума из Париза, који је потписало 175 држава чланица Конвенције, међу којима је и Србија.

26 децембар, 2024

Вујовић пустила у рад нову котларницу у Дому здравља, за бољи квалитет ваздуха у Гучи

Вујовић је навела да су пројекти замене старих котларница на угаљ део ширег сета мера за бољи квалитет ваздуха, који Министарство заштите животне средине реализује широм Србије.

Vujovic u Guci

„Велико ми је задовољство што сам данас у Гучи, у општини Лучани, где смо управо пустили у рад нову гасну котларницу у Дому здравља. Ово је за нас важан пројекат, јер спада у сет мера за бољи квалитет ваздуха. То значи да пацијенти, лекари и медицинско особље, као и грађани који живе у центру Гуче где је објекат смештен, већ од данас могу да рачунају на бољи квалитет ваздуха у овој зони, јер више нема црног дима који је сметао грађанима сваке грејне сезоне. Ово није једини пројекат замене котлова који смо реализовали у овој општини. У претходне четири године у општини Лучани укупно смо у уложили око 55 милиона динара за пројекте замене котлова“, истакла је Вујовић.

Vujovic u Guci

Потпредседница Владе је навела да је замењена котларница у топлани која сада греје на  гас 180 станова у девет стамбених зграда у центру Гуче.

Vujovic u Guci

„Еколошки прихватљивије котлове ускоро ће имати и ОШ Милан Благојевић“ у Лучанима, чиме ћемо поправити услове боравка за 420 ученика и њихове наставнике, јер ће се и ова школа грејати на гас. Желим да захвалим општинском руководству што су слушали шта су потребе грађана и у складу с тим, кандидовали пројекте. Министарство ће увек подржати пројекте који су важни за грађане. Током четири године, путем јавних конкурса успели смо да заменимо 169 котларница у 76 јединица локалне самоуправе широм Србије. За следећу годину смо обезбедили значајна средства и настављамо даље, јер ова мера даје добре резултате. Позивам све локалне самоуправе да следе пример Лучана и да спремају пројекте, јер ћемо нове јавне конкурсе расписати већ почетком наредне године. То је прилика да заједно учинимо добре ствари за локалну заједницу, да унапредимо квалитет животне средине и квалитет живота свих – што и јесте наш циљ за који вредно радимо“, рекла је Вујовић.

24 децембар, 2024

Соња Роглић: За Србију је веома важан Закон о потврђивању Минамата конвенције о живи

Србија је потписивањем Минамата конвенције о живи преузела на себе низ обавеза које ће спровести током година, рекла је Роглић за Танјуг и навела да ће бити направљена мапа контаминираних подручја, а то ће се пре свега односити на индустријске депоније где су се годинама одлагали мерни инструменти са живом.

Она је оценила да Србија за одређене обавезе из конвенције има олакшавајућу ситуацију јер у Србији никада нису постојали рудници који садрже живу.

„Постоји само једно природно налазиште које, на срећу, није постало рудник, јер земље које имају руднике живе имају озбиљне проблеме. Сем тога, добијање племенитих метала у Србији се никада није радило екстракцијом помоћу живе, као што је био случај у Мексику који је користио тоне живе за добијање сребра.  Они сада морају да уложе максималне напоре да санирају последице загађења“, рекла је она.

Истакла је и да се Србија заиста веома добро спремала за ратификацију, јер ратификацијом међународног уговора преузимамо обавезе за имплементацију.

„С обзиром на то да је Минамата конвенција веома захтевна, решили смо да идемо заиста корак по корак и у периоду од 2014. до 2023. урадили шест пројеката на основу којих смо извршили процену спремности Србије да приступи тој конвенцији“, рекла је Роглић.

Како је навела, да би могли да се доносе и спроводе прописи било је неопходно да се усвоји закон који даје правну основу за то.

„Када смо добили правни основ, спречили смо трговину живом и једињењима живе. Из употребе су избачени чувени топломери, мерни инструменти у медицини, манометри за професионалну употребу, као и лабораторијски термометри који садрже живу. Све је то завршено до 2018. године“, истакла је Роглић.

Додала је да је инвентар емисије живе завршен 2016. године и да је од тада доста посла урађено како би се емисије тог метала смањиле и навела да је са Агенцијом за заштиту животне средине развијан систем мониторинга који је подразумевао процену трошкова како би се на адекватан начин испланирала неопходна средства.

„Урађена је анализа трошкова и користи где смо предвидели да су нам неопходни међународни и донаторски фондови. Да бисмо могли да приступимо тим фондовима, приступили смо ратификацији јер ћемо на тај начин моћи да аплицирамо за озбиљне инфраструктурне пројекте помоћу којих ћемо моћи да завршимо један велики посао, а то је да на адекватан начин збринемо отпад који садржи живу“, истакла је начелница Одељења за хемикалије.

Скупштина Србије усвојила је почетком децембра Закон о потврђивању Минамата конвенције, коју је Србија потписала 2014. године, а иницијативу за ратификацију покренула је Привредна комора Србије прошле године.

22 децембар, 2024

Вујовић: У наредној години следи интензивирање изградње регионалних центара за управљање отпадом

Вујовић АФД 2.jpg

Вујовић је захвалила агенцији АФД на подршци у реализацији капиталних пројеката у Србији која се огледа у кредитној линији АФД и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

Вујовић АФД 3.jpg

„Заједно са нашим парнерима успели смо да обезбедимо средства за наставак реализације пројеката изградње зелене инфраструктуре какву Србија раније није имала. Такви пројекти који се односе на третман и одлагање чврстог отпада су нови како за Републику Србију, тако и за локалне самоуправе и зато нам је поред кредитне линије важно и искуство других земаља, њихова експертиза и консултантска помоћ. Радо ћемо прихватити позив француских колега да наши стручњаци посете француске регионе како би унапредили сарадњу, научили из њиховог искуства и та знања применили у нашој земљи. Модерни регионални центри за управљање отпадом које градимо од огромног су значаја, јер тиме уводимо европске стандарде у ову област и подстичемо циркуларну економију, која је један од важних стубова Зелене агенде“, рекла је Вујовић.

Потпредседница Вујовић је подсетила да је јуче потписан важан уговор на основу којег је обезбеђено додатних 150 милиона евра за инвестиције у ове капиталне пројекте, и сада укупна кредитна линија АФД и ЕБРД износи 300 милиона евра.

Вујовић АФД 4.jpg

„У овом моменту, у току су радови на регионалном центру Каленић – Уб, као и на центру у Пироту, а у наредној години очекујем да ће радови на изградњи и модернизацији других региона за управљање отпадом бити значајно интензивирани. Такође, као резултат данашњег конструктивног састанка, очекујем интензивирање сарадње са француским партнерима и када је реч о постројењу за прераду отпадних вода у Великом Селу, пројекту који води Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а који ће донети бољу заштиту животне средине, а тиме и бољи квалитет живота грађана“, рекла је Вујовић.

19 децембар, 2024

Вујовић: Обезбеђена су додатна средства за наставак изградње регионалних центара за управљање отпадом широм Србије

Вујовић АФД ЕБРД 2.jpg

Уговор су потписали први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, генерални директор АФД Реми Риу, амбасадор Француске Пјер Кошар, као и генерална директорка Европске банке за обнову и развој за Централну и Југоисточну Европу Шарлот Рухе.

Потпредседница Вујовић је истакла да је Србија посвећена зеленим инфраструктурним пројектима и захвалила агенцији АФД и Европској банци за обнову и развој, јер се пројекти реализују кроз заједничку кредитну линију у укупном износу од 300 милиона евра.

Вујовић АФД ЕБРД 3.jpg

„Данас је изузетно важан дан за Министарство које водим, јер на основу уговора који је данас потписан, настављамо улагања у регионалне центре за управљање отпадом широм Србије и урадићемо све да сваки који изградимо буде по европским и светским стандардима. У овом тренутку изводе се радови на два важна регионална центра  – Каленић – Уб и Пирот, а у наредним месецима очекујем да почну радови и на центрима у Сремској Митровици, Сомбору, Инђији и другим центрима попут Ужица где има проблема, али се трудимо да нађемо најбоље решење. У овом великом послу, значи нам кредитна подршка, али и консултантска помоћ од људи који су већ имали успеха широм света на сличним пројектима. Кроз пројекте које реализујемо уз кредитну подршку наших партнера АФД и ЕБРД, решићемо проблем отпада за 50 локалних самоуправа, односно за милион и по грађана“, рекла је Вујовић.

Вујовић АФД ЕБРД 4.jpg

Вујовић је истакла да се овим пројектима системски решавају вишедеценијски проблеми, и то уз поштовање принципа циркуларне економије, која је један од важних стубова Зелене агенде. „Пројекти обухватају и изградњу постројења за третман процедних вода, гаса, затим трансфер станице за претовар отпада, рециклажна дворишта и обезбеђивање неопходне пратеће опреме. Радимо и на едукацији грађана, јер нам је циљ да реализацијом ових појеката утичемо на побољшање квалитета живота свих“, рекла је Вујовић.

18 децембар, 2024

Још једно заштићено подручје у Србији – Предео изузетних одлика „Планина Рудник“

Banatski bozur 2.jpg

Рудник се налази на територији града Крагујевца и општина Горњи Милановац и Топола. Планину карактеришу релативно добро очувана природна и полуприродна станишта као и богата хидрографска мрежа. Флору чини 698 биљних таксона, од којих је 13 строго заштићено.

Arheoloski lokalitet Prljusa na Rudniku.JPG

Одликује се доминантним термофилним шумама цера и сладуна, као и шумама мезофилне букве, које заједно покривају приближно 90 одсто подручја. На локалитету „Велики Штурац“, који представља најочуванији део овог заштићеног подручја, може се видети богатство шумског покривача. Изразита је доминантност лишћарских врста.

Pogled sa Prljuse.jpg

Евидентирано је 117 врста птица, што представља 32,5 одсто укупног диверзитета птица у Србији, 10 врста риба као и присуство 20 врста водоземаца и гмизаваца, од којих само три нису заштићене националним законодавством, док се све врсте налазе на листама заштите по међународнoј легислативи.

Pogled sa Prljuse 2.jpg

На локалитету „Рамаћки висови“ забележене су три врсте балканских ендемита: примог (Acanthus hungaricus), Маркграфова жуменица (Alyssum markgrafii)  и паштиткасти котрљан (Eryngium palmatum). Обиље минералних сировина сведочи вишевековној интеракцији људи са планином и њеним окружењем. 

 

Поред изразито погодне локације, овај предео је познат и као хидрографско чвориште, што је додатно мерило у успостављеној законској заштити.

12 децембар, 2024

Србија је добила ново заштићено подручје – Проглашен Парк природе „Велики Јастребац”

2.jpg

Планина је позната по богатим лишћарским заједницама реликтног и ендемичног карактера, а посебану вредност имају јединствене шумске заједнице, укључујући прашумске састојине планинског јавора (Aceretum heldreichii), као и шуме планинског јавора са буквом, шуме граба, брезе, јеле и храста.

3.jpg

Парк природе „Велики Јастребац” простире се на површини од 39.175 хектара, на територијама општина и градова Блаце, Алексинац, Прокупље и Крушевац и представља јединствену природну целину, а усвајањем ове уредбе, обезбеђује се заштита угрожених врста, екосистема и станишта.

4.jpg

На овом подручју евидентирано је 10 строго заштићених и 57 заштићених врста биљака, 10 строго заштићених и 18 заштићених врста гљива, 84 строго заштићене и 14 заштићених врста птица, као и бројне врсте водоземаца, гмизаваца, риба и инсеката, али и 33 врсте сисара.

5.jpg

На подручју расте 287 врста макрогљива, што чини око 10 одсто диверзитета у Србији, укључујући 10 строго заштићених, 18 заштићених и 28 које се налазе на прелиминарној црвеној листи гљива Србије

6.jpg

Поред биолошког богатства, Парк природе „Велики Јастребац” представља хидролошко и геолошко благо са мрежом водених токова, минералним изворима и бројним културно-историјским објектима. Од посебне су важности манастир Наупаре, манастир Светог великомученика Георгија – Ајдановац, као и термално купатило у Рибарској Бањи.

7.jpg

Концепт заштите Парка природе „Велики Јастребац” заснован је на режимима заштите првог, другог и трећег степена, а усвајањем ове уредбе, повећана је површина заштићених подручја у Републици Србији.

5 децембар, 2024

Министарству заштите животне средине признање „Партнер године“ на Сајму студентске стручне праксе у јавној управи

2.jpgПризнање је доделило Министарство државне управе и локалне самоуправе за допринос Министарства заштите животне средине реализацији ове иницијативе кроз значајан број студената који су у претходном периоду прошли стручну праксу у различитим секторима заштите животне средине.   

Примајући признање од министарке државне управе и локалне самоуправе Јелене Жарић Ковачевић, секретар Министарства заштите животне средине Ивана Јокић је рекла да је то важна награда, јер валоризује учешће Министарства у иницијативи значајној за стручно усавршавање будућих дипломаца.

„Безрезервна подршка студентима током обављања праксе од стране запослених у Министарству нешто је чиме се поносимо и на чему ћемо и даље инсистирати. У циљу још снажније подршке високошколским установама у школовању кадра какав је потребан јавној управи, али и стварању једнаких могућности за све студенте да још у току студија стекну прво искуство у струци за коју се школују, Министарство заштите животне средине је одлучило да ове године укључи још два факултета Универзитета у Београду – Машински и Електротехнички. На тај начин, уместо досадашњих 30 места, сада је предвиђено 36 места за студенте 12 факултета Универзитета у Београду“, рекла је Јокић. 

Она је додала да се ове године Програму прикључио и Завод за заштиту природе Србије,  тако да ће студената моћи да праксу обаве и у тој установи.

Сајам је одржан у виртуелном формату, а на њему је 141 орган јавне управе понудио укупно 1.476 места за студенте са државних универзитета у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Новом Пазару.   

4 децембар, 2024

Вујовић потписала уговор за изградњу колектора и недостајуће канализационе мреже у општини Врбас

Вујовић је рекла да је ће током наредне године, на основу тог уговора, почети изградња два колектора и недостајуће канализационе мреже у насељима Куцура и Савино Село у овој општини.

„Данас сам потписала још један у низу уговора у последњих неколико месеци, за пројекте изградње недостајуће зелене инфраструктуре, како би се још брже кренуло у реализацију пројеката за ефикасно управљање отпадним водама. У наредној години крећемо са радовима у два насељена места Куцура и Савино село, а када завршимо покривеност општине Врбас канализационом мрежом биће око 80 одсто, што је по европским стандардима. Канализација коју градимо биће повезана и на постројење за прераду отпадних вода у овој општини, што ће омогућити оптималнији рад постројења. Tакође ће омогућити и грађанима Куцуре и Савиног села да се прикључе на канализациону мрежу“, рекла је Вујовић.

Ирена Вујовић у Врбасу

Према њеним речима, у овом моменту, само кроз пројекте Министарства заштите животне средине, гради се више од 300 километара канализационе мреже широм Србије, и више постројења за прераду отпадних вода.

„До сада смо изградили око 50 километара канализације у Бољевцу, Горњем Милановцу и у два насеља у Пећинцима и настављамо даље. Истовремено, радимо на изградњи и реконструкцији постројења за прераду отпадних вода у Ваљеву, Нишу, Сечњу, Апатину, Бечеју, Белој Паланци и Пећинцима. За наредну годину, у буџету Министарства које водим определили смо значајна средства, како бисмо додатно убрзали реализацију ових пројеката, којима подижемо стандарде заштите животне средине, а тиме и квалитет живота грађана у локалној заједници у којој се реализују“, рекла је Вујовић.

3 децембар, 2024

Вујовић потписала уговор: У наредној години креће затварање и санација депоније у Смедереву на којој се 40 година неправилно одлагао отпад

Аброл камион.jpgВујовић је истакла да је овај пројекат важан за грађане Смедерева, а пре свега за оне који живе у непосредној близини депоније која се простире на 14 хектара.

„Данас сам са градоначелницом Смедерева Јасмином Војиновић потписала важан уговор за све грађане Смедерева, јер ћемо на основу овог документа решити проблем депоније на којој се 40 година неправилно одлагао отпад и која се налази у близини кућа. Кроз пројекат Министарства на чијем сам челу, у Смедереву је изграђена трансфер станица за претовар отпада и тада смо обећали грађанима да ћемо решити проблем депоније и сада то обећање испуњавамо. Желим да захвалим градском руководству што су слушали потребе грађана и што су били проактивни и припремили и кандидовали овај пројекат. Ми смо буџетом за 2025. годину планирали значајна средства како би и у наредној години наставили да подржавамо реализацију пројеката затварања и санације несанитарних депонија и у другим локалним самоуправама у којима за то постоје услови“, рекла је Вујовић.

Према њеним речима, предуслов за затварање и санацију депоније у Смедереву, била је изградња трансфер станице за претовар отпада, која се налази у непосредној близини, а којој је циљ правилан третман и одвожење отпада са територије града Смедерева и свих приградских насеља на регионалну депонију.

„Министарство које водим има за циљ увођење савремених стандарда широм земље када је реч о управљању отпадом. У Смедереву је изграђена трансфер станица, а у склопу ње и рециклажно двориште и линија за сепарацију отпада, што ће повећати стопу рециклаже и смањити количину отпада која завршава на депонији. Пре неколико дана, Министарство је граду Смедереву доделило на коришћење и аброл камион, како би се на адекватан начин вршио претовар и одвожење отпада из трансфер станице на регионалну депонију. Наш циљ је увођење реда у област управљања отпадом, јер тиме унапређујемо услове живота за све грађане“, рекла је Вујовић.  

3 децембар, 2024

Вујовић: Радимо на 78 километара недостајуће канализације у општини Пећинци, планирамо радове и у шестом насељу у наредној години

Vujović Deč 2.jpg

Вујовић је навела да ће, по завшетку радова у свих пет насеља – Прхово, Попинци, Огар, Брестач и Деч, у општини бити изграђено укупно 78 километара недостајуће канализације, додајући да су у овом тренутку завршени радови на 23,8 километара, односно комплетна канализација у насељима Прхово и Попинци.

Vujović Deč 4.jpg

„Желим да захвалим председнику општине и његовом тиму што су били спремни за нове изазове и трудили се да се што пре реализују пројекти изградње зелене инфраструктуре у овом крају, као и свим грађанима који свакодневно прате радове. По завршетку радова у пет насеља, покривеност општине Пећинци канализационом мрежом износиће више од 70%. Ту се наравно нећемо зауставити, већ настављамо да радимо и на новим локацијама у овој општини и у 2025. години, како би још више подигли покривеност. Истовремено, у наредној години кренуће радови и на реконструкцији и проширењу капацитета централног постројења за прераду отпадних вода на које ће бити прикључена канализација из четири насеља у којима смо је градили, док ће Деч бити прикључен на пречистач у Шимановцима. Разговарала сам данас и са грађанима у Пећинцима који су ми рекли да су задовољни и да су дуго чекали на ове пројекте. Сада ће добити комплетан систем за управљање отпадним водама, што је важно за животну средину и бољи квалитет живота“, рекла је Вујовић.

Vujović Deč 5.jpg

Вујовић је рекла да је циљ Министарства заштите животне средине, као и Владе Републике Србије у целини, да локалне самоуправе што више улажу у зелене пројекте, јер се тиме реализују циљеви Зелене агенде и подижу стандарди заштите животне средине.

Vujović Deč 6.jpg

Vujović Subotište.jpgОна је обишла и Основну школу „Слободан Бајић Паја“ у насељу Суботиште где су замењени стари котлови и где ће, како се очекује, у наредним данима нова гасна котларница бити прикључена на гас. „Ови пројекти од великог значаја, посебно имајући у виду да школу тренутно похађају основци, али и деца предшколског узраста. Овим пројектом утичемо на унапређење квалитета ваздуха у делу општине где малишани проводе пуно времена. Трудићемо се да мењамо котларнице на што више локација широм Србије и у те сврхе су, за наредну годину, опредељена значајна средства“, рекла је Вујовић.

 

2 децембар, 2024

За реализацију пројекта уклањања Старог савског моста исходована је сва неопходна документација из ресора заштите животне средине

Циљ је да се, након демонтаже и рушења на том месту  изгради модеран и безбедан прелаз за пешаке и возила, а реализација тог пројекта такође ће бити могућа само уз поштовање свих захтева заштите животне средине.

„Наводи које шире поједина удружења, тврдећи да се пројекат реализује мимо процедуре и без неопходне документације, нетачни су и тенденциозни. У циљу истинитог информисања обавештавамо јавност да се, и када је реч о предметном пројекту, у оквиру надлежности Министарства заштите животне средине у потпуности поступало према важећој процедури, прописаној Законом о процени утицаја на животну средину“, рекао је државни секретар Александар Дујановић.

У складу са поменутим Законом, како је рекао, пројекти демонтаже главне челичне конструкције Старог савског моста и рушење других конструкција не представљају предмет процене утицаја на животну средину и нису сврстани у Листама пројеката за које постоји таква обавеза, према Уредби о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја на животну средину. „Сагласно томе, а што би удружења која претендују да се баве животном средином требало да знају, не постоји правни основ како би отпочела процедура процене утицаjа на животну средину у складу са чланом 8. поменутог Закона“, рекао је Дујановић.

Према његовим речима, за демонтажу челичне конструкције старог моста и његово уклањање, мере заштите животне средине су прописане у техничкој документацији и условима других институција, попут Завода за заштиту природе, водних услова, услова из планског основа итд.

Са друге стране, када је реч о посебном пројекту изградње новог моста на реци Сави, за који је неопходна сагласност Министарства заштите животне средине на студију о процени утицаја на животну средину, Дујановић наводи да је предметна сагласност и дата 2021. године и одлуком Министарства и у овом моменту је важећа.

„Имајући у виду наводе у пројектној документацији, а пре свега да, према студијама рађеним последњих година, коришћење Старог савског моста, који датира из Другог светског рата представља низ структуралних и безбедносних ризика и не задовољава постојеће и растуће саобраћајне потребе града Београда, Министарство заштите животне средине предузеће неопходне кораке из своје надлежности због очигледне опструкције рада државних органа у циљу спречавања реализације овог пројекта, ширењем дезинформација и неодговорним покушајима узбуњивања јавности“, рекао је он.

30 новембар, 2024

Усвојен Закон о буџету, за улагања у заштиту животне средине у 2025. години опредељен највећи износ до сада

Буџет за заштиту животне средине је развојни, а опредељена средства су чак за више од 4,5 пута већа у односу на 2010. годину, када је за ову област било опредељено 5,1 милијарда динара, рекла је потпредседница Владе и министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.

„Никад већа средства за ресор који водим само још једна су потврда да је заштита животне средине за ову власт један од најважнијих приоритета. То је уједно и важан предуслов да наставимо још брже да радимо на важним пројектима изградње зелене инфраструктуре који ће грађанима Србије донети европске стандарде и у овој важној области. У 2025. години настављамо са улагањима у изградњу на стотине километара недостајуће канализационе мреже и десетине постројења за прераду отпадних вода широм земље, међу којима су и пројекти у Нишу, Краљеву, Пећинцима, Бечеју и бројна друга. Настављамо и са изградњом модерних регионалних центара за управљање отпадом у општини Уб, у Пироту, а почећемо да их градимо и у другим локалним самоуправама. Наредне године, градићемо и више трансфер станица за претовар отпада и рециклажна дворишта, која ће унапредити рад центара, али и управљање отпадом у целини“, рекла је Вујовић.

Према њеним речима, у 2025. години, биће издвојена и највећа средства до сада за сет различитих мера за унапређење квалитета ваздуха.

„Настављамо још снажније са реализацијом пројеката за бољи квалитет ваздуха, у које ћемо уложити рекордно висока средства. У фокусу ће бити локалне самоуправе у којима се бележило највеће прекорачење емисија. Наставићемо да улажемо још више и у замену котларница у јавним установама и у домаћинствима, у пошумљавање и озелењавање, затим у заштиту земљишта, уклањање дивљих депонија, као и за подршку куповини електричних возила. То су све мере које су се у претходном периоду дале добар резултат, које значе грађанима и зато ћемо наставити још брже да их спроводимо и у наредној години“, рекла је Вујовић.

27 новембар, 2024

Данас су усвојена четири важна закона из области заштите животне средине

Из делокруга рада Министарства заштите животне средине, данас је усвојено четири закона: Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину, Закон о потврђивању Минамата конвенције о живи, као и Закон о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце.

„Два закона која су данас усвојена а која се односе на процену утицаја и стратешку процену утицаја на животну средину, представљају корак даље ка потпуном усаглашавању са европским директивама, са којим су и претходно важећи прописи из ове области у великој мери већ били усаглашени. Кључне новине предвиђају да је рок за јавни увид у захтеве у раним фазама поступка продужен са 10 на 15 дана, док је у фази давања сагласности за студију о процени утицаја рок продужен на 30 дана, уз могућност достављања коментара у року до 40, односно 60 дана за комплексне пројекте. Тиме омогућавамо већу транспарентност и додатно унапређујемо услове за учешће грађана у доношењу одлука за све пројекте од великог значаја за даљи развој земље“, изјавила је потпредседница Владе и министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.

Вујовић је истакла да велики корак напред у обезбеђивању бољег квалитета животне средине представљају и друга два усвојена закона.

„Усвајање Закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце обезбедиће висок ниво заштите од великих удеса, јер ствара услове за бољу превенцију, чиме се обезбеђује и висок ниво заштите. Уз то, Законом о потврђивању Минамата конвенције о живи забрањује се ново снабдевање и трговина живом и живиним једињењима који су штетни по здравље људи и животну средину. Постојећи процеси у којима се користи жива, биће фазно обустављани, како би се унапредио степен безбедности људи и животне средине, што је наш главни циљ“, рекла је Вујовић.

27 новембар, 2024

Данас је потписан уговор за изградњу постројења за прераду отпадних вода у насељу Дивчибаре код Ваљева

Потпредседница Владе и министарка заштите животне средине Ирена Вујовић рекла је да ће капацитет постројења бити 16.500 еквивалент становника и да ће се након прераде у том постројењу испуштати технички исправна вода.

„Драго ми је што се, након фазе пројектовања и одабира извођача, стигло и до фазе потписивања уговора, на основу којег ће ускоро моћи да почне изградња постројења за прераду отпадних вода у насељу Дивчибаре. У овом месту, кроз пројекат Министарства које водим, градимо и 12 километара недостајуће канализационе мреже, како би и постројење могло да ради у пуном капацитету, а и како би грађани могли да се прикључе. Ови пројекти су један од главних приоритета Министарства, и за су нас од изузетног значаја, јер њима уводимо ред у област управљања отпадним водама и подижемо стандарде заштите животне средине“, рекла је Вујовић.

Вујовић је истакла да се у овом моменту широм Србије реализују пројекти изградње недостајуће канализационе мреже на више од 300 километара. У 2024. години је завршено 24,5 километара у Бољевцу и Горњем Милановцу. Како је рекла, постројења за прераду отпадих вода граде се тренутно у Нишу, Сечњу и Апатину, а њихова реконструкција у току је у Бечеју, Белој Паланци и Пећинцима.

„Изградња зелене инфраструктуре је важна, јер тиме обезбеђујемо бољи квалитет живота за наше грађане. Зато смо и за наредну годину, само кроз буџет Министарства заштите животе средине планирали око 23 милијарде динара, од чега ће већи део бити утрошен за зелене капиталне пројекте од значаја за грађане. Наставићемо са изградњом постројења али и недостајуће канализационе мреже, а наш циљ је да до 2027. године имамо 35 локалних самоуправа у којима је изграђено постројење за прераду отпадних вода, као и канализациона мрежа покривености од најмање 80%, што је по европским стандардима“, рекла је Вујовић.

22 новембар, 2024