Вести

Министарка Павков заједно са грађанима у великој акцији чишћења дуж реке Дунав у новосадском насељу Футог

Футог 2.jpg

Акцији су се, поред министарке Павков и грађана, придружили и градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, као и чланица градског већа Вања Петковић.

Футог 3.jpg

„Данас смо се окупили у Футогу надомак Новог Сада, да уз подршку локалне заједнице, младих, и оних у зрелијем добу који имају више искуства, помогнемо акцију чишћења дуж Дунава. Хвала свим грађанима, градоначелнику Мићину и колегама из Јавно-комуналног предузећа ‘Чистоћа’, који су данас хтели са нама да уложе труд и време и оснаже ову иницијативу. Све што се тиче рада и омогућавања акција на терену Министарство заштите животне средине ће увек подржати. Овај пример добре праксе, протеклих дана показало је више од 40 градова и општина широм земље, где су јавно-комунална предузећа чистила дивље депоније и сметлишта. Овакве акције су значајне за заштиту животне средине и део су мера Владе Републике Србије. Добила сам информацију да и различите заинтересоване стране и организације цивилног друштва прате управо ово што ради Град Нови Сад, Влада и држава у контексту управљања отпадом и ових дана организују сличне активности које држава годинама промовише. Свака подршка је добра, и ми ћемо наставити са овом праксом јер само заједно можемо да решимо проблем отпада“, рекла је Павков.

Футог 4.jpg

Министарство заштите животне средине је јуче објавило прелиминарну ранг листу за пројекте чишћења дивљих депонија у 2025. години, према којој ће укупно 120 милиона динара бити расподељено у те сврхе на 38 локалних самоуправа. Међу њима је, како је додала, и Нови Сад, у који ће бити уложено више од 20 милиона динара за уклањање изузетно велике дивље депоније која се простире на једном квадратном километру.

Футог 5.jpg

“Кроз пројекте Министарства, у претходне четири године, успели смо да очистимо више од 1.000 дивљих депонија у нашој земљи. Поред тога, улажемо и у капиталне зелене пројекте. У овом моменту радимо на осам пројеката реконструкције или изградње потпуно нових модерних регионалних центара за управљање отпадом. Ка овим регионалним центрима ће, када завршимо пројекте, гравитирати више од два милиона грађана, што ће допринети да у наредних неколико година направимо одржив систем управљања отпадом. Оно што је изузетно важно за Нови Сад и за север Србије, јесте да се крајем године очекује потписивање уговора и за почетак радова на изградњи модерног регионалног центра за управљање отпадом и у овом граду“, рекла је Павков.

10 мај, 2025

Сузбијање и спречавање даљег ширења инвазивне алохтоне дивље врсте Heracleum sosnowsky на подручју Панчевачког рита

Алохтона врста Heracleum sosnowskyi препозната је као једна од најопаснијих страних биљних врста због свог инвазивног карактера и потенцијалне опасности коју представља за биодиверзитет и људско здравље. Изразито је велика биљка, од 100 до 300 cm висине, двогодишња или вишегодишња. Листови су велики, издељени, док су цветови најчешће беле боје. Иако цвета и плодоноси само једном у току животног циклуса, продукује велики број семена.

Heracleum

Пореклом из Азије (са Кавказа), врста је од 60.-тих година прошлог века гајена у земљама бившег Совјетског савеза као медоносна и биљка за исхрану домаћих животиња, али када је ова технологија напуштена почела је да се неконтролисано шири. Највеће популације су присутне у Летонији, Естонији, Литванији и Русији, али је локално присутна и у Пољској, Чешкој и Мађарској. 

Heracleum

Врста је регистрована код нас, у близини Ковилова (околина Београда), непосредно уз канал и због постојања реалне опасности да ће се, првенствено због преношења семена водом, ширење наставити, неопходно је спровести мере  да се ово ширење спречи.  

Heracleum

У циљу сузбијања ове инвазивне врсте, Министарство заштите животне средине образовало је Радну групу за израду Предлога наредбе о мерама поступања у циљу уништавања или спречавања даљег ширења унете алохтоне дивље врсте Heracleum sosnowskyi.

Heracleum

Радна група је као први корак у поступку сузбијања ширења ове врсте дефинисала неопходно мапирање врсте у Панчевачком риту, које je у току и које спроводе Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са Институтом за заштиту биља и животну средину. Након мапирања приступиће се изради Предлога Наредбе о мерама поступања у циљу уништавања или спречавања даљег ширења унете алохтоне дивље врсте Heracleum sosnowskyi.

8 мај, 2025

Павков у посети предузетници у селу Газдаре: Пример како направити баланс у пословању и заштити животне средине

Pavkov Medveđa sapuni 2.jpg

Павков је истакла да је ова предузетница свој производ, домаћи ајвар „Завичај у тегли“  развила пре четири године, а оно га чини посебним јесте иновативна употреба остатака паприке, односно практична примена циркуларне економије.

Pavkov Medveđa sapuni 3.jpg

„У овом домаћинству сви смо се уверили да може да се помири развој пословања са бригом о животној средини и да се и мали бизнис води на одржив начин. Јелена Милетић је успела да искористи остатке паприке као што су стабљике, листови и семенке и да од њих направи прах који се касније користи у производњи био маски и сапуна. Овакав приступ је еколошки, јер се искоришћавањем остатака од производње ајвара доприноси смањењу отпада који завршава на депонијама, јер је тај отпад постао ресурс који има нову употребну вредност. Ово је такође пример повезивања традиције и иновације, уважавајући принципе циркуларне економије који су императив у заштити животне средине“, рекла је Павков.

Pavkov Medveđa sapuni 7.jpg

Министарка је навела да су неке процене показале да током само једне сезоне производње ајвара на југу Србије настане чак 21.000 тона овог био-отпада који обично завршава на дивљим депонијама. Зато је, према њеним речима, ово добар пример одговорног приступа, који демонстрира како ефикасно користити остатке у производњи.

Pavkov Medveđa sapuni 8.jpg

„Жене предузетнице као што је Јелена Милетић пример су како могућности одрживог пословања треба да се искористе. Она не само да ствара нове производе, већ показује и на који начин се принцип циркуларне економије може применити у предузетништву. Министарство је пропознало ову иновативну зелену идеју, која је подржана са 30.000 долара кроз пројекат ЕУ за Зелену агенду у Србији, који финансирају ЕУ и владе Шведске и Швајцарске. Циљ је да, поред финансијске подршке, помогнемо женама предузетницама са села и кроз обуке, приступ тржиштима и промоцију њихових производа. У овом конкретном случају, пројекат је обухватио куповину опреме, обуку за 100 жена, производњу 1.000 сапуна, 500 маски за лице и покретање онлајн платформе“, објаснила је Павков.

Pavkov Medveđa sapuni 9.jpg

Говорећи о значају циркуларне економије, министарка Павков је подсетила да је у финалној фази припреме и нови Нови Програм развоја циркуларне економије у Републици Србији за период 2025-2030, са Акционим планом 2025-2027 године.

8 мај, 2025

Павков обишла радове на изградњи канализационе мреже у Лесковцу: Пројекат од великог значаја за 20.000 грађана

l2.jpg

Павков је нагласила да ће завршетком радова, што је планирано крајем лета, бити направљен важан корак ка успостављању функционалног система за сакупљање и пречишћавање отпадних вода у овом граду.

l4.jpg

„Велико ми је задовољство што сам данас у Лесковцу, међу добрим људима и домаћинима и то овако добрим поводом. Данас сам се уверила да су радови на изградњи нешто више од 78 километара недостајуће канализационе мреже у току и да се одвијају добром динамиком. До сада је изграђено 75 километара и 14 од планираних 15 црпних станица. Очекујем да ће радови бити завршени у предвиђеном року. За грађане који овде живе, то значи да ће добити могућност да се прикључе на мрежу, што ће им донети бољи квалитет живота. Изградња канализационе мреже реализује се у оквиру ОРИО пројекта, који се спроводи уз подршку две владе, Владе Холандије и Владе Републике Србије, а у овом тренутку радови се изводе на осам локација и четири црпне станице“, истакла је Павков.

l7.jpg

Према њеним речима, Град Лесковац овим пројектом успоставља систем сакупљања и третмана отпадних вода, јер се завршетком канализације стичу услови за рад централног постројења за прераду отпадних вода у пуном капацитету који износи 86.000 еквивалент становника и чије стављање у функцију је такође омогућено уз подршку Министарства заштите животне средине.

l8.jpg

„У сарадњи са Градом Лесковцем реализујемо и низ других зелених пројеката који су важни за грађане. Од 2021. године, кроз три јавна конкурса, подржали смо пројекте пошумљавања и озелењавања и заједно смо засадили око 930 садница. Такође, кроз пројекат Министарства замењен је и котао на угаљ котлом на гас у градској котларници ‘Црвена звезда’, што је важно за бољи квалитет ваздуха“, рекла је Павков.

7 мај, 2025

Павков у Пироту обишла завршне радове на изградњи модерне компостане за третман зеленог и биоразградивог отпада

Pirot 5.jpg

Павков је радове, који су у завршној фази и чији је завршетак планиран на лето текуће године, обишла заједно са градоначелником Владаном Васићем и његовим тимом.

Pirot 7.jpg

„Драго ми је што сам данас у Пироту и што видим да се радови одвијају планираном динамиком. Постројење ће, када се изгради бити последња реч технологије и имаће капацитет да третира око 12.000 тона зеленог и биоразградивог отпада годишње, а на овом месту моћи ће да се третира и муљ из будућег постројења за пречишћавање отпадних вода у Пироту. Компостана ће бити важан алат за примену циркуларне економије, јер што се више отпада буде третирало и поново употребило, мање количине ће се одлагати на депонију. Суштина је да отпад третиран у компостани добије нову вредност, односно да се поново употреби у пољопривреди или у друге сврхе“, рекла је Павков.

Pirot 11.jpg

На регионалној депонији збрињава се отпад из Пирота, Димитровграда, Бабушнице и Беле Паланке. Павков је истакла да је изградња компостане део капиталног пројекта Министарства, у склопу којег ће регионална депонија бити савремен регионални центар за управљање отпадом.

Pirot 13.jpg

„Регионални центар ће подићи стандарде управљања отпадом на највиши ниво. У овом моменту у току је имплементација пројекта надоградње депоније. Истовремено, у припреми је успостављање примарне сепарације зеленог и биоразградивог отпада као део ширег пројекта који обухвата 25 локалних самуправа у пет региона, међу којима је и Пирот. У склопу истог пројекта пиротски регион ће добити кућне компостере, отворени камион са дизалицом, дробилицу за грање. Такође, у плану је и увођење третмана грађевинског отпада кроз пројекат Зелена агенда ИПА 2020, који подразумева и набавку електричног камиона за превоз кабастог отпада и уградњу електро пуњача“, истакла је Павков. Она је додала да је ово највећи али не и једини зелени пројекат у Пироту, где је реализован и низ других пројеката важних за унапређење квалитета ваздуха.

7 мај, 2025

Павков обишла „Царску бару“, међу грађанима познату као „банатски Амазон“

Павков је подсетила да је ово подручје, Уредбом Владе Републике Србије из 2011. године, стављено под заштиту као подручје I категорије од изузетног значаја.

Carska Bara

„Привилегија је што Србија поседује Царску бару, која је позната међу грађанима и као ‘банатски Амазон’. Данас смо се подсетили којим све лепотама располаже Царска бара. Пејзаж од скоро 5.000 хектара је прошаран барама, језерима, каналима, ритовима и слатинама и значајна је тачка биодиверзитета. Министарство које водим је само у претходне три године доделило 16,3 милиона динара за очување и унапређење овог подручја које је изузетно осетљиво на климатске промене, јер је једно од рамсарских подручја. За нас је одрживо коришћење природних ресурса, њихово очување и промоција вредности од немерљивог значаја и зато сам задовољна што и Град Зрењанин и управљачи имају слуха за пројекте на којима заједно радимо, а све у циљу да грађане приближимо природи и природу грађанима“, рекла је Павков.

Carska Bara

Министарка Павков је рекла да је Министарство заштите животне средине посвећено очувању природних добара, као и проширењу територије под заштитом државе.

Sara Pavkov

„Од 2021. године интензивно смо и паралелно радили и на томе да сачувамо природна добра под заштитом и на томе да проширимо обухват заштите и на друга подручја која су станишта биљних и животињских врста. У овом моменту, под заштитом је 10,4 одсто територије Србије. Наш план је амбициозан и планирамо да до 2027. године под заштитом буде око 13 одсто територије наше земље, што би заједно са еколошком мрежом обезбедило да се под заштитом нађе више од 30 одсто територије Србије. Истовремено, трудимо се да из године у годину у њихово очување улажемо све већа средства. У те сврхе је у 2025. години издвојено двоструко више средстава у односу на 2021. годину, што је најбоља потврда колико је за нас важна природа и њено очување за будуће нараштаје“, рекла је Павков.

3 мај, 2025

Павков обишла радове на изградњи главног градског колектора у Зрењанину

Павков је навела да је колектор важан, јер ће омогућити ефикасан рад постројења за пречишћавање отпадних вода, чија изградња је део другог пројекта.

Sara Pavkov

„Данас сам обишла радове на изградњи главног градског колектора у дужини од 1,75 километара, који је неопходан како би ефикасно функционисао систем за управљање отпадним водама у овом граду. Сваки од пројеката који доприносе изградњи система, било да се реализује уз Министарство које водим, или је део другог пројекта подједнако је важан да би систем функционисао и како бисмо добили резултат да технички исправна вода одлази у реципијент. На тај начин ћемо заштитити Александровачки канал који је део водотока реке Бегеј, чиме се решава еколошки проблем Зрењанина и чува биодиверзитет“, изјавила је Павков која је радове обишла заједно са градоначелником Симом Салапуром.

Sara Pavkov

Павков је истакла да је Министарство заштите животне средине у Зрењанину реализовало и друге важне еколошке пројекте, као што је затварање и санација несанитарне депоније у индустријској зони „Југоисток II“.

Sara Pavkov

„И ту није крај, кроз конкурсе за бољи квалитет ваздуха, одобрили смо средства Зрењанину за замену котларнице на мазут котларницом на гас у основној школи у Ечкој. Одобрили смо око четири милиона динара за подршку грађанима да замене ложиште у домаћинствима. Очистили смо дивљу депонију у насељу Ботош. Такође, подржали смо реконструкцију зеленила Шећеранског парка са 250 садница, а кроз наш пројекат обогаћен је новим садницама и Карађорђев парк, парк Путниково и озелењене су обе обале Бегеја“, рекла је Павков.

Sara Pavkov

Министарка је додала да ће Зрењанин, уз подршку Министарства, ускоро почети са реализацијом зеленог пројекта који се односи на одржива урбана решења и увођење циркуларне комуналне инфраструктуре.

2 мај, 2025

Локализован пожар на депонији ”Буљанка” у Параћину

Пожар је избио 1. маја у поподневним сатима, а надлежно Јавно комунално предузеће Црница је одмах реаговало и ангажовало механизацију како би се ватра што пре локализовала и угасила.

Одмах су на локацију послата два булдожера, две комбиноване машине, три камиона и две цистерне, који су радили током целе прошле ноћи.

Према информацијама, данас је пожар локализован и не шири се даље, а очекује се да ће до краја дана бити потпуно под контролом. ЈКП Црница најављује да ће поново радити читаве ноћи уколико је то потребно како би успели да угасе ватру.

2 мај, 2025

Павков у обиласку Националног парка „Фрушка гора“: Важно је да се прослави празник уз мере заштите животне средине

Током посете, министарка се уверила у ефикасност рада чуварске службе и патрола на релацији од излетишта Змајевац ка споменику „Слобода“, и разговарала са грађанима који су празник провели у природи.

Sara Pavkov

„Данас када грађани широм наше земље обележавају празник рада Први мај, налазим се у Националном парку Фрушка гора, заштићеном подручју од националног значаја и најомиљенијем излетишту за многе. Процене управљача су да ће данас током дана на овом простору да борави више десетина хиљада посетилаца, јер свако од нас традиционално воли да обележи овај празник на отвореном, са породицом и пријатељима. Важно је само да се истовремено понашамо савесно према простору који делимо са биљним и животињским светом. Драго ми је што сам се уверила да је све под контролом и да надлежна служба води рачуна да се сви на излетишту одговорно односе према животној средини”, рекла је Павков.

Sara Pavkov

Министарка је још једном позвала све грађане да одговорно бораве у природи и поштују правила која штите животну средину.

Sara Pavkov

„Задовољна сам оним што сам данас видела, јер је то добар пример како уживати у природи и у складу са природом. Желим још једном да поручим свим грађанима да воде рачуна о животној средини, да не остављају отпад иза себе, да искључиво пале ватру за роштиљ на местима која су за то предвиђена и да својим поступцима никако не нарушавају околину. Фрушка гора је природни бисер наше земље и заштита овог подручја није само питање прописа, већ је и ствар личне одговорности, културе и љубави према природи. Чувати природу значи чувати живот и будућност“, рекла је Павков.

Sara Pavkov

Павков је обишла и део излетишта између Иришког венца и Змајевца, где је разговарала са запосленима на контролно-информативним пунктовима где се од недавно наплаћује накнада за улазак на територију заштићеног подручја, а приход по овом основу користи се за даље уређење овог националног парка.

1 мај, 2025

Поводом обележавања 77 година рада Завода за заштиту природе, министарка Павков учествовала у акцији чишћења Бајфордове шуме

Павков је навела да је подручје „Бајфордове шуме“ стављено под заштиту државе 1993. године због богатства птичјег фонда, а и данас је прави пример компромиса између развоја урбанизма и заштите животне средине.

Sara Pavkov

„Данас се налазимо у Бајфордовој шуми, где обележавамо 77 година рада најважније институције на републичком нивоу која се бави заштитом природе и посебно ми је драго што, ако се мало утишамо можемо да чујемо и диверзитет орнитофауне. То је најбољи доказ да уз синергију, заједништво и слогу можемо да правимо добре ствари и важне искораке за природу. Овом приликом желим и да захвалим свим колегама из јавног комуналног предузећа који одржавају и управљају овим заштићеним подручјима на раду и труду, јер смо данас затекли и покупили свега неколико појединачних типова амбалажног отпада, што је доказ да се овим подручјем заиста добро управља и тако треба и да се настави у будућности“, рекла је Павков.

Sara Pavkov

Павков је у акцији учествовала заједно са директорком Завода за заштиту природе Александром Дошлић, директором Зеленила Београд Душаном Тојагићем и њиховим запосленима који су желели да учествују у овој акцији.

Sara Pavkov

„Хвала свима који су се данас одазвали овој корисној акцији. И сама сам данас на овој локацији, а јуче сам, примера ради, обилазила завршетак припремних радова на постројењу за пречишћавање отпадних вода у Апатину. Желим да истакнем и пошаљем поруку да за Министарство које водим не постоје мали и велики пројекти. За нас не постоје разлике и све што спада у област заштите животне средине мора да буде једнако вредновано“, рекла је Павков.

30 април, 2025

Павков потписала важне уговоре: На корак смо до циља да до 2027. године заменимо 200 котларница у јавним установама

Sara Pavkov

Павков је истакла да су ови конкурси део мера за унапређење квалитета ваздуха, а кроз оваj конкурс, обухваћени су и неки од градова у којима су у претходном периоду забележене повишене концентрације.

Sara Pavkov

„Добра вест је да су средства по овим конкурсима за пројекте којима је циљ чистији ваздух добили и Крагујевац, Ужице и Зајечар у којима су, примера ради, детектоване повишене концентрације. Према уговорима које сам данас потписала, 15 локалних самоуправа добиће средства од Министарства, која ће ставити грађанима на располагање, како бисмо их подржали да замене своје ложиште у домаћинству. Такође, 18 локалних самоуправа добиће средства за пројекте замене котларница у јавним установама, што значи да смо од 2021. закључно са овим пројектима када буду реализовани решили 187 старих и дотрајалих котларница које су користиле загађујући енергент, а сада су прешле на еколошки прихватљивији. Подсетићу, наш циљ је био да до 2027. године заменимо 200 котларница широм Србије, и са овогодишњим пројектима на корак смо до испуњења тог циља.“

Sara Pavkov

Павков је рекла да се Министарство заштите животне средине труди да подржи све квалитетне пројекте којима је циљ брига о квалитету ваздуха у Републици Србији, што је приоритет и Министарства и целе Владе Републике Србије.

Sara Pavkov

На основу потписаних уговора, средства намењена домаћинствима додељена су општинама Лучани, Оџаци, Апатин, Пријепоље, Кула, Нови Кнежевац, Косјерић, Ириг, Пожега, као и градовима Ужице, Шабац, Краљево, Зајечар, Крагујевац и Крушевац. Средства за замену, реконструкцију и санацију котларница за грејање додељена су општинама Шид, Лучани, Инђија, Владимирци, Бачка Паланка, Љиг, Рача, Пећинци, Тител, Александровац, Коцељева, Блаце, Пријепоље, Богатић,  Жагубица, као и градовима Крагујевац, Сомбор и Сремска Митровица.

29 април, 2025

Павков у Кули: Заменом старих котларница на мазут котловима на гас, доприносимо чистијем ваздуху и здравијој животној средини

Kula 2.jpg

Павков је рекла да је пројекат део ширег сета мера за чистији ваздух у оквиру којег је држава од 2021. године, само у општини Кула, Министарство уложило 77 милиона динара у низ зелених пројеката.

Kula 4.jpg

„Данас сам са великим задовољством обишла котларницу у Дому здравља Кула у здравствној станици у Црвенки, где је кроз пројекат Министарства замењена стара котларница на мазут која је деценијама грејала ову здравствену установу. Преласком на гас, доприносимо чистијем ваздуху и здравијој животној средини и зато је овај пројекат важан за грађане. Поред овог пројекта, Министарство које водим је у Кули подржало и замену котларница и у објектима у Руском Крстуру, у школи, гимназији и дому ученика које користи више од 450 ђака, као и у дому културе и другим јавним установама. Радује ме што сам од председника општине Дамјана Миљанића чула да ће Кула већ следеће године све јавне објекте превести на коришћење еколошки прихватљивијих енергената, што је пример и другима како се препознаје значај заштите животне средине“, рекла је Павков.

Kula 5.jpg

Министарка Павков је истакла да је Кула добар пример континуираног улагања у еколошке пројекте.

Kula 6.jpg

„Поред пројеката замене дотрајалих котларница улагања у јавне установе, подржали смо и грађане да замене своја индивидуална ложишта у домаћинствима и пређу на еколошки прихватљивији енергент, а ту могућност је до сада искористило 225 домаћинстава у Кули. Локална самоуправа је била активна и учествовали су и у овогодишњим конкурсима, односно, нашли су се на коначној листи за подршку пројектима замене индивидуалних ложишта и у 2025. години. Такође, у овој општини, улагали смо и у пројекте чишћења дивљих депонија, заштиту земљишта, пошумљавање и озелењавање“, рекла је министарка Павков.

Kula 7.jpg

 

29 април, 2025

Министарка Сара Павков обишлa припремне радове на постројењу за прераду комуналних отпадних вода у Апатину

Apatin 1.jpg

Павков је нагласила да је пројекат урађен у складу са прописима, да је исходована сагласност на студију о процени утицаја на животну средину, као и да је урађен поштујући услове заштите природе.

Apatin 2.jpg

„Посебан значај овог пројекта је у томе што се Апатин налази надомак Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“ и у близини једног од највећих мрестилишта рибе у Србији. Зато је важно да изградимо ово постројење, које ће имати капацитет 20.000 еквивалент становника и у потпуности ће решити проблем комуналних отпадних вода у Апатину. Tо значи да ће се све комуналне отпадне воде, које сада одлазе у реципијент и нарушавају природу, одлазити у постројење из којег ће, након обраде излазити технички исправна вода. Апатин већ поседује изграђену канализациону мрежу, што ће омогућити новом постројењу да ради пуним капацитетом. Очекујем да ћемо заједно са градоначелницом Дубравком Кораћ и свим грађанима Апатина пратити динамику радова, јер је ово инвестиција за будућност“, истакла је Павков, додајући да је рок за завршетак радова мај 2026. године.

apatin 4.jpg

Павков је навела да Министарство заштите животне средине годинама уназад подржава Апатин у реализацији зелених пројеката: од пошумљавања, преко замене ложишта у домаћинствима, до подршке за управљање отпадом. До сада је у овој општини замењено 226 индивидуалних ложишта у домаћинствима, засађено је око 3.000 нових садница у циљу подизања ветрозаштитних појасева, а Апатин је такође на коначној листи на конкурису за подршку пројектима замене индивидуалних ложишта за текућу годину.

29 април, 2025

Павков потписала уговоре важне за континуиран рад државне мреже за контролу квалитета ваздуха

Сара заводи уговори 2.JPG

Ове установе имају укупно 38 мерних места, а са аутоматским мерним станицама Агенције за заштиту животне средине чине државну мрежу која прати квалитет ваздуха на територији Републике Србије.  

Сара заводи уговори 4.JPG

“Данас смо потписали важне уговоре који обезбеђују континуитет рада државне мреже за контролу квалитета ваздуха. Њихов рад је важан, јер нам даје увид у параметре квалитета ваздуха и омогућава процену утицаја загађујућих материја на животну средину и здравље људи. На тај начин можемо да идентификујемо подручја на којима постоји проблем аерозагађења и да затим правовремено предузимамо таргетиране мере за заштиту и унапређење квалитета ваздуха“, изјавила је Павков.

Сара заводи уговори 6.jpeg

Она је додала да се државна мрежа успоставља у сврху праћења квалитета ваздуха у насељима, индустријским и ненасељеним подручјима, у заштићеним природним добрима и заштићеној околини непокретних културних добара као и у подручјима под утицајем одређених извора загађивања, укључујући покретне изворе.

Сара заводи уговори 7.jpeg

Уговори су потписани са представницима завода и института за јавно здравље из Београда, Чачка, Крушевца, Шапца, Панчева, Краљева, Ужица, Лесковца, Ћуприје, Пожаревца, Крагујевца, Врања, Ваљева, Зајечара, Пирота, Ниша и Косовске Митровице као и Института за рударство и металургију Бор. 

25 април, 2025

Почетак израде Нацрта закона о заштити од нејонизујућих зрачења

 

МИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Објављује

 

Обавештавамо заинтересовану јавност о почетку израде Нацрта закона о заштити од нејонизујућих зрачења. С тим у вези, Министарство заштите животне средине истовремено објављује и Полазне основе за израду Нацрта закона о заштити од нејонизујућих зрачења.

Позивамо заинтересовану јавност да до 16.маја 2025. године, достави писане предлоге и сугестије на Полазне основе за израду наведеног закона, на приложеном обрасцу за коментаре. Попуњени образац доставити нa e-mail адресу: njzzakon@eko.gov.rs или на адресу Министарства заштите животне средине, ул. Омладинских бригада брoj 1, 11070 Београд, са назнаком за Сектор за управљање животном средином, Одсек за заштиту од буке, вибрација и нејонизујућих зрачења. Контакт особа, одређена за координатора консултација је Наталија Коцић, Одсек за заштиту од буке, вибрација и нејонизујућих зрачења (број телефона 011/ 3131 226).

24 април, 2025

Министарка Павков обележила Дан планете Земље акцијом садње на територији ПИО „Столови“

sara 2.jpg

Дан планете Земље који се ове године обележава под слоганом „Наша енергија, наша планета“, Павков је обележила заједно са градоначелником Краљева др Предрагом Терзићем, директорком Завода за заштиту природе Александром Дошлић, директором ЈП „Србијашуме“ Крстом Јањушевићем и директором Коридора Србије Александром Антићем.

sara 3.jpg

„Изузетно ми је задовољство што смо данас, заједно са младима, децом из ових крајева, представницима јавних предузећа и приватног сектора, домаћинима града Краљева, великом акцијом садње црног бора обележили Дан планете земље. То што смо се окупили из свих сфера, најбољи је показатељ колико је важно да будемо сложни и на заједничком задатку очувања животне средине. Награда Међународне путне организације коју су Коридори Србије добили прошле године за пројекат Моравски коридор у овласти управљања животном средином, јасно указује да је могуће да у свему што радимо, при реализацији сваког пројекта можемо и морамо да водимо рачуна и о животној средини“, рекла је Павков.

sara 4.jpg

Говорећи о заштићеним природним добрима од националног интереса, она је навела да је Министарство заштите животне средине ове године определило рекорданих 550 милиона динара за њихово очување.

sara 5.jpg

„Први круг конкурса је прошао и доделили смо 477 милиона, а за преостале управљаче биће расписан нов позив за расподелу субвенција у наредном периоду. Користим прилику да их све позовем да помно прате сајт Министарства где ће бити објављене све потребне информације“, рекла је министарка.

sara 6.jpg

Павков је рекла да је поносна на резултате Министарства који су постигнути, и да је  захваљујући посвећеном раду подигнут проценат територије Србије под заштитом на више од 10 одсто. Према њеним речима, циљ је још амбициознији и план је да се до 2027. године достигне 13% територије под заштитом, чиме би се, заједно са територијом еколошке мреже, под заштитом државе нашло 30% територије Србије.

sara 7.jpg

 

22 април, 2025

Донета одлука о додели субвенција за програме управљања заштићеним природним добрима

Комисија за доделу субвенција примила је 44 захтева и утврдила да је 35 управљача, који се брину о 83 заштићена подручја, испунило услов за доделу средстава.

Испуњеност услова за доделу субвенција Комисија је утврдила на основу увида у програме управљања, дате сагласности на програме управљања за 2025. годину, поднете захтеве и друге меродавне акте и документа. 

Уредбом о распореду и коришћењу средстава за субвенционисање заштићених природних добара од националног интереса средства се додељују управљачима на основу програма управљања заштићеног подручја за 2025. годину на који је Министарство дало сагласност и на основу захтева за помоћ услед поремећаја у пословању Јавног предузећа „Национални парк Шар планина“.

За преостале управљаче у наредном периоду биће расписан нов позив за расподелу субвенција.

Министарство заштите животне средине за програме заштићених подручја у 2025. години издвојило је рекордан износ који премашује пола милијарде динара, што је чак двоструко више у односу на 2021. годину.

Детаље о додели субвенција за програме управљања заштићеним природним добрима можете погледати овде.

17 април, 2025

Досадашња потпредседница Владе и министарка Ирена Вујовић предала дужност Сари Павков

Примопредаја 2.jpg

Вујовић је честитала Павков на именовању и пожелела јој да на новој функцији буде једнако успешна као што је то била и на другим позицијама у склопу Министарства.

Она је нагласила да су у претходним годинама направљени значајни помаци у области заштите животне средине.

“Поносна сам на резултате Министарства које сам водила од 2020. године у три мандата, јер смо покренули талас промена и кроз сваки реализован пројекат, мењали  смо зелено лице Србије на боље. Кроз пројекте за унапређење квалитета ваздуха, поред пошумљавања, чишћења дивљих депонија и суфинансирања куповине еко возила, заменили смо 169 котларница у јавним установама, и око 4.500 индивидуалних ложишта широм Србије. Када је реч о управљању отпадом и отпадним водама, започели смо реализацију капиталних зелених пројеката, са амбицијом да наставимо са изградњом зелене инфраструктуре. Сигурна сам да ће колегиница Павков наставити са изградњом зелене Србије и да ће, као и до сада, остати посвећена циљевима Зелене агенде, борби против климатских промена и очувању природе у нашој земљи“, рекла је Вујовић.

17 април, 2025

Вујовић: Решавамо проблем пепела из крагујевачке топлане, како смо и обећали грађанима

Вујовић је подсетила да је санација пепелишта у крагујевачкој топлани друга и завршна фаза ширег пројекта, који је у првој фази подразумевао замену 50 година старих котлова и прелазак комплетне топлане на еколошки прихватљивији енергент.

„Велико ми је задовољство што сам данас потписала уговор на основу којег ћемо, кроз пројекат Министарства заштите животне средине, кренути у санацију пепелишта и то на најсавременији начин, поштујући принципе циркуларне економије. То значи да пепео нећемо третирати као отпад који ћемо депоновати на некој од депонија, већ као ресурс који ће у каснијој фази обраде добити нову употребну вредност у грађевинској индустрији. План је да се пепео фазно транспортује, са циљем да се користи у производњи цемента. Оно што је за грађане посебно важно, јесте што је приликом утовара, транспорта, истовара и касније производње, обавезна примена високих националних и међународних стандарда“, рекла је Вујовић.

Vujović pepelište ugovor 2.jpg

Према њеним речима, пројекат „Даљинско грејање у Крагујевцу“ реализује се уз подршку Европске банке за обнову и развој, а уговорен је рок од две године за имплементацију друге фазе, која је у току.

„Када смо реализовали прву фазу пројекта, тако што смо заменили дотрајале котлове на угаљ, модерним котловима на еколошки прихватљивији енергент, топлана је престала да генерише нови пепео. Међутим, у комплексу топлане остао је деценијама таложен пепео, који представља велики проблем становништва у Крагујевцу. Тада смо обећали грађанима да ћемо решити и проблем депоније пепела и сада то обећање испуњавамо. На основу уговора који сам данас потписала, изместићемо више од 60.000 тона депонованог пепела, и тиме ћемо значајно утицати на даље унапређење квалитета ваздуха у овом граду, што је један од приоритета и Министарства заштите животне средине и Владе Републике Србије“, рекла је Вујовић.

27 март, 2025

Вујовић позвала градове и општине да на отвореном конкурсу за 2025. кандидују пројекте за чишћење дивљих депонија

Потпредседница Владе и министарка заштите животне средине Ирена Вујовић наводи да све локалне самоуправе које су припремале пројекте, имају рок да поднесу захтев за суфинансирање закључно са 8. априлом.

„Позивам градове и општине да и ове године искористе прилику и што пре кандидују пројекте, како би уз подршку Министарства заштите животне средине решили проблем дивљих депонија на својим територијама. Очекујем да ће и ове године интересовање бити велико и да ће локалнa руководства кандидовати квалитетне пројекте. Министарство већ пету годину заредом расписује конкурс за чишћење дивљих депонија, а од 2021. године, када смо се одлучно ухватили у коштац са овим вишедеценијским проблемом, број дивљих депонија у нашој земљи је значајно смањен“, рекла је Вујовић.

Вујовић је прецизирала да је у протекле четири године, захваљујући доброј сарадњи републичких и локалних органа, заједничким снагама очишћено више од 1.000 дивљих депонија широм Србије. „У те сврхе, до сада смо уложили око 355 милиона динара, а сада настављамо са овим великим послом и у овој години смо определили још 120 милиона. Истовремено, како би се сачувале једном очишћене локације и спречило неодговорно одлагање отпада, из године у годину обезбеђујемо и видео надзор, што ћемо урадити и ове године“, рекла је Вујовић.

Према њеним речима, поред чишћења дивљих депонија, Министарство заштите животне средине у последње четири године реализује и низ пројеката санације и затварања несанитарних депонија. „Реализујемо и капиталне пројекте изградње модерних регионалних центара за управљање отпадом, где ће се отпад третирати по савременим стандардима. За државу су значајни сви пројекти, и мањи и већи по обиму и улагањима, јер сви они доприносе увођењу реда у област управљања отпадом, чиме се унапређује стање животне средине, а тиме и квалитет живота грађана, што нам је најважније“, рекла је Вујовић.

25 март, 2025