Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine upućuje Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Radnoj grupi za izradu Nacrta Zakona o hemikalijama.

Rok za podnošenje prijava traje od 12. do 19. maja 2026. godine.

Prijave sa propratnom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLJA) podnose se isključivo elektronskim putem na adresu: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs sa napomenom „Kandidatura za izbor organizacija civilnog društva za članstvo u Radnoj grupi za izradu Nacrta Zakona o hemikalijama “.

Javni poziv i propratni obrasci, kao i dodatne informacije za njihovo popunjavanje nalaze se u okviru sledećih dokumenata:

Tekst Javnog poziva

Aneks 1 – Prijavni formular

Aneks 2 – Obrazac o realizovanim projektima

Aneks 3 – Obrazac o objavljenim publikacijama

Aneks 4 – Izjava o prihvatanju kandidatute i odsustvu sukoba interesa 

MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 
OBJAVLJUJE 
POLAZNU OSNOVU ZA PRIPREMU NACRTA ZAKONA O HEMIKALIJAMA

Obaveštavamo zainteresovanu javnost o početku izrade Nacrta zakona o hemikalijama. S tim u vezi, Ministarstvo zaštite životne sredine istovremeno objavljuje i Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o hemikalijama.

Pozivamo zainteresovanu javnost da do 27. maja 2026. godine, dostavi pisane predloge i sugestije na Polazne osnove za izradu navedenog zakona, na priloženom obrascu za komentare. Popunjeni obrazac dostaviti na e-mail adresu: sonja.roglic@eko.gov.rs ili na adresu Ministarstva zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada broj 1, 11070 Beograd, sa naznakom za Sektor za upravljanje otpadom i otpadnim vodama i unapređenje cirkularne ekonomije, Odeljenje za hemikalije.

Polazne osnove Nacrta zakona o hemikalijama možete preuzeti OVDE.

Obrazac za konsultacije možete preuzeti OVDE.

Na osnovu člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18), kao i čl. 32, 34. i 41. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

 

MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OBJAVLJUJE POLAZNU OSNOVU ZA PRIPREMU NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVLJANJU OTPADOM

 

Obaveštavamo zainteresovanu javnost o početku izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. S tim u vezi, Ministarstvo zaštite životne sredine istovremeno objavljuje i Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Pozivamo zainteresovanu javnost da do 2. oktobra 2025. godine, dostavi pisane predloge i sugestije na Polazne osnove za izradu navedenog zakona, na priloženom obrascu za komentare. Popunjeni obrazac dostaviti na e-mail adresu: minja.b.pavicevic@eko.gov.rs ili na adresu Ministarstva zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada broj 1, 11070 Beograd, sa naznakom za Sektor za upravljanje otpadom i otpadnim vodama i unapređenje cirkularne ekonomije, Odeljenje za upravljanje otpadom.

Polazne osnove Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom možete preuzeti OVDE.

Obrazac za konsultacije možete preuzeti OVDE.

Nacrt zakona o zaštiti prirode

Polazne osnove 

1. Prikaz problema koji zakon treba da reši i njihovog uzroka:

Zdrava životna sredina je posebno prepoznata kao jedan od prioriteta za poboljšanje kvaliteta života građana, a samim tim i za sveukupni napredak i razvoj države i jedan je od prioritetnih ciljeva Republike Srbije. Jedna od oblasti u kojima država sprovodi mere sa ciljem poboljšanja kvaliteta životne sredine jeste oblast zaštite prirode. Osnov za uspostavljanje sistema zaštite prirode u Republici Srbiji je Zakon o zaštiti prirode koji je, radi što efikasnijeg sprovođenja i usklađivanja sa međunarodnim obavezama i zakonodavstvom EU, neophodno povremeno menjati i dopunjavati.  

Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS” br. 36/09, 88/10 i 91/10 – ispr. 14/16, 95/18 – dr. zakon i 71/21) donet je u svom izvornom obliku 2009. godine, sa odgovarajućim podzakonskim aktima sa pravnim osnovom u ovom zakonu. Predmet ovog zakona je želja zakonodavca da uredi materiju zaštite i očuvanja prirode. Još preciznije, svrha ovog zakona je očuvanje biološke, geološke i predeone razovrsnosti kao dela životne sredine. Zakon u članu 1. konstatuje da priroda kao dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju uživa zaštitu u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. Tokom primene, vršene su izmene i dopune 2009, 2010, 2016, 2018. i 2021. godine. Ove promene odnosile su se na određene izmene i dopune koje su tokom primene propisa ustanovljene kao nužne. Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2010. godine korigovani su i dodati novi izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, dodata je procedura pribavljanja uslova zaštite prirode u postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i drugih aktivnosti kao i obaveza sprovođenja ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu. Takođe, dodatno su uređene odredbe koje se odnose na postupak proglašenja, režime zaštite, kategorizaciju i upravljanje zaštićenim područjima, kao i utvrđivanje i mere zaštite ekološke mreže, dozvoljene radnje sa strogo zaštićenim i zaštićenim divljim vrstama i istraživanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta.. Tokom 2016. godine dodatno su uređene odredbe ovog zakona koje se odnose na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste, postupak zaštite prirodnog područja, ekološku mrežu i postupak sprovođenja ocene prihvatljivosti, zaštitu tipova staništa, alohtone vrste, prekogranični promet divljim vrstama i držanje i obeležavanje divljih vrsta životinja u zatočeništvu. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RS” broj 95/18) izmenenje su odredbe Zakona o zaštiti prirode koje se odnose na naknade za korišćenje zaštićenog područja. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode iz 2021. godine dodatno su uređene odredbe koje se odnose na upravljanje zaštićenim područjima i ekološku mrežu i postupak sprovođenja ocene prihvatljivosti, sprovođenje Programa zaštite prirode i dodatno su uređeni režimi zaštite na zaštićenim područjima i zavranjena je izgradnja hidroelektrana u zaštićenim područjima.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 30/18) i Zakonom o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ („Službeni glasnik RS” br. 36/09, 88/10 i 91/10 – ispr. 14/16, 95/18 – dr. zakon i 71/21), Ministarstvo zaštite životne sredine obrazovalo je radnu grupu i započelo izradu Programa zaštite prirode sa Akcionim planom za naredni period. 

Program će biti pripremljen uz podršku projekta Globalnog fonda za životnu sredinu „Podrška za rano delovanje za globalni okvir biodiverziteta” koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Ovaj dokument javne politike preneće obaveze Globalnog okvira za biodiverzitet Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti (Zakon o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni glasnik SRJ”, broj 11/2001 – međunarodni ugovori)) i drugih multilateralnih ugovora u oblasti zaštite prirode i biodiverziteta.

Prethodni dokument javne politike u ovoj oblasti, Program zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 53/21) sa akcionim planom, Vlada je usvojila 20. maja 2021. godine.

Zakon je neophodno uskladiti i sa promenama u nacionalnom zakonodavstvu sa posebnim osvrtom na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 30/18). 

Uzimajući u obzir obim promena u nacionalnom, evropskom i međunarodnom zakonodavstvu, te potrebu da se Zakon uskladi sa ovim propisima kao i da se implementiraju rešenja za povećanje efikasnosti primene koja su razrađena tokom dugogodišnje prakse postupanja u skladu sa Zakonom, potrebno je doneti nov Zakon o zaštiti prirode.

2. Ciljevi i očekivani efekti zakona:

Ciljevi i posledični efekti Zakona dele se u dve osnovne kategorije: Usklađivanje sa međunarodnim i evropskim normama i standardima i unapređenje zaštite prirode. 

2.1. Usklađivanje sa međunarodnim i evropskim normama 

Zakonom će se oblast zaštite prirode uskladiti sa preuzetim obavezama iz međunarodnih ugovora, njihovom implementacijom u nacionalno zakonodavstvo. Istovremeno će Zakonom, sa ciljem potpune harmonizacija sa propisima EU, biti transponovani pojedini elementi Direktive Saveta EU od 2. aprila 1979. o očuvanju divljih ptica, direktive Saveta EU iz 1992. godine o zaštiti prirodnih staništa i divljih biljnih i životinjskih vrsta i odgovarajućim izmenama ove direktive i Uredbom Saveta EU iz 1996. godine o zaštiti faune i flore i regulisanja njihove trgovine i odgovarajućim izmenama ove direktive.

Zakonom je potrebno detaljno propisati pristup genetičkim resursima i raspodelu koristi koje proističu iz njihovog korišćenja, ukoliko nadležni organi Republike Srbije odluče da regulišu pristup, sa ciljem stvaranja zakodavnog okvira za primenu Uredbe (EU) br. 511/2014 i Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 2015/1866. Navedene obaveze, takođe, proističu iz Zakona o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/2018). Takođe, potrebno je uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa odredbama Uredbe (EU) broj 1143/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. oktobra 2014. godine o sprečavanju i upravljanju uvođenja i širenja invazivnih alohtonih vrsta i odgovarajućih sprovedbenih uredbi. Osim odredbi koje se moraju propisati zakonom, sve tehničke aspekte regulisanja invazivnih alohtonih vrsta (IAS) je potrebno propisati odgovarajućim podzakonskim aktom, i to: 

– usvajanje nacionalne liste IAS;

– sprovođenje procene rizika;

– ograničenje uvoza, posedovanja i korišćenja IAS, kao i slučajeve odstupanja od navedenih ograničenja;

– usvajanje hitnih mera za IAS koje nisu na nacionalnoj listi IAS i na koje se ne promenjuju opšta ograničenja;

– usvajanje akcionih planova prioritetne puteve uvođenja i širenja IAS;

– uspostavljanje sistema nadzora IAS i sprovođenje službenih kontrola;

– primenu mera brzog iskorenjivanja za vrste sa usvolene nacionalne liste IAS kao i za novootkrivene IAS;

– primenu mera upravljanja široko rasprostranjenim IAS;

– obnovu ekosistema koji su oštećeni od strane IAS;

– odgovornost i naknadu troškova za štetu nastalu od IAS;

– usvajanje strožijih nacionalnih pravila (npr. nacionalna „crna lista”, nacionalna „bela lista”uzgoj u kontrolisanim uslovima, uvoz ili stavljanje na tržište svih IAS)

– učešće javnosti u usvajanju akcionih planova i mera upravljanja IAS.

Zakon mora sadržati pravni osnov za donošenje navedenih akata.

Još jedna od aktivnosti planirana donošenjem Zakona je i potpuno usklađivanje sa Uredbom Saveta (EZ) broj 338/97 o zaštiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine (CITES) i odgovarajućim uredbama o izmeni i sprovedbenim uredbama. Republika Srbija je ratifikovala CITES konvenciju 2001. godine i postepeno je usvajala nacionalno zakonodavstvo u skladu sa njenim osnovnim odredbama, omogućavajući sprovođenje glavnih odredbi ove konvencije. Nacionalno zakonodavstvo je skoro u potpunosti usaglašeno sa navedenim uredbama, ali pošto su njihove izmene česte, Zakon i relevantni podzakonski akt mora da bude pravovremeno revidiran kako bi sadržao te promene.

Zakonom je planirano stvaranje osnova za postepeno sprovođenje Uredbe 2022/869 Evropskog parlamenta i Saveta o obnovi prirode i izmena ove uredbe iz 2024. godine, koja predstavlja važnu prekretnicu u zaštiti prirode Evrope, prelaskom sa tradicionalne zaštite i očuvanja prirode na njeno obnavljanje, na osnovu propisanog seta mera koje je potrebno preduzeti sa ciljem obnove degradiranih ekosistema uvažavajući značaj sektora poljoprivrede, pomoći u postizanju ciljeva EU o klimi i biodiverzitetu i unapređenju bezbednosti hrane.

Oba navedena cilja će kao efekat imati ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije i u skladu su sa strateškim opredeljenjem uvođenja evropskih i globalnih standarda zaštite prirode.

2.2. Unapređenje zaštite prirode

Kroz usklađivanje sa međunarodnim i evropskim normama istovremeno se postiže unapređenje zaštite prirode u Republici Srbiji. 

U Zakonu je potrebno preispitati značenje svih izraza koji su korišćeni u Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS” br. 36/09, 88/10 i 91/10 – ispr. 14/16, 95/18 – dr. zakon i 71/21).

Mere zaštite prirode, treba ponovo definisati, imajući u vidu da su u postojećem zakonu uopštene i nedovoljno primenljive.

Sprovođenje postupka ocene prihvatljivosti potrebno je uskladiti sa postupcima koje utvrđuje Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. 

Zakon je potrebno je uskladiti sa Zakonom o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori” br. 12/18) kao i sa Uredbom 511/2014 o merama usklađivanja za korisnike Protokola iz Nagoje o pristupu genetskim resursima i poštenoj i pravičnoj podeli dobiti koja proizilazi iz njihovog korišćenja u Uniji (Nagoja protokol) i Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) 2015/1866 u pogledu registra zbirki, praćenja usklađenosti korisnika i najboljih praksi. 

Zakon je potrebno, takođe, uskladiti sa pravnim tekovinama EU u oblasti invazivnih alohtonih vrsta – Uredba (EU) broj 1143/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. oktobra 2014. godine o sprečavanju i upravljanju uvođenja i širenja invazivnih alohtonih vrsta i odgovarajuće implementacione uredbe.

Potrebno je propisati nove norme o zaštiti i merama očuvanja objekata inventara geonasleđa, kako za pokretne, tako i za nepokretne i idetifikovane objekte u Centralnom registru Zavoda za zaštitu prirode Srbije. 

Kada je u pitanju zaštita predela, neophodno je utvrditi pravni osnov za donošenje podazakonskog akta o zaštiti predela i o njihovoj kategorizaciji.

Takođe, u kontekstu usklađenosti pravnih akata, važno je uzeti u obzir budući predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije o novim kategorijama zaštite strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta, na osnovu koga će se menjati pravni osnov u ovom Nacrtu zakona i odgovarajući podzakonski akt. Ovo je usko povezano sa pravnim osnovom koji se odnosi na ekološku mrežu.

Potrebno je da se precizira i da se propiše jasan postupak utvrđivanja javnog interesa. 

Takođe, Zakon je potrebno uskladiti sa Uredbom (EU) broj 1143/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. oktobra 2014. godine o sprečavanju i upravljanju uvođenja i širenja invazivnih alohtonih vrsta propisivanjem uslova pod kojima je moguće odstupanje od zabrane unošenja invazivnih alohtonih vrsta i njihovih hibrida od značaja za EU kao i od nacionalnog značaja u slobodnu prirodu na području Republike Srbije. Potrebno je propisati i mere sprečavanja i upravljanja uvođenja (unošenja) i širenja alohtonih invazivnih vrsta kao i praćenje efikasnosti navedenih mera. Potrebno je propisati odredbe za uspostavljanje sistema nadzora invazivnih alohtonih vrsta ili uključivanja u postojeći sistem monitoringa prirode i biodiverziteta, sa ciljem ranog otkrivanja unošenja ili prisustva invazivnih alohtonih vrsta od značaja za EU kao i od nacionalnog značaja. Potrebno je propisati i odredbe kojima se obezbeđuje obnova ekosistema oštećenih invazivnim alohtonim vrstama kao i nadoknada troškova u skladu sa principom „zagađivač plaća”. Ovaj član potrebno je uskladiti sa Delegiranom uredbom Komisije (EU) 2018/968 kojom se dopunjuje Uredba (EU) br. 1143/2014 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu procene rizika u vezi sa invazivnim alohtonim vrstama propisivanjem metodologije procene rizika (ili uspostavljanjem pravnog osnova za podzakonski akt).

Zakonom je planirano i potpuno usklađivanje sa Uredbom Saveta (EZ) broj 338/97 o zaštiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine (CITES) i odgovarajućim uredbama o izmeni i sprovedbenim uredbama.

Neophodno je Zakonom definisati nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine u procesu izdavanja dozvole za rad zoološkog vrta kao i osnivanja i dozvole za rad prihvatilišta za divlje životinje odnosno regulisati i uspostaviti objekte za prihvat i postupanje sa privremeno zadržanim, privremeno oduzetim, trajno oduzetim divljim životinjama.

Sve navedene mere će unaprediti zaštitu prirode u Republici Srbiji u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

3. Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi:

Osnovna načela zaštite prirode jesu:

1) načelo visokog stepena zaštite prirode: svako je dužan da pri preduzimanju aktivnosti ili vršenju delatnosti doprinese zaštiti i unapređivanju prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, očuvanju opštekorisnih funkcija prirode i prirodne ravnoteže;

2) načelo održivog korišćenja: korišćenje prirodnih resursa može se vršiti samo do stepena i na način kojima se ne ugrožava raznovrsnost i funkcionisanje prirodnih sistema i procesa;

3) načelo primene mera i uslova zaštite prirode: u korišćenju prirodnih resursa i zaštićenih prirodnih dobara, planiranju i uređenju prostora, primenjuju se načela, mere i uslovi zaštite prirode;

4) načelo integrisane zaštite: zaštita prirode je sastavni deo strategije održivog razvoja, prostornog i urbanističkog planiranja i drugih planova, programa i osnova;

5) načelo „korisnik plaća”: korisnik prirodnog resursa i zaštićenog prirodnog dobra, dužan je da plati naknadu za njihovo korišćenje i snosi troškove sanacije i rekultivacije prostora;

6) načelo saradnje: državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna i fizička lica, pri vršenju svojih poslova i zadataka dužni su da postupaju u skladu sa načelima, ciljevima, merama i uslovima zaštite i trajnog očuvanja prirode i da pri tome ostvaruju međusobnu i međunarodnu saradnju;

7) načelo neposredne primene međunarodnog prava: državni organi i organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna lica, preduzetnici i fizička lica, pri vršenju svojih poslova i zadataka neposredno primenjuju opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđene međunarodne ugovore kao sastavni deo pravnog sistema;

8) načelo predostrožnosti: kada postoji pretnja nastanka značajne ili nepovratne štete za zaštićeno prirodno dobro, značajnog negativnog uticaja na ciljeve očuvanja ili celovitosti ekološke mreže, nedostatak naučnih podataka neće biti uzet kao razlog za nedonošenje odluke, odlaganje ili nepreduzimanje mera za sprečavanje ugrožavanja i degradacije prirode u skladu sa ovim zakonom.

Na zaštitu prirode primenjuju se i osnovna načela zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom. Svi predlozi u tekstu predstavljaju samo polaznu osnovu za diskusiju prilikom izrade Nacrta zakona o zaštiti prirodea i podložni su izmenama.

Pozivamo zainteresovanu javnost da dostavi pisane predloge i sugestije u vezi sa uređivanjem gore navedenih oblasti koje će biti predmet uređivanja Nacrtom zakona o zaštiti prirode u vremenskom periodu od 7.08.2025.godine do 7.09.2025. godine na adresu elektronske pošte priroda@eko.gov.rs.

Industrijska bezbednost je pojam koji podrazumeva multidisciplinarni pristup razvoju i dostizanju najviših standarda za upravljanje potencijalnim rizicima koji proizilaze u toku obavljanja aktivnosti u industrijskim postrojenjima. Obavljanje aktivnosti u proizvodnji i skladištenju opasnih hemikalija, imaju značajan udeo u zagađivanju životne sredine. Samim tim, veliki deo politike i prava na nivou međunarodne zajednice u oblasti životne sredine orijentisan je na primenu različitih mera u odnosu na izvore emisija zagađujućih materija poreklom iz industrije, naročito kada su u pitanju upravljanje opasnim hemikalijama i bezbednost industrijskih postrojenja.

Veliki/industrijski udesi dešavaju se širom sveta, ostavljajući iza sebe velike i razarajuće posledice, kako za ljude, tako i za životnu sredinu i materijalna dobra. Pored toga, njihov uticaj može da se proširi izvan granica država. S obzirom na sve veću globalnu pretnju od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, veliki/industrijski udesi mogu biti posledica i deo scenarija u slučaju poplava, zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda, ali i terorizma itd. Prevencija velikih/industrijskih udesa sa mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kvalitet životne sredine i materijalna i prirodna dobra su imperativ koji stručnjaci iz raznih oblasti moraju uvek imati pred sobom.

Uticaj koji mogu imati veliki/industrijski udesi kada se dogode ogleda se u svim sferama društva. Na prvom mestu to je uticaj na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, gde najčešće dolazi, na žalost, i do gubitka ljudskih života. Uticaji u smislu ekonomske štete, troškova odgovora na udes i kasnijeg monitoringa, društveno-ekonomski i na kraju politički uticaj samo govore o značaju i potrebi uspostavljanja sveobuhvatnog sistema kojim će se obezbediti unapređenje industrijske bezbednosti. 

I pored rezultata postignutih na polju industrijske bezbednosti, Republika Srbija se i dalje suočava sa određenim izazovima koji predstavljaju prepreke na njenom putu da dostigne najviše standarde na polju industrijske bezbednosti, sa aspekta prevencije, spremnosti i odgovora u slučaju velikih/industrijskih udesa. Većina izazova koji predstavljaju prepreke na putu dostizanja najviših standarda na polju industrijske bezbednosti rezultat su nedovoljne koordinacije između republičkih i lokalnih organa koji su nadležni za zaštitu životne sredine, prostorno planiranje i izgradnju, smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama i odgovorom na njih, upravljanje hemikalijama i vodama, rudarstvo i energetiku, javno zdravlje, bezbednost i zdravlje na radu, kao i načina saradnje i razmene informacija između nadležnih organa, industrijskog sektora i javnosti. Konstatovano je i da je potrebno uspostaviti i implementirati sveobuhvatan funkcionalan sistem upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa. Uočeni su i nedostaci u domenu međunarodne saradnje, posebno kada su zemlje u okruženju u pitanju, vezani za prevenciju, obaveštavanje i odgovor na velike udese, koji imaju potencijal da se prenesu iz susednih zemalja na našu i obratno.

Pokretači inicijative za izradu Programa su u vidu imali i obaveze naše zemlje koje se odnose na primenu UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, Direktive 2012/18/EU o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance (u daljem tekstu: Seveso III direktiva), Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravdi u pitanjima životne sredine (Arhus), Agende za održivi razvoj do 2030. godine, Okvira za smanjenje rizika od katastrofa iz Sendaia za period 2015-2030. godine, i dr., a čija je primena u nadležnosti, pored Ministarstva zaštite životne sredine i drugih  ministarstava Republike Srbije.

Pre donošenja odluke o pokretanju inicijative za izradu Programa za industrijsku bezbednost izvršene su konsultacije sa predstavnicima ministarstva nadležnog za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, ministarstva nadležnog za urbanizam i prostorno planiranje, ministarstva nadležnog za vodoprivredu i ministarstva nadležnog za rudarstvo i energetiku. U konsultacije su uključeni i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, kao i predstavnici Privredne komore Srbije. Pored toga, u okviru konsultacija, u julu 2023. godine, održana su dva sastanka sa predstavnicima 31 operatera seveso kompleksa u Republici Srbiji i predstavnicima 17 lokalnih samouprava. U septembru 2023. godine, obavljene su konsultacije sa zainteresovanim stranama, kojima su prisustvovali predstavnici operatera seveso kompleksa u Republici Srbiji, predstavnici nadležnih organa lokalnih samouprava, akademske zajednice, Privredne komore Srbije i međunarodnih organizacija i donatora kao što su UNECE, OECD, UNDP, Regionalna kancelarija SZO, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji i Crnoj Gori, kao i domaći i međunarodni konsultanti Konvencije o industrijskim udesima, predsedavajuća Radne grupe za industrijske udese iz Ujedinjenog kraljevstva i predsedavajuća UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa iz Norveške. Ove aktivnosti je organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine, i obavilo ih uz podršku Sekretarijata Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa i Programa za hemijske udese Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U nacrtu krovne strategije za oblast zaštite životne sredine – Zelena agenda za Republiku Srbiju, u okviru trećeg stuba – Smanjenje zagađenja, definisan je Opšti cilj 3: Unapređenje kvaliteta životne sredine smanjenjem zagađenja, i kao poseban cilj 3.4. Prevencija i kontrola zagađenja iz industrije, integrisano upravljanje hemikalijama i upravljanje rizikom od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Strategijom je kao jedna od mera za postizanje ovog cilja predviđena Mera 3.4.4.: Kontrola opasnosti od velikih udesa, a u Akcionom planu planirana je Izrada i usvajanje Programa za industrijsku bezbednost.

Postizanje navedenog posebnog cilja u oblasti koja se odnosi na upravljanje rizikom od velikih udesa koji uključuju opasne supstance će se Programom za industrijsku bezbednost postići definisanjem posebnih ciljeva i na osnovu predloženih mera, a ostvarivanje ciljeva Programa planiraće se i pratiti posredstvom akcionog plana za sprovođenje programa. Merama treba obuhvatiti aktivnosti na izradi novih, kao i izmeni i dopuni postojećih propisa u cilju usklađivanja sa relevantnim propisima EU, kao i na usklađivanju komunikacije i saradnje između nadležnih organa iz predmetne oblasti po vertikalnom i horizontalnom nivou i uz jačanje ljudskih i finansijskih resursa. Predložene mere treba da preciziraju aktivnosti na intenziviranju saradnje sa svim zainteresovanim stranama, uključujući lokalnu samoupravu i nevladine organizacije. Pored toga, potrebno je definisati i aktivnosti na unapređenju komunikacije sa susednim zemljama.

Priprema, izrada i sprovođenje predmetnog dokumenta javnih politika će biti realizovano u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RSˮ, br. 30/2018) i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Sl. glasnik RSˮ, br. 8/2019 i 20/2025 – dr. uredbe). U okviru izrade Programa biće urađena eks-ante analiza efekata i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja.

Sastavni deo Obaveštenja o početku izrade Programa je Odluka o pristupanju izradi Strateške procene uticaja na životnu sredinu, koju možete preuzeti ovde.

Tokom procesa izrade Programa kao dokumenta javne politike za oblast industrijske bezbednosti, biće sprovedene konsultacije sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama.

Dodatne informacije možete dobiti slanjem imejla na adresu: hemijski.udesi@eko.gov.rs

Pozivamo zainteresovanu javnost da do 28. februara 2025. godine, dostavi pisane predloge i sugestije na Polazne osnove za izradu navedenog zakona, na priloženom obrascu za komentare. Popunjeni obrazac dostaviti na e-mail adresu: ippczakon@eko.gov.rs ili na adresu Ministarstva zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada broj 1, 11070 Beograd, sa naznakom za Sektor za upravljanje životnom sredinom, Odeljenje za integrisane dozvole. Kontakt osoba, određena za koordinatora konsultacija je Sara Rvović, državni službenik u Odeljenju za integrisane dozvole (broj tel. 011/2691-692).

Polazne osnove Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine možete preuzeti OVDE.

Obrazac za konsultacije možete preuzeti OVDE.

Nacrt zakona o zaštiti vazduha

Polazne osnove

 

 

Sadržaj

1. Prikaz problema koji zakon treba da reši i njegovih uzroka:. 2

2. Ciljevi i očekivani efekti zakona: 4

3. Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi:. 5

 

 

1. Prikaz problema koji zakon treba da reši i njegovih uzroka:

Zdrava životna sredina je posebno prepoznata kao jedan od prioriteta za poboljšanje kvaliteta života građana, a samim tim i za sveukupni napredak i razvoj države i jedan je od prioritetnih ciljeva Republike Srbije. Važan činilac u kompleksu mera koje država sprovodi sa ciljem poboljšanja kvaliteta životne sredine jeste oblast kvaliteta vazduha. Iako je u Republici Srbiji postignut značajan napredak na ovom polju, potrebno je konstantno ažuriranje i unapređenja regulatorne baze radi praćenja tempa međunarodnog i evropskog razvoja u ovoj krajnje aktuelnoj oblasti.

Od donošenja 2009. godine, Zakon o zaštiti vazduha je menjan i dopunjavan 2013. godine, dok su 2021. godine ukinute pojedine njegove odredbe stupanjem na snagu Zakona o klimatskim promenama. Izmene i dopune bile su posledica ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, izmenjene su referentne godine za procenu maksimalnih nacionalnih emisija, izvršeno preciziranje pojedinih normi koje su predstavljale osnov za donošenje podzakonskih akata i način na kojim se utvrđuju maksimalne nacionalne emisije u Republici Srbiji. Na kraju, izmene i dopune iz 2013. godine odnosile su se i na prestanak zabrane izvoza/uvoza, stavljanja u promet i korišćenja rezervoara za jednokratnu upotrebu, kojima se skladište supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte.  Na osnovu člana 52a uvedena je i obavezna sertifikacija zaposlenih u sektorima koji koriste ove supstance.

U januaru 2020. godine usvojen je Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS“, broj 10/20), kojim će se do 2027. godine značajno smanjiti emisije zagađujućih materija na nacionalnom nivou, budući da je fokus na najveće pojedinačne zagađivače  u sektoru energetike.

Kako suočavanje sa izazovom kvaliteta vazduha iziskuje brojne mere i aktivnosti na državnom i lokalnim nivoima, 2022. godine usvojen je Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom („Službeni glasnik RS“, broj 140/22). Programom su definisane mere i aktivnosti koje će se u narednom periodu sprovoditi u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, utvrđeno je činjenično stanje, prepoznati su problemi koje je potrebno rešiti i identifikovane su tačke koje je potrebno dodatno podržati i osnažiti. Opšti cilj ovog programa je smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje, usled izlaganja vazduhu lošeg kvaliteta, do 2030. u poređenju sa 2015. godinom, kroz smanjenje izlaganja zagađenju vazduha, u isto vreme ograničavajući štetne uticaje na ekosisteme. Realizacija Programa predstavlja dugoročan proces i zahteva sistemski pristup, povezivanje svih zainteresovanih strana i njihovu održivu dugoročnu saradnju. Prioritet je unapređenje kvaliteta vazduha koje će se ostvariti kroz smanjenje emisija iz različitih sektora: energetike, stacionarnih postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, velikih industrijskih postrojenja i poljoprivrede.

Trenutno važeća verzija teksta Zakona iziskuje novu regulatornu intervenciju koja treba da, između ostalog, stvori uslove za ispunjenje svih preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha kao i da omogući napredak u postizanju pune transpozicije onih elemenata pravnog sistema Evropske Unije nastalih nakon donošenja Zakona, kako bi izmene i dopune važećih zakonskih rešenja dovele do unapređenja stanja u oblasti upravljanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kao i dalje harmonizacije.

Republika Srbija je od momenta donošenja Zakona preuzela obaveze iz nekoliko međunarodnih ugovora. Tako je potrebno prilagoditi Zakon u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Protokola o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine (,,Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 1/12), Zakonom o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine (,,Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 1/12) i Zakonom o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 17/21) –  peti amandman (Kigali amandman (2016)).

U istom periodu na nivou Evropske Unije doneto je nekoliko propisa koji su relevantni u oblasti zaštite vazduha. Reč je o direktivama i regulativama: 2015/1480/EU (utvrđivanje pravila za referentne metode, validacija podataka i lokacija tačaka uzorkovanja za ocenjivanje kvaliteta vazduha), 2016/2284/EU (smanjenje nacionalnih emisija određenih zagađujućih materija u vazduh), 2010/75/EU (industrijske emisije), 2015/2193/EU (ograničenje emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz srednjih postrojenja za sagorevanje), 2014/99/EU (Faza II sakupljanja benzinskih para tokom dopune motornih vozila na benzinskim stanicama), 2024/273/EU (fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte) i 2024/590/EU (supstance koje oštećuju ozonski omotač). Transpozicijom ovih propisa postižu se i kvalitativne promene u standardima zaštite vazduha. Takođe je neophodno izvršiti punu transpoziciju ranijih evropskih normi u slučaju isteklih tranzicionih perioda ili odloženih rokova primene. Iz opšte obaveze koje proističu iz procesa pristupanja Evropske Unije, da se pravni sistem Republike Srbije uskladi sa pravnim poretkom Evropske Unije sledi da nema prepreke da se transponuju ovi propisi. Pored direktiva i regulativa kao relevantne treba uzeti u obzir obaveze iz pregovaračkog poglavlja 27 kao i preporuke Evropske Komisije.

Zakon je neophodno uskladiti i sa promenama u nacionalnom zakonodavstvu sa posebnim osvrtom na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 30/18).

Ovim koracima bi se omogućilo i stvaranje osnova za izmene i dopune podzakonskih akata koja služe sprovođenju zakonskih rešenja.

 

2. Ciljevi i očekivani efekti zakona:

Ciljevi i posledični efekti Zakona su kvalitativno unapređenje nivoa zaštite vazduha. Oni će biti ostvareni na sledeći način:

Kroz usklađivanje se međunarodnim i evropskim normama istovremeno se postiže kvalitativno unapređenje nivoa zaštite vazduha u Republici Srbiji. Uzimajući u obzir da je trenutna verzija Zakona verno prikazivala standarde u oblasti zaštite vazduha u momentu njenog donošenja, a da je ova tematika u međuvremenu doživela intenzivan razvoj i obimnu zakonodavnu aktivnost kako na međunarodnom nivou tako i u Evropskoj Uniji, potrebno je uskladiti Zakon sa pozitivnim trendom promena. Kroz norme koje treba transponovati došlo je do uklanjanja serije nedostataka i do mestimičnog pooštravanja kriterijuma čime je standard zaštite vazduha znatno unapređen.

Kroz postepeno terminološko usklađivanje sa evropskim normama i uklanjanje nedostataka u preciznom određivanju pojmova smanjiće se prostor za različita tumačenja normi i  poboljšati terminološki aparat propisa.

Potrebno je obezbediti pravni osnov za donošenje podzakonskih akata potrebnih za uvođenje novih instrumenata politike zaštite vazduha kao što je uvođenje novih registara ili određivanje nacionalnih obaveza smanjenja emisija.

Pojam  „tolerantna vrednost“ više nije primenljiv kao posledica činjenice da su granice tolerancije dostigle nulu. Zapravo, na osnovu priloga X odeljka B Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha počev od 2010. godine granice tolerancije za polutante sumpor dioksid, azot dioksid, suspendovane čestice (PM10, PM2.5), olovo, benzen i ugljen monoksid, uz postepeno godišnje procentualno smanjenje do 2016., 2019., odnosno 2021. godine dostigle su nultu vrednost. S tim u vezi, izmena zakonskih rešenja podrazumeva postojanje samo dve kategorije vazduha. Tako bi sadašnja treća kategorija (iz člana 21, tako i iz svih daljih zakonskih odredaba) koju je do sada činio prekomerno zagađen vazduh, gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija, postala druga kategorija, odnosno zagađen vazduh, gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija. Na ovaj način će rezultati, u praksi već postignutog pooštrenja kriterijuma biti preslikani u terminologiji i strukturi Zakona.

Trenutni tekst Zakona nedovoljno detaljno propisuje određene instrumente namenjene preciznom određivanju udela zagađenja iz antropogenih izvora koji se mogu kontrolisati. S tim u vezi potrebno je unaprediti mehanizme vezane za PM10 čestice emitovane prilikom posipanja saobraćajnica peskom i solju u okviru zimskog održavanja puteva kao i zagađenjem iz prirodnih izvora čime se postiže objektivniji prikaz stanja kvaliteta vazduha.

U oblasti informisanja potrebno je uskladiti rokove i sadržinu izveštavanja sa standardima Evropske Unije. Time će se učvrstiti uloga javnog izveštavanja kao pouzdanog i objektivnog izvora informacija o tematici zaštite vazduha i umanjiti rizik od zabune i pogrešnog tumačenja naučno osnovanih statističkih podataka.

Potrebno je pooštravanje važeće kaznene politike, imajući u vidu posledice koje pojedini postupci mogu ostaviti na kvalitet vazduh kao prirodni resurs i njegov značaj za čitavo društvo. Potrebno je korigovati i visinu kazni, u skladu sa inflatornim tokovima i principom da kazne budu adekvatne i proporcionalne.

Nove mere koje treba da doprinesu smanjenu emisija su i uvođenje registra srednjih postrojenja za sagorevanje i gasnih turbina, „VOC” registra, bolji sistem kontrole postupanja sa flurovanim gasovima sa efektom staklene bašte, sa ciljem da se do 2050. godine smanji njihova upotreba i smanjenja emisija benzinskih para koje se oslobađaju u atmosferu uvođenjem strožih mera kada je u pitanju tehnička opremljenost benzinskih stanica.

Pojedinim izmenama i dopunama afirmisao bi se sistem preventivnog delovanja kako bi se tamo gde postoje očuvali zadovoljavajući rezultati u cilju zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. 

Sve navedene mere kvalitativno bi unapredile zaštitu vazduha u Republici Srbiji u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

 

3. Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi:

Osnovna načela u oblasti zaštite vazduha su:

 

1. Načelo prevencije zagađenja i zaštite vazduha

Uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije;

            Očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha kroz utvrđivanje i ostvarivanje mera u

            oblasti zaštite kako bi se sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje

            ljudi i/ili životnu sredinu;

 

2. Načelo integralnosti

Državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja kvaliteta vazduha, izbegavanje, sprečavanje i smanjenje emisija, u sve sektorske politike, sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i drugih standarda i normativa kao i integraciju finansiranja, podsticaja i drugih mera;

 

3. Načelo odgovornosti

Odgovornost zagađivača i njegovog pravnog sledbenika – pravnog ili fizičkog lica koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagađenja vazduha;

Odgovornost organa autonomne pokrajine i organa jedinice lokalne samouprave u sprovođenju mera u oblasti zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha;

 

4. Načelo kompenzacije

Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje vazduha kada svojim aktivnostima prouzrokuje emisije iz pojedinačnih izvora zagađivanja i za količine uvezenih supstanci koje oštećuju ozonski omotač;

 

5. Načelo informisanja i učešća javnosti

Praćenje, pribavljanje i procenjivanje odgovarajućih podataka o kvalitu vazduha na osnovu merenja i standardizovanih metoda, dostupnosti podataka kvalitetu vazduha i učešće javnosti u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na kvalitet  vazduha.

 

6. Načelo usklađivanja sa međunarodnim i evropskim normama

Zakonom će se nacionalna regulatorna baza u oblasti zaštite vazduha uskladiti sa preuzetim obavezama iz Međunarodnih ugovora, njihovom implementacijom u nacionalno zakonodavstvo. Istovremeno će Zakonom biti transponovane direktive i pružiti osnov za implementaciju regulativa Evropske Unije relevantnih za predmetnu tematiku čime se postiže harmonizacija sa propisima EU kao opšta obaveza iz procesa pristupanja. Oba navedena cilja će kao efekat imati ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije i u skladu su sa strateškim opredeljenjem naše zemlje.

Svi predlozi u tekstu predstavljaju samo polaznu osnovu za diskusiju prilikom izrade Nacrta zakona o zaštiti vazduha i podložni su izmenama.

Pozivamo zainteresovanu javnost da dostavi pisane predloge i sugestija u vezi sa uređivanjem gore navedenih oblasti koje će biti predmet uređivanja Nacrtom zakona u vremenskom periodu od 01.08.2024.godine do 16.08.2024. godine na mejl adresu ana.jelicic@eko.gov.rs.

Obuka se organizuje u cilju podrške operaterima za predstojeće obaveze podnošenja zahteva za dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte putem eGHG informacionog sistema za izdavanje dozvola, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama odnosno po usvajanju Pravilnika o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Tokom obuke će biti demonstriran rad na eGHG platformi – od registracije korisnika i logovanja na platformu, unosa podataka i podnošenja zahteva za izdavanje dozvole i komunikacije sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Agencijom za zaštitu životne sredine putem eGHG platforme.

Polaznici obuke mole se da sa sobom ponesu laptop računar kao i da imaju otvoren nalog na eUpravi.

Sva zainteresovana postrojenja mogu se prijaviti za učešće na obuci, u jednom od dva ponuđena termina, elektronskim putem na adresu Vladana.golijanin@eko.gov.rs

Pozivno pismo možete preuzeti ovde a dnevni red događaja ovde.