Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Министарством заштите животне средине упућује Jaвни пoзив организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за чланство у Радној групи за израду Нацрта Закона о хемикалијама.

Рoк зa пoднoшeњe пријава траје од 12. до 19. маја 2026. године.

Пријаве са пропратном документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) подносе се искључиво електронским путем на адресу: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs са напоменом „Кандидатура за избор организација цивилног друштва за чланство у Радној групи за израду Нацрта Закона о хемикалијама “.

Јавни позив и пропратни обрасци, као и додатне информације за њихово попуњавање налазе се у оквиру следећих докумената:

Текст Јавног позива

Анекс 1 – Пријавни формулар

Анекс 2 – Образац о реализованим пројектима

Анекс 3 – Образац о објављеним публикацијама

Анекс 4 – Изјава о прихватању кандидатуте и одсуству сукоба интереса 

МИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 
ОБЈАВЉУЈЕ 
ПОЛАЗНУ ОСНОВУ ЗА ПРИПРЕМУ НАЦРТА ЗАКОНА О ХЕМИКАЛИЈАМА

Обавештавамо заинтересовану јавност о почетку израде Нацрта закона о хемикалијама. С тим у вези, Министарство заштите животне средине истовремено објављује и Полазне основе за израду Нацрта закона о хемикалијама.

Позивамо заинтересовану јавност да до 27. маја 2026. године, достави писане предлоге и сугестије на Полазне основе за израду наведеног закона, на приложеном обрасцу за коментаре. Попуњени образац доставити нa e-mail адресу: sonja.roglic@eko.gov.rs или на адресу Министарства заштите животне средине, ул. Омладинских бригада брoj 1, 11070 Београд, са назнаком за Сектор за управљање отпадом и отпадним водама и унапређење циркуларне економије, Одељење за хемикалије.

Полазне основе Нацрта закона о хемикалијама можете преузети ОВДЕ.

Образац за консултације можете преузети ОВДЕ.

Нa oснoву члaнa 77. Зaкoнa o држaвнoj упрaви („Службени глaсник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. зaкoн и 47/18), кao и чл. 32, 34. и 41. Закона о планском систему Републике Србије („Службени глaсник РС”, број 30/18),

 

МИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОБЈАВЉУЈЕ ПОЛАЗНУ ОСНОВУ ЗА ПРИПРЕМУ НАЦРТА ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О УПРАВЉАЊУ ОТПАДОМ

 

Обавештавамо заинтересовану јавност о почетку израде Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом. С тим у вези, Министарство заштите животне средине истовремено објављује и Полазне основе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом.

Позивамо заинтересовану јавност да до 2. октобра 2025. године, достави писане предлоге и сугестије на Полазне основе за израду наведеног закона, на приложеном обрасцу за коментаре. Попуњени образац доставити нa e-mail адресу: minja.b.pavicevic@eko.gov.rs или на адресу Министарства заштите животне средине, ул. Омладинских бригада брoj 1, 11070 Београд, са назнаком за Сектор за управљање отпадом и отпадним водама и унапређење циркуларне економије, Одељење за управљање отпадом.

Полазне основе Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом можете преузети ОВДЕ.

Образац за консултације можете преузети ОВДЕ.

Нацрт закона о заштити природе

Полазне основе 

1. Приказ проблема који закон треба да реши и њиховог узрока:

Здрава животна средина је посебно препозната као један од приоритета за побољшање квалитета живота грађана, а самим тим и за свеукупни напредак и развој државе и један је од приоритетних циљева Републике Србије. Једна од области у којима држава спроводи мере са циљем побољшања квалитета животне средине јесте област заштите природе. Основ за успостављање система заштите природе у Републици Србији је Закон о заштити природе који је, ради што ефикаснијег спровођења и усклађивања са међународним обавезама и законодавством ЕУ, неопходно повремено мењати и допуњавати.  

Закон о заштити природе („Службени гласник РС” бр. 36/09, 88/10 и 91/10 – испр. 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21) донет је у свом изворном облику 2009. године, са одговарајућим подзаконским актима са правним основом у овом закону. Предмет овог закона је жеља законодавца да уреди материју заштите и очувања природе. Још прецизније, сврха овог закона је очување биолошке, геолошке и предеоне разоврсности као дела животне средине. Закон у члану 1. констатује да природа као добро од општег интереса за Републику Србију ужива заштиту у складу са овим законом и посебним законима. Током примене, вршене су измене и допуне 2009, 2010, 2016, 2018. и 2021. године. Ове промене односиле су се на одређене измене и допуне које су током примене прописа установљене као нужне. Изменама и допунама овог закона из 2010. године кориговани су и додати нови изрази употребљени у овом закону, додата је процедура прибављања услова заштите природе у поступку израде планова, основа, програма, пројеката, радова и других активности као и обавеза спровођења оцене прихватљивости за еколошку мрежу. Такође, додатно су уређене одредбе које се односе на поступак проглашења, режиме заштите, категоризацију и управљање заштићеним подручјима, као и утврђивање и мере заштите еколошке мреже, дозвољене радње са строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама и истраживање строго заштићених и заштићених дивљих врста.. Током 2016. године додатно су уређене одредбе овог закона које се односе на строго заштићене и заштићене дивље врсте, поступак заштите природног подручја, еколошку мрежу и поступак спровођења оцене прихватљивости, заштиту типова станишта, алохтоне врсте, прекогранични промет дивљим врстама и држање и обележавање дивљих врста животиња у заточеништву. Законом о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС” број 95/18) изменење су одредбе Закона о заштити природе које се односе на накнаде за коришћење заштићеног подручја. Последњим изменама и допунама Закона о заштити природе из 2021. године додатно су уређене одредбе које се односе на управљање заштићеним подручјима и еколошку мрежу и поступак спровођења оцене прихватљивости, спровођење Програма заштите природе и додатно су уређени режими заштите на заштићеним подручјима и заврањена је изградња хидроелектрана у заштићеним подручјима.

У складу са Законом о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС“, број 30/18) и Законом о заштити природе („Службени гласник РС“ („Службени гласник РС” бр. 36/09, 88/10 и 91/10 – испр. 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине образовало је радну групу и започело израду Програма заштите природе са Акционим планом за наредни период. 

Програм ће бити припремљен уз подршку пројекта Глобалног фонда за животну средину „Подршка за рано деловање за глобални оквир биодиверзитета” који спроводи Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП). Овај документ јавне политике пренеће обавезе Глобалног оквира за биодиверзитет Конвенције УН о биолошкој разноврсности (Закон о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ”, број 11/2001 – међународни уговори)) и других мултилатералних уговора у области заштите природе и биодиверзитета.

Претходни документ јавне политике у овој области, Програм заштите природе Републике Србије за период од 2021. до 2023. године („Службени гласник РС“, број 53/21) са акционим планом, Влада је усвојила 20. маја 2021. године.

Закон је неопходно ускладити и са променама у националном законодавству са посебним освртом на Закон о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС“, број 30/18). 

Узимајући у обзир обим промена у националном, европском и међународном законодавству, те потребу да се Закон усклади са овим прописима као и да се имплементирају решења за повећање ефикасности примене која су разрађена током дугогодишње праксе поступања у складу са Законом, потребно је донети нов Закон о заштити природе.

2. Циљеви и очекивани ефекти закона:

Циљеви и последични ефекти Закона деле се у две основне категорије: Усклађивање са међународним и европским нормама и стандардима и унапређење заштите природе. 

2.1. Усклађивање са међународним и европским нормама 

Законом ће се област заштите природе ускладити са преузетим обавезама из међународних уговора, њиховом имплементацијом у национално законодавство. Истовремено ће Законом, са циљем потпуне хармонизација са прописима ЕУ, бити транспоновани поједини елементи Директиве Савета ЕУ од 2. априла 1979. о очувању дивљих птица, директиве Савета ЕУ из 1992. године о заштити природних станишта и дивљих биљних и животињских врста и одговарајућим изменама ове директиве и Уредбом Савета ЕУ из 1996. године о заштити фауне и флоре и регулисања њихове трговине и одговарајућим изменама ове директиве.

Законом је потребно детаљно прописати приступ генетичким ресурсима и расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, уколико надлежни органи Републике Србије одлуче да регулишу приступ, са циљем стварања закодавног оквира за примену Уредбе (ЕУ) бр. 511/2014 и Спроведбене уредбе Комисије (ЕУ) бр. 2015/1866. Наведене обавезе, такође, проистичу из Закона о потврђивању Протокола из Нагоје о приступу генетичким ресурсима и праведној и једнакој расподели користи које проистичу из њиховог коришћења уз Конвенцију о биолошкој разноврсности („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 12/2018). Такође, потребно је ускладити национално законодавство са одредбама Уредбе (ЕУ) број 1143/2014 Европског парламента и Савета од 22. октобра 2014. године о спречавању и управљању увођења и ширења инвазивних алохтоних врста и одговарајућих спроведбених уредби. Осим одредби које се морају прописати законом, све техничке аспекте регулисања инвазивних алохтоних врста (IAS) је потребно прописати одговарајућим подзаконским актом, и то: 

– усвајање националне листе IAS;

– спровођење процене ризика;

– ограничење увоза, поседовања и коришћења IAS, као и случајеве одступања од наведених ограничења;

– усвајање хитних мера за IAS које нису на националној листи IAS и на које се не промењују општа ограничења;

– усвајање акционих планова приоритетне путеве увођења и ширења IAS;

– успостављање система надзора IAS и спровођење службених контрола;

– примену мера брзог искорењивања за врсте са усволене националне листе IAS као и за новооткривене IAS;

– примену мера управљања широко распрострањеним IAS;

– обнову екосистема који су оштећени од стране IAS;

– одговорност и накнаду трошкова за штету насталу од IAS;

– усвајање строжијих националних правила (нпр. национална „црна листа”, национална „бела листа”узгој у контролисаним условима, увоз или стављање на тржиште свих IAS)

– учешће јавности у усвајању акционих планова и мера управљања IAS.

Закон мора садржати правни основ за доношење наведених аката.

Још једна од активности планирана доношењем Закона је и потпуно усклађивање са Уредбом Савета (ЕЗ) број 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине (CITES) и одговарајућим уредбама о измени и спроведбеним уредбама. Република Србија је ратификовала CITES конвенцију 2001. године и постепено је усвајала национално законодавство у складу са њеним основним одредбама, омогућавајући спровођење главних одредби ове конвенције. Национално законодавство је скоро у потпуности усаглашено са наведеним уредбама, али пошто су њихове измене честе, Закон и релевантни подзаконски акт мора да буде правовремено ревидиран како би садржао те промене.

Законом је планирано стварање основа за постепено спровођење Уредбе 2022/869 Европског парламента и Савета о обнови природе и измена ове уредбе из 2024. године, која представља важну прекретницу у заштити природе Европе, преласком са традиционалне заштите и очувања природе на њено обнављање, на основу прописаног сета мера које је потребно предузети са циљем обнове деградираних екосистема уважавајући значај сектора пољопривреде, помоћи у постизању циљева ЕУ о клими и биодиверзитету и унапређењу безбедности хране.

Оба наведена циља ће као ефекат имати испуњење међународних обавеза Републике Србије и у складу су са стратешким опредељењем увођења европских и глобалних стандарда заштите природе.

2.2. Унапређење заштите природе

Кроз усклађивање са међународним и европским нормама истовремено се постиже унапређење заштите природе у Републици Србији. 

У Закону је потребно преиспитати значење свих израза који су коришћени у Закону о заштити природе („Службени гласник РС” бр. 36/09, 88/10 и 91/10 – испр. 14/16, 95/18 – др. закон и 71/21).

Мере заштите природе, треба поново дефинисати, имајући у виду да су у постојећем закону уопштене и недовољно применљиве.

Спровођење поступка оцене прихватљивости потребно је ускладити са поступцима које утврђује Закон о процени утицаја на животну средину и Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину. 

Закон је потребно је ускладити са Законом о потврђивању Протокола из Нагоје о приступу генетичким ресурсима и праведној и једнакој расподели користи које проистичу из њиховог коришћења уз Конвенцију о биолошкој разноврсности („Службени гласник РС – Међународни уговори” бр. 12/18) као и са Уредбом 511/2014 о мерама усклађивања за кориснике Протокола из Нагоје о приступу генетским ресурсима и поштеној и правичној подели добити која произилази из њиховог коришћења у Унији (Нагоја протокол) и Спроведбеном уредбом Комисије (ЕУ) 2015/1866 у погледу регистра збирки, праћења усклађености корисника и најбољих пракси. 

Закон је потребно, такође, ускладити са правним тековинама ЕУ у области инвазивних алохтоних врста – Уредба (ЕУ) број 1143/2014 Европског парламента и Савета од 22. октобра 2014. године о спречавању и управљању увођења и ширења инвазивних алохтоних врста и одговарајуће имплементационе уредбе.

Потребно је прописати нове норме о заштити и мерама очувања објеката инвентара геонаслеђа, како за покретне, тако и за непокретне и идетификоване објекте у Централном регистру Завода за заштиту природе Србије. 

Када је у питању заштита предела, неопходно је утврдити правни основ за доношење подазаконског акта о заштити предела и о њиховој категоризацији.

Такође, у контексту усклађености правних аката, важно је узети у обзир будући предлог Завода за заштиту природе Србије о новим категоријама заштите строго заштићених и заштићених врста, на основу кога ће се мењати правни основ у овом Нацрту закона и одговарајући подзаконски акт. Ово је уско повезано са правним основом који се односи на еколошку мрежу.

Потребно је да се прецизира и да се пропише јасан поступак утврђивања јавног интереса. 

Такође, Закон је потребно ускладити са Уредбом (ЕУ) број 1143/2014 Европског парламента и Савета од 22. октобра 2014. године о спречавању и управљању увођења и ширења инвазивних алохтоних врста прописивањем услова под којима је могуће одступање од забране уношења инвазивних алохтоних врста и њихових хибрида од значаја за ЕУ као и од националног значаја у слободну природу на подручју Републике Србије. Потребно је прописати и мере спречавања и управљања увођења (уношења) и ширења алохтоних инвазивних врста као и праћење ефикасности наведених мера. Потребно је прописати одредбе за успостављање система надзора инвазивних алохтоних врста или укључивања у постојећи систем мониторинга природе и биодиверзитета, са циљем раног откривања уношења или присуства инвазивних алохтоних врста од значаја за ЕУ као и од националног значаја. Потребно је прописати и одредбе којима се обезбеђује обнова екосистема оштећених инвазивним алохтоним врстама као и надокнада трошкова у складу са принципом „загађивач плаћа”. Овај члан потребно је ускладити са Делегираном уредбом Комисије (ЕУ) 2018/968 којом се допуњује Уредба (ЕУ) бр. 1143/2014 Европског парламента и Савета у погледу процене ризика у вези са инвазивним алохтоним врстама прописивањем методологије процене ризика (или успостављањем правног основа за подзаконски акт).

Законом је планирано и потпуно усклађивање са Уредбом Савета (ЕЗ) број 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине (CITES) и одговарајућим уредбама о измени и спроведбеним уредбама.

Неопходно је Законом дефинисати надлежност Министарства заштите животне средине у процесу издавања дозволе за рад зоолошког врта као и оснивања и дозволе за рад прихватилишта за дивље животиње односно регулисати и успоставити објекте за прихват и поступање са привремено задржаним, привремено одузетим, трајно одузетим дивљим животињама.

Све наведене мере ће унапредити заштиту природе у Републици Србији у складу са највишим међународним стандардима.

3. Основна начела за уређивање друштвених односа у тој области, укључујући и права и обавезе субјеката на које се закон односи:

Основна начела заштите природе јесу:

1) начело високог степена заштите природе: свако је дужан да при предузимању активности или вршењу делатности допринесе заштити и унапређивању природе, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности, очувању општекорисних функција природе и природне равнотеже;

2) начело одрживог коришћења: коришћење природних ресурса може се вршити само до степена и на начин којима се не угрожава разноврсност и функционисање природних система и процеса;

3) начело примене мера и услова заштите природе: у коришћењу природних ресурса и заштићених природних добара, планирању и уређењу простора, примењују се начела, мере и услови заштите природе;

4) начело интегрисане заштите: заштита природе је саставни део стратегије одрживог развоја, просторног и урбанистичког планирања и других планова, програма и основа;

5) начело „корисник плаћа”: корисник природног ресурса и заштићеног природног добра, дужан је да плати накнаду за њихово коришћење и сноси трошкове санације и рекултивације простора;

6) начело сарадње: државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације и институције, као и друга правна и физичка лица, при вршењу својих послова и задатака дужни су да поступају у складу са начелима, циљевима, мерама и условима заштите и трајног очувања природе и да при томе остварују међусобну и међународну сарадњу;

7) начело непосредне примене међународног права: државни органи и органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације и институције, као и друга правна лица, предузетници и физичка лица, при вршењу својих послова и задатака непосредно примењују општеприхваћена правила међународног права и потврђене међународне уговоре као саставни део правног система;

8) начело предострожности: када постоји претња настанка значајне или неповратне штете за заштићено природно добро, значајног негативног утицаја на циљеве очувања или целовитости еколошке мреже, недостатак научних података неће бити узет као разлог за недоношење одлуке, одлагање или непредузимање мера за спречавање угрожавања и деградације природе у складу са овим законом.

На заштиту природе примењују се и основна начела заштите животне средине, у складу са законом. Сви предлози у тексту представљају само полазну основу за дискусију приликом израде Нацрта закона о заштити природеа и подложни су изменама.

Позивамо заинтересовану јавност да достави писане предлоге и сугестије у вези са уређивањем горе наведених области које ће бити предмет уређивања Нацртом закона о заштити природе у временском периоду од 7.08.2025.године до 7.09.2025. године на адресу електронске поште priroda@eko.gov.rs.

Индустријска безбедност је појам који подразумева мултидисциплинарни приступ развоју и достизању највиших стандарда за управљање потенцијалним ризицима који произилазе у току обављања активности у индустријским постројењима. Обављање активности у производњи и складиштењу опасних хемикалија, имају значајан удео у загађивању животне средине. Самим тим, велики део политике и права на нивоу међународне заједнице у области животне средине оријентисан je на примену различитих мера у односу на изворе емисија загађујућих материја пореклом из индустрије, нарочито када су у питању управљање опасним хемикалијама и безбедност индустријских постројења.

Велики/индустријски удеси дешавају се широм света, остављајући иза себе велике и разарајуће последице, како за људе, тако и за животну средину и материјална добра. Поред тога, њихов утицај може да се прошири изван граница држава. С обзиром на све већу глобалну претњу од елементарних непогода и других несрећа, велики/индустријски удеси могу бити последица и део сценарија у случају поплава, земљотреса и других природних непогода, али и тероризма итд. Превенција великих/индустријских удеса са могућим последицама по здравље људи, квалитет животне средине и материјална и природна добра су императив који стручњаци из разних области морају увек имати пред собом.

Утицај који могу имати велики/индустријски удеси када се догоде огледа се у свим сферама друштва. На првом месту то је утицај на људско здравље и животну средину, где најчешће долази, на жалост, и до губитка људских живота. Утицаји у смислу економске штете, трошкова одговора на удес и каснијег мониторинга, друштвено-економски и на крају политички утицај само говоре о значају и потреби успостављања свеобухватног система којим ће се обезбедити унапређење индустријске безбедности. 

И поред резултата постигнутих на пољу индустријске безбедности, Република Србија се и даље суочава са одређеним изазовима који представљају препреке на њеном путу да достигне највише стандарде на пољу индустријске безбедности, са аспекта превенције, спремности и одговора у случају великих/индустријских удеса. Већина изазова који представљају препреке на путу достизања највиших стандарда на пољу индустријске безбедности резултат су недовољне координације између републичких и локалних органа који су надлежни за заштиту животне средине, просторно планирање и изградњу, смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама и одговором на њих, управљање хемикалијама и водама, рударство и енергетику, јавно здравље, безбедност и здравље на раду, као и начина сарадње и размене информација између надлежних органа, индустријског сектора и јавности. Констатовано је и да је потребно успоставити и имплементирати свеобухватан функционалан систем управљања ризиком од великих/индустријских удеса. Уочени су и недостаци у домену међународне сарадње, посебно када су земље у окружењу у питању, везани за превенцију, обавештавање и одговор на велике удесе, који имају потенцијал да се пренесу из суседних земаља на нашу и обратно.

Покретачи иницијативе за израду Програма су у виду имали и обавезе наше земље које се односе на примену УНЕЦЕ Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса, Директиве 2012/18/ЕУ о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце (у даљем тексту: Севесо III дирeктива), Конвенције о приступу информацијама, учешћу јавности у одлучивању и приступу правди у питањима животне средине (Архус), Агенде за одрживи развој до 2030. године, Оквира за смањење ризика од катастрофа из Сендаиа за период 2015-2030. године, и др., а чија је примена у надлежности, поред Министарства заштите животне средине и других  министарстава Републике Србије.

Пре доношења одлуке о покретању иницијативе за израду Програма за индустријску безбедност извршене су консултације са представницима министарства надлежног за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, министарства надлежног за урбанизам и просторно планирање, министарства надлежног за водопривреду и министарства надлежног за рударство и енергетику. У консултације су укључени и представници Сталне конференције градова и општина, као и представници Привредне коморе Србије. Поред тога, у оквиру консултација, у јулу 2023. године, одржана су два састанка са представницима 31 оператера севесо комплекса у Републици Србији и представницима 17 локалних самоуправа. У септембру 2023. године, обављене су консултације са заинтересованим странама, којима су присуствовали представници оператера севесо комплекса у Републици Србији, представници надлежних органа локалних самоуправа, академске заједнице, Привредне коморе Србије и међународних организација и донатора као што су УНЕЦЕ, ОЕЦД, УНДП, Регионална канцеларија СЗО, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Амбасаде Швајцарске у Републици Србији и Црној Гори, као и домаћи и међународни консултанти Конвенције о индустријским удесима, председавајућа Радне групе за индустријске удесе из Уједињеног краљевства и председавајућа УНЕЦЕ Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса из Норвешке. Ове активности је организовало Министарство заштите животне средине, и обавило их уз подршку Секретаријата Економске комисије Уједињених нација за Европу (УНЕЦЕ) Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса и Програма за хемијске удесе Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

У нацрту кровне стратегије за област заштите животне средине – Зелена агенда за Републику Србију, у оквиру трећег стуба – Смањење загађења, дефинисан је Општи циљ 3: Унапређење квалитета животне средине смањењем загађења, и као посебан циљ 3.4. Превенција и контрола загађења из индустрије, интегрисано управљање хемикалијама и управљање ризиком од великих удеса који укључују опасне супстанце. Стратегијом је као једна од мера за постизање овог циља предвиђена Мера 3.4.4.: Контрола опасности од великих удеса, а у Акционом плану планирана је Израда и усвајање Програма за индустријску безбедност.

Постизање наведеног посебног циља у области која се односи на управљање ризиком од великих удеса који укључују опасне супстанце ће се Програмом за индустријску безбедност постићи дефинисањем посебних циљева и на основу предложених мера, а остваривање циљева Програма планираће се и пратити посредством акционог плана за спровођење програма. Мерама треба обухватити активности на изради нових, као и измени и допуни постојећих прописа у циљу усклађивања са релевантним прописима ЕУ, као и на усклађивању комуникације и сарадње између надлежних органа из предметне области по вертикалном и хоризонталном нивоу и уз јачање људских и финансијских ресурса. Предложене мере треба да прецизирају активности на интензивирању сарадње са свим заинтересованим странама, укључујући локалну самоуправу и невладине организације. Поред тога, потребно је дефинисати и активности на унапређењу комуникације са суседним земљама.

Припрема, израда и спровођење предметног документа јавних политика ће бити реализовано у складу са Законом о планском систему Републике Србије („Сл. гласник РСˮ, бр. 30/2018) и Уредбом о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика („Сл. гласник РСˮ, бр. 8/2019 и 20/2025 – др. уредбе). У оквиру израде Програма биће урађена екс-анте анализа ефеката и Извештај о стратешкој процени утицаја.

Саставни део Обавештења о почетку израде Програма је Одлука о приступању изради Стратешке процене утицаја на животну средину, коју можете преузети овде.

Током процеса израде Програма као документа јавне политике за област индустријске безбедности, биће спроведене консултације са заинтересованим странама и циљним групама.

Додатне информације можете добити слањем имејла на адресу: hemijski.udesi@eko.gov.rs

Позивамо заинтересовану јавност да до 28. фебруара 2025. године, достави писане предлоге и сугестије на Полазне основе за израду наведеног закона, на приложеном обрасцу за коментаре. Попуњени образац доставити нa e-mail адресу: ippczakon@eko.gov.rs или на адресу Министарства заштите животне средине, ул. Омладинских бригада брoj 1, 11070 Београд, са назнаком за Сектор за управљање животном средином, Одељење за интегрисане дозволе. Контакт особа, одређена за координатора консултација је Сара Рвовић, државни службеник у Одељењу за интегрисане дозволе (број тел. 011/2691-692).

Полазне основе Нацрта закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине можете преузети ОВДЕ.

Образац за консултације можете преузети ОВДЕ.

Нацрт закона о заштити ваздуха

Полазне основе

 

 

Садржај

1. Приказ проблема који закон треба да реши и његових узрока:. 2

2. Циљеви и очекивани ефекти закона: 4

3. Основна начела за уређивање друштвених односа у тој области, укључујући и права и обавезе субјеката на које се закон односи:. 5

 

 

1. Приказ проблема који закон треба да реши и његових узрока:

Здрава животна средина је посебно препозната као један од приоритета за побољшање квалитета живота грађана, а самим тим и за свеукупни напредак и развој државе и један је од приоритетних циљева Републике Србије. Важан чинилац у комплексу мера које држава спроводи са циљем побољшања квалитета животне средине јесте област квалитета ваздуха. Иако је у Републици Србији постигнут значајан напредак на овом пољу, потребно је константно ажурирање и унапређења регулаторне базе ради праћења темпа међународног и европског развоја у овој крајње актуелној области.

Од доношења 2009. године, Закон о заштити ваздуха је мењан и допуњаван 2013. године, док су 2021. године укинуте поједине његове одредбе ступањем на снагу Закона о климатским променама. Измене и допуне биле су последица укидања Фонда за заштиту животне средине, измењене су референтне године за процену максималних националних емисија, извршено прецизирање појединих норми које су представљале основ за доношење подзаконских аката и начин на којим се утврђују максималне националне емисије у Републици Србији. На крају, измене и допуне из 2013. године односиле су се и на престанак забране извоза/увоза, стављања у промет и коришћења резервоара за једнократну употребу, којима се складиште супстанце које оштећују озонски омотач и флуоровани гасови са ефектом стаклене баште.  На основу члана 52а уведена је и обавезна сертификација запослених у секторима који користе ове супстанце.

У јануару 2020. године усвојен је Национални план за смањење емисија главних загађујућих материја које потичу из старих великих постројења за сагоревање („Службени гласник РС“, број 10/20), којим ће се до 2027. године значајно смањити емисије загађујућих материја на националном нивоу, будући да је фокус на највеће појединачне загађиваче  у сектору енергетике.

Како суочавање са изазовом квалитета ваздуха изискује бројне мере и активности на државном и локалним нивоима, 2022. године усвојен је Програм заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом („Службени гласник РС“, број 140/22). Програмом су дефинисане мере и активности које ће се у наредном периоду спроводити у циљу побољшања квалитета ваздуха, утврђено је чињенично стање, препознати су проблеми које је потребно решити и идентификоване су тачке које је потребно додатно подржати и оснажити. Општи циљ овог програма је смањење штетних утицаја на животну средину и здравље, услед излагања ваздуху лошег квалитета, до 2030. у поређењу са 2015. годином, кроз смањење излагања загађењу ваздуха, у исто време ограничавајући штетне утицаје на екосистеме. Реализација Програма представља дугорочан процес и захтева системски приступ, повезивање свих заинтересованих страна и њихову одрживу дугорочну сарадњу. Приоритет је унапређење квалитета ваздуха које ће се остварити кроз смањење емисија из различитих сектора: енергетике, стационарних постројења за сагоревање, саобраћаја, великих индустријских постројења и пољопривреде.

Тренутно важећа верзија текста Закона изискује нову регулаторну интервенцију која треба да, између осталог, створи услове за испуњење свих преузетих међународних обавеза у области управљања квалитетом ваздуха као и да омогући напредак у постизању пуне транспозиције оних елемената правног система Европске Уније насталих након доношења Закона, како би измене и допуне важећих законских решења довеле до унапређења стања у области управљања, заштите и побољшања квалитета ваздуха, као и даље хармонизације.

Република Србија је од момента доношења Закона преузела обавезе из неколико међународних уговора. Тако је потребно прилагодити Закон у складу са Законом о потврђивању Протокола о тешким металима уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима из 1979. године (,,Службени гласник РС – Међународни уговори, бр. 1/12), Законом о потврђивању Протокола о дуготрајним органским загађујућим супстанцама уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима из 1979. године (,,Службени гласник РС – Међународни уговори, бр. 1/12) и Законом о потврђивању амандмана на Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 17/21) –  пети амандман (Кигали амандман (2016)).

У истом периоду на нивоу Европске Уније донето је неколико прописа који су релевантни у области заштите ваздуха. Реч је о директивама и регулативама: 2015/1480/ЕУ (утврђивање правила за референтне методе, валидација података и локација тачака узорковања за оцењивање квалитета ваздуха), 2016/2284/EУ (смањење националних емисија одређених загађујућих материја у ваздух), 2010/75/EУ (индустријске емисије), 2015/2193/ЕУ (ограничење емисија одређених загађујућих материја у ваздух из средњих постројења за сагоревање), 2014/99/ЕУ (Фаза II сакупљања бензинских пара током допуне моторних возила на бензинским станицама), 2024/273/ЕУ (флуоровани гасови са ефектом стаклене баште) и 2024/590/ЕУ (супстанце које оштећују озонски омотач). Транспозицијом ових прописа постижу се и квалитативне промене у стандардима заштите ваздуха. Такође је неопходно извршити пуну транспозицију ранијих европских норми у случају истеклих транзиционих периода или одложених рокова примене. Из опште обавезе које проистичу из процеса приступања Европске Уније, да се правни систем Републике Србије усклади са правним поретком Европске Уније следи да нема препреке да се транспонују ови прописи. Поред директива и регулатива као релевантне треба узети у обзир обавезе из преговарачког поглавља 27 као и препоруке Европске Комисије.

Закон је неопходно ускладити и са променама у националном законодавству са посебним освртом на Закон о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС“, број 30/18).

Овим корацима би се омогућило и стварање основа за измене и допуне подзаконских аката која служе спровођењу законских решења.

 

2. Циљеви и очекивани ефекти закона:

Циљеви и последични ефекти Закона су квалитативно унапређење нивоа заштите ваздуха. Они ће бити остварени на следећи начин:

Кроз усклађивање се међународним и европским нормама истовремено се постиже квалитативно унапређење нивоа заштите ваздуха у Републици Србији. Узимајући у обзир да је тренутна верзија Закона верно приказивала стандарде у области заштите ваздуха у моменту њеног доношења, а да је ова тематика у међувремену доживела интензиван развој и обимну законодавну активност како на међународном нивоу тако и у Европској Унији, потребно је ускладити Закон са позитивним трендом промена. Кроз норме које треба транспоновати дошло је до уклањања серије недостатака и до местимичног пооштравања критеријума чиме је стандард заштите ваздуха знатно унапређен.

Кроз постепено терминолошко усклађивање са европским нормама и уклањање недостатака у прецизном одређивању појмова смањиће се простор за различита тумачења норми и  побољшати терминолошки апарат прописа.

Потребно је обезбедити правни основ за доношење подзаконских аката потребних за увођење нових инструмената политике заштите ваздуха као што је увођење нових регистара или одређивање националних обавеза смањења емисија.

Појам  „толерантна вредност“ више није применљив као последица чињенице да су границе толеранције достигле нулу. Заправо, на основу прилога X одељка Б Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха почев од 2010. године границе толеранције за полутанте сумпор диоксид, азот диоксид, суспендоване честице (ПМ10, ПМ2.5), олово, бензен и угљен моноксид, уз постепено годишње процентуално смањење до 2016., 2019., односно 2021. године достигле су нулту вредност. С тим у вези, измена законских решења подразумева постојање само две категорије ваздуха. Тако би садашња трећа категорија (из члана 21, тако и из свих даљих законских одредаба) коју је до сада чинио прекомерно загађен ваздух, где су прекорачене толерантне вредности за једну или више загађујућих материја, постала друга категорија, односно загађен ваздух, где су прекорачене граничне вредности нивоа за једну или више загађујућих материја. На овај начин ће резултати, у пракси већ постигнутог пооштрења критеријума бити пресликани у терминологији и структури Закона.

Тренутни текст Закона недовољно детаљно прописује одређене инструменте намењене прецизном одређивању удела загађења из антропогених извора који се могу контролисати. С тим у вези потребно је унапредити механизме везане за PM10 честице емитоване приликом посипања саобраћајница песком и сољу у оквиру зимског одржавања путева као и загађењем из природних извора чиме се постиже објективнији приказ стања квалитета ваздуха.

У области информисања потребно је ускладити рокове и садржину извештавања са стандардима Европске Уније. Тиме ће се учврстити улога јавног извештавања као поузданог и објективног извора информација о тематици заштите ваздуха и умањити ризик од забуне и погрешног тумачења научно основаних статистичких података.

Потребно је пооштравање важеће казнене политике, имајући у виду последице које поједини поступци могу оставити на квалитет ваздух као природни ресурс и његов значај за читаво друштво. Потребно је кориговати и висину казни, у складу са инфлаторним токовима и принципом да казне буду адекватне и пропорционалне.

Нове мере које треба да допринесу смањену емисија су и увођење регистра средњих постројења за сагоревање и гасних турбина, „VOC” регистра, бољи систем контроле поступања са флурованим гасовима са ефектом стаклене баште, са циљем да се до 2050. године смањи њихова употреба и смањења емисија бензинских пара које се ослобађају у атмосферу увођењем строжих мера када је у питању техничка опремљеност бензинских станица.

Појединим изменама и допунама афирмисао би се систем превентивног деловања како би се тамо где постоје очували задовољавајући резултати у циљу заштите и побољшања квалитета ваздуха. 

Све наведене мере квалитативно би унапредиле заштиту ваздуха у Републици Србији у складу са највишим међународним стандардима.

 

3. Основна начела за уређивање друштвених односа у тој области, укључујући и права и обавезе субјеката на које се закон односи:

Основна начела у области заштите ваздуха су:

 

1. Начело превенције загађења и заштите ваздуха

Успостављање, одржавање и унапређивање јединственог система управљања квалитетом ваздуха на територији Републике Србије;

            Очување и побољшање квалитета ваздуха кроз утврђивање и остваривање мера у

            области заштите како би се спречиле или смањиле штетне последице по здравље

            људи и/или животну средину;

 

2. Начело интегралности

Државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе обезбеђују интеграцију заштите и унапређивања квалитета ваздуха, избегавање, спречавање и смањење емисија, у све секторске политике, спровођењем међусобно усаглашених планова и програма и других стандарда и норматива као и интеграцију финансирања, подстицаја и других мера;

 

3. Начело одговорности

Одговорност загађивача и његовог правног следбеника – правног или физичког лица које својим незаконитим или неисправним активностима доводи до загађења ваздуха;

Одговорност органа аутономне покрајине и органа јединице локалне самоуправе у спровођењу мера у области заштите и унапређења квалитета ваздуха;

 

4. Начело компензације

Загађивач плаћа накнаду за загађивање ваздуха када својим активностима проузрокује eмисиje из пojeдинaчних извoрa зaгaђивaњa и за количине увезених супстанци кoje oштeћуjу oзoнски oмoтaч;

 

5. Начело информисања и учешћа јавности

Праћење, прибављање и процењивање одговарајућих података о квалиту ваздуха на основу мерења и стандардизованих метода, доступности података квалитету ваздуха и учешће јавности у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на квалитет  ваздуха.

 

6. Начело усклађивања са међународним и европским нормама

Законом ће се национална регулаторна база у области заштите ваздуха ускладити са преузетим обавезама из Међународних уговора, њиховом имплементацијом у национално законодавство. Истовремено ће Законом бити транспоноване директиве и пружити основ за имплементацију регулатива Европске Уније релевантних за предметну тематику чиме се постиже хармонизација са прописима ЕУ као општа обавеза из процеса приступања. Оба наведена циља ће као ефекат имати испуњење међународних обавеза Републике Србије и у складу су са стратешким опредељењем наше земље.

Сви предлози у тексту представљају само полазну основу за дискусију приликом израде Нацрта закона о заштити ваздуха и подложни су изменама.

Позивамо заинтересовану јавност да достави писане предлоге и сугестија у вези са уређивањем горе наведених области које ће бити предмет уређивања Нацртом закона у временском периоду од 01.08.2024.године до 16.08.2024. године на мејл адресу ana.jelicic@eko.gov.rs.

Обука се организује у циљу подршке оператерима за предстојеће обавезе подношења захтева за дозволу за емисије гасова са ефектом стаклене баште путем еGHG информационог система за издавање дозвола, у складу са Законом о климатским променама односно по усвајању Правилника о мониторингу и извештавању о емисијама гасова са ефектом стаклене баште. Током обуке ће бити демонстриран рад на еGHG платформи – од регистрације корисника и логовања на платформу, уноса података и подношења захтева за издавање дозволе и комуникације са Министарством заштите животне средине и Агенцијом за заштиту животне средине путем еGHG платформе.

Полазници обуке моле се да са собом понесу лаптоп рачунар као и да имају отворен налог на еУправи.

Сва заинтересована постројења могу се пријавити за учешће на обуци, у једном од два понуђена термина, електронским путем на адресу Vladana.golijanin@eko.gov.rs

Позивно писмо можете преузети овде а дневни ред догађаја овде.