На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Златар”.

СРП „Златар” налази се у југозападној Србији и административно-територијално припада Златиборском управном округу. Његова северна граница прати долину реке Бистрице, стрмо се издижући изнад магистралног пута Нова Варош-Пријепоље. На истоку граница делимичном прати регионални пут Нова Варош-Сјеница, од кога се одваја у правцу Радијевића, где се спаја са границом Специјалног резервата природе „Увац”, односно са приобаљем реке Вељушнице. Према југу, граница прати северни обод Аљиновачког поља према крашкој површи Четаници, одакле наставља северним ободом Специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке”. Западну границу чине стрми одсеци Равног Златара-Великa стенa, Точила и Великa Мерицa, све до Црног врха.

Подручје Златара се са својим очуваним природним и предеоним вредностима издваја од суседних крајева Србије. Захваљујући изолованом положају и одсуству антропогених утицаја, специфична геоморфологија и климатски фактори су допринели израженој биолошкој разноврсности која се огледа у функционалној повезаности различитих акватичних и терестричних екосистема и присуству приоритетних типова станишта које настањују ретке, реликтне, ендемичне или угрожене биљне и животињске врсте заштићене на националном и/или међународном нивоу. Предеона обележја и пejсaжнe кaрaктeристикe подручја које се предлаже за заштиту представљени су контрастом између отворених травних заједница, шумских површина и стенских одсека.

Укупна површина СРП „Златар” износи 7.864,64 ha. Према структури површина катастарских општина (општина Нова Варош: КО Брдо, КО Дражевићи, КО Дрмановићи, КО Мишевићи, КО Радијевићи; општина Пријепоље: КО Аљиновићи, КО Бискупићи, КО Косатица, КО Међани, КО Милошев До, КО Мушковина и КО Правошево) по власништву, површине у заштићеном подручју су у државном (51,51%), приватном (47,26%) и јавном (1,23%) власништву. На подручју СРП „Златар” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СРП „Златар” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Подручје СРП „Златар” је део eколошки значајног подручја Републике Србије које је у Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) утврђено под редним бројем 66, под називом „Увац и Милешевка”, односно идентификовано је као одабрано подручје за дневне лептире (PBA) „Златар 22”. Предметно подручје је и део три потенцијална Подручја посебне заштите у оквиру еколошке мреже NATURA 2000.

У циљу покретања поступка заштите овог природног добра, Завод за заштиту природе Србије доставио је 8. маja 2024. године Студију заштите Специјалног резервата природе „Златар” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др.закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Парк природе „Средња Мостонга”.

ПИО „Средња Мостонга” налази се у АП Војводини, на територији Западнобачког округа, између насеља насеља Апатин, Свилојево, Богојево, Каравуково, Оџаци, Српски Милетић и Дорослово.

Подручје које се предлаже за заштиту обухвата изузетно вредне фрагменте и остатке панонских лужњакових шума на солоњецу, који су у нашој земљи очувани само у долини Мостонге. Панонски шумо-степски мозаик на заслањеном терену у долини средње Мостонге спада у јединствена очувана природна и блиско природна подручја у Војводини и један је од центара биолошке разноврсности у Србији. Поред значаја који ПИО „Средња Мостонга” има у биодиверзитетском, фитоценолошком и конзервационом смислу, предметно подручје нуди и бројне екосистемске услуге на више нивоа: обезбеђујуће, регулишуће, станишно-екосистемске и услуге из области људске културе.

ПИО „Средња Мостонга” има површину од укупно 3.000,15 ha. Према структури површина катастарских општина (КО Бач, КО Дероње и КО Каравуково) по власништву, површине у заштићеном подручју су у јавној (54,13%), државној (29,39%), приватној (12,32%), задружној (3,06%), друштвеној (0,08%) и другим облицима (1,01%) својине. На заштићеном подручју успостављају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. Ради спречавања, односно ублажавања спољних утицаја, изван граница заштићеног подручја одређена је заштитна зона.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ПИО „Средња Мостонга” сврстава се у II категорију – покрајинског/регионалног, односно великог значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) делови подручја средње Мостонге налазе се у обухвату eколошки значајног подручја Републике Србије под редним бр. 3 – „Горње Подунавље”, односно под редним бр. 5 – „Слатинска подручја око Дорослова”. ПИО „Средња Мостонга” има улогу еколошког коридора и обезбеђује повезаност слатинских станишта горње Мостонге са слатинским подручјима у Мађарској, односно својим јужним делом наставља се на доњи део тока Мостонге и омогућава везу са Дунавом.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 26. децембра 2023. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Средња Мостонга” Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе ( „Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Велики Јастребац”.

ПП „Велики Јастребац” налази се у централној Србији на територијама градова Крушевац и Прокупље и општина Блаце и Алексинац. Обухвата планинско подручје Великог Јастрепца који је превојем Гребац одвојен од Малог Јастребца. На северу природног добра се налази Крушевачка котлина, на југу Топличка котлина, на западу је Мали Јастребац и Алексиначка котлина, а западно Јанкова клисура реке Блаташнице раздваја планину Јастребац од огранака планине Копаоник. Природно добро се налази

Планина Велики Јастребац је најшумовитије планина у Србији. У богатој шумској вегетацији као највреднији и најраспрострањенији издаваја се појас букових шума, унутар кога се јављају чисте и мешовите састојине, које у појединим деловима имају прашумски карактер, где се као посебно вреднe заједнице издвајају шуме планинског јавора са буквом и чисте шуме планинског јавора, које заједно представљају темељну вредност планине Велики Јастребац. Планински јавор (Acer Heldreichii var. Pančićii), као ендемит Балканског полуострва и строго заштићена врста, овде има једно од својих најсевернијих станишта и стабла стара преко 200 година, са висином око 30 m и прсним пречником до близу 1 m. Поред типова шума у којма се јавља планински јавор, као значајне издвајају се и брезове шуме, буково-јелове шуме, шуме букве, граба и племенитих лишћара, као и различити типови храстових шума у нижим деловима планина, првенствено шуме китњака и цера. Као изразито шумовит предео, на који се надовезују комплекси обрадивих површина, ливаде и пашњаци, подручје Великог Јастрепца је од изузетне важности будући да повезује различите типове станишта неопходних за очување бројних строго заштићених и заштићених врста од националног и међународног значаја.

ПП „Велики Јастребац” обухвата површину од 39.175 ha 76 а 29 m2. Према структури површина катастарских општина (град Крушевца: КО Гркљане, КО Јабланица, КО Витановац, КО Наупаре, КО Буковица, КО Ломница, КО Буци, КО Трмчаре, КО Слатина, КО Сеземче, КО Петина, КО Здравиње, КО Беласица, КО Мала река, КО Рлица, КО Срндаље, КО Рибаре, КО Бољевац и КО Росица; град Прокупља: КО Џигољ, КО Микуловац, КО Горња КО Речица, КО Велика КО Плана, КО Горња Бресница и КО Здравиње; општина Блаце: КО Горња Јошаница, КО Претрешња, КО Придворица, КО Качапор, КО Врбовац и КО Попова; општина Алексинац: КО Вукања) по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у државној (70,13%), приватној (26,57%) и другим облицима (3,30%) својине. На подручју ПП „Велики Јастребац” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја ( „Службени гласник РС”, број 97/15), ПП „Велики Јастребац” испуњава критеријуме за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Због присуства значајног броја угрожених биљних и животињских врста и природних станишта на подручју ПП „Велики Јастребац” је установљено подручје EMERALD еколошке мреже под називом „Прокоп”, односно подручја од значаја за очување станишта и врста од европског значаја (pSCIs) под називом „Мали Јастребац”, „Јастребац” и „Јабланичка река” и подручја за заштиту птица (pSPAs) под називом „Топлица” и „Добрић-Нишава” у оквиру еколошке мреже Natura 2000.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 29. јула 2024. године Студију заштите Парка природе „Велики Јастребац” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Велики Рзав”.

СРП „Велики Рзав” налази се у југозападној Србији, између села Мочиоци на југу и Ариља на северу, на територији општина Ариље, Ивањица, Пожега, Нова Варош и Чајетина и града Ужица. Највећи део долине Великог Рзава смештен је између источног обода планинског масива Златибора и западног обода мањих масива Мучња и Округлице. На дужини тока Великог Рзава од 66,6 km, у предложеним границама заштите је 50,7 km.

Долина Великог Рзава се издваја од сличних предела у Србији високим степеном очуваности и разноликости природних појава и процеса. Захваљујући својим хидролошким, геоморфолошким и хидрогеолошким карактеристикама, као и минималној изложености антропогеном утицају, подручје СРП „Велики Рзав” је значајан центар генске специјске и екосистемске разноврсности.

Циљ предлога заштите је очување утврђених темељних природних вредности, заштита вода од загађивања и неповољних промена хидролошких режима, и очување природних објеката и појава који својим геолошким, геоморфолошким и хидрографским обележјима представљају истакнуте и ретке вредности геонаслеђа.

Укупна површина СРП „Велики Рзав” износи 4857,56 ha. Према структури површина катастарских општина (Општина Ариље – КО Северово, КО Крушчица, КО Радошево, КО Ђедовац, КО Висока и КО Бјелуша; Општина Ивањица – КО Мочиоци, КО Пресека и КО Брезова; Општина Пожега – КО Роге и КО Сврачково; Општина Нова Варош – КО Бела Река; Општина Чајетина – КО Жељине; Град Ужице – КО Равни, КО Скршути и КО Дрежник) по власништву,  површине у заштићеном подручју су у државној (26,4%), приватној (70,65%), јавној (2,93%), друштвеној (0,02%) и мешовитој (0,005%) својини. На подручју СРП „Велики Рзав” установљавају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СРП „Велики Рзав” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

У обухвату СРП „Велики Рзав” налази се eколошки значајно подручје Републике Србије које је Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) утврђено под редним бројем 65 – „Мучањ”. Целокупно заштићено подручје Великог Рзава представља потенцијално Natura 2000 подручје.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 9. августа 2024. године, кориговану Студију заштите Специјалног резервата природе „Велики Рзав” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања овог обавештења на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 7. Закона о заштити природе, чиме престаје да важи Обавештење о поступку покретања заштите Специјалног резервата природе „Велики Рзав”, објављено на веб презентацији Министарства заштите животне средине 14. новембра 2022. године.

Извод из Студије заштите можете преузети овде.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II категорије, као Споменик природе „Хаџи-Проданова пећина”.

СП „Хаџи-Проданова пећина” налази се у југозападној Србији, на територији општине Ивањица, село Шуме, засеок Рашчићи.

Хаџи-Проданова пећина је простран, хоризонталан, радијално разгранат подземни облик карстног рељефа. Састоји се из Централне дворане и зракасто распоређених бочних канала. Хаџи-Проданова пећина се одликује сложеном морфологијом са више бочних канала у различитим нивоима по чему одговара типу сложене, разгранате пећине. Посебна одлика пећине је њена композитност са више сужења и великих проширења облика пећинских дворана, као и велике наслаге сиге различитих морфогенетских типова. На овим основама у Хаџи-Продановој пећини могу се издвојити следеће морфолошке целине: Улаз, Улазни канал, Сужење, Централна дворана, Јужни бочни канал, Источни висећи канал, Високи канал са кадама, Дугачка галерија и Задња дворана. У Хаџи-Продановој пећини је присутан богат пећински накит: велики ниски (плочасти) сталагмити, бигрене кадице са водом, а доминирају широки китњасти саливи. Укупна дужина канала износи 420 m. 

Пећина је станиште 10 врста артроподске фауне међу којима је једна стеноендемска врста инсеката Dualius starovlаhi. Станиште је велике колоније слепих мишева. Све четири присутне врсте слепих мишева, Велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum), Јужни потковичар (Rhinolophus euryale), Мали мишоухи вечерњак (Myotis blythii) и Дугокрили љиљак (Miniopterus schreibersii), заштићене су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РСˮ, бр. 5/10, 47/11, 32/16 и 98/16). Све наведене врсте се налазе на Прилогу I Правилника – строго заштићене врсте. Испред пећине је било седиште Хаџи-Проданове буне, у чију част је 1911. године, испред пећине подигнута спомен-црква. Oбновљена црквица посвећена je Светим Архангелима.

Укупна површина СП „Хаџи-Проданова пећина” износи 6,61 ha. Према структури површина општине Ивањива (КО Лиса и КО Шуме) по власништву, површине  заштићеног подручја  обухватају приватно – 6,4748 ha (97,9 %); јавно – 0,0074 ha (0,11 %) и други облици својине – 0,1312 ha (1,98 %).

Да би се заштитиле темељне вредности, на подручју Споменик природе „Хаџи Проданова пећина“ прописан je режим заштите II степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Хаџи-Проданова пећина” сврстава се у II категорију – заштићено подручје покрајинског/регионалног, односно великог значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 14. маја 2024. године Студију заштите Споменика природе „Хаџи-Проданова пећина” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства (овде) испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.
 

У складу са чланом 19. став 3. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), ради заштите екосистема дозвољена је употреба биолошких, биотехничких и хемијских средстава. У заштићеним подручјима могу се користити биолошка и биотехничка средства ради очувања биолошке разноврсности. Примена хемијских средства у заштићеним подручјима ограничава се на употребу вештачких ђубрива на обрадивим површинама, а хемијска средства за заштиту биља могу се користити у складу са прописаним режимима заштите, уз одобрење министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде, а уз сагласност Министарства заштите животне средине. Ради добијања сагласности за коришћење хемијских средстава у заштићеном подручју, потребно је обратити се Министарству заштите животне средине захтевом који се може упутити електронским путем на следећу имејл адресу: zahtevi.hem.sredstva@eko.gov.rs, или званично на адресу: Омладинских бригада 1, 11070 Нови Београд. Потребан образац захтева можете преузети овде.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Специјални резерват природе „Долине код Падине”.

СРП „Долине код Падине” налази се у АП Војводини, у Јужнобанатској лесној заравни, на територији општине Ковачица. Обухвата локалитете Долина и Алаш (у оквиру Алашке долине) и локалитете Вишњичкова и Риба (у оквиру Кутне долине) који се простиру јужно и југоисточно, односно североисточно од сеоског насеља Падина.

На заштићеном подручју „Долине код Падине” присутне су природне вредности од посебног националног и међународног значаја: знатан број ретких и угрожених дивљих биљних и животињских врста са глобалних, европских и националних црвених листа, очувана реликтна станишта панонских лесних степа и јединствена лесна долина у Србији по дужини и очуваности. Циљ предлога заштите је очување изузетно вредног специјског, екосистемског и предеоног диверзитета као и традиционалних видова коришћења простора и ресурса на валоризованом подручју.

Укупна површина СРП „Долине код Падине” износи 141,93 ha. Према структури површина по власништву у КО Падина, површине у заштићеном подручју су у државној (40,9%), јавној (23,8%), задружној (0,54%), приватној (4,38%) и другој (31,1%) својини. На подручју СРП „Долине код Падине” установљавају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СРП „Долине код Падине” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја II категорије – заштићено подручје покрајинског/регионалног, односно великог значаја.

СРП „Долине код Падине” као део међународно значајног подручја за птице (Important Bird Area) под називом „Јужни Банат” (RS058IBA), припада eколошки значајним подручјима Републике Србије према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10).

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 25. октобра 2023. године Студију заштите Специјалног резервата природе „Долине код Падине” Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе, чиме престаје да важи Обавештење о поступку покретања заштите Специјалног резервата природе „Долине код Падине”, објављено на веб презентацији Министарства заштите животне средине 3. августа 2022. године.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I категорије, као Специјални резерват природе „Увац”.

Први акт о заштити Специјалног резервата природе Увац, донет је 1995. године са површином од 2.717,00 хектара, 2006. године, Влада РС доноси Уредбу о заштити Специјалног резервата природе Увац, којом је обухваћен слив реке Увац и већ заштићено подручје, узводно од профила бране водоакумулације „Радоиња”, укупне површине 7.543 ha, са утврђеним режимом заштите II степена на целокупној територији.

Након ревизије овог подручја, 2023.године донета је нова Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Увацˮ, објављена у Службеном гласнику РС број 27/23 којом је повећана површина под заштитом и износи 11.746,19 ha и успостављени су режими заштите I, II и III степена.

Управљач заштићеног подручја СРП Увац, доставио је иницијативу за измену и корекцију граница, и указао на потребу да се прецизно дефинише употреба пловила, односно да се изврши категоризација пловила. У складу са тим Завод за заштиту природе Србије, покренуо је поступак новог вредновања заштићеног подручја и дефинисања граница СРП Увац и дана 23.јануара 2023. године, доставио Студију заштите Специјални резерват природе „Увац”, Министаству заштите животне средине, као надлежном органу.

Специјални резерват природе „Увац”, налази се у југозападној Србији, планинској области Динарске висије у оквиру Старовлашко-рашке групе планина или области која се са Пештерском висоравни често назива и „кровом Србије”. Увац је десна притока Лима у оквиру Дринског слива и своју долину усеца по генерално северозападном правцу од Сјеничке котлине ка долини Лима. У оквиру долине Увца формиране су три вештачке акумулације – Радоињско, Златарско и Увачко (Сјеничко) језеро.

Природне и предеоне вредности заштићеног подручја резултат су комплексног утицаја физичко-географских чинилаца, климатских прилика, али и тектонских и геоморфолошких особености. Наведени чиниоци, уз присуство једне од најређих врста лешинара код нас белоглавог супа (Gyps fulvus) овом су подручју дали посебност која га издваја од суседних крајева Србије.

Воде Увца представљају темељну вредност и окосницу заштићеног подручја. Својом огромном ерозивном снагом изградиле су изузетну кањонску долину у моћним карбонатним стенама. Из тог разлога ток Увца је преграђен бранама које су формирале три акумулациона језера Увачко (Сјеничко), Златарско и Радоињско.

Нова Варош обухвата катастарке општине Радоиња, Негбина, Вранеша, Бурађа, Амзићи, Ојковица, Трудово, Тиква, Вилови, Дебеља, Горње Трудово, Штитково, Божетићи, Комарани, Акмачићи, Радијевићи, Буковик и Мишевићи. Сјеница обухвата катастарске општине Урсуле, Горње Лопиже, Доње Лопиже, Доње Горачиће Дружниће, Крстац, Чедово и Кладница.

Укупна површина заштићеног подручја износи 11.845 ha, са издвојеним режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја.

Према подацима Републичког геодетског завода 5.563 hа (46,96%) површине заштићеног подручја налази се у државном, 4.598 hа (38,82%) у приватном, 1.678 hа (14,17%) у јавном и 6 hа (0,05%) у мешовитом власништву.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) за Специјални резерват природе „Увацˮ, утврђена је I категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Подручје обухваћено границама Специјалног резервата природе „Увац” налази се на листи „Важних станишта птица у Европи” (Important Bird Areas in Europe, BirdLife 2000) под називом „Увац-Милешевка” (YU 21 SE), а у оквиру Emerald мреже носи класификациони код RS0000025.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Мали Босут”.

ПП „Мали Босут” налази се у АП Војводини, у западном делу Срема, на територији општине Шид. Заштићено подручје обухвата северозападни део доњег тока реке Босут у дужини од 8 km (од државне границе са Републиком Хрватском до аутопута Е70), ушће каналисане Растовачке баре/Струге (канал Борис блато) и шуме Драгановци и Кабларовац.

Подручје које се предлаже за заштиту обухвата остатке некада широко распрострањених природних станишта која су утицајем човека значајно измењена у протеклих 150 година. За разлику од већине других река и водотока на територији Војводине, на којима су спроведени захвати на уређењу тока, водоток Босут је у целини задржао свој изворни облик чинећи пространу целину водених и влажних типова станишта, приоритетних за заштиту на националном и међународном нивоу. Услед савременог начина газдовања шумама, реткост представљају и стари шумски комплекси храста лужњака непосредно уз ток Босута који обилују мртвим дрветом у различитим фазама распадања, неопходним за развој ларвених облика сапроксилних врста од међународног и националног значаја. Наведени остаци природних станишта у културном пределу аграрног типа имају улогу шумско-воденог еколошког коридора који обезбеђује очување биодиверзитета и опстанак строго заштићених и заштићених врста на овом подручју.

Укупна површина ПП „Мали Босут” износи 282,34 ha. Према структури површина катастарских општина по власништву (КО Адашевци, КО Вашица и КО Батровци) површине у заштићеном подручју су у државној (99,27%), јавној (0,53%) и приватној (0,2%) својини. На подручју ПП „Мали Босут” успостављају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

На основу вредновања истраживаног простора, а у складу са критеријумима утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), процењено је да ПП „Мали Босут” испуњава услове за заштиту као заштићено подручје I (прве) категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) водоток реке Босут проглашен је еколошким коридором од међународног значаја, који омогућује одвијање сезонских миграција врста и размену генетског материјала између просторно удаљених станишта.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 4. децембра 2023. године Студију заштите Парка природе „Мали Босут” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Радан”.

ПП „Радан” налази се у јужној Србији и припада Јужном Поморављу, у ширем смислу. Обухвата делове горњих делова сливова Топлице, Пусте реке и Јабланице. Према утврђеним административним границама, ПП „Радан” се налази на територијама општина Куршумлија, Бојник, Лебане, Медвеђа и Прокупље.

Предметно подручје је 2017. године први пут заштићено Уредбом о проглашењу Парка природе Радан („Службени гласник РС”, бр. 91/17). Заштита је успостављена на површини од 41.312,66 ha. У циљу унапређења постојећег стања претходно утврђених темељних вредности овог природног добра, приступило се ревизији Студије заштите Парка природе „Радан”, на основу које се увећава површина заштићеног подручја за 5% (2.200 ha) и врши измена његових спољних граница и граница режима заштите, чиме се омогућава адекватније спровођење прописаних мера заштите и усклађивање потреба будућег развоја подручја са циљевима заштите природе.

Укупна површина ПП „Радан” износи 43.512,72 ha. Према структури површина катастарских општина по власништву (КО Дешишка, КО Космача, КО Механе, КО Рударе, КО Свињиште, КО Висока, КО Заграђе, КО Зебица, КО Дединац, КО Пролом, КО Велико Пупавце, КО Купиново, КО Иван Кула, КО Ђаке, КО Рача, КО Боринце, КО Брестовац, КО Ивање, КО Магаш-Добра вода, КО Мајковац, КО Ображда, КО Оране, КО Бачевина, КО Петровац, КО Слишане, КО Свињарица, КО Штулац, КО Дренце, КО Гајтан, КО Арбанашка, КО Богујевац, КО Бублица, КО Доњи Статовац, КО Драги део, КО Товрљане, КО Власа, КО Власово, КО Средњи Статовац и КО Горњи Статовац) површине у заштићеном подручју су у државној (42,94%), приватној (57,03%) и црквеној (0,03%) својини. На подручју ПП „Радан” установљавају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

На основу вредновања простора, а у складу са критеријумима утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), процењено је да ПП „Радан” испуњава услове за заштиту као заштићено подручје I (прве) категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 2. новембра 2023. године Студију заштите Парка природе „Радан” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка ревизије заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.