На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Заштићено станиште „Дивчибаре”.

ЗС „Дивчибаре” налази се у западном делу централне Србије, у средишњем делу планине Маљен, у оквиру комплекса Ваљевских планина. Административно припада територији града Ваљево и заузима централни положај у туристичком месту Дивчибаре.

Подручје које се предлаже за заштиту је део простране планинске површи и представља остатак некадашње Велике дивчибарске тресаве која је данас сведена на уски простор у окружењу туристичког центра. Састоји се од шумских екосистема утиснутих у влажне еутрофне и мезотрофне травне формације и садржи вредне флористичко-вегетацијски елементе. Са становишта потреба и циљева заштите природе, влажна станишта на Дивчибарама су значајна за очување на националном и међународном нивоу.

ЗС „Дивчибаре” обухвата површину од 50 hа 30 a 63 m2, на којој је утврђен режим заштите II (другог) степена. Према структури површина KO Дивчибаре по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у државном (36,31%), приватном (46%), јавном (15,26%) и друштвеном (2,43%) власништву.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ЗС „Дивчибаре” сврстава се у II категорију – заштићено подручје регионалног, односно великог значаја.

ЗС „Дивчибарe” је према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) у обухвату eколошки значајног подручја под редним бр. 33 – „Ваљевске планине”, односно међународно и национално значајног подручја за птице „Ваљевске планине RS025 IBA” и одабраних подручја за дневне лептире (PBA) „Повлен 15” и „Маљен-Сувобор 39”.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 26. децембра 2022. године Студију заштите Заштићеног станишта „Дивчибаре” Министарству заштите животне средине као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Кањон Вучјанске реке”.

СП „Кањон Вучјанске реке” налази се на југу Србије, недалеко од насеља Вучје на територији града Лесковца, усечен у северну падину планине Кукавице на додиру са Лесковачким пољем. Најнижа тачка природног добра је на 310 m н.в. у кориту Вучјанске реке на излазу из кањона, а највиша тачка је на локалном развођу, односно на коси изнад Скобаљић града на 580 m н.в.

Кањон Вучјанске реке један је од најлепших кањона Србије. Већи део подручја је потпуно неприступачан, без значајних облика уређења простора, што представља праву реткост у Србији, имајући у виду његову атрактивност. Подручје природног добра је изузетно разноврсно у погледу геоморфолошких, геолошких, флористичких и фаунистичких обележја, и уз синергију естетике природе предела и културног наслеђа (Скобаљић град), ово подручје испуњава све критеријуме за заштиту у виду споменика природе.

Површина СП „Кањон Вучјанске реке” износи 49 hа 33 a 38 m2. Према структури површина KO Вучје по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у државном (97,48%) и приватном (2,52%) власништву. На подручју СП „Кањон Вучјанске реке” утврђени су режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Кањон Вучјанске реке” сврстава се у II категорију – заштићено подручје регионалног, односно великог значаја.

Сходно члану 42. став 5. Закона о заштити природе, Завод за заштиту природе Србије за управљача заштићеним подручјем СП „Кањон Вучјанске реке” предлаже Јавно предузеће „Туристичкa организација Лесковaц” из Лесковца.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 14. новембра 2022. године Студију заштите Споменика природе „Кањон Вучјанске реке” Министарству заштите животне средине као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Шалиначки луг”.

СП „Шалиначки луг” налази се у североисточном делу Србије у селу Шалинац, град Смедерево, у пространој алувијалној равни у близини ушћа Велике Мораве у Дунав.

Природно добро које се предлаже за заштиту је преостали фрагмент алувијално-хидрофилних шума храста лужњака и пољског јасена у широком луку некадашњег меандра Велике Мораве, чију темељну природну вредност чини скупина столетних, веома робусних стабала храста лужњака (Quercus robur L.). Поред тога, Шалиначки луг је једини познати локалитет на коме се сова кукувија (Tyto alba) гнезди у дупљама.

Површина СП „Шалиначки луг” износи 19 ha 08 a 40 m2. Према структури површина KO Шалинац по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у потпуности (100%) у државној својини. На подручју СП „Шалиначки луг” утврђени су режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Шалиначки луг” сврстава се у II категорију – заштићено подручје регионалног, односно великог значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) подручје  СП „Шалиначки луг” је идентификовано као подручје међународне еколошке мреже Емералд у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије под редним бр. 26 – „Шалиначки луг”.

Сходно члану 42. став 5. Закона о заштити природе, Завод за заштиту природе Србије за управљача заштићеним подручјем СП „Шалиначки луг” предлаже Јавно предузеће „Србијашуме” из Београда.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 9. новембра 2022. године Студију заштите Споменика природе „Шалиначки луг” Министарству заштите животне средине као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Предео изузетних одлика „Ада Циганлија”.

ПИО „Ада Циганлија” налази се на реци Сави на око 6 km од центра Београда, на подручју градских општина Чукарица и Савски венац. Осим речног острва Ада Циганлија, у обухвату заштићеног подручја је и Савско језеро и са њиме повезано таложно језеро (таложник), са њиховим обалним зонама, укључујући и насипe који Аду повезују са обалом, као и Чукарички (Савски) рукавац са обалном зоном где се улива Топчидерска река.

Са аспекта очувања биолошке разноврсности подручје предложено за заштиту има велики значај и као станиште бројне дивље флоре и фауне, посебно ретких и осетљивих врста макрогљива, и као саставни део међународног еколошког коридора који чини река Сава и обални појасеви који се протежу дуж њеног тока. Подручје Аде Циганлије обезбеђује велики број екосистемских услуга које су значајне на локалном и градском нивоу. Овај плаво-зелени појас регулише градску климу, а природна и полуприродна станишта кроз биолошке процесе врше филтрацију и пречишћавање вода и на тај начин повољно утичу на постојећа и потенцијална изворишта вода.

ПИО „Ада Циганлија” обухвата површину од 471,48 ha, на којој се утврђују режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. Према структури површина КO Чукарица и КО Савски венац по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у својини Града Београда (96,33%), односно у приватном (2,42%) и државном (1,22%) власнишву.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ПИО „Ада Циганлија” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја III категорије – заштићено подручје локалног значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), ПИО „Ада Циганлија” je у оквиру еколошки значајног подручја Републике Србије под редним бр. 22 – „Ушће Саве у Дунав” и чини део међународно и национално значајног подручја за птице под називом „Ушће Саве у Дунав” са класификационим кодом RS017IBA, издвојеног на основу диверзитета орнитофауне, као и присуства ретких и угрожених врста птица.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 31. октобра 2022. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Ада Циганлија” Секретаријату за заштиту животне средине града Београда, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Букински храстик”.

ПП „Букински храстик” налази се у Војводини, у западној Бачкој, недалеко од насеља Карађорђево и Младеново у општини Бачка Паланка.

На подручју ПП „Букински храстик” присутан је знатан број ретких и угрожених врста дивље флоре и фауне, односно строго заштићених и заштићених врста уврштених у светске, европске и националне црвене листе. Присутне биљне врсте од међународног значаја су: иђирот (Acorus calamus), водена брадица (Callitriche palustris) и водена папрат (Salvinia natans). Међународно и национално значајне врсте животиња су: велика храстова стрижибуба (Cerambyx cerdo), велики јеленак (Lucanus cervus), црвенотрби мукач (Bombina bombina), барска корњача (Emys orbicularis), орао белорепан (Haliaeetus albicilla), црна рода (Ciconia nigra), видра (Lutra lutra) и дивља мачка (Felis silvestris). Највреднији и са становишта очувања биодиверзитета најзначајнији станишни типови на територији природног добра су шуме и састојине лужњака (Quercus robur) и панонска влажна заслањена ливада лисичијег репка (Alopecurus pratensis).

Циљ предлога заштите је очување водених, мочварних, ливадских и шумских станишта као приоритетних типова станишта за заштиту, чиме се обезбеђује и заштита дивљих врста карактеристичних за та станишта. У границама заштите је и парк резиденцијалног комплекса са 17 вештачких језера, који чини изузетно пејзажно обликован простор.

Укупна површина подручја предложеног за заштиту, према подацима из евиденције катастра непокретности Републичког геодетског завода, износи 304, 98 ha. Према структури површина катастарских општина (КО Младеново и КО Нова Паланка) по власништву, целокупна површина заштићеног подручја је у државној својини. На подручју ПП „Букински храстик” утврђују се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

ПП „Букински храстик” jе у обухвату међунарадно значајног подручја за птице (IBA/Important Bird Area) и припада eколошки значајном подручју Републике Србије које је у Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) издвојено под редним бр. 13. – „Карађорђево”. Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ПП „Букински храстик” сврстава се у I категорију – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Покрајински завод за заштитy пироде доставио је 29. новембра 2022. године Студију заштите Парка природе „Букински храстик” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка,  14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Велики Рзав”.

СРП „Велики Рзав” налази се у југозападној Србији, између села Мочиоци на југу и Ариља на северу, на територији општина Ариље, Ивањица, Пожега, Нова Варош и Чајетина и града Ужица. Највећи део долине Великог Рзава смештен је између источног обода планинског масива Златибора и западног обода мањих масива Мучња и Округлице. На дужини тока Великог Рзава од 66,6 km, у предложеним границама заштите је 50,7 km.

Долина Великог Рзава се издваја од сличних предела у Србији високим степеном очуваности и разноликости природних појава и процеса. Захваљујући својим хидролошким, геоморфолошким и хидрогеолошким карактеристикама, као и минималној изложености антропогеном утицају, подручје СРП „Велики Рзав” је значајан центар генске специјске и екосистемске разноврсности.

Циљ предлога заштите је очување утврђених темељних природних вредности, заштита вода од загађивања и неповољних промена хидролошких режима, и очување природних објеката и појава који својим геолошким, геоморфолошким и хидрографским обележјима представљају истакнуте и ретке вредности геонаслеђа.

Укупна површина СРП „Велики Рзав” износи 4857,56 ha. Према структури површина катастарских општина (Општина Ариље – КО Северово, КО Крушчица, КО Радошево, КО Ђедовац, КО Висока и КО Бјелуша; Општина Ивањица – КО Мочиоци, КО Пресека и КО Брезова; Општина Пожега – КО Роге и КО Сврачково; Општина Нова Варош – КО Бела Река; Општина Чајетина – КО Жељине; Град Ужице – КО Равни, КО Скршути и КО Дрежник) по власништву,  површине у заштићеном подручју су у државној (26,4%), приватној (70,65%), јавној (2,93%), друштвеној (0,02%) и мешовитој (0,005%) својини. На подручју СРП „Велики Рзав” установљавају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.

У складу са поступком вредновања, утврђеним Правилником о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СРП „Велики Рзав” испуњава услов за проглашење заштићеног подручја I категорије – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

У обухвату СРП „Велики Рзав” налази се eколошки значајно подручје Републике Србије које је Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) утврђено под редним бројем 65 – „Мучањ”. Целокупно заштићено подручје Великог Рзава представља потенцијално Natura 2000 подручје.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 6. октобра 2022. године Студију заштите Специјалног резервата природе „Велики Рзав” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Споменик природе „Храстова шума у Раденковцу”.

СП „Храстова шума у Раденковцу” налази се у југоисточној Србији, у Нишавском управном округу, на територији општине Сокобања, код насеља Раденковац.

Природно добро које се предлаже за заштиту је остатак изворних храстових шума на подручју планине Озрен. На основу својих ботаничких карактеристика, Храстова шума у Раденковцу представља јединствено станиште у Србији. Захваљујући својим импозантним димензијама, столетна стабла цера и китњака дочаравају некадашњи изглед моравског шумског подручја.

Површина СП „Храстова шума у Раденковцу” износи 23 ha 31 a 54 m2. На овом заштићеном подручју установљавају се режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. Према структури површина KO Раденковац по власништву, површине у обухвату режима заштите II степена су у јавној својини (100%), док су површине под режимом заштите III степена у државној (97,11%) и приватној (2,89%) својини.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Храстова шума у Раденковцу” сврстава се у II категорију – заштићено подручје регионалног, односно великог значаја.

Полазећи од утврђених темељних природних вредности, појава и процеса од интереса за заштиту, као и функције и намене заштићеног подручја, Завод за заштиту природе Србије предлаже да управљање СП „Храстова шума у Раденковцу” буде поверено локалнoj непрофитнoj организацији „Сокобањско еколошко друштво” из Сокобање.

Завод за заштиту природе Србије доставио је 5. октобра 2022. године Студију заштите Споменика природе „Храстова шума у Раденковцу” Министарству заштите животне средине као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе природе.

Извод из Студије заштите СП Храстова шума у Раденковцу можете преузети ОВДЕ.

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја III (треће) категорије, као Споменик природе „Сесалачка пећина”.

СП „Сесалачка пећина” налази се у источној Србији у источном делу Сокобањске котлине, код села Сесалац, по коме је добила назив и од кога је удаљена 2 km северно локалним сеоским путем ка селу Рујишту.

Простор који се предлаже за заштиту обухвата Сесалачку пећину са делом долине Зарвине реке, узводно и низводно од пећине, као и деловe падина околних кречњачхих брда Церак и Вардиште. Предео Сесалачке пећине је мања, делимично измењена, физички јасно изражена, препознатљива и репрезентативна спелеолошка целина, са значајним геодиверзитетским и биодиверзитетским обележјима и вредностима од научног, естетског, културног и образовног значаја.

Укупна површина СП „Сесалачка пећина” износи 20 ha 16 a 30 m2. Према структури површина KO Сесалац по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у државној (95,93%) и приватној (4,07%) својини. На подручју СП „Сесалачка пећина” установљава се режим заштите II (другог) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Сесалачка пећина” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Полазећи од утврђених темељних природних вредности, појава и процеса од интереса за заштиту, као и функције и намене заштићеног подручја, Завод за заштиту природе Србије предлаже да управљање СП „Сесалачка пећина” буде поверено Туристичкој организацији Сокобања.

Студијa заштите Споменика природе „Сесалачка пећина”, коју је израдио Завод за заштиту природе Србије, достављена је 4. јула 2022. године Општинској управи општине Сокобања, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др.закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку ревизије заштите природног подручја I (прве) категорије, као Специјални резерват природе „Карађорђево”.

Заштићено подручје СРП „Карађорђево” налази се у АП Војводини, у југозападној Бачкој, уз леву обалу средњег тока реке Дунав кроз Србију, на територији општина Бачка Паланка и Бач.

На подручју СРП „Карађорђево” је очувани ритски комплекс кога чини мозаик водених, мочварних, ливадских и шумских станишта, као и очувана влажна станишта карактеристична за плавна подручја великих равничарских река. Одликује се присуством већег броја ретких и угрожених биљних врста и њихових заједница од националног и међународног значаја, као и осетљивих станишта која представљају међународни приоритет у заштити.

Поновна валоризација СРП „Карађорђево” извршена је у циљу унапређења заштите простора и темељних природних вредности. Ревизијом граница и режима заштите, природно добро је проширено на плавнo подручје Шаренградске аде, Хагле и еколошког коридора – водоток Мостонга који повезује канал Ловренац са Врањаком и Гувништем, као и на ергелу „Карађорђево”, чијим се увођењем у границе заштићеног подручја обезбеђује очување генетских ресурса аутохтоних старих раса коња које имају јединствено генетичко наслеђе.

Површина СРП „Карађорђево” је након ревизије повећана са 2.955,32 hа на 4.309,98 hа, односно за 1.354,66 hа, што износи 31,43%. Према структури површина катастарских општина (KO Младеново, KO Бач и KO Бачко Ново Село) по власништву, површине у заштићеном подручју су у државној (91.79%), јавној (7.41%) и приватној (0,80%) својини. На заштићеном подручју утврђени су режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) Специјални резерват природе „Карађорђево” сврстава се у I категорију – међународног, националног, односно изузетног значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), подручје СРП „Карађорђево” припада делу eколошки значајног подручја под редним бр. 13 – „Карађорђево”, односно идентификовано је Емералд подручје (RS0000038) и међународно и национално значајно подручје за птице (IBA). Резерват је уврштен и у листу заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (ICPDR), као и у Мрежу заштићених подручја на Дунаву (Danube Network Protected Areas).

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 24. августа 2022. године Студију заштите Специјалног резервата природе „Карађорђево” Министарству заштите животне средине, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.

На основу члана 42. став 9. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др.закон и 71/21) Министарство заштите животне средине обавештава јавност о поступку ревизије заштите природног подручја III (треће) категорије, као Парк природе „Палић”.

Заштићено подручје ПП „Палић” налази се у АП Војводини, у Севернобачком управном округу, на територији Града Суботице, и пружа се од југоисточног дела Суботице до јужног дела насеља Палић.

По захтеву Града Суботице, Покрајински завод за заштиту природе је током 2020. године приступио ревизији заштите ПП „Палић”. Предмет ревизије су границе и режими заштите природног добра. Границе заштићеног подручја су проширене на јавну површину новоформираног зеленог појаса уз обалу Палићког језера, а парцеле у урбанизованом делу туристичке зоне, предвиђене за изградњу објеката, изузете су из заштите. Ревизијом је простор под заштитом повећан за 12,35 ha и обухвата језеро и његов обални појас, укључујући и уређене зелене површине централног дела бањског простора, као и појединачна стара стабла у заштитној зони Парка природе. Језеро и остаци природних станишта уз обалу омогућују опстанак бројним заштићеним и строго заштићеним врстама водоземаца, гмизаваца и сисара, а такође имају важну улогу за одмарање, исхрану и зимовање водених птица. Паркови и остале зелене површине подручја такође се истичу биолошком разноврсношћу.

ПП „Палић” простире се на укупно 725,71 ha. Према структури површина катастарских општина (КО Нови град, КО Доњи град и КО Палић) по власништву, површине у заштићеном подручју су у јавној (93,29%), државној (3,41%) и приватној (3,29%) својини. На заштићеном подручју успостављају се режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. Због снажних антропогених утицаја из непосредног окружења, око заштићеног подручја је одређена заштитна зона површине 986,65 ha.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), ПП „Палић” сврстава се у III категорију – заштићено подручје локалног значаја.

Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), ПП „Палић” издвојен је као подручје Емералд еколошке мреже (RS0000029) и међународно значајно подручје за биљке (IPA), односно припада међународно и национално значајном подручју за птице (RS002IBA) у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије под редним бр. 1 – „Суботичка језера и пустаре”.

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 23. децембра 2021. године Студију заштите Парка природе „Палић” Градској управи Суботица, као надлежном органу.

Даном постављања обавештења и извода из Студије заштите на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја, сходно члану 42. став 9. Закона о заштити природе.