У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине оглашава

ЈАВНИ УВИД И ЈАВНУ РАСПРАВУ

О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ

ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА РУДНИК”

Предео изузетних одлика „Планина Рудник”, налази се на територији града Крагујевца (KO Маслошево, KO Каменица, KO Котража, KO Љубићевац, KO Рамача, KO Страгари и KO Угљаревац), на територији општине Горњи Милановац (KO Гуришевци, KO Горња Шаторња, KO Манојловица, KO Блазнава, KO Доња Шаторња и KO Јарменовци) и на територији општине Топола (KO Горња Црнућа, KO Прњавор, KO Мајдан, KO Планина Рудник и KO Сврачковци).

Површина Предела изузетних одлика „Планина Рудник” износи 10.019,80 ha, од чега је у државној својини 5.727,20 hа (57,16%), у приватној својини 3.472,80 hа (34,66%), у јавној својини 151,60 hа (1,51%), у црквеној својини 652,90 hа (6,52%), док се 15,30 hа (0,15%) налази у осталим облицима.

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА РУДНИК”, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 28. АВГУСТА ДО 16. СЕПТЕМБРА 2024. ГОДИНЕ.

Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „Планина Рудник” и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 16. септембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

• поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „ПЛАНИНА РУДНИК” – Јавни увид о заштити,
• електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs

2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима:

11. септембра 2024. године

• са почетком у 10.00 часова у Горњем Милановцу, у просторијама Општине Горњи Милановац, велика скупштинска сала, Таковска 2;
• са почетком у 13.00 часова у Тополи, у просторијама Општине Топола, скупштинска сала, Булевар краља Александра I бр. 9;

12. септембра 2024. године

• са почетком у 10.00 часова у Крагујевцу, у згради Градске управе града Крагујевац, скупштинска сала, Трг Слободе 3.

У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.

Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.

У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Нацрт Уредбе са описом граница и картом можете погледати овде.

Студију заштите можете погледати овде.

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине оглашава

ЈАВНИ УВИД И ЈАВНУ РАСПРАВУ

О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ

ПАРКА ПРИРОДЕ „ГОЛИЈАˮ

Парк природе „Голијаˮ, налази се на територији града Краљева (КО Орља Глава, КО Савово,  КО Милиће, КО Брезова, КО Долац, КО Засад, КО Ушће, КО Врх, КО Река, КО Дражиниће, КО Рудно и КО Бзовик), града Новог Пазара (КО Драмиће, КО Кузмичево, КО Раст, КО Радаљица и КО Мухово), на територији општине Ивањица (КО Добри До, КО Врмбаје, КО Чечина, КО Коритник, КО Брусник, КО Градац, КО Дајићи, КО Вионица, КО Медовине, КО Ерчеге, КО Вучак, КО Васиљевићи, КО Смиљевац, КО Глеђица, КО Братљево и КО Куманица), на територирији општине Рашка (КО Крушевица, КО Биниће, КО Градац, КО Боровиће и КО Плешин) и територији општине Сјеница (КО Шаре).

Површина Парка природе „Голијаˮ износи 75.838,94 hа, од чега је у државној својини 29.141,65 hа (38,64%), у приватној својини 43.452,65 hа (57,30%), у црквеном 606,57 hа (0,80%) и 2.638,07 hа (3,47%) у јавном власништву.

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ  ПАРКА ПРИРОДЕ „ГОЛИЈАˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 2. АВГУСТА 2024. ГОДИНЕ ДО 21. АВГУСТА 2024. ГОДИНЕ.

      Нацрт уредбе о проглашењу Парка природе „ГОЛИЈАˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 21. августом 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

• поштом или на писарницу, са назнаком ПП „ГОЛИЈАˮ – Јавни увид о заштити,
• електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs

2.  ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се одржаће се у следећим терминима:

13. августа 2024. године

• са почетком у 11.00 часова у Краљеву, у просторијама Градске управе, сала 1, Трг Јована Сарића 1;

14. августа 2024. године

• са почетком у 9.00 часова у просторијама општине Рашка, сала Општинске управе, Предрага Вилимоновића 1;
• са почетком у 13.00 часова у Новом Пазару, свечана сала Културног центра, Стевана Немање 2;

15. августа 2024. године

• са почетком у 9.00 часова у просторијама општине Сјеница, сала Скупштине општине, Змаја од Босне 1;
• са почетком у 13.00 часова у просторијама општине Ивањица, сала Скупштине општине Ивањица, Венијамина Маринковића 1.

У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.

Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.

У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Нацрт Уредбе са описом граница и картом можете погледати овде.

Студију заштите можете погледати овде.

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине оглашава

ЈАВНИ УВИД И ЈАВНУ РАСПРАВУ О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „РАЈАЦˮ

Предео изузетних одлика „Рајацˮ, налази се на територији општине Љиг (КО Славковица и КО Ба) и општине Горњи Милановац (КО Полом и КО Горњи Бранетићи).

Површина Предела изузетних одлика „Рајацˮ износи 1.771,58 hа, од чега је у 540,50 hа (30,51%) у државном власништву, 1.152,77 hа (65,07%) у приватном, 46,38 hа (2,62%) у јавном, 6,11 hа (0,34%) у друштвеном, 25,82 hа (1,46%) у црквеном и другим облицима власништва.

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ  ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „РАЈАЦˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 1. ЈУНА 2024. ГОДИНЕ ДО 20. ЈУНА 2024. ГОДИНЕ.

Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „РАЈАЦˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 20. јуном 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

• поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „РАЈАЦˮ – Јавни увид о заштити,
• електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs

2.  ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се 20. ЈУНА 2024. године, године и то:

• са почетком у 10.00 часова у просторијама Општине Љиг, Карађорђева 7, сала 21;
• са почетком у 13.00 часова у просторијама Општине Горњи Милановац, Таковска 2, Велика скупштинска сала.

У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.

Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.

У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Нацрт Уредбе са описом граница и картом можете погледати овде.

Студију заштите можете погледати овде.

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине обавештава јавност о

ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „УВАЦˮ
    
Специјални резерват природе „Увац”, налази се у југозападној Србији, планинској области Динарске виције у оквиру Старовлашко-рашке групе планина или области која се са Пештерском висоравни често назива и „кровом Србије”. Увац је десна притока Лима у оквиру Дринског слива и своју долину усеца по генерално северозападном правцу од Сјеничке котлине ка долини Лима. У оквиру долине Увца формиране су три вештачке акумулације – Радоињско, Златарско и Увачко (Сјеничко) језеро.
У складу са Законом о заштити природе, Завод за заштиту природе Србије, доставио је Министарству заштите животне средине, Студију о заштити Специјални резерват природе „Увац”, којом се утврђују вредности подручја које се предлаже за заштиту и начин управљања подручјем,  чиме је покренут поступак заштите овог подручја. На основу студије заштите, Министарство заштите животне средине израдило је Нацрт Уредбе о проглашењу.
Нацртом Уредбе ово подручје ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом Специјални резерват природе „Увац”, као природно добро међународног, националног, односно изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите.
Природне и предеоне вредности заштићеног подручја резултат су комплексног утицаја физичко-географских чинилаца, климатских прилика, али и тектонских и геоморфолошких особености. Наведени чиниоци, уз присуство једне од најређих врста лешинара код нас белоглавог супа (Gyps fulvus) овом су подручју дали посебност која га издваја од суседних крајева Србије.
Воде Увца представљају темељну вредност и окосницу заштићеног подручја. Својом огромном ерозивном снагом изградиле су изузетну кањонску долину у моћним карбонатним стенама. Из тог разлога ток Увца је преграђен бранама које су формирале три акумулациона језера Увачко (Сјеничко), Златарско и Радоињско.
Подручје Увца се може сврстати у средњеевропски флористички регион, односно илирски флористички подрегион, на коме је нашло станиште 655 биљних таксонa, што чини око 17 % целокупне флоре Србије. Број врста које имају национални и међународни значај износи 213, категорији строго заштићених  припада 4, а заштићених 70 врста. На „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије”, која обухвата ретке, угрожене и рањиве таксоне биљака за територију Републике Србије, а која је полазни основ за предлагање заштите врста, налази се 23 таксона.
На заштићеном подручју се налази утврђено непокретно културно добро Мост на Увцу у засеоку Жвале (Урсуле), велики број археолошких локалитета (10) од којих су најзначајнији Јеринин град (Дружиниће) и манастир у Трудову (Трудово), као и добара под претходном заштитом (5).
Специјални резерват природе „Увац” се налази на територији општине Нова Варош, обухвата катастарке општине Радоиња, Негбина, Вранеша, Бурађа, Амзићи, Ојковица, Трудово, Тиква, Вилови, Дебеља, Горње Трудово, Штитково, Божетићи, Комарани, Акмачићи, Радијевићи, Буковик и Мишевићи и територији општине Сјеница, обухвата катастарске општине Урсуле, Горње Лопиже, Доње Лопиже, Доње Горачиће Дружниће, Крстац, Чедово и Кладница.
Укупна површина заштићеног подручја износи 11.845 ha, са издвојеним режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја.
Према подацима Републичког геодетског завода 5.563 hа (46,96%) површине заштићеног подручја налази се у државном, 4.598 hа (38,82%) у приватном, 1.678 hа (14,17%) у јавном и 6 hа (0,05%) у мешовитом власништву.

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ  СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „УВАЦˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 24. ЈАНУАРА 2024. ГОДИНЕ ДО 12. ФЕБРУАРА 2024. ГОДИНЕ

Нацрт уредбе о проглашењу Специјалниог резерват природе „Увац” и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Нови Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 12.  фебруаром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: 
– поштом или на писарницу, са назнаком СРП „УВАЦ” – Јавни увид о заштити, 
електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs

2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се:

 – 1. фебруара 2024. године, са почетком у 12.00 часова у просторијама општине Нова Варош, скупштинска сала, Улица Карађорпева 32. 
 – 2. фебруара 2024. године, са почетком у 11.00 часова у просторијама општине Сјеница, скупштинска сала, Улица Змаја од Босне 1.

Јавну расправу води Министарство заштите животне средине. 

У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије

Нацрт Уредбе са описом граница и картом можете погледати овде.

Студију заштите можете погледати овде.

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине обавештава јавност о

ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ

О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ

ПАРКА ПРИРОДЕ „МАЛИ БОСУТ”

Мали Босут налази се у Аутономној покрајини Војводини, и то у западном делу Срема и обухвата водоток Босут, узводно од државног пута I А реда број 3., у непосредној близини државне границе са Републиком Хрватском.

У складу са Законом о заштити природе, Покрајински завод за заштиту природе доставио је Министарству заштите животне средине Студију о заштити Парка природе „Мали Босут”, којом се утврђују вредности подручја које се предлаже за заштиту и начин управљања подручјем,  чиме је покренут поступак заштите овог подручја. На основу студије заштите, Министарство заштите животне средине израдило је Нацрт Уредбе о проглашењу.

Нацртом Уредбе ово подручје ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом Парк природе „Мали Босутˮ, као природно добро међународног, националног, односно изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите.

Заштитом Парка природе „Мали Босутˮ, очуваће се изворни ток реке Босут у целини.

Водоток Босут са својим обалним појасом представља еколошки коридор од међународног значаја (Уредба о еколошкој мрежи, Прилог 2, „Службени гласник РСˮ, број 102/10). Функционалност еколошког коридора водотока Босут обезбеђује опстанак многих локалних популација биљних и животињских врста. Еколошки коридор такође повезује Кабларовац и Драгановце са шумским комплексима Хрватске (Спачванске шуме) и са Босутским шумама према југу. Каналисани ток Растовачке баре такође служи као еколошки коридор у правцу шума Кладовац и Растовац на северу, док ушће канала истовремено представља и значајно влажно станиште акватичних и семиакватичних врста.

Присутна водена, мочварна, приобална и шумска станишта представљају станиште за 131 таксон виших биљака, 26 врста сисара, 27 врста бескичмењака, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 118 врста птица, 62 врсте планткона и 16 врста риба.

Током валоризације подручја забележено је: 2 строго заштићене врсте виших биљака, 4 строго заштићене врсте бескичмењака, 1 строго заштићена врста рибе, 8 строго заштићених врста водоземаца, 5 строго заштићених врста гмизаваца и 92 строго заштићене врсте птица.

На подручју предложеном за заштиту дефинисано је 8 станишних типова приоритетних за заштиту на националном нивоу. Од тога је 7 наведено у оквиру приоритетних NATURA 2000 међународно значајних станишних типова, односно у селектованим EMERALD стаништима, што указује на значај овог подручја у очувању диверзитета шумске, семиакватичне и акватичне флоре у Србији.

Уз границе заштићеног подручја се налази археолошко налазиште Градина на Босуту (откривено 1880. године), који представља вишеслојни праисторијски археолошки локалитет и пружа доказ о постојању људских насеља и људских активности на овом подручју од краја неолита па до доласка Римљана у ове крајеве.

Парк природе „Мали Босутˮ, налази се на територији општине Шид, унутар катастарских општина Адашевци, Вашица и Батровци.

Површина Парка природе „Мали Босутˮ износи 282,34 ha, од чега је највећим делом обухваћено земљиште у својини Републике Србије (99,27 %), док је 0,53% у јавној својини (280,29 ha), а 0,2% (0,56 ha) се налази у приватној својини.

На подручју Парка природе „Мали Босутˮ, утврђују се режими заштите II и III степена, и то режим заштите II степена износи 109,09 ha (38,64 %), а режим заштите III степена 173,25 ha (61.36 %).

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ  ПАРКА ПРИРОДЕ „МАЛИ БОСУТˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 23 ДАНА, ОД 18. ДЕЦЕМБРА 2023. ГОДИНЕ ДО 9. ЈАНУАРА 2024. ГОДИНЕ.

Нацрт уредбе о проглашењу Парка природе „Мали Босутˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Покрајинског завода за заштиту природе, Нови Сад, Радничка 20а, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 9. јануаром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

• поштом или на писарницу, са назнаком ПП „МАЛИ БОСУТ” – Јавни увид о заштити,

електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs

2.  ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се:

21. децембра 2023. године

• са почетком у 12.00 часова у просторијама општине Шид, скупштинска сала, Улица Карађорђева 2

У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.

Јавну расправу води Министарство заштите животне средине.

У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Покрајинског завода за заштиту природе.

Нацрт Уредбе са описом граница и картом можете погледати овде.

Студију заштите можете погледати овде.

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине обавештава јавност о

ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ

О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ

ПАРКА ПРИРОДЕ „РАДАНˮ

Ово подручје првобитно је проглашено Уредбом Владе РС  2017. године и сврстано је у I категорију заштићеног подручја међународног и националног, односно изузетног значаја, укупне површине 41.312,66 ha.

У међувремену је Завод за заштиту природе Србије извршио ревизију подручја и достављањем нове Студије о заштити Министарству, покренут је поступак ревизије заштите овог подручја. Министарство заштите животне средине припремило је нацрт нове уредбе, којом се предлаже повећање површине на 43.512,72  hа.

Нацртом уредбе брдско-планинско подручје централног дела јужне Србије, између горњих токова реке Косанице и Јабланице, чији средишњи део простора испуњава планински масив Радана, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Радан”, као природно добро међународног, националног, односно изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите, као Парк природе „Радан”.

Парк природе „Радан” ставља се под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, а нарочито очувања разноврсних облика вулканског рељефа; Лецко андезитског масива, највишег и највећег вулканског комплекса у Србији (клисуре: Велике Косанице, Гајтанске реке, Боринске реке и Соколов вис); хидролошких и хидрогеолошких појава (бифуркација Деливоде); шумских станишта на прелазу између котлина и брдско-планинских терена на дисецираном рељефу са комадима андезитских стена рефугијалног карактера, од појаса заједница врбе и тополе (Salici-Populetum albae), климазоналних заједница сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris), термофилних китњаковових заједница (Quercetum montanum moesiacum), китњаково-грабових заједница (Querco-Carpinetum serbicum), мезофилних букових шума (Fagetum montanum moesiacum), реликтних полидоминантних и осиромашених шумских заједница са мечјом леском (Corylus colurna L.) и кавкаском липом (Tilia caucasica Rupr.) и заједница јавора и граба (Aceri-Carpinetum betuli) у контактном делу између храстовог и буковог појаса; станишта и популације дивље флоре (751 биљном врстом), а посебно мезијских ендемита (Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco); станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонска волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности. Подручје Радана не поседује изражени вегетацијски диверзитет. Међу њима, најзначајније су биљне заједнице које се развијају на површини андезитских стена и у њиховим пукотинама, а које припадају провизорно описаној свези Sedion stefco; станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонске волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности (заштићено непокретно културно добро „Царичин град” /Јustiniana prima/).

Парк природе „Радан”, налази се на територији општина Куршумлија, Бојник, Лебане, Медвеђа и града Прокупља.

Површина Парка природе „Радан” износи 43.512,72  hа, од чега је у државном власништву 18.683,77 hа (42,94%), у приватном власништву је 24.816,47 hа (57,03%) и у црквеном 12,49 hа (0,03%),  од чега је у режиму заштите I степена 991,25 ha (2,28%), II степена 6.250,99 ha (14,37%) и у режиму заштите III степена 36.270,48  ha (83,35%).

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ  ПАРКА ПРИРОДЕ „РАДАНˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 30. НОВЕМБРА 2023. ГОДИНЕ ДО 19. ДЕЦЕМБРА 2023. ГОДИНЕ.

Нацрт уредбе о проглашењу Парка природе „РАДАН” и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 10.00 до 13.00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 19. децембром 2023. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

поштом или на писарницу, са назнаком ПП „РАДАНˮ – Јавни увид о заштити,

електронским путем на e-mail адресу: lidija.stevanovic@eko.gov.rs

2.  ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима:

12. децембра 2023. године

•           са почетком у 13.00 часова у просторијама општине Медвеђа, скупштинска сала, Улица Краља Милана 48

13. децембра 2023. године

•           са почетком у 10.00 часова у просторијама општине Лебане, скупштинска сала, Улица Цара Душана 116

•           са почетком у 13.00 часова у просторијама општине Бојник, сала Дома културе, Трг Слободе 22

14. децембра 2023. године

•           са почетком у 09.00 часова у просторијама општине Куршумлија, општинска сала, Улица Перолетерских бригада бб

•           са почетком у 12.00 часова у Прокупљу, у градској скупштинској сали, Улица Никодија Стојановића 2

У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.

Јавну расправу води Министарство заштите животне средине.

У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Нацрт Уредбе са описом граница и картом можете погледати овде.

Студију заштите можете погледати овде.

У складу са одредбама чл. 5,6. и 9. Закона о стратешкој процени утицаја („Службени гласник РСˮ бр. 135/04 и 88/10), Министарство заштите животне средине је објавило Одлуку о изради стратешке процене утицаја Програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом на животну средину („Службени гласник РСˮ, број 69/22 од 26. априла 2022. године) и израдило Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом (у даљем тексту: Извештај о стратешкој процени утицаја), који се оглашава заједно са Предлогом програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом, а који можете преузети ОВДЕ.

Јавна расправа о Извештају о стратешкој процени утицаја организоваће се у периоду од 14. септембра до 13. октобра 2023. године. Јавно представљање Извештаја о стратешкој процени утицаја биће организовано уједно са представљањем Предлога програма, у виду презентације и консултација, дана 20. септембра 2023. године, у хибридном формату, у Привредној комори Србије, Ресавска 13-15, 11000 Београд, са почетком у 11 часова. Приступање јавном представљању омогућено је и путем линка: https://undp.zoom.us/j/84481625327 (Meeting ID: 844 8162 5327).

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари на Извештај о стратешкој процени утицаја достављају се Министарству заштите животне средине, на Обрасцу за коментаре, који можете преузети ОВДЕ, путем електронске поште на e-mail адресу: sekretarijat@eko.gov.rs или поштом на адресу: Министарство заштите животне средине – Сектор за међународну сарадњу, пројекте и климатске промене, Омладинских бригада 1, 11070 Београд, са назнаком: “Јавна расправа – Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Предлога програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом“. 

По окончању поступка јавне расправе, Министарство заштите животне средине ће анализирати све примедбе, предлоге и сугестије учесника у јавној расправи и сачинити извештај о спроведеној јавној расправи о Извештају о стратешкој процени утицаја и исти објавити на својој интернет страници.

Одбор за привреду и финансије Владе Републике Србије, на седници 13.09.2023. године, усвојио је Закључак 05 Број: 353-8349/2023-1,  са Програмом јавне расправе о Предлогу програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом (у даљем тексту: Предлог програма).

Министарство заштите животне средине позива заинтересоване грађане као и стручну јавност, да се упознају са текстом Предлога програма и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

Јавна расправа спроводи се у периоду од 14. септембра до 3. октобра 2023. године.

Програм јавне расправе о Предлогу програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом објављује се на интернет страници Министарства заштите  животне средине, као и на Порталу „еКонсултације“.

Закључак о спровођењу јавне расправе, Програм јавне расправе о Предлогу програма, са текстом Предлога програма, можете преузети ОВДЕ.

Јавно представљање Предлога програма Министарство заштите животне средине одржаће се у виду презентације и консултација, дана 20. септембра 2023. године, у хибридном формату, у Привредној комори Србије, Ресавска 13-15, 11000 Београд, са почетком у 11 часова. Приступање јавном представљању Предлога програма омогућено је и путем линка: https://undp.zoom.us/j/84481625327 (Meeting ID: 844 8162 5327).

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству заштите животне средине на Обрасцу за коментаре, који можете преузети ОВДЕ, путем електронске поште на e-mail адресу: sekretarijat@eko.gov.rs или поштом на адресу: Министарство заштите животне средине – Сектор за међународну сарадњу, пројекте и климатске промене, Омладинских бригада 1, 11070 Београд, са назнаком: „Јавна расправа – Предлог програма прилагођавања на измењене климатске услове са Акционим планом”. 

По окончању поступка јавне расправе, Министарство заштите животне средине ће анализирати све примедбе, предлоге и сугестије учесника у јавној расправи и сачинити извештај о спроведеној јавној расправи о Предлогу програма и исти објавити на својој интернет страници и на Порталу „еКонсултацијеˮ.

У складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21), Министарство заштите животне средине оглашава

ЈАВНИ УВИД И ЈАВНУ РАСПРАВУ
О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ
ПАРКА ПРИРОДЕ „МОЈСТИРСКО – ДРАШКЕ ПЛАНИНЕˮ

Парк природе „Мојстирско – Драшке планинеˮ, налази се на територији општине Тутин.

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ  ПАРКА ПРИРОДЕ „МОЈСТИРСКО – ДРАШКЕ ПЛАНИНЕˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 18. АВГУСТА 2023. ГОДИНЕ ДО 6. СЕПТЕМБРА 2023. ГОДИНЕ.
Нацрт уредбе о проглашењу Парка природе „МОЈСТИРСКО – ДРАШКЕ ПЛАНИНЕˮ и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе, израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 10:00 до 13:00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Ул. Јапанска 35, 11070 Нови Београд, на Порталу Е -управе, на сајту Министарства заштите животне средине и на сајту Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 6. септембром 2023. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: 
– поштом или на писарницу, са назнаком ПП „МОЈСТИРСКО – ДРАШКЕ ПЛАНИНЕˮ – Јавни увид о заштити, 
– електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs

2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се 12. септембра 2023. године са почетком у 10.00 часова у сали Омладинског културног центра, Трг Шемсудина Кучевића, Тутин.
У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.
Јавну расправу води Министарство заштите животне средине. 
У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. 

Нацрт Уредбе са описом граница и картом можете погледати овде.

Студију заштите можете погледати овде.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Министарством заштите животне средине упућује Јавни позив организацијама цивилног друштва за чланство у Радној групи за израду Стратегије за примену Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (Архуска конвенција) са Акционим планом.

Рoк зa пoднoшeњe пријава траје од 01. 08. 2023. године до 01. 09. 2023. године.

Заинтересоване организације цивилног друштва дужне су да своје пријаве заједно са припадајућом документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) у назначеном року доставе искључиво електронским путем на имејл адресу sek.scd@minljmpdd.gov.rs  сa нaпoмeнoм:  ,,Чланство у Радној групи за израду Стратегије за примену Архуске конвенције”.

Јавни позив и пропратни обрасци, као и додатне информације за њихово попуњавање налазе се у оквиру следећих докумената:

• Јавни позив
• Анекс 1 – Пријавни формулар
• Анекс 2 – Образац о реализованим пројектима
• Анекс 3 – Образац о објављеним публикацијама
• Анекс 4 – изјава о одсуству сукоба интереса
• Листа поднетих пријава
• Листа одбачених пријава
• Ранг листа
• Предлог представника ОЦД