Вести
Павков у Суботици: Затварамо несанитарну депонију и у потпуности заокружујемо управљање отпадом у овом делу Србије
Павков је рекла да ће након ове, финалне фазе санације, на месту депоније Александровачка бара, бити зелена и уређена површина.

„Поносна сам што данас већ радимо трећу и завршну фазу санације и рекултивације депоније на којој се скоро пола века неправилно одлагао отпад и то на само пола километара од Палићког језера и свега 200 метара од првих стамбених објеката. Извођач и колеге из градске управе су ме обавестили да ће бити урађене дренаже по ивици тела депоније, како би се спречило да процедне воде долазиле до реципијента, посебно имајући у виду да се надомак овог локалитета налази потез отпадних вода које гравитирају ка постројењу за пречишћавање отпадних вода. Ово је пример како треба решавати проблем несанитарних депонија, чиме не само да унапређујемо стање животне средине већ и квалитет живота грађана“, рекла је Павков.

Министарка је истакла да се санацијом и рекултивацијом ове несанитарне депоније, заокружује систем управљања отпадом у Суботици.

„Град Суботица је прави пример примене циркуларне економије у пракси, јер већ има модеран регионални центар за управљање отпадом који је раније изграђен уз подршку Европске уније. Ка овом центру поред Суботице, гравитирају још и Бачка Топола, Мали Иђош, Чока, Кањижа, Сента и Нови Кнежевац. Оно што је за грађане важно, то је да су им и зелене и плаве канте потпуно на располагању, тако да да они директно учествују у управљању отпадом на територији Суботице. Мислим да је овај град пример који треба да се ради када је реч о управљању отпадом, јер је ово добар начин и јасно се види конкретан бенефит од регионалног центра. У Суботици смо од 2021. и кроз јавне конкурсе Министарства улагали средства и за уклањање дивљих депонија, као и пројекте пошумљавања, а сигурна сам да нас чека још много заједничких пројеката за бољи живот грађана“, рекла је Павков.
Министарки Павков уручена Повеља Народне библиотеке „Радисав Никчевић“ у Јагодини
Павков је рекла да јој је велика част да прими ово значајно признање у установи која више од једног века чува дух нашег народа, писану реч и светосавске вредности.

„Народна библиотека у Јагодини, основана указом краља Петра Првог Карађорђевића 1909. године, није само дом књиге; она је живи сведок историје, вере, просветитељства и одговорности према наслеђу. Ово је место у коме се прошлост надахњује будућношћу, а знање постаје завет. Зато је и повеља коју сте ми данас уручили за допринос очувању животне средине, традиције, културе и светосавских вредности за мене много више од признања. Она је подсетник и завет. За мене је Повеља подсетник да су природа и култура две стране исте странице. Без река, шума и чистог ваздуха не опстају ни наши манастири, ни наше библиотеке, ни наша сећања. Светосавље нас учи да се према свему што нам је поверено односимо као добри домаћини. Зато је наша дужност да истом пажњом којом чувамо књиге чувамо и шуме, воде, природу, јер ако ослабимо једну карику, ланац нашег идентитета постаје слаб“, рекла је Павков.

Она је изразила дубоку захвалност директору Народне библиотеке Милошу Стојковићу и целом колективу, јер својим преданим радом показују да библиотека није само чувар књига, већ мост између прошлости и будућности.

„Држава системски стоји иза те мисије којом се чува наш идентитет. Председник Републике Александар Вучић и председник Српске напредне странке Милош Вучевић својим деловањем јасно показују да је очување наших корена, културе, као и природе, наш национални приоритет. Поносна сам што сте и у мом раду препознали настојање да се истовремено чувају светосавске, културне и друштвене вредности и да се штити животна средина. Зато наша политика и пракса морају бити видљиво повезане, од очувања културног наслеђа, преко унапређења образовања и културне понуде, до конкретних еколошких иницијатива у свакој школи, библиотеци и локалној заједници. Сваки пут када посадимо дрво, пишемо ново поглавље у књизи заједнице. Верујем да ће ова повеља бити подстрек свима нама да наставимо да радимо за добробит заједнице и човека и за очување онога што нас чини народом, а то су наше култура, језик и вера“, рекла је Павков.
Павков: Успешна акција садње 3.500 садница црног бора са младима у Врању
У акцији, чији циљ је подизање квалитета ваздуха и стварање бољег амбијента за рекреацију и одмор грађана, учествовали су и представници ЈП „Србијашуме“, тим градоначелника Врања Слободана Миленковића и бројни волонтери.

„Данас сам са великим задовољством дошла у Врање да наставимо кампању за младе, кампању у којој градимо чистије, зеленије и сигурније средине за све генерације. И неизмерно ми је драго што су стубови ових акција управо млади, који ће касније бити стубови иницијатива које доносе бољу животну средину у својој локалној самоуправи. Заједно са младима, колегама из „Србијашума“ и тимом градоначелника Врања овде, на југу Србије, засадили смо 3.500 садница црног бора, што ће бити наставак прелепог постојећег шумског комплекса надомак Александровачког језера. Част је бити на оваквом месту, у оваквој прилици и заиста деловати за природу. Ове саднице ће допринети бољем квалитету ваздуха, уређенијем простору и лепшем амбијенту за рекреацију и одмор“, рекла је Павков.

Министарка је додала да је сврха ових активности да млади у Врању имају где да се друже, рекреирају и развијају своје потенцијале у чистој средини. Павков их је позвала да се и убудуће укључују у волонтерске еколошке акције.

„Хвала граду Врању и свим партнерима на сарадњи. Посебно хвала волонтерима и младима који показују иницијативу и одговорност, ваша енергија је кључна за успех. Посвећеност Министарства заштите животне средине у овој средини није само симболична, већ системска и озбиљна. Подржали смо акције уклањања дивљих депонија и нелегално одложеног отпада на више локација у граду. Такође, подржали смо пројекте пошумљавања и уређења градских површина, а планирана је и садња низа садница које ће оплеменити градске квартове и створити пријатније окружење за све. Настављамо да улажемо у људе и простор, а посао који нас чека је велики и зато ћемо бити веома истрајни. Наставићемо да се боримо и да, пројекат по пројекат, градимо пут ка све бољој животној средини“, рекла је Павков.

SAFETY4TMF, Дунавски транснационални програм, у Словенији, 4-7. новембра 2025. год

Овом приликом обављени су састанак Надзорног одбора пројекта и припремни састанак за Peer Review посету, у Љубљани, те Peer Review посета на локацији затвореног рудника уранијума и припадајућег рударског јаловишта Боршт, у месту Жировски врх. На локацији рударског јаловишта представљен је новоизграђени систем за гео-мониторинг померања дела јаловишта услед клизишта, те системи за мониторинг временских услова и падавина.

Припремни састанак за Peer Review посету, у Љубљани, те Peer Review посета на локацији рудника уранијума и припадајућег рударског јаловишта Боршт, у месту Жировски врх, су део планираног низа пилот активности SAFETY4TMF пројекта, чији резултати треба да допринесу побољшању оперативних процедура за безбедност рударских јаловишта и реаговање на удесне ситуације на њима.
Министарка Павков и млади у акцији: Нових 120 стабала за зеленији Сомбор
Истичући значај пошумљавања као мере која има за циљ побољшање квалитета ваздуха, Павков је младима уручила значке „И ја делујем за природу“ као симбол њихове посвећености очувању животне средине.


„Врло је значајно што смо данас у Бачкој, у Сомбору, да покажемо на који начин млади делују за животну средину. Као што је градоначелник Сомбора Антонио Ратковић рекао, присуствујемо једном малом гесту који ће сигурно доносити велике плодове наредним генерацијама. Врло је важно да је у питању дрворед, који је већ деценијама традиционално познат у Сомбору, и да смо засадили нове садница јавора, како би имали бољу животну средину и бољи квалитет ваздуха“, рекла је Павков.


Министарка је нагласила да ће Министарство заштите животне средине у Сомбору радити на изградњи више капиталних пројеката који ће у великој мери утицати на бољи квалитет живота свих грађана.


„У наредном периоду почеће велики капитални пројекат за град Сомбор, а то је изградња регионалног центра за управљање отпадом. Укључивање Сомбора у Национални програм чврстог отпада кроз Регионални центар „Ранчево“ представља велики корак ка модерном и одрживом управљању отпадом. Ове године завршавамо два такође значајна пројекта: први је замена котларнице у свечаној сали у Градској кући у Сомбору, која је прешла на еколошки прихватљивији енергент, а други је рекултивација парка у Колуту. Поносна сам што сте данас заједно са мном засадили ове саднице и показали да сви заједно делујемо за природу. Сигурна сам да нас тек чекају значајни пројекти за град Сомбор“, поручила је Павков.



Павков: Значајна капитална улагања у Срем и општину Пећинци, канализација до сваког кућног прага
Павков је нагласила да ће реализацијом овог инфрастуктурног пројекта бити омогућено да грађани општине Пећинци уз подршку министарства добијају канализацију до свог прага чиме се директно утиче на заштиту животне средине.

„Ово су значајна капитална улагања за Срем, за комплетну општину Пећинци, и једна мера у заштити животне средине, коју ће грађани директно да осете. Срећна сам и поносна што је председник општине Пећинци Синиша Ђокић, заједно са својим тимом, годинама радио и омогућио да уз подршку Министарства шест насељених места, а биће највероватније још једно у будућности, има обезбеђену инфраструктуру до свог прага. Ово је велика уштеда касније, за обезбеђивање додатне мреже, која треба да иде од самог домаћинства и то је велика ствар за грађане, да не морају додатна средства да издвајају, што показује да је општина мислила и на одрживост“, рекла је Павков.


Министарка је истакла да је питање канализационе мреже и управљања отпадним водама један од приоритета Министарства заштите животне средине и Владе Републике Србије.


„Наставићемо да радимо на капиталним пројектима који су од велике важности за живот свих грађана. Данас смо имали прилику да обиђемо и завршетак радова у Сремским Михаљевцима и Дечу и да видимо различите системе канализационе мреже, који су прилагођени терену, али који ће у великој мери утицати на одржавање. То је нешто на чему треба да се инсистира, јер управо одржавање у будућности треба да буде што оперативније, са што мање додатних трошкова. Посебно сам срећна што сам данас видела на лицу места како ће то изгледати. Пећинци могу да буду на понос и на част свима у нашој држави по питању екологије.“, поручила је Павков.

Павков у Будимпешти: Србија је посвећена једнаком приступу водоснабдевању, активностима на бољем управљању водама и заштити водних ресурса
Министарка је истакла да мисија Протокола и данас, двадесет година након његовог усвајања, остаје једнако значајна, јер климатске промене и други глобални изазови и даље утичу на одрживост, водоснабдевање и отпорност система за пречишћавање отпадних вода.

„Протокол је први међународни споразум ове врсте усвојен са главним циљем да се обезбеди заштита здравља и благостања бољим управљањем водама, укључујући заштиту водених екосистема, као и спречавање и контрола болести повезаних са водом. Поносна сам што смо били међу првим земљама у региону које су примениле систем оцењивања такозваном Бодовном картицом једнаког приступа води и санитацији. Србија је обезбедила значајна улагања у модернизацију водне инфраструктуре, како у изградњу и унапређење постројења за пречишћавање отпадних вода, тако и у изградњу недостајуће канализационе мреже“, навела је Павков и захвалила партнерима УНЕЦЕ-у и СЗО/Европа на заједничкој посвећености.

Министарка је нагласила да ће се Србија у наредним деценијама још одлучније фокусирати на три кључна приоритета, а то су јачање отпорности на климатске промене, обезбеђивање једнаког приступа водоснабдевању за све грађане и заједничко деловање у остваривању ових циљева.

„Изазови који су пред нама су превише сложени и само кроз усклађене политике можемо постићи добре резултате. Зато је Протокол о води и здрављу много више од правног оквира. То је значајан инструмент који и даље обликује нашу заједничку визију безбедније и зеленије будућности“, истакла је министарка Павков.

Павков потписала споразум за изградњу канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода у београдској градској општини Палилула
Павков је нагласила да се реализацијом овог пројекта решава један од највећих еколошких изазова у Београду, а то је испуштање непречишћених отпадних вода у Дунав. Министарка је уговор потписала са потпредседником ЕИБ-а Робертом де Гротом, а потписивању је присуствовала и заменица градоначелника града Београда Весна Видовић.

“Реализацијом овог пројекта Београд ће по први пут добити систем за пречишћавање отпадних вода изграђен по навишим европским стандардима, а становници леве обале Дунава, односно насеља Крњача, Борча и Котеж савремен и ефикасан канализациони систем који ће значајно унапредити санитарне услове, квалитет живота и заштиту животне средине. Постројење ће имати капацитет од 86.000 еквивалент становника и прерађиваће више од 30.000 кубних метара отпадних вода дневно. Овим пројектом коначно решавамо један од највећих еколошких изазова у Београду а то је испуштање непречишћених отпадних вода у Дунав.“, рекла је Павков.

Министарка је истакла да овај пројекат педставља и корак напред ка испуњавању обавеза Републике Србије у оквиру Поглавља 27 „Животна средина и климатске промене“, као и ка спровођењу Зелене агенде за Западни Балкан и Економског и инвестиционог плана Европске уније.

„Овај пројекат представља симбол наше одлучности да решавамо вишедеценијске проблеме које нико пре нас није имао храбрости чак ни да покрене. Било је много оних који су у овај пројекат сумњали, неки су га оспоравали, иако је наш председник Републике Александар Вучић обећао грађанима да ће проблем канализационе мреже у овим насељима бити решен. Ово је још једна у низу потврда да наша реч има тежину и да своја обећања испуњавамо. И у овом подухвату показали смо колико је важно заједништво. Удружили смо снаге и обезбедили средства за реализацију пројекта. Поносна сам што ћемо, уз подршку наших европских партнера, омогућити да Београд по први пут добије систем за пречишћавање отпадних вода, и што ћемо на Палилулу донети највише европске стандарде у управљању отпадним водама“, поручила је Павков.
Павков потписала Меморандум о разумевању и сарадњи са министром екологије Републике Српске
Овај документ представља темељ за даље јачање сарадње и оквир за континуирану размену искустава, знања и добрих пракси, али и реализацију низа заједничких пројеката.

„Част ми је што сам данас са драгим колегом из Републике Српске потписала Меморандум о разумевању и сарадњи у области заштите животне средине између министарстава које водимо. Наш циљ је јасан: очување и заштита природе, одрживо коришћење природних ресурса, побољшање квалитета ваздуха, ефикасно управљање отпадом, као и заједничка брига о биолошкој разноврсности, заштити угрожених врста и њихових станишта. Ово је природан наставак нашег заједничког рада и показатељ наше иницијативе за проглашење прекограничног подручја „Тара–Дрина“, који ће обухватити највредније делове кањона реке Дрине, Национални парк „Тара“, Парк природе „Шарган – Мокра гора“ и Национални парк „Дрина“. Успостављањем овог подручја створићемо услове за дугорочну заштиту природних вредности, бољу научну сарадњу и мониторинг природних ресурса, као и размену искустава са другим заштићеним подручјима у региону и шире“, рекла је Павков.

Она је навела да иницијатива симболизује суштину заједничког рада два министарстава коју одликују поверење, сарадња и одговорност према природи као заједничкој вредности.


„Србију и Републику Српску не повезују само институције и пројекти, јер, ми смо пре свега исти народ, браћа и сестре који деле исте вредности, као и исту љубав према природи и исту посвећеност да сачувамо оно што смо ми наследили за генерације које ће после нас доћи. Зато сам уверена да овај Меморандум неће бити само потпис на папиру. Он је подстицај нашем заједништву, нашим заједничким иницијативама и нашој визији будућности у којој ће Србија и Република Српска наставити да корачају заједно, у којој ћемо бити још ближе повезани и кроз заштиту природе и одрживи развој“, рекла је Павков.

Павков потписала уговоре за пошумљавање у 14 градова и општина са више од 20.000 нових садница
Министарка је навела да успешно спровођење другог конкурса у текућој години показује интересовање локалних самоуправа за ову меру, али и свест о томе колико је она важна за грађане и животну средину.


„Драго ми је што смо данас потписали уговоре за други по реду јавни конкурс за пошумљавање и озелењавање у овој години, јер је то важна мера за чистији ваздух. За нас је свака садница битна ако макар мало доприноси бољем квалитету ваздуха, а само кроз овај конкурс биће засађено око 22.000 садница аутохтоних врста. Средства су добили градови Пирот, Суботица и Врање, Градска општина Нови Београд, као и општине Неготин, Србобран, Ћићевац, Владимирци, Пландиште, Темерин, Бачки Петровац, Кула, Инђија и Кањижа. На њиховим територијама пошумљаваћемо јавне површине у различите сврхе: подизање ветрозаштитних појасева ради заштите од еолске ерозије и дезертификације, садњу дрвореда у градским зонама, санацију деградираног и еродираног земљишта, као и формирање заштитног појаса у околини Регионалне санитарне депоније у Бикову код Суботице. За овај други позив обезбедили смо 34,6 милиона динара. Заједно са првим конкурсом, у 2025. години уложили смо близу 147 милиона динара за пројекте у укупно 42 локалне самоуправе, што значи да ће ове године бити засађено око 160.000 садница широм Србије“, рекла је Павков.


Она је додала да је то једна од мера за заштиту ваздуха које Министарство континуирано спроводи широм Србије и која је у претходних пет година дала видљиве резултате.


„Од 2020. године уложено је више од пола милијарде динара, у пројекте пошумљавања и озелењавањ, захвањујући чему је Србија богатија за око 470.000 нових садница у 85 градова и општина. Позивам све локалне самоуправе да прате наше конкурсе и кандидују квалитетне пројекте. Заједно смо јачи и само заједно можемо да наставимо да са успехом подижемо квалитет ваздуха и квалитет живота свих грађана“, рекла је Павков.


Павков: Начинили смо значајне кораке у јачању борбе против климатских промена
Павков је истакла да је само од претходног сусрета до данас, Министарство заштите животне средине начинило значајне кораке у јачању оквира за борбу против климатских промена.

„Један од најзначајнијих резултата је што је усвојен Трећи национално утврђени допринос NDC 3.0, наш најамбициознији циљ до сада, јер се Република Србија обавезала да ће до 2035. године смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште за 40,1 одсто у односу на ниво из 1990. године. Овај циљ је чак четири пута већи од првог NDC-а из 2015. године, и значајно већи од циља из 2022. То је показатељ снажног опредељења Србије за спровођење енергетске транзиције, јачања отпорности на климатске ризике и убрзање зелене трансформације друштва“, рекла је Павков, додајући да је усвојен и низ других значајних оквира, важних за остварење циљева Зелене агенде за Западни Балкан, испуњавање обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе и Споразуму из Париза.

Министарка је нагласила да се паралелно ради и на јачању практичних механизама, а један од најзначајнијих корака је успостављање система МРВА – мониторинга, извештавања, верификације и акредитације верификатора емисија гасова са ефектом стаклене баште.


„ Ово је врло значајно за нашу земљу с обзиром да је ово један од индикатора европске агенде коју је, заједнички са другим ресорима, неопходно у што интензивнијем и краћем року испунимо, како бисмо могли још брже да наставимо наш пут ка Европској унији. Поред тога, након усвајања Програма прилагођавања на измењене климатске услове, заједно са првим Акционим планом за период 2024–2026. године, Министарство ће започети и израду новог Акционог плана за период 2027–2030. као једну од најважнијих активности у овој области. Такође, у наредном периоду очекује нас унапређење законодавства и припрема за транспозицију ЕУ Директиве о систему трговине емисијама EU ETS, што ће додатно приближити Србију европским стандардима и подстаћи привреду ка декарбонизацији. Све ове активности су веома важне, јер граде чврст темељ за одрживи развој и показују да Србија корак по корак напредује ка климатски отпорнијем и конкурентнијем друштву,“ рекла је Павков.


Министарка Павков са младима у великој акцији пошумљавања на Црном врху код Бора
„Задовољство ми је што смо данас овде, на Црном врху, бисеру источне Србије, заједно са младима, са градоначелником Бора Александром Миликићем, као и представницима ЈП „Србијашуме“. Хвала вам што сте део националне еколошке кампање за заштиту животне средине, која је у претходна два месеца више пута укључила велики број младих у конкретне акције за очување природе. Овде на истоку Србије, на локалитету Црни врх, на територији града Бора, у овом прелепом пределу, диверзитет и крајолик показују да овај крај није искључиво рударски, већ, као што можемо да видимо, и шумарски. Млади су, заједно са нама, могли да виде на који начин директно доприносе обогаћивању шумског фонда, кроз сакупљање семенки букве. То смо радили како би могли да разумеју цео циклус, од сакупљања семена до формирања нових садница које ће красити ове пределе“, рекла је Павков.
Министарка је нагласила да се заједничким снагама на овој локацији ствара нови зелени појас, због чега ће нам природа за неколико година бити захвална.
„Овде, на Црном врху, обезбеђено је неколико хиљада садница црног бора које ћемо, сигурна сам, до краја дана у великој мери засадити. На тај начин настављамо тренд у који улажу и Министарство заштите животне средине и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, кроз директну имплементацију програма ЈП ‘Србијашуме’. То значи да у овом делу Европе имамо најбољи тренд раста по питању нових састојина и садње. Само „Србијашуме“ ове године имају дупло амбициознији план него претходне, 550 хектара је већ пошумљено, а преостало је још толико у оквиру јесење садње. Драго ми је што ће млади оставити печат за будуће генерације и показати на који начин се заиста ради за животну средину“, рекла је Павков.
Павков обишла радове на ревитализацији заштићеног подручја клисуре реке Градац
Пројекат у оквиру позива „ЕУ за Зелену агенду у Србији: Заштита и улагање у биодиверзитет и воде у циљу јачања отпорности на климатске промене“ спроводи Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ уз финансијску подршку Владе Шведске.
„У заштићеном подручју клисуре реке Градац показали смо на делу како водопривреда и заштита животне средине делују за будућност. Обишли смо радове у оквиру пројекта, који је финансиран од стране Европске уније у оквиру Зелене агенде, коју подржава и спроводи Министарство заштите животне средине. Врло је значајно што је данас на лицу места показано на који начин аутохтоне врсте, односно природни ресурси који се налазе у оквиру заштићених подручја, као што су природни материјали, плетери, који су од врбовог прућа, а који ће се временом ожилити и израсти у дрвце у циљу стабилизације косина, могу да се користе за антиерозионе радове и на тај начин спрече ерозију у будућности, без било каквих вештачких материјала, без бетона и без шљунка“, рекла је Павков.
Министарка је нагласила да је поносна што је предузеће „Србијаводе“, заједно са градом Ваљевом, УНДП-ом и са представницима Европске уније, подржало овако важан пројекат.

„Заштићено подручје, које је бисер овог дела Србије, поседује не само 70 пећина, већ и утврђене, валоризоване нове заштићене и строго заштићене врсте које се налазе у обухвату нове Студије клисуре реке Градац, коју ћемо, надам се, ускоро усвојити. Зато шаљемо поруку из Ваљева: Србија зна шта значе решења заснована на природи и зна како да их примени. Све ово радимо не да бисмо само уживали у овом заштићеном подручју, већ да бисмо га оставили будућим генерацијама“, рекла је Павков.


Павков потписала уговоре за набавку камиона за регионалне центре за управљање отпадом
Павков је навела да је потписивање ових уговора веома значајно за јачање капацитета регионалних центара, унапређење система управљања отпадом и побољшање услуга јавних комуналних предузећа у 24 локалне самоуправе широм Србије.
„Драго ми је што сам данас имала прилику да потпишем важне уговоре о набавци механизације за потребе три регионална центра – Каленић-Уб, Срем-Мачва и Пирот, јер је то неопходна компоненета у реализацији пројеката изградње и модернизације регионаних центара како би они функционисали по европским стандардима и уз поштовње принципа циркуларне економије. Важно је подсетити да ка регионалном центру Каленић–Уб гравитира 15 јединица локалне самоуправе, према РЦ Пирот четири, а ка регионалном центру Срем–Мачва пет локалних самоуправа. Потписивањем ових уговора настављамо доследну политику подизања капацитета за управљање отпадом. Савремени камиони и нова опрема омогућиће локалним самоуправама да ефикасније сакупљају и транспортују отпад, што ће допринети чистијој животној средини и бољем квалитету живота грађана,“ изјавила је министарка Павков.
Министарка је додала да Министарство заштите животне средине, поред тога што гради инфраструктуру, улаже и у систем који ће дугорочно обезбедити одрживост управљања отпадом.
„Радови на Регионалном центру Екотамнава-Каленић налазе се у завршној фази, изградња се финансира из кредита преко Министарства заштите животне средине, док су у регионалним центрима у Пироту и Сремској Митровици у току пројекти модернизације и проширења капацитета – изградња нових депонијских ћелија са пратећом инфраструктуром, чиме се наставља системско унапређење управљања отпадом у Србији“, рекла је Павков.
Потписивањем ових уговора регионални центри добиће 16 камиона смећара запремине осам кубних метара, 15 камиона смећара запремине 16 кубних метара, пет утоваривача, шест камиона и приколица за транспорт аброл контејнера и једну дробилицу за дрво, као и 15 камиона од 22 кубика са надоградњом за прихват контејнера различитих димензија.
Павков на глобалној инвестиционој конференцији: Животна средина у центру нове стратегије економског развоја Србије
Павков је говорила на округлом столу „Рестратегија промоције инвестиција у условима глобалне економске промене“, који су организовали Министарство за инвестиције Уједињених Арапских Емирата и WAIPA.

„Велика ми је част и привилегија да будем овде у Шарџи на 29. Светској инвестиционој конференцији у тренутку када свет пролази кроз значајне глобалне промене које утичу на економије и заједнице широм света. Србија је препознала ове промене и зато смо заштиту животне средине уградили у средиште наше стратегије економског развоја. У току су историјска јавна улагања у обновљиве изворе енергије и зелену инфраструктуру, али и у квалификовану радну снагу која је мотор таквог развоја. Ова стратешка трансформација је омогућена захваљујући доследном и визионарском вођству и зато желим да изразим своју искрену захвалност председнику Србије Александру Вучићу, чија је посвећеност економској модернизацији и одрживом развоју одиграла кључну улогу у обликовању окружења у којем иновације, отпорност и одговорна улагања могу да напредују“, рекла је Павков.

Она је истакла да је Србија добила инвестициони рејтинг, што представља потврду да смо препознати на инвестиционој мапи света и додала како је прошле године достигнут рекорд од преко 5 милијарди евра страних директних инвестиција.

„Позивам вас да посетите Србију и уверите се у привредне потенцијале наше земље и начин на који помажемо развој привреде и појединачних инвестиција. Многе компаније већ улажу у нашој земљи, што је јасан показатељ стабилности, напретка, позитивног привредног амбијента и потенцијала Србије. Споразум о слободној трговини са Уједињеним арапским емиратима представља погодност коју треба максимално да искористе наше и ваше компаније, поготово имајући у виду да смо ми и братске и пријатељске земље, што свакако потврђују и изузетно добри односи и учестале посете највиших званичника наших држава“, рекла је Павков.
Павков потписала два важна уговора: Управљање отпадом по највишим европским стандардима
Павков је потписала Уговор о изградњи три трансфер станице и једног рециклажног дворишта у Регионалном центру Каленић-Уб, као и Уговор о набавци специјализоване опреме за Регионални центар „Срем–Мачва“ у Сремској Митровици.

„Данас смо потписали два изузетно важна уговора, као наставак реализације великог капиталног пројекта који спроводи Министарство, а то је изградња седам регионалних центара за управљање чврстим отпадом са пратећом опремом. Планирана је изградња трансфер станица у Ваљеву, Обреновцу и Лазаревцу, док ће рециклажно двориште бити изграђено у Обреновцу, у јединицама локалне самоуправе које гравитирају ка Регионалном центру „Каленић-Уб“. На овај начин обезбедићемо одлагање отпада на еколошки прихватљив начин, у складу са свим стандардима Европске уније“, истакла је Павков.
Министарка је додала да ће се овим пројектом обезбедити и специјална опрема која ће се користити у РЦ „Срем–Мачва“, а која ће значајно допринети његовом ефикаснијем раду.
„Други уговор који смо потписали подразумева набавку специјалне опреме, багера утоваривача, булдожера и мини утоваривача, који ће побољшати рад у овом регионалном центру. Већ смо започели реализацију изузетно важног капиталног пројекта проширења и модернизације овог центра, а у току су припремни радови и опремање градилишта. То нам је веома важно јер ка њему гравитира пет локалних самоуправа из два региона, а то су Сремска Митровица, Шид и Рума у Сремском округу, као и Шабац и Богатић у Мачванском округу, где укупно живи готово 280.000 грађана“, навела је Павков.

Министарка је додала и да су овакви пројекти за нас од великог значаја јер представљају предуслов за увођење реда у област управљања отпадом. Тренутно градимо, модернизујемо и проширујемо шест регионалних центара у читавој Србији, а у плану је и седми, ка којима ће гравитирати 42 локалне самоуправе са око 1,3 милиона грађана.
Припремни састанак у граду Клуж-Напока и Peer Review посета на локацији рудника бакра оператера Cuprumin у месту Росиа Монтана

Овом приликом обављени су припремни састанак у граду Клуж-Напока и Peer Review посета на локацији рудника бакра оператера Cuprumin у месту Росиа Монтана, као и припадајућег рударског јаловишта у месту Валеа Сесии. На локацији рударског јаловишта извршено је снимање бране јаловишта коришћењем дрона и LIDAR технологије, ради радарске провере стабилности бране. Извршен је и визуелни надзор јаловишта уз коришћење инспекцијских чеклисти које је израдио UNECE у сарадњи са Заједничком експертском групом за воде и индустријске удесе UN Конвенције за воде и UNECE Конвенције за индустријске удесе.

Припремни састанак у граду Клуж-Напока и Peer Review посета на локацији рудника бакра оператера Cuprumin у месту Росиа Монтана, као и припадајућег рударског јаловишта у месту Валеа Сесии, су део планираног низа пилот активности SAFETY4TMF пројекта, чији резултати треба да допринесу побољшању оперативних процедура за безбедност рударских јаловишта и реаговање на удесне ситуације на њима.
Обављена је Peer Review посета на локацији бившег постројења за флотацију руде уранијума и припадајућег јаловишта оператера DIAMO у месту Страж под Ралскем.
Овом приликом обављена је Peer Review посета на локацији бившег постројења за флотацију руде уранијума и припадајућег јаловишта оператера DIAMO у месту Страж под Ралскем. Рудници уранијума у Чешкој су затворени 2015. године, али су последице загађења тла и подземних вода остале. Оператер DIAMO од затварања рудника, на локацији постројења у Страж под Ралскем врши ремедијацију тла где се вршило ископавање руде хемијским третманом тла in situ, али и ремедијација локације јаловишта. Овај дуготрајан процес показује да се загађење животне средине великог обима, не може брзо санирати. Услед ремедијације, сада су на локацији јаловишта вредности зрачења у прописаним границама, али ће се последице по тло и подземне воде још годинама уклањати, уз континуалан мониторинг са око 600 бушотина за стални мониторинг на простору од око 200km2.

По окончању посете у Страж под Ралскем, представници заједничког тима Министарства заштите животне средине и Министарства рударства и енергетике Републике Србије учествовали су у Сесији о реконструкцији градова и општина после катастрофа, Конференције о градовима и архитектури, организоване у Конгресном центру у Прагу, од стране Уније градова и општина Републике Чешке, Министарства регионалног развоја и Министарства заштите животне средине Републике Чешке.

Peer Review посета на локацији бившег постројења за флотацију руде уранијума и припадајућег јаловишта оператера DIAMO у месту Страж под Ралскем и Сесија о реконструкцији градова и општина после катастрофа, Конференције о градовима и архитектури, су део планираног низа пилот активности SAFETY4TMF пројекта, чији резултати треба да допринесу побољшању оперативних процедура за безбедност рударских јаловишта и реаговање на удесне ситуације на њима.
Павков у Гучи пустила у рад нове котлове на гас у вртићу и основној школи
Говорећи о значају пројеката замене котларница и преласка на еколошки прихватљивије енергенте, министарка Павков је нагласила да је општина Лучани добар пример, јер су сада сви јавни објекти са чврстог горива, у последњих неколико година прешли на гас.

„Драго ми је што сам данас у општини Лучани, у Гучи, заједно са председником општине Миливојем Доловићем и директорком школе Драгицом Дојчиновћ, где сам пустила у рад нову гасну котларницу. Захвална сам што синергија и добра координација републичког и локалног нивоа показују конкретан резултат када је реч о побољшању квалитета ваздуха. Ово је управо једна од мера која по својој суштини директно утиче на бољи квалитет живота свих грађана. На овом конкретном примеру, могу да истакнем, да је заокружено решавање проблема застарелих котларница на територији општине Лучани, јер у овој општини нема више ниједног јавног објекта који користи чврсто гориво, сви су прешли на еколошки прихватљивији енергент. Надам се да ће ово бити пример и другим локалним самоуправама“, рекла је Павков.

Према њеним речима, Министарство заштите животне средине ослушкује потребе грађана и делује кроз стратешке мере у циљу заштите животне средине. Павков је рекла да се у овој општини улаже и у друге пројекте и подсетила да је, између осталог, раније данас предала на коришћење општини Лучани камион смећар.

„Данас сам уручила и кључеве за камион смећар, који ће бити на располагању општини за ефикасније управљање отпадом. Такође, обишла сам и локалитет у који ће се инвестирати ове године, а у питању је трансфер станица. Поред тога, додала бих да ми је посебно драго што је заштићено подручје, планина Јелица, дато на управљање Туристичкој организацији Гуча, јер на тај начин помажемо локалним заједницама да препознају и развијају одрживи еколошки туризам у циљу унапређења квалитета животне средине“, рекла је Павков и додала да Лучани као општина и заинтересована страна активно учествују и у очувању Предела изузетних одлика Овчарско-Кабларска клисура, који се делом простире и на територији ове општине.
Павков након акције сређивања Гарашког језера са младима најавила и покретање поступка заштите планине Букуље
Павков је након акције која је окупила велики број младих волонтера, такође најавила покретање поступка заштите планине Букуље.

„Задовољство ми је што сам данас на Гарашком језеру, које није само извор природне лепоте, него је и место које је извор водоснабдевања за читав овај део Шумадије, односно за Аранђеловац, и то у времену када смо погођени климатским променама и сушама. Данас смо организовали велику акцију чишћења са младима, како би заједно показали да природа заиста нема алтернативу. Данашња акција је доказ да управо од локала све почиње, без обзира што знамо да и на глобалном нивоу постоји велики проблем са загађењем. Желим да захвалим свим ученицима који су дошли да дају свој допринос. Ви сте прави пример да брига о природи није обавеза, већ част и привилегија. Наш циљ је да пошаљемо јасну поруку, да свако од нас има улогу, јер природа заиста нема алтернативу, али зато има све нас“, рекла је Павков.

Министарка је нагласила да овакве акције показују да решења почињу управо од локалних заједница, од појединаца који верују да својим деловањем могу да промене ситуацију на боље.

„Посебно се радујем што могу да искористим ову лепу прилику и најавим почетак покретања поступка заштите планине Букуље, као и почетак поступка валоризације од стране стручних сарадника Завода за заштиту природе Србије. То ће, надам се бити круна нашег рада, на понос свих нас, а посебно грађана Аранђеловца. У наредном периоду сви ће моћи да уживају у овом излетишту као заштићеном подручју, које ће обухватити планину Букуљу“, рекла је министарка Павков.