Вести
Павков на Фрушкој гори активностима на три локације заједно са младима започела велику националну еколошку кампању
На локацијама Равне, Нерадин и трим стаза на Иришком венцу, млади су удружили снаге и заједно са министарком фарбали су мобилијар, уређивали станишта заштићених врста и трим стазу.

„Хвала свима што сте се одазвали на прву акцију у склопу велике националне еколошке кампање, којој је циљ да окупи младе у конкретним акцијама за заштиту животне средине. Поносна сам што сте се окупили у оволиком броју и што видим добру енергију, атмосферу и вољу да учествујете. Томе смо и тежили, да што више укључимо младе и да конкретним активностима заједно допринесемо заштити животне средине. Данас смо припремали мобилијар за зимске услове и уређивали трим стазу за посетиоце. Радили смо и на одржавању станишта угрожене врсте текунице, која је јако важна за биодиверзитет Фрушке горе, како бисмо је сачували за будућност. Овакве акције су уједно и добар начин да млади сами, кроз непосредну интеракцију с природом, разумеју важност заштите природе и животне средине, јер је наш задатак да је сачувамо за будуће генерације“, рекла је Павков.

Павков је додала да ће у наредном периоду активности у склопу националне еколошке кампање за младе бити одржане на више локација широм Србије.

„Наредних дана имаћемо још осам локација на територији Србије на којима ћемо радити заједно са младима. Следећа активност је планирана на југозападу Србије. Позивам вас све да пратите званични сајт кампање www.delujzaprirodu.rs и инстаграм налог @delujzaprirodu.rs, како бисте били у току са даљим плановима и како бисте могли да се пријавите за учешће. Надам се да ће у и наредним акцијама одзив младих бити велики. Желим да пошаљем поруку да је неопходно да природна добра користимо на одржив начин и да делујемо заједно да бисмо их сачували и у њима уживали и у будућности“, рекла је Павков.
Павков: Уклањамо дивљу депонију која је била велики еколошки проблем Футога
Депонија која се простире на површини од око 1,5 хектар дуже време смета грађанима Футога, на чију иницијативу су Министарство заштите животне средине и Град Нови Сад покренули пројекат уклањања отпада са те локације.

„Како смо градоначелник Мићин и ја обећали у мају када смо овде у Футогу организовали велику акцију чишћења обале Дунава, кроз пројекат Министарства које водим почели смо да чистимо највећу дивљу депонију у Новом Саду. Оно што је за мене као министарку изузетно значајно, јесте да покажемо грађанима да испуњавамо дата обећања и да уклањамо депонију која им смета и за коју су нам скретали пажњу да је велики еколошки проблем овог краја. Депонија се налази са обе стране атарског пута и то у непосредној близини кућа, канала и пољопривредног земљишта и простире се на око 15.000 квадратних метара, док су процене да је на овој локацији наталожено око 15.000 кубика отпада. И у овом подухвату, који ће због количине отпада трајати неколико месеци, показали смо да нема резултата без заједништва и сарадње“; рекла је Павков.

Министарка је додала да ће на месту депоније бити изграђено једно од три рециклажна дворишта предвиђена планом изградње Регионаног центра за управљање отпадом.

„Желим да истакнем изузетно добру сарадњу Министарства заштите животне средине и Града Новог Сада, и да захвалим градоначелнику Мићину што са својим тимом кандидује квалитетне еколошке пројекте. Само кроз конкурсе Министарства, од 2021 до 2025. године у Нови Сад је уложено или се улаже скоро 160 милиона динара у пројекте пошумљавања, чишћења дивљих депонија и подршку грађанима да замене индивидуална ложишта. Чишћењем у Футогу почињем дан када смо кренули и са првом у низу активности у склопу велике националне еколошке кампање за младе коју спроводимо под слоганом ‘Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!’. Након овог догађаја одлазим на Фрушку гору да се придружим младима и да их подржим у активностима уређења и заштите на простору Националног парка Фрушка гора“, рекла је Павков.

Она је позвала младе да прате канале комуникације Министарства заштите животне средине и инстаграм @delujzaprirodu.rs, како би могли да се прикључе наредним акцијама за заштиту природе и животне средине.
Павков потписала уговоре важне за животну средину и побољшање услова живота грађана општина Пријепоље и Сврљиг
Закључком Владе Србије, Министарство је добило сагласност за пренос средстава општини Пријепоље за изградњу заштитног зида на десној обали реке Лим ради изоловања затворене депоније Стањевине од високих водостаја, а општини Сврљиг за изградњу новог артерског бунара и обезбеђивање стабилног снабдевања становника пијаћом водом.

„Данас сам потписала два важна уговора вредна око 90 милиона динара, који ће обезбедити бољи квалитет живота грађана ових локалних самоуправа и унапредити животну средину. У случају Пријепоља обезбедили смо средства за изградњу заштитног зида на десној обали реке Лим, како би се у потпуности заштитило тело бивше несанитарне депоније Стањевина, коју смо затворили 2021. године, од надоласка високих вода Лима и спречила клизишта и урушавања депоније у реку. Пројекат за који сам данас потписала уговор је од великог значаја, јер се пре затварања несанитарне депоније дешавало да код високих водостаја отпад са Стањевина угрожава животну средину низводно од Пријепоља. Овај уговор представља континуитет рада Министарства које водим на затварању несанитарних депонија широм Србије и подизању стандарда заштите животне средине“, рекла је Павков.
Она је додала да је Министарство које води уз подршку Владе Србије обезбедило и средства за изградњу новог артерског бунара.
„Општина Сврљиг се у претходном периоду, услед суше изазване климатским променама, суочила са несташицом пијаће воде. Капацитет главног водоизворишта смањен је за две трећине, а бунари и природни извори пресушили су у више од половине од укупно 38 села колико их има на територији ове локалне самоуправе. Изградња новог артерског бунара, за који смо обезбедили средства, је од кључног значаја за стабилно водоснабдевање грађана општине Сврљиг, али и за заштиту животне средине. Овај пројекат је и практичан пример примене Програма прилагођавања на измењене климатске услове, који смо донели у складу са преузетим међународним обавезама Републике Србије“, рекла је Павков.
Павков на обележавању важног јубилеја: Садњом Панчићеве оморике чувамо ову вредну и ретку врсту
„Чини ми посебну част што се данас, на нашој прелепој Тари, заједно сећамо и прослављамо три велика јубилеја: 150 година од открића Панчићеве оморике, 130 година организованог шумарства и 120 година туризма на овом подручју. Пронашао је Јосиф Панчић на Тари још 1875. године, иако она на овој планети живи много дуже. Панчићева оморика је симбол Таре и понос српске ботанике, и управо је наша обавеза да је чувамо. Од суштинске је важности да очувамо ово прелепо подручје, а Министарство заштите животне средине остаје посвећен и поуздан партнер у томе. Само у последње три године Јавном предузећу „Национални парк Тара“ додељено је више од 80 милион динара за подршку очувању овог заштићеног природног добра. То сведочи да улагање у Тару није само улагање у природу, већ и у људе и у њихов квалитет живота“, истакла је Павков.

Павков је нагласила да Министарство којим руководи, у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, интензивно ради на развоју јединственог прекограничног подручја „Тара – Дрина“.

„Овај прекогранични резерват је прави модел како природу можемо чувати заједнички и преко граница. Обухватао би Национални парк „Тара” и Парк природе „Шарган–Мокра гора“, који се налазе на територији Републике Србије, као и Национални парк „Дрина” и будући Парк природе „Велики Столац“, који се налазе на територији Републике Српске, односно Босне и Херцеговине. Успостављањем заштићеног прекограничног резервата направићемо важан корак ка испуњењу наших националних и међународних обавеза у области заштите природе, као и ка новим могућностима за научна истраживања, еколошки туризам и очување биодиверзитета“, рекла је Павков.

Учесници данашње академије симболично су засадили саднице оморике како би дали свој допринос очувању ове вредне и ретке врсте. Министарка је подсетила и да је циљ велике еколошке кампање, коју је покренуло Министарство, управо упознавање младих са оваквим лепотама, као и њихово очување.

„Млади могу бити снага природе и зато их и сада позивам да се прикључе, да делују, да упознају и ово и друга заштићена подручја у нашој земљи“, додала је Павков.
Павков отворила традиционалну манифестацију „Жупска берба“ у Александровцу
Министарка је у пратњи председнице општине Александровац Јелене Пауновић обишла сталну поставку у Музеју винарства и виноградарства, а потом је у винограду Средње пољопривредне школе „Свети Трифун“ убрала прве гроздове, чиме је званично почела берба грожђа у том крају.

„Велика ми је част што данас имам прилику да отворим овогодишњу Жупску бербу, манифестацију која заиста има посебно место у културном и привредном животу Србије. За мене лично, Жупа има посебно место у срцу, не само због природе, традиције и гостопримства које овде налазимо, већ и зато што је ово крај мог деде Милана, из ког потиче део моје породице, а тиме и мог идентитета. У овим крајевима, наши људи негују винову лозу и чувају дух краја из генерације у генерацију, још од времена жупана Стефана Немање. Њихова стручност, преданост и поштовање према природи показују како се традиција и одрживост могу спојити у јединственом складу. Зато ми је посебна част да отворим овај догађај који није само празник грожђа и вина, већ славље рада, природе и културног наслеђа“, рекла је Павков.

Павков је подсетила да су, заједно са општинским руководством и целим тимом, у протеклом периоду успешно реализовани бројни пројекти који су важни за животну средину, од пошумљавања градских паркова, чишћења дивљих депонија, до модернизације котларница и набавке опреме за управље отпадом.

„Данас смо договорили да ћемо инвестирати и у замену котлова за спортску халу, као и за још један јавни објекат. Поносна сам што смо у претходним годинама очистили више од 21 локалитета дивљих депонија и надам се да ћемо у наредном периоду обезбедити додатну опрему за квалитетније управљање отпадом на територији општине Александровац“, рекла је Павков
Електромобилност важна за чистију животну средину и испуњење климатских циљева у Србији
Павков је истакла да се кроз промовисање електричних возила, смањење штетних емисија и подршку одрживој мобилности, доприноси и испуњењу климатских циљева Србије.

„Са великим задовољством сам се одазвала позиву да учествујем на конференцији EV Days 2025 пре свега зато што окупља визионаре, иноваторе, привреднике и научнике, људе који одлично разумеју зашто је тема електромобилности важна. Електрификација саобраћаја за нас представља важан правац деловања, не само као алат за побољшање квалитета ваздуха у нашим градовима, већ и као кључни елемент у испуњењу климатских циљева којима тежимо као део европске и глобалне заједнице. Сматрам да је у овој материји потребно да држава Србија са свим релевантним факторима што тешње сарађује јер наш циљ није пуко испуњавање предвиђених критеријума међународних организација већ побољшање животних услова наших грађана и адаптација наше државе на будућност која долази и која је већ ту“, рекла је Павков.

Павков је нагласила да иако је саобраћај и даље значајан извор загађења, доступни подаци показују да модернија возила, квалитетнија горива и строжи стандарди могу имати стваран и мерљив ефекат на квалитет ваздуха који удишемо.

„Министарство које водим у континуитету обезбеђује средства за субвенционисану куповину еколошки прихватљивих возила. Првих година то су била хибридна и возила на потпуно електрични погон, док од прошле године субвенционишемо искључиво електрична возила. То је директна подршка грађанима, конкретна и ефикасна, којом желимо да омасовимо употребу ових возила, јер су подаци показали да овај тип возила може директно да утиче на побољшање квалитета ваздуха. Србија је и у овом сегменту показала позитивне помаке, показали смо да желимо да радимо на томе и да идемо у корак са развијеним земљама“, рекла је Павков.

У периоду од 2020. до 2025. године, уз подршку државе, набављено је укупно 2.834 еколошких возила, а са пристиглим захтевима у текућој години, тај број достиже 3.305. возила.
Павков са представницима компаније НИС: Позитиван пример бриге о животној средини
Министарка је изразила задовољство јер је један од приоритета у раду ове компаније заштита животне средине са фокусом на збрињавању отпада по свим европским стандардима.

„Добра сарадња и отворена комуникација између државних институција и привредног сектора је изузетно важна, јер имамо исти циљ, а то је брига о нашој животној средини, уз смањење штетних ефеката по њу. Драго ми је што је управо то један од приоритета у пословању компаније НИС, а њихови конкретни резултати у овом домену, који су видљиви и мерљиви, то и доказују. Да смо на истој страни показује и наша брига о квалитету ваздуха, па ме радује податак константног пада штетних емисија у ваздух и смањење за око 90 одсто у односу на 2010. годину. Такође, изузетно је важно и што је ова компанија успоставила систем праћења и извештавања о емисији гасова са ефектом стаклене баште, са циљем смањења емисије до 30 одсто, до 2030. године“, изјавила је министарка Павков.

Павков је додала је један од кључних приоритета Министарства заштите животне средине начин третирања отпада по свим европским стандардима, а ова компанија је спремна и да додатно улаже у развој сопствених ресурса како би се отпад збрињавао управо на тај начин.

„Изузетно ми је драго што ће представници ове компаније учествовати у изради регулативе, јер управо заједнички рад привреде и државних институција представља најбољи пут ка унапређењу и заштити животне средине“, закључила је Павков.
На данашњој седници Владе, Република Србија по трећи пут повећала климатску амбицију до 2035. године
Предлог закључка којим се прихвата трећи Национално утврђени допринос смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште – NDC 3.0 усвојен је на данашњој седници Владе Републике Србије, на предлог Министарства заштите животне средине.
„Наш нови климатски циљ чак четири пута амбициознији од првог Национално утврђеног доприноса из 2015. године, када је предвиђено смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште од 9,8 одсто. Такође, значајно је виши и од циља дефинисаног другим Национално утврђеним доприносом из 2022. године, којим је било утврђено смањење од 33,3 одсто до 2030. године. Сада смо себи дали још један таргет, још амбициознији, а то је да до 2035. године смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште буде изнад 40 одсто у односу на 1990. годину. Повећање наше климатске амбиције је у складу са циљевима Споразума из Париза, али и са динамиком којом Република Србија континуирано испуњава своје обавезе у области климатских промена и одрживог развоја, односно потврда је и признање за напоре које континуирано улажемо у овој области“, рекла је Павков.

Основ за дефинисање циља NDC 3.0 представља Интегрисани национални енергетски и климатски план (ИНЕКП), који садржи анализу сценарија смањења емисија и оквир за спровођење мера у секторима од значаја за климатску политику. NDC 3.0 је резултат консултативног процеса и представља значајан корак ка праведној енергетској транзицији и јачању отпорности Републике Србије на климатске промене.
Након што је данас усвојен на седници Владе, NDC 3.0 биће достављен Секретаријату Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (UNFCCC), чиме Република Србија испуњава међународне обавезе и чиме се омогућава приступ финансијској и техничкој подршци у области климатских промена. Ово је још једна у низу обавеза које Министарство успешно реализује, након што је 2024. године достављен Национални инвентар емисија гасова са ефектом стаклене баште (NID) и Први двогодишњи извештај о транспарентности (BTR1).
Павков потписала уговоре за пошумљавање за 28 градова и општина
Павков је нагласила да су ови пројекти од великог значаја, јер су део пакета мера за унапређење квалитета ваздуха.

„Веома сам задовољна пројектима који су пристигли на наш конкурс. На основу уговора које смо данас потписали, наставићемо са акцијама садње широм Србије. Министарство које водим из године у годину даје свој допринос кроз суфинансирање пројеката пошумљавања и озелењавања у градовима и општинама. Од 2020. године, кроз наше јавне конкурсе, Србија је богатија за 350.000 садница Трудићемо се да изађемо у сусрет свим локалним самоуправама које имају потребу да озелене или пошуме део своје територије. Ово је важна мера за бољи квалитет ваздуха, што је наш стратешки циљ“, изјавила је Павков.

Павков је додала да ће Министарство наставити да пружа подршку и у наредним годинама, јер је то важна мера за унапређење квалитета ваздуха.
„Свако засађено стабло доприноси борби против климатских промена, спречава ерозију земљишта и побољшава квалитет ваздуха који удишемо. Посебно је важно повећати проценат зелених површина на територији Војводине, што смо и успели на начин што од укупног броја јединица локалних самоуправа које су добиле подршку за пројекте пошумљавања и озелењавања чак 35,7 одсто припада територији АП Војводине. Наставићемо да подржавамо пројекте пошумљавања и озелењавања, јер је очување природе наш генерацијски задатак за будућност “, рекла је Павков.

За реализацију ових пројеката Министарство је ове године определило 112,3 милиона динара, као део укупних средстава, а за ову намену средства су добили градови и општине: Јагодина, Зрењанин, Сомбор, Нови Сад, Врбас, Рашка, Коцељева, Кладово, Велико Градиште, Сремска Митровица, Кикинда, Шабац, Шид, Чајетина, Крагујевац, Медвеђа, Зајечар, Босилеград, Нови Пазар, Ниш, Сремски Карловци, Чачак, Ариље, Врњачка Бања, Бачка Паланка, Тител, Крушевац и Трстеник.
Одржан први састанак Радне групе за израду нацрта Закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом
Тиме је још једном потврђено да су тенденциозни наводи да се прописи значајни за заштиту животне средине доносе мимо закона, тајно и без учешћа шире јавности апсолутно нетачни и да представљају само још један у низу малициозних покушаја покрета Крени-Промени да дискредитују рад институција и унесу неосновано неповерење у процес доношења прописа који се спроводи у складу са законом и уз поштовање принципа транспарентности и јавног увида.

Министарство заштите животне средине увек настоји да при доношењу стратешких докумената укључи ширу јавност и све релевантне актере, и у том смислу често се обезбеди и већа инклузивност од оне која је прописима одређена. Тако је и у овом случају обавеза била да укључимо две најбоље рангиране организације цивилног друштва на конкурсу, а укључене су три, односно све које су које су испуниле критеријуме конкурса.

Апсолутно су нетачни наводи да је из рада овог тела искључен цивилни сектор, јер су већ одређени чланови из организација цивилног друштва путем конкурса који је спроведен уз поштовање свих прописа. Обавештење о поступку њиховог избора објављено је на веб сајту Министарства што је Покрет Крени–Промени морао да зна и када је пласирао нетачне наводе.

Приликом упућивања позива очекивало да ће све процесне претпоставке бити испуњене. Будући да се то није догодило, првобитно заказан први састанак и није одржан, већ је одложен о чему су обавештени сви именовани представници релевантних институција. Такође, познато је и да, у оквиру законодавне делатности, представници министарства повремено одржавају неформалне састанке у широком формату као и међуресорни дијалог, и за то се често неформално користи термин радна група иако она то формално није.

Манипулација чињеницама, којом се покрет Крени-Промени упорно служи, представља свесни покушај обмањивања јавности и омаловажавања сваког напора државе да унапреди систем заштите животне средине. Упорно извлачење информација из контекста и намерно креирање лажне слике о раду институција постали су препознатљив модел њиховог деловања. Уместо да допринесу дијалогу и понуде конкретна решења, представници овог покрета настављају да се баве политичким маркетингом, без икакве одговорности према грађанима и темама о којима говоре. Ширење дезинформација не доприноси конструктивној расправи нити интересима грађана.
Павков обишла радове на уклањању треће дивље депоније у Темерину
Министарство заштите животне средине доделило је средства општини Темерин, по јавном конкурсу за суфинансирање чишћења дивљих депонија у 2025. години, за уклањање три дивље депоније, од чега су две већ очишћене.

“Изузетно сам поносна на добру сарадњу са општином Темерин и динамиком којом се радови изводе. Две дивље депоније су већ уклоњене, а данас почиње чишћење и треће. Међутим, посао се не завршава уклањањем отпада јер нам предстоји борба да несавесни појединци својим немаром не угрозе оно што смо заједнички урадили. За нас је адекватно управљање отпадом један од најважнијих приоритета, а кључни циљ је успостављање реда у овој области. Због тога ћемо наставити да спроводимо низ мера и активности како би трајно решили еколошке проблеме са којим се поједине локалне самоуправе суочавају деценијама. Ово је једна од 288 локација коју Министарство заштите животне средине, по конкурсу за ову годину, уклања и чисти, а од 2021. године очистили смо чак 1300 оваквих депонија“, рекла је Павков.

Министарка је истакла и да је уклањање ове дивље депоније изузетно важно јер се она налази на свега педесетак метара од првих кућа и у близини канала који се улива у реку Јегричку, па је због тога представљала озбиљан проблем и за животну средину и за грађане.

„И овде се нећемо зауставити. Заједничким снагама, радом и улагањима наставићемо да спроводимо мере које обезбеђују здраву животну средину и бољи квалитет живота за све грађане. Управо због тога покрећемо и велику националну еколошку кампању која подразумева конкретне активности на терену, а једна од њих биће и акције чишћења, садње, али и што бољег упознавања са радом и потребама очувања заштићених природних добара“, додала је Павков.
Павков најавила велику националну еколошку кампању: Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!
Павков је истакла да ће кампања обухватити разноврсне и конкретне активности на терену, од чишћења и садње, до бољег упознавања са радом и потребама очувања заштићених природних добара, како би се што ефикасније одговорило на изазове и потребе животне средине.
„Велико ми је задовољство што данас могу да најавим националну еколошку кампању којој је циљ да сви заједно, удружени и вођени пре свега снагом младих, кренемо у свеобухватну акцију очувања природе широм Србије. Већ од данас, кроз различите канале комуникације, имаћете прилику да погледате наш тизер којим, уз подршку појединих еколошки освешћених јавних личности, најављујемо ову велику кампању. Очекујем да ће припремна фаза бити ускоро готова и да ћемо врло брзо моћи да се заједно покажемо и у акцији, на терену. Припремили смо бројне активности, од неопходних акција чишћења, затим садње и оплемењивања локалних средина, упознавања и конкретног учествовања у заштити биодиверзитета и управљања заштићеним подручјима, заштићеним врстама, као и ближег упознавања шта све чини лепоту професије чувара природе“, рекла је Павков.
Павков је позвала све грађане, а нарочито младе, да се укључе и дају свој допринос очувању животне средине, а све детаље могу да прате на каналима комуникација Министарства заштите животне средине.
„Позивам све младе да се укључе и да, кроз учешће у нашим акцијама буду зелени стубови у својим локалним самоуправама и чувари наше заједничке зелене будућности. Позивам и све заинтересоване грађане да се такође укључе, јер свака идеја, свака садница, свака очувана ливада чини разлику. И да завршим у духу нашег слогана: Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!“, поручила је Павков.
Павков: Стављамо тачку на неодговорно одлагање отпада у Суботици
„Данас сам потписала уговор за реализацију треће и финалне фазе санације некадашње несанитарне депоније у Суботици, ‘Александровачка бара’, која је на овој локацији, на више од 30 хектара површине, ружила излед насеља Александрово и сметала грађанима и то дуже од 45 година. Процењује се да је на овој локацији годишње одлагано више од 50.000 тона отпада. Оно што је додатно погоршавало ситуацију, јесте што се депонија налазила на око 170 метара од првих стамбених објеката и око 500 метара од почетка комплекса језера Палић. Затварање несанитарне депоније је могуће, зато што у Суботици, постоји алтернатива, јер је већ у функцији регионални центар за управљање отпадом изграђен уз подршку ЕУ и Министарства које водим. Са друге стране, све док је постојала несанитарна депонија, постојале су и навике неодговорних појединаца да и даље ту довозе отпад. Сада је с том праксом готово и очекујем да ће РЦ добити своју пуну примену“, рекла је Павков.
Она је додала да поред регионалне санитарне депоније, у том крају ради више трансфер станица, рециклажних дворишта, постројења за секундарно одвајање отпада, а обезбеђена је и опрема за грађане за примарно одвајање у домаћинствима.
„Треба да имамо у виду да у Суботичком региону живи око 200.000 становника. Процењено је да свако домаћинство годишње произведе 1.000 кг отпада. Поред Суботице, овде се одлаже и отпад из 6 општина: Бачка Топола, Мали Иђош, Сента, Чока, Кањижа и Нови Кнежевац. Добра ствар је што Суботица има план управљања отпадом који предвиђа и управљање биоотпадом и компостирање, као и збрињавање грађевинског отпада. Све ме то радује, и очекујем да, када дођем у обилазак радова у Суботици, моћи лично да се уверим да је читав систем постављен и да функционише. Санацијом несанитарне депоније, стављамо тачку на неодговорно одлагање отпада. Остаје нам вечита борба – а то је да спречимо неодговорне појединце да креирају нове дивље депоније и ту очекујем пун ангажман локалне самоуправе како се то не би догодило“, рекла је Павков.
Министарка је навела да је од 2021. године Министарство у Суботици кроз јавне конкурсе уложило 8,6 милиона динара за уклањање дивљих депонија, као и 12 милиона динара у пројекте пошумљавања и додала да је сигурна да нас чека још много заједничких пројеката за бољи живот грађана.
Обавештавају се заинтересоване стране да се наставља поступак доделе субвенција за куповину нових возила која имају искључиво електрични погон за 2025. годину
Обавештавају се заинтересоване стране да се наставља поступак доделе субвенција за куповину нових возила која имају искључиво електрични погон за 2025. годину.
Поступак доделе средстава за субвенционисану куповину наведених возила се наставља према редоследу пријема уредних захтева
Павков: Уз подршку УН до успешне зелене трансформације
Павков је истакла да је Министарство које предводи у потпуности посвећено интензивном спровођењу пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, који се реализује уз подршку Уједињених нација и Развојног програма УН (УНДП).

„Изузетно ме радује што смо кроз конкретне програме успешно покренули зелену трансформацију Републике Србије, ублажавајући ефекте климатских промена са којима се суочава не само наша земља, већ и цела међународна заједница. Постигли смо значајан напредак у спровођењу пројекта ЕУ за Зелену агенду, посебно у области унапређења политика и законодавног оквира. Неки од важних циљева већ су реализовани, а посебно сам поносна на усвајање Закона о заштити ваздуха. Један од наших приоритета је и наставак изградње зелене инфраструктуре у области управљања отпадом, као и примена циркуларне економије у складу са ЕУ стандардима“, рекла је Павков.

Министарка је додала да Министарство, уз подршку европских партнера, ускоро покреће и велику националну кампању за младе, чији је циљ укључивање младих у конкретне акције заштите животне средине. Стална координаторка УН у Србији, Матилда Морт, показала је велико интересовање да се активно укључи у ову иницијативу.

„Желимо да укључимо младе, не само кроз системску едукацију, већ и кроз конкретне акције, јер управо они могу да буду стубови развоја и глас природе у својим срединама. Свесни смо колика је њихова улога у спровођењу Зелене агенде, јер без њихове енергије, знања и иновативности нема успешне транзиције ка циркуларној економији“, закључила је Павков.
У току велика акција инспекцијске контроле прометa биоцидних производа на тржишту
Биоциди се користе за контролу штетних организама, као и за дезинфекцију у домаћинствима, здравственим установама, индустрији, на фармама, за личну хигијену, али због могућих ризика по здравље и животну средину, њихова употреба је строго регулисана Законом о биоцидним производима.
На списку за инпекцијску контролу налази се 280 привредних субјеката и 786 биоцидних производа.
Инспектори Министарства заштите животне средине издали су два решења о забрани стављања биоцидних производа у промет, поднете су три пријаве за привредни преступ због промета биоцидних производа без важећег акта и две прекршајне пријаве, једна због онемогућавања инспекцијског надзора, а друга због нерегистрованог субјекта. До 22. августа 2025. године инспекцијским надзором је утврђено да 285 биоцидних производа нису стављани у промет након истека рока важења решења.
Биоцидни производи су хемикалије које су намењене за уништавање и контролу организама који су непожељни или имају штетан ефекат на људе, животиње и животну средину. Њихов значај свакодневно расте због широке примене у свакодневном животу. Користе се, између осталог, за дезинфекцију површина, опреме, намештаја, воде и ваздуха у домаћинствима, у објектима јавног здравља и у другим јавним објектима, у индустријским објектима, у прехрамбеној индустрији, на фармама. Осим тога, користе се и за одржавање личне хигијене и за дезинфекцију здраве коже људи, као и за одржавање хигијене животиња.
Међутим, због својих својстава да униште, учине безопасним или спрече деловање штетних организама, биоцидни производи могу представљати ризик за људе, животиње и животну средину. Због тога је стављање на тржиште и коришћење биоцидних производа уређено посебним законом – Законом о биоцидним производима, којим се обезбеђује висок ниво заштите здравља људи, животиња и животне средине.
Павков: Почела системска еколошка едукација у спортским камповима
Павков је подсетила да недавно потписан Споразум о сарадњи између Министарства заштите животне средине и Министарства спорта предвиђа системску едукацију деце и младих о заштити животне средине у оквиру спортских кампова широм Србије.

„Задовољство ми је што сам данас са министром Гајићем у посети спортском центру у Караташу, који се налази у границама Националног парка Ђердап, како бисмо могли да видимо на делу имплементацију споразума који смо потписали прошле недеље са жељом да младима омогућимо одрживу системску едукацију о заштити животне средине. Овде у кампу, заједно са децом, учествовали смо у едукативној игри под називом „Ђердапска пустоловина“. Као неко ко је дуго био у спорту, апсолутно разумем шта значи тимски дух, шта значи индивидуални развој, раст, али исто тако и одговорност према ономе што нас окружује, односно према нашој животној средини. Управо овим споразумом, подизањем свести младих који ће сутра бити будући професионални, успешни спортисти, желимо да подстакнемо и знање и едукацију о животној средини. Врло је значајан овај корак ка формирању стабилног и солидарног друштва које ће бити изграђено на темељима дисциплине и оних вредности које су подједнако битне како за спорт, тако и за заштиту животне средине“, рекла је Павков.

Министарка је нагласила да Министарство заштите животне средине у септембру покреће велику националну еколошку кампању са циљем да директно укључи младе, који ће имати конкретне задатке и активности, и који ће сутра бити мостови и стубови одрживости у својим местима.

„Врло нам је важно да млади буду глас природе. Ово је изузетно важан корак у стварању нових генерација које ће бити стубови одрживог развоја. Управо оваквим заједничким деловањем градимо друштво које је снажно, које негује тимски дух и заједништво и усмерено је ка очувању онога што нам је најдрагоценије – наше животне средине“, поручила је Павков.
Павков потписала важан Споразум о сарадњи са Министарством спорта у циљу едукације о заштити животне средине

Споразум ће допринети унапређењу и развоју еколошке свести код најмлађих, кроз интеграцију еколошких едукативних садржаја у спортске активности.

„Изузетно ми је драго што ће Споразум који смо данас потписали омогућити да се еколошка свест развија од најранијег узраста. Захваљујући њему, кроз спортске кампове едуковаћемо младе људе о основним принципима одговорности према природи, рационалном коришћењу воде и енергије, правилном управљању отпадом, очувању чистоће спортских терена и природне околине, али и о значају заштите биодиверзитета. Сигурна сам да ће овај Споразум допринети стварању нове генерације младих људи који ће усвојити праве вредности које се заснивају на одговорном односу и поштовању природе. Заједно градимо друштво које је усмерено ка очувању онога што нам је најдрагоценије – наше животне средине“, рекла је Павков.

Павков је истакла да Министарство заштите животне средине жели и додатно да подржи и оснажи младе у еколошким акцијама, на које ће се она, као и до сада, увек и са задовољством одазвати.

„Управо због тога покрећемо и велику националну еколошку кампању за младе, како би баш они били мостови и стубови одрживог развоја у својим местима. Зато бих позвала све младе људе да се прикључе и да буду глас природе“, додала је Павков.

Потписивањем овог Споразума два министарства су показала јасну посвећеност стварању услова да деца и млади, кроз спорт, стекну знања и вештине неопходне за очување животне средине и одрживу будућност.
Павков: Потписани важни уговори за замену котлова и бољи квалитет ваздуха у девет градова и општина

Путем овог јавног конкурса средства ће бити додељена за пројекте у Новом Пазару, Зајечару, Бојнику, Иригу, Горњем Милановцу, Кули, Лебанама, Босилеграду и Медвеђи.

„Данас смо још једном потврдили чврсту решеност да наставимо реализацију циљаних мера за бољи квалитет ваздуха, које су у претходном периоду већ дале добар резултат. Желим да захвалим тимовима локалних самоуправа које су препознале и искористиле шансу за ову врсту подршке државе. Апелујем на све да максимално убрзају реализацију пројеката како би грађанима омогућили чистији ваздух у грејној сезони. Када смо почели са овим пројектима 2021. године, наш циљ је био амбициозан, а то је замена 200 котларница широм земље до 2027. године. Изузетно ме радује што ћемо заједничким снагама наставити да крупним корацима грабимо ка циљу, и што ћемо га врло брзо и премашити, јер ћемо само реализацијом пројеката по овом јавном позиву већ имати замењених 197 котларница широм Србије“, рекла је Павков.

Павков је истакла да је ово други по реду јавни конкурс за подршку пројектима замене котларница расписан у 2025. години, којим је у те сврхе опредељено додатних 187,9 милиона динара.

„Грађани ће већ у наредној грејној сезони моћи да осете бенефите ових конкретних мера у циљу унапређења квалитета ваздуха. Министарство на чијем сам челу улаже напор да реализује и друге пројекте са истим циљем. У текућој години смо обезбедили и кредитну линију европских партнера вредну чак 50 милиона евра, како бисмо мењали котларнице и утицали на бољи квалитет ваздуха у локалним самоуправама у којима су у претходном периоду биле забележене повећане концентрације загађујућих честица. Паралелно ћемо настојати да подржимо све квалитетне пројекте којима је циљ бољи квалитет ваздуха у Републици Србији, што је приоритет и на нивоу Владе Републике Србије и Министарства заштите животне средине“, закључила је Павков.
Расписан конкурс за суфинансирање пројеката уклањања и санације несанитарних депонија у 2025. години
Министарка заштите животне средине Сара Павков позвала је градове и општине да што пре пријаве пројекте и да искористе прилику да уз подршку државе, реше проблем несанитарних депонија, на којима се, зависно од локалне самоуправе, неправилно одлаже отпад по 30, 40 и 50 година.
„Данас смо расписали јавни конкурс за уклањање и санацију несанитарних градских депонија у општинама и градовима широм Србије. Задовољство ми је што могу да кажем да је за реализацију ових пројеката Министарство које водим за текућу годину обезбедило више од пола милијарде динара. Позивам градове и општине да кандидују квалитетне пројекте, како бисмо на најбољи начин наставили са активностима које доносе боље стандарде животне средине. Ово је пета година заредом у којој реализујемо овакве пројекте, а од 2020. године до данас успели смо да санирамо 11 несанитарних депонија које су представљале еколошке бомбе у местима у којима су се налазиле, а сада су на тим местима зелене оазе“, рекла је Павков.
Говорећи о досадашњим резултатима, Павков је навела да су у претходном периоду саниране несанитарне депоније у Руми, Пожеги, Шапцу, Пријепољу, Богатићу, Лозници, Чачку, Трстенику, Бечеју, Прибоју и Зрењанину.
„У току је финална фаза санације депонија у Тополи, Суботици и Прокупљу, а почели су радови и на санацији депоније у Смедереву што је укупно 15 несанитарних депонија које су саниране уз подршку Министарства или су радови у току. Пред нама је још много посла, али одлучни смо у намери да још брже решавамо све еколошке изазове којима се пре ове власти нико није бавио на системски и систематичан начин. Паралелно са овим конкурсима, настављамо са изградњом регионалних центара за управљање отпадом по европским стандардима, који су важан предуслов да затворимо, санирамо и уклонимо несанитарне депоније на територијама локалних самоуправама које гравитирају ка тим центрима. Наставићемо са реализацијом пројеката којима се уводи ред у област управљања отпадом и у наредном периоду, јер на тај начин унапређујемо и квалитет живота наших грађана“, рекла је Павков.