Вести
Павков: Испуњено обећање дато грађанима, завршени важни пројекти у области смањења аерозагађења у Смедеревској Паланци
Павков је нагласила да је Смедеревска Паланка прави пример да се континуираним радом, уз добру сарадњу са локалним заједницама, могу обезбедити квалитетнији услови живота за све грађане.


„Имала сам прилику да, заједно са председником општине Смедеревска Паланка Николом Вученом, обиђем реализоване пројекте у области смањења аерозагађења, у Културном центру у Смедеревској Паланци и Основној школи „Станоје Главаш“ у селу Глибовац. Захваљујући модернизованом, енергетски ефикасном и еколошки прихватљивом систему на гас, на годишњем нивоу користиће се 70 тона угља мање. И ту се нећемо зауставити, уз подршку Министарства општина ће наставити да припрема пројекте и за друге јавне објекте у којима заједно можемо да унапредимо систем грејања на еколошки прихватљивији енергент. Радује ме што смо договорили и да заједно решимо вишедеценијски проблем депоније кабастог отпада у близини бувље пијаце. Добила сам потврду да општина приводи крају припрему документације за овај пројекат, након чега ћемо ту локацију очистити, оградити и направити рециклажно двориште, центар где ће моћи да се користи отпад као ресурс“, рекла је Павков.


Министарка обишла је и вишечлану породицу Тодоровић у селу Глибовац, Дејана, Гордану и њихову децу, са којом је разговарала о условима у којима живе и могућностима како да их унапреде, иако кажу да се никада није боље живело.


„Најстаријем сину Урошу, ученику Војне школе и будућем официру поклонила сам књигу ‘Културна ризница Србије’, како би наставио да унапређује своје знање и развија љубав према историји и култури наше земље, а Калини, Софији и Видаку дидактичку играчку уз помоћ које ће заједно да уче о биљкама и животињама. Ово је још једна потврда за оно што ми кроз стратегије, планове и програме спроводимо, јер је управо то окосница и политика председника Александра Вучића, да унапредимо квалитет живота свих наших грађана. Наша мисија и политика је брига о људима! Било је дивно упознати породицу која заједно живи, учи и расте, негујући вредности рада, образовања и љубави према природи и својој земљи“, поручила је Павков.

Павков: Нови котао у школи и сјајна акција садње донеће бољи квалитет ваздуха за грађане Инђије
Говорећи о замени котларнице, министарка је истакла да се овом значајном инвестицијом која решава дугогодишњи проблем аерозагађења из овог котла који се користио скоро 30 година, у потпуности искључује коришћење мазута као једног од највећих загађивача.


„Добра вест је што ће се на овај систем прикључити још две средње школе и библиотека, а то ће донети знатно бољи квалитет ваздуха за велики број ученика, запослених, али и за све грађане Инђије који проводе време у овом делу града. Не само што преласком на еколошки прихватљивији енергент стварамо чистије и лепше услове за боравак деце и запослених, већ истовремено смањујемо трошкове за општину за 34 одсто и дајемо конкретан допринос заштити животне средине. Сви заједно можемо да будемо поносни што је ова општина на челу са председником Марком Гашићем искористила прилику, кандидовала квалитетан пројекат и добила подршку Министарства заштите животне средине, да директно унапреди квалитет ваздуха на делу своје територије“, рекла је Павков.


Министарка је након обиласка школе, заједно са председником општине, ђацима и представницима атлетског друштва, учествовала у великој акцији садње више од 400 стабала јасена.


„Уживала сам у овој акцији са младима, јер управо овакве активности имају вишеструки значај. Прво, доприносе побољшању квалитета ваздуха, затим стварају пријатнији амбијент за спорт, рекреацију и одмор грађана и подједнако важно утичу на подизање свести о томе колико је важно да сви заједно бринемо о природи. Акција је део пројекта који смо започели прошле године и у који улажемо више од пет милиона динара. Посебно ме радује што у оваквим акцијама учествују млади и деца, јер од најранијих дана уче да је брига о животној средини део свакодневног живота и заједничке одговорности. Управо кроз овакве, наизглед локалне пројекте, гради се системска брига о животној средини корак по корак, школа по школа, насеље по насеље, јер сваки пројекат директно доприноси бољим условима живота за све“, додала је Павков.
Павков: Велики дан за Срем и целу Србију, потписали смо уговор о изградњи Регионалног центра за управљање отпадом у Инђији
Уговор је потписан између Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Регионалног центра за управљање отпадом „Ингрин” у Инђији и Министарства заштите животне средине, а ка новом регионалном центру гравитираће Инђија, Ириг, Пећинци, Сремски Карловци и Стара Пазова.


„Данас је велики дан за Инђију, Сремски округ, али и целу Србију. Данас смо направили крупан корак ка увођењу реда и савремених стандарда у управљање отпадом у овом крају. Овај уговор је неопходан темељ на основу којег креће подизање капацитета регионалног центра за управљање отпадом ЈП „Ингрин“ кроз изградњу додатне недостајуће инфраструктуре и набавку опреме, а све то ће допринети ефикаснијем управљању отпадом по свим европским стандардима. Овим пројектом решавамо вишедеценијски проблем одлагања отпада за 140.000 становника, колико их живи у овим општинама. Уједно стичемо неопходан предуслов за затварање, како несанитарне депоније у Инђији која већ 45 година угрожава животну средину и озбиљно смета грађанима овог краја, тако и у осталим локалним самоуправама које гравитирају ка овом регионалном центру“, рекла је Павков.


Министарка се захвалила дугогодишњим партнерима ЕБРД и АФД, истичући да је ово резултат изузетно добре сарадње и са општином Инђија на челу са председником општине Марком Гашићем, као и покрајинским секретаром Немањом Ерцегом, задуженим за ову област, додајући да су средства обезбеђена из кредитне линије ЕБРД и АФД за укупно 6 регионалних центара широм Србије, који ће обухватити 42 локалне самоуправе и решити питање отпада за 1,3 милиона грађана.


„Одлучни смо у намери да променимо зелену слику наше Србије, а Инђија је данас пример како се заједничким радом, партнерством и озбиљном политиком постижу велики резултати. Овај пројекат је важан корак ка зеленијој будућности Срема и шире, јер тиме показујемо да имамо јасну визију, одговорност према животној средини и снажну вољу да решавамо проблеме који су деценијама стајали и нико их пре ове власти није решио. Зато сам уверена да је ово само један корак у низу будућих заједничких пројеката и да ћемо, следећи политику и визију раста и развоја нашег председника Александра Вучића, наставити да стварамо бољи квалитет живота за све наше грађане“, закључила је Павков.



Павков у Сремској Митровици обишла капиталне пројекте, проширење РЦ „Срем-Мачва“ и изградњу канализације
Министарка је нагласила да, када се сви пројекти у овом крају посматрају као целина, од регионалног центра, преко изградње зелених километара, до чишћења дивљих депонија, грађани могу да се увере да се заштити животне средине приступа системски, са циљем остваривања трајних резултата.


„Данас сам, заједно са градоначелником Сремске Митровице Браниславом Недимовићем, обишла радове на проширењу и модернизацији Регионалног центра за управљање отпадом „Срем–Мачва“ у који је Министарство уложило значајна средства, обезбеђена из кредитне линије ЕБРД и АФД. Реч је о подухвату који подразумева обимне радове, али ће зато обезбедити савремено и безбедно функционисање центра, уз трајно решавање проблема управљања отпадом, што је наш главни циљ Уверила сам се да радови иду динамиком која је знатно бржа у односу на планирану и можемо да очекујемо да у последњем кварталу ове године донесемо добре вести за грађане. Министарство ће, захваљујући овом пројекту, на најсавременији начин решити проблем одлагања отпада за готово 300.000 становника пет општина – Сремске Митровице, Руме, Шида, Шапца и Богатића. Овај капитални пројекат доноси огроман бенефит грађанима овог краја и предуслов је да уведемо систем и ред у област управљања отпадом“, рекла је Павков.


Министарка је нагласила да се, паралелно са тим радовима, реализује и значајан пројекат изградње 11,7 километара недостајуће канализационе мреже у насељу Лаћарак.



„Ово је резултат свакодневног залагања градоначелника Бранислава Недимовића и месне заједнице Лаћарак, како би реализовали оно што је иницирао председник Републике Александар Вучић, а интензивно спроводи Министарство. До сада изграђено око 85 одсто мреже, односно 9,7 километара и лично сам се уверила да је динамика боља него што је дефинисано, па и овде очекујемо завршетак пре рока. Уз подршку Министарства, у овом насељу је очишћена и велика дивља депонија, на коју су грађани скретали пажњу локалној самоуправи, и коју смо заједничким снагама у корист свих и решили. Министарство ће наставити да улаже у зелене пројекте који директно унапређују квалитет живота свих наших грађана“, поручила је Павков.
Извештај о стању природе у Србији потврдио напредак у заштити и унапређењу природних вредности
Министарка заштите животне средине Сара Павков нагласила је да извештај представља важну основу за даље креирање националних политика у овој области.
„У документу је препознато да је Србија један од кључних центара биолошке разноврсности у Европи и да су у овом периоду покренути важни кораци ка увођењу економског вредновања биодиверзитета. У периоду од три године остварен је конкретан напредак у повећању броја заштићених подручја и унапређењу заштите врста и њихових станишта. Кроз повећање површина под заштитом, унапредили смо и мере заштите строго заштићених врста и њихових станишта, али и унапређење управљања заштићеним поручјима. Овај документ даје свеобухватан приказ стања природе и кључних фактора који утичу на природне вредности, а наш циљ је да послужи као основ за утврђивање даље стратегије и националне политике за ефикаснију примену европских стандарда у овој области.“, рекла је Павков.
Министарка је истакла да је посебно важно интегрисање заштите природе у све релевантне секторске политике.
„Интеграција принципа заштите биодиверзитета у друге области, односно у пољоприреду, шумарство, водопривреду, енергетику, саопбраћај, грађевинарство и туризам, уз подизање свести грађана и привреде, кључни су кораци ка одрживом развоју и очувању природних ресурса. У Извештају је посебно наглашено стратешко опредељење Србије за спровођење мера енергетске ефикасности, као једног од основних предуслова успешне енергетске транзиције, смањења потрошње енергије и јачања конкурентности домаће привреде. Ови кораци представљају темељ одрживог развоја и дугорочног очувања природних ресурса Србије“, рекла је Павков.
Павков: Још 730 милона динара субвенција за управљаче заштићених подручја
Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је да уредба омогућава доделу субвенција управљачима заштићених подручја према јасно дефинисаним критеријумима у износу од 730 милиона динара.
„Држава системски јача подршку онима који свакодневно брину о највреднијим природним ресусрсима Србије. Субвенцијама за управљаче заштићених подручја обезбеђујемо услове за квалитетну и континуирану заштиту природе. Ова врста подршке омогућава ефикасно управљање заштићеним подручјима, спровођење мера заштите, побољшање инфраструктуре, као и реализацију пројеката уређења простора, научна истраживања. јачање чуварске службе. Из године у годину Министарство повећава издвајања за очување заштићених подручја, а у буџету за 2026. у те сврхе је издвојено највише средстава до сада, чак 180 милиона више него 2025. године, када је по овом основу додељено 550 милиона динара. Управљачи заштићених подручја достављају захтеве на основу обавештења Министарства, а управљачи подручја која ће бити проглашена у 2026. моћи ће да поднесу захтеве до 31. октобра 2026.“, рекла је Павков.
Министарка је нагласила да је Влада је на предлог Министарства усвојила и Закључак којим се прихватају Национални циљеви Србије за спровођење Кунминг-Монтреал глобалног оквира за биодиверзитет.
„Република Србија усвајањем ових циљева, доследно извршава своје обавезе у оквиру Конвенције УН о биолошкој разноврсности, чиме потврђује своју посвећеност глобалним напорима у борби против губитка биодиверзитета. Национални циљеви ће бити унети у информациони систем Конвенције, а обухватају, између осталог, обнављање екосистема, ефкасне мере обнову приоритетних подручја, јачање система заштићених подручја, очување угрожених врста, одрживо коришћење природних ресурса, као и борбу против инвазивних врста. Држава овим одлукама потврђује јасну посвећеност очувању природних добара, јачању система заштите природе и одговорном управљању биодиверзитетом“, поручила је Павков.
Павков о Усвојеној уредби за субвенционисање електричних возила: Пријаве за 2026. годину по поједностављеној процедури
Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је да ће електронска пријава довести до брже обраде захтева, a грађани и привреда ће једноставније моћи да остваре право на подршку државе за куповину електричних возила.


„Интересовање грађана и привреде током претходне године надмашило је сва очекивања, а у овој години настављамо са подршком за куповину електричних возила. Новина од ове године је што смо учинили све да додатно поједноставимо сам процес пријаве. Увођењем електронске пријаве преко еУправе процес ће бити још ефикаснији и доступнији што ће, верујем, додатно мотивисати грађане и привреду да се одлучују на еколошки прихватљива возила. Ово је једна у низу конкретних мера за унапређење квалитета ваздуха и заштиту животне средине, а тиме уједно корак по корак унапређујемо и квалитет живота грађана“, рекла је Павков.


Министарка је истакла да је за ову намену буџетом за 2026. годину опредељено 170 милиона динара. И износ субвенције кретаће се од 250 до 5.000 евра, у зависности од врсте возила, односно да ли се одобравају за мопеде, мотоцикле, трицикле, четвороцикле, или за путничка и теретна возила са електричним погоном.


„Министарство заштите животне средине ће, као и до сада, субвенције одобравати по редоследу пристизања уредних захтева Овом уредбом држава још једном потврђује своју опредељеност ка одрживом развоју и подстицању еко-мобилности, са циљем стварања чистијег окружења за све грађане. У случају да средства буду искоришћена пре истека рока, Министарство ће о томе благовремено обавестити јавност, а потрудићемо се да поступак доделе субвенција као и претходних година буде настављен, односно да обезбедимо и додатна средстава у те сврхе“, рекла је Павков.
Заинтересовани могу да поднесу захтев за доделу субвенција електронским путем у периоду од 1. марта до 30. септембра 2026. године.
Текст уредбе о условима и начину спровођења субвенционисане куповинe нових возила која имају искључиво електрични погон можете преузети ОВДЕ.
Министарство категорички одбацује нетачне тврдње о заштити влажних подручја
Прво, када говоре о заштити влажних подручја, намерно изостављају целокупну слику. Република Србија данас има 11 влажних подручја уписаних на Списак Рамсарске конвенције, укупне површине преко 130.000 хектара, што представља јасан доказ континуиране и озбиљне политике заштите ових екосистема.
Друго, посебно је значајно што је Ђердап 2020. године проглашен једанаестим Рамсарским подручјем, након дугогодишњег и изузетно сложеног поступка прикупљања података. Реч је о подручју од 66.525 хектара, што је површина једнака оној коју заједно чини претходних десет Рамсарских подручја у Србији, и које испуњава чак осам од девет критеријума Рамсарске конвенције. То је најсложенији и најобимнији упис који је Србија до сада реализовала.
Треће, „заборављају“ и да је 2023. године Србија са Румунијом прогласила прво прекогранично Рамсарско подручје – Парк природе Гвоздена врата-Ђердап, чиме је ојачана заштита влажних станишта на Дунаву и успостављено заједничко управљање миграторним врстама и екосистемима од међународног значаја. То су чињенице које се не могу релативизовати.
Четврто, бару Реву одликују изузетне природне вредности, а њена улога је од кључног значаја за очување биодиверзитета и станишта бројних врста. Свесни смо значаја ове области и поступамо у складу са обавезама које произилазе из међународних докумената, укључујући Рамсарску конвенцију, као и из важећих националних прописа који се односе на заштиту угрожених врста. Министарство ће наставити да пажљиво прати развој ситуације и спроводи све законом прописане и стручне процедуре, уз континуиран дијалог са јавношћу и стручним организацијама, како би све активности у овом подручју биле у потпуности усаглашене са принципима очувања биодиверзитета и одрживог коришћења простора.
Коначно, у односу 2012. годину, када се под заштитом налазило 5,90% територије, у 2026 години се под заштитом налази 10,73% територије Републике Србије под заштитом.
Док се неки служе дезинформацијама и политичким манипулацијама, Министарство ће наставити да доноси стручне и законите одлуке, у циљу заштите влажних подручја кроз конкретне мере, међународну сарадњу и одговорно управљање.
Павков потписала Споразум о сарадњи са организацијом ОТИС: Већа укљученост младих кључна за одрживи развој
Павков је истакла и да је овим споразумом створен оквир за размену знања, искустава и добрих пракси, и да ће се кроз заједничко деловање и размену информација значајно унапредити могућност реаговања у непредвиђеним околностима и заштита животне средине.


„Споразумом који сам данас потписала са организацијом ОТИС градимо стабилан темељ за заједничке пројекте и додатно унапређење система заштите наше околине, уз већу укљученост младих. Ускоро нас очекује почетак друге фазе националне еколошке кампање за младе „Природа нема алтернативу. Зато, делуј и ти!“, и изузетно ме радује што ћемо, кроз овај Споразум, моћи заједничким снагама да делујемо, да мотивишемо и укључимо још већи број младих да дају допринос и оставе конкретан траг у очувању наших природних добара. Ми смо у првој фази кампање која је обухватала активности у 10 локалних самоуправа, окупили више од 2.000 младих који су својим ентузијазмом показали да су спремни да постану зелени стубови у својим заједницама. Управо зато настављамо још одлучније и снажније са наредном фазом кампање, у чему ће нам подршка и помоћ партнера какав је организација ОТИС бити од великог значаја“, истакла је Павков.



Министарка Павков је додала да ће Министарство заштите животне средине у потпуности подржати реализацију пројеката чији је циљ подизање свести младих, али и свих грађана о значају превенције и заштити животне средине, као и адаптацији на климатске промене што је изазов са којима се суочава цео свет.



„Потписивањем овог споразума направљен је још један важан корак ка јачању сарадње и заједничком деловању у циљу заштите природе, уз јасну поруку да су превенција, партнерство и укључивање младих кључни за одрживи развој и очување наше животне средине“, додала је Павков.
Павков на обележавању Светског дана влажних подручја: Нови Сад је пример да се заједничким деловањем снови могу остварити
Павков је подсетила да је Стални комитет Рамсарске конвенције почетком прошле године Новом Саду доделио ову престижну титулу, препознавши пример добре праксе у заштити и одрживом управљању влажним подручјима.


„Имали смо заједничку визију да посвећено бринемо о влажним подручјима, што је препознато и вредновано и ван граница наше земље, јер је Нови Сад, као један од свега 74 града у свету, понео титулу Град влажних подручја. Ова титула је на понос свима, и за Нови Сад и за Србију, а за мене лично као рођену Новосађанку и еколога је звезда водиља. Хвала градоначелнику Новог Сада Жарку Мићину, Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средне, Градском секретаријату за заштиту животне средине, Покрајинском заводу за заштиту природе, без којих ова номинација не би успела“, рекла је Павков.


Министарка је нагласила да су по први пут у буџету Министарства издвојена директна средства намењена управо Рамсарском подручју на територији Новог Сада, чиме се додатно потврђује институционална посвећеност очувању ових изузетно вредних екосистема.

„Настављамо са улагањима у Специјални резерват природе ‘Ковиљско-петроварадински рит’, а поред редовних програма подстицаја за бригу о овим подручјима, кроз подршку GEF/UNDP програма реализујемо активности на јачању отпорности влажних станишта и трајној заштити биодиверзитета Рамсарског подручја, што се пре свега односи на рестаурацију ритских шума у Парку природе „Бегечка јама“. Ове године смо направили корак даље и по први пут смо у буџету издвојили директна средства намењена Рамсарском подручју на територији Новог Сада. Из свега наведеног, јасно је да само заједничким деловањем можемо очувати влажна станишта, а посебно ово које нас је учинило поносним пред читавим светом. Нови Сад је пример да се снови и визије остварују и да је све могуће ако радимо заједно и ако можемо да чујемо и да разумемо једни друге. Зато, нека нам овај дан буде подсетник на одговорност коју имамо да знање предака поштујемо, да природу чувамо и да будућим генерацијама оставимо влажна подручја као простор живота, културе и хармоније човека и природе“, поручила је Павков.
Министарки Павков уручено признање за допринос Министарства заштити животне средине у Врању
Павков је у име тима Министарства захвалила руководству и грађанима Врања на томе што су препознали рад и залагање на унапређењу стања животне средине.

„Желим од срца да захвалим, у своје и у име својих сарадника на овом признању, које нас обавезује да наставимо још одлучније, посвећеније и одговорније да радимо на заштити животне средине у овом крају. Поносна сам на све што смо заједнички постигли у Врању, за које је Министарство у последњих пет година издвојило више од 38 милиона динара. Наш главни циљ је да унапређењем стања животне средине, унапредимо квалитет живота грађана. Мењали смо котлове на чврсто гориво у школама, а истовремено подржали и грађане да замене ложиште у својим домаћинствима. Паралелно смо улагали у пројекте озелењавања и чишћење дивљих депонија. Круна нашег заједничног рада биће пројекат на којем управо радимо и којим решавамо један од највећих еколошких изазова у овом делу Србије, а то је санација Александровачког језера, за шта смо у првој фази определили око 400 милиона динара. Циљ је да се трајно реши озбиљан еколошки проблем и обезбеди стабилно водоснабдевање језера, које нам је било на мапи и током националне еколошке кампање за младе „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти“, у оквиру које смо, заједно са младима и градским руководством посадили 3.500 садница црног бора“, рекла је Павков.

Павков је истакла да ће Министарство и у наредном периоду заједно са локалном самоуправом наставити борбу за чистију и бољу животну средину за све.
„Знам да ме ви добро разумете, јер живите у граду који зна шта значи борба, који памти 31. јануар 1878. године, када је Шумадијски корпус, предвођен генералом Јованом Белимарковићем ушао у Врање и донео слободу после векова османске владавине. Наша славна историја нас обавезује да се са истим жаром боримо и за пројекте у овом граду, јер је наш генерацијски задатак да онима који долазе иза нас оставимо чисту и бољу животну средину. Желим да знате да је све што данас радимо у Врању део јасне политике и визије Српске напредне странке, која је преузела одговорност да Србију и њен југ где смо данас, води путем развоја и стабилности. Захваљујући снажној подршци и лидерству председника Републике Александра Вучића, Врање је град конкретних дела, инвестиција и пројеката који мењају свакодневни живот наших грађана. То је политика рада, резултата и одговорности, која има снаге и наставиће да се бори за будућност Врања и Србије“, закључила је Павков.




Министарка Павков: Србија номинује букове шуме за упис првог природног добра на УНЕСКО листу светске баштине
Србија ће номинацију поднети заједно са Француском, Италијом и Црном Гором, као носилац ове заједничке номинације којом се за светску баштину номинују букове шуме са територије три национална парка – Тара, Копаоник и Фрушка гора.
„Ова номинација је веома важан корак који предузимамо ради валоризације вредности екосистема древних букових шума у нашој земљи на глобалном нивоу. То је уједно и потврда посвећеног рада Министарства на очувању и промоцији природних добара и заштите ретких врста у нашој земљи. Букове шуме Србије одликују се изузетним генетичким диверзитетом европске букве, великом разноврсношћу типова састојина и високим степеном очуваности светског значаја, а дубоко су наше. Зато је ово корак ка томе да природне вредности Србије ставимо на глобалну мапу, уз доказ да чувамо оно што јесмо, а то је изузетан диверзитет и висока очуваност наших шума“, рекла је Павков.
Номинацијом су обухваћене букове шуме у Националном парку „Тара”, на локалитетима I степена заштите „Звезда” и „Клисура Раче”, локалитет „Козје стене” у Националном парку „Копаоник” и локалитет „Папратски до” у Националном парку „Фрушка гора”.
„Проглашењем ових локалитета за светску природну баштину, Србија би се активно придружила заштити букових шума Европе као природног добра од изузетне универзалне вредности. Упис на Листу светске баштине био би признање за успешно очувано природно наслеђе од европског и глобалног значаја, али и обавеза да наставимо одговорно управљање, са још бољим плановима заштите и одрживим туризмом који не угрожава природна станишта. То је прилика да, уз међународну сарадњу и размену знања, додатно ојачамо локалне заједнице и обезбедимо да ово вредно наслеђе остане нетакнуто за будуће генерације“, истакла је Павков.
Министарка Павков потписала уговор о пословно-техничкој сарадњи са предузећем „Србијаводе“
Павков је навела да је овај Уговор заснован на досадашњој доброј сарадњи Министарства и „Србијавода“ на конкретним пројектима у области заштите вода који ће допринети бољој заштити животне средине и ефикаснијем одговору на изазове.

„Потписала сам данас важан уговор који ће омогућити заједничко деловање на заштити вода, као једном од стубова заштите животне средине. Ова сарадња омогућава да заједнички планирамо и реализујемо пројекте који доприносе заштити вода, спречавању поплава и ерозије, санацији и рекултивацији загађених подручја, као и финансирању интервентних мера у ванредним околностима загађивања животне средине, рекултивацију и санацију загађеног простора. За мене је посебно важно што овим уговором јачамо координацију институција од планирања до реализације конкретних радова на терену. Верујем да ће ова сарадња допринети бољој заштити животне средине и ефикаснијем одговору на изазове као што су климатске промене, загађење и ванредне ситуације“, рекла је Павков.
Она је додала да Министарство са „Србијаводама“ већ реализује два важна пројекта који се односе на реку Градац и затворену несанитарну депонију Стањевине код Пријепоља.
„Уз подршку Министарства ’Србијаводе’ граде заштитни зид уз бившу депонију Стањевине која се налази у плавној зони реке Лим, како бисмо спречили да се приликом високих водостаја део депоније уруши у реку и угрози животну средину и грађане који живе уз Лим. Поред тога, заједнички пројекат је и еколошка ревитализација заштићеног подручја реке Градац, у циљу заштите биодиверзитета и јачања отпорности на климатске промене“, рекла је Павков.
Павков у Бајиној Башти и на Тари: Улагање у природу је улагање у људе и будућност Србије
Павков је истакла да овакви пројекти јасно показују да држава има дугорочну и одговорну визију развоја Србије, засновану на одрживости, заштити природних ресурса и бољим условима за живот.


„Управо у Националном парку Тара можемо видети како улагање у природу директно значи и улагање у људе. Тара није само планина, већ један од највреднијих природних простора Србије и Европе. То је још један разлог и снажан мотив да континуирано улажемо у очување овог подручја, а само у последње три године овде смо уложили више од 80 милиона динара. Кроз конкурс Министарства заштите животне средине за очување биодиверзитета у заштићеним подручјима реконструисан је и асфалтиран некатегорисани пут, чиме је омогућен безбедан, контролисан и одржив приступ једној од најпосећенијих локација у НП Тара – Бањској стени“, рекла је Павков.

Павков је истакла и да Министарство истовремено снажно подржава и развој локалних заједница на чијим се територијама налазе заштићена подручја, a истовремено уз године у годину повећава износ средстава за субвенције управљачима за бригу о заштићени подручјима.
„Кроз једну од мера подршке Министарства за очување заштићених подручја, општини Бајина Башта додељено је 5,3 милиона динара. Средства су намењена за постављање јавне расвете у насељу Рачанска Шљивовица, чиме се унапређују безбедност и квалитет живота мештана. Искористила сам прилику да са председником општине Бајина Башта Миленком Ордагићем разговарам и о реконструкције и доградње котларнице у Бајиној Башти и преласку са угља и мазута на еколошки прихватљивији енергент, за шта смо определили 144 милиона динара. То је историјски пројекат за Бајину Башту који ће значајно унапредити квалитет ваздуха и допринети бољим условима у установама у којима највише бораве млади“, рекла је Павков.


Павков је додала и да Министарство наставља да континуирано и систематски улаже у заштиту природе, чистији ваздух и јачање локалних заједница, јер само таквим приступом Србија може да се развија одговорно и одрживо, чувајући будућност наше деце и стабилност локалних заједница.

Павков у Ваљаоници бакра Севојно: Србија не чека будућност, Србија је гради!
Министарка је, након обиласка “Ваљаонице бакра Севојно”, истакла да се то види и на примеру ове компаније.

“Ваљаоница бакра Севојно је пример да није неопходно да се бира између економског развоја и заштите животне средине, јер та два циља могу да кохабитују градећи одрживију будућност. Ова компанија је жила куцавица и стуб привреде Златиборског округа и општине Севојно, а запошљава више од 1.200 грађана. Реализују важне еколошке пројекте, а планирају и нове инвестиције од постављања соларних панела, до улагања у области смањења емисија и гасова са ефектом стаклене баште, што је важно за грађане јер утиче на унапређење квалитета ваздуха“, рекла је Павков.


Министарка је нагласила да је кроз пројекат „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ израђена је Мапа пута декарбонизације и климатске неутралности за ову компанију, и кроз пројекат ће бити инвестирано 150.000 долара у систем за коришћење отпадне топлоте за грејање.

„Пројекат за грађане Севојна значи не само бољи ваздух, већ ће донети и нижу енергетску зависност и већу конкурентност домаће привреде. То је визија која је важна не само за овај крај, већ за целу Србију. Желела бих да поручим грађанима овог краја, али и читаве наше земље: Србија не чека будућност, Србија је гради! Управо је то оно што смо данас видели јер, уз нову механизацију, реконструкцију, дигитализацију, објекат изграђен почетком 1950. године показао је да може да прати нове трендове што је доказ да привреда и заштита животне средине могу да иду заједно. Желим да захвалим руководству и свим запосленима који су ми данас пружили прилику да видим да је будућност већ стигла код нас у Србију, овде у Севојно“, поручила је Павков


Због техничких сметњи приликом уноса нових пријава на еИРХ порталу, у периоду од 1.1.2026. до 22.1.2026. године, рок за подношење пријава за упис хемикалија у Регистар биће продужен до 30.04.2026. године.
Павков: Додатно бринемо о општинама и градовима на чијим се територијама налазе заштићена подручја
Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је да су на овај начин обезбеђена средства у износу од 300 милиона динара за пројекте које реализују локалне самоуправе у циљу даљег очувања и бриге о заштићеним подручјима.
„Уредбом која је данас усвојена обезбедили смо додатна средства намењена градовима и општинама на чијим територијама се налазе заштићена подручја од националног интереса, за пројекте одрживог коришћења, унапређења стања и још боље заштите тих подручја. Ово је четврта година заредом да обезбеђујемо додатна средства за бригу о бисерима природе, а износ је и више него шест пута већи у односу на 2023. када смо први пут определили овакав вид подршке. На овај начин показујемо да држава стоји иза конкретних пројеката који истовремено чувају наше природно наслеђе и подстичу одрживи развој. Наставићемо снажно, системски и одговорно да улажемо у заштићена подручја, јер је очување биодиверзитета један од кључних приоритета Министарства заштите животне средине“, рекла је Павков.
Министарка је истакла и да се издвајања за очување заштићених подручја повећавају из године у годину. Од 2023. године обезбеђују се и додатна средства за пројекте у јединицама локалне самоуправе у којима се налазе заштићена подручја, а до сада је укупно додељено више од 390 милиона динара, што јасно показује колико нам је важна брига о овим подручјима.
Средства могу да се користе за различите пројекте којима је циљ унапређење стања заштићених подручја. То могу бити пројекти изградње водоводне и канализационе мреже, путне инфраструктуре, постројења за пречишћавање отпадних вода, као и објеката у функцији очувања биодиверзитета. Такође, могу се користити за изградњу и уређење спелеолошких објеката, изградњу центара за посетиоце, пешачке и друге стазе, одмаралишта итд.
Расписана три јавна конкурса, Павков позвала градове и општине да пријаве пројекте
Министарка заштите животне средине Сара Павков, позвала је градове и општине да искористе ову прилику и подршку државе и да пријаве квалитетне пројекте.
„Очекујем да ће и за ове позиве бити велико интересовање, какво је владало до сада и да ће стићи мноштво квалитетних пројеката. Ми смо 2026. годину започели радно, и већ у јануару смо успели да распишемо три јавна конкурса. Подсетићу да је сваки пројекат који смо на овај начин и раније подржали од суштинске важности за грађане. Ови позиви су намењени локалним самоуправама, а ми настављамо да им пружамо снажну подршку у реализацији пројеката који доносе конкретне и дугорочне бенефите свим грађанима“, рекла је Павков.
Како је истакла министарка, држава је, са своје стране, обезбедила значајна средства и локалним самоуправама ставила на располагање више од 2 милијарде динара за суфинансирање пројеката замене, реконструкције, санације и набавку нових котларница, за реализације пројеката санације несанитарних депонија, као и за реализације пројеката изградње система за управљање отпадом, који обухвата изградњу, реконструкцију и набавку трансфер станица, постројења за третман отпада, као и постројења за пречишћавање отпадних вода.
„На овај начин Министарство заштите животне средине одлучно наставља континуирану и системску подршку локалним самоуправама у решавању кључних еколошких изазова, унапређењу и заштити животне средине као наш апсолутни приоритет, али и јачању превентивних мера. Подсетићу, од 2021. године до сада успели смо да заменимо више од 200 котлова у јавним установама широм Србије, да санирамо или су радови у току на чак 18 несанитарних депонија, а паралелно радимо и на изградњи трансфер станица, односно рециклажних дворишта. Настaвљамо још одлучније и снажније, па ћемо већ у наредним данима имати још јавних позива који ће допринети нашем главном циљу, а то је очување животне средине и одржи развој градова и општина“, додала је Павков.
Рок за пријаву за суфинансирање пројеката замене, реконструкције, санације и набавку нових котларница је 3. фебруар, а за реализацију пројеката изградње система за управљање отпадом, као и за реализације пројеката санације несанитарних депонија градови и општине могу да се пријаве до 9. фебруара 2026. године.
Министарка Павков у Пријепољу: Реализацијом еколошких пројеката испунили смо обећање дато грађанима
Павков је заједно са председником општине Драгом Попадићем обишла депонију „Стањевине“ која је 2021. године санирана уз подршку Министарства, где је, такође уз подршку Министарсва у току пројекат изградње потпорног зида на десној обали Лима који спроводи Јавно водопривредно предузеће Србијаводе.

„Депонија ‘Стањевине’ се налази у плавној зони Лима и зато представља ризик да се приликом високог водостаја део уруши и да отпад заврши у реци. Како бисмо то спречили започели смо овај пројекат за који Министарство заштите животне средине издвојило 70 милиона динара. Очекујем да ће радови бити готови на јесен. То је још једна потреба да испуњавамо дата обећања. Ми смо грађанима обећали да ћемо решити један од горућих проблема овог краја, и овим пројектом ће тај проблем бити комплетно решен“, рекла је Павков.

Министарка је након обиласка у згради Општине Пријепоље уручила уговоре грађанима за субвенционисану замену индивидуалних ложишта. Ове уговоре у оквиру програма унаређења калитета ваздуха добило је 41 домаћинство у Пријепољу.

„Замена ложишта у домаћинствима једна је од важних мера за побољшање квалитета ваздуха. Свако домаћинство и свака породица која избере котао на еколошки прихватљивији енергент даје свој допринос унаређењу квалитета ваздуха и заштити животне средине. Честитам општини Пријепоље јер је једна од 15 локалних самоуправа које су на прошлогодишњем конкурсу добиле средсва за ове сврхе. У 2025. години на овај начин доделили смо више од 116 милиона динара за замену индивидуалних ложишта“, рекла је Павков.

Министарка је навела да је на иницијативу локалне самоуправе Општини Пријепоље обезбеђено и додељено на коришћење 10 контејнера за потребе околних села. Павков је најавила да ће ускоро бити расписан нови јавни позив на који градови и општине могу да се пријаве уколико имају потребе за опремом за ефикасније управљање отпадом.
Расписан позив за доделу опреме за сакупљање отпада локалним самоуправама у 2026. години
Министарка Сара Павков рекла је да ће кроз позив бити додељена на коришћење опрема у виду канти, контејнера и камиона за сакупљање отпада, ради унапређења система за управљање отпадом у градовима и општинамау Србији.
«Позивам локалне самоуправе да се јаве и доставе нам своје потребе за опремом, јер ћемо на тај начин унапредити локалне системе за сакупљање отпада, што се одражава на квалитет животне средине и квалитет живота грађана. Имала сам прилику да се у директним разговорима са грађанима на терену уверим у њихове реалне потребе да имају где да одлажу отпад, а ми смо спремни, као и у претходних пет година да тим потребама изађемо у сусрет. Сигурна сам да ће градови и општине попунити пријаве, како бисмо заједнички помогли да канте и контејнери, али и одговарајући камиони за сакупљање отпада, стигну тамо где је то неопходно. Ово је шеста година како додељујемо опрему за сакупљање отпада локалним самоуправама, а само у 2025. години доделили смо за 44 локалне самоуправе више од 4.200 канти и 1.178 контејнера, док су у 17 градова стигли нови, савремени камиони за сакупљање отпада», рекла је Павков.
Неоходно је да локалне самоуправе у пријави наведу врсту опреме која им је потребна, количину и запремину, као и да доставе податке о томе са колико исправних и неисправних камиона смећара располажу, односно да ли их уопште имају. Табела за уношење неопходних података за пријављивање на јавни позив налази се на интернет сајту Министарства, а пријаве се могу слати закључно са 23. јануаром 2026. године у 10 часова на имејл адресу eko.kabinet@eko.gov.rs