Вести
Вујовић: Нови закон за бољу заштиту природе
Вујовић је истакла да овај пропис омогућава ефикаснију реакцију државе како би се заштитила природа кроз увођење начела предострожности, али и кроз акт о условима заштите природе.
– Начело предострожности омогућава да се одмах реагује у случајевима када постоји непосредна опасност за природу, чак иако у том тренутку нема довољно научних података. Законом је предвиђено да министарство или надлежни покрајински орган, преузму обавезу издавања акта о условима заштите природе, како би имали могућност бољег увида и благовременог реаговања за све активности у заштићеним подручјима прве и друге категорије – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, новим законским решењем омогућава се повећање површине под заштитом. Законом је предвиђено, како додаје, и формирање Савета корисника заштићеног подручја, у чијем раду ће учествовати локално становништво и остали корисници заштићеног подручја, укључујући и организације цивилног друштва.
Један од разлога за измене Закона, каже Вујовић, односи се на забрану изградње хидроелектрана у заштићеним подручјима, чиме се директно обезбеђује дугорочно очување природних вредности због којих је одређено подручје и заштићено.
Вујовић је навела да су новим законом прецизније дефинисане одредбе које се односе на поступак Оцене прихватљивости за еколошку мрежу и успостављање еколошке мреже. Успостављање еколошке мреже ЕУ Натура 2000 у Србији, како је рекла, један је од најважнијих процеса у заштити природе, а дефинише се у складу са захтевима европске Директиве о очувању природних станишта и дивљих животињских и биљних врста и Директиве о очувању дивљих птица.
– Имајући у виду усвојене измене, које су у складу са европском регулативом у овој области, уверена сам да ће овај закон, унапредити систем заштите природе. Природа је јединствена и зато је обавеза свих нас да на најбољи начин о њој бринемо и сачувамо је за будуће нараштаје – поручила је Вујовић.
Вујовић: Решавамо проблем аерозагађења у Крагујевцу
Вујовић је објаснила да су, усвајањем Закона о потврђивању уговора о зајму за пројекат даљинског грејања у Крагујевцу између Србије и ЕБРД, расположива средства за реализацију овог важног пројекта, који ће се спроводити у две фазе.
– Прва фаза подразумева замену старих котлова у крагујевачкој топлани, чиме ће се у великој мери смањити загађење ваздуха који долази из овог извора. У другој фази пројекта, решићемо и пратећи проблем топлане, а то је депонија пепела на којој се процењује да има око 40.000 тона пепела. Сада када је уговор о зајму потврђен у Скупштини Србије, радови ће ускоро моћи да почну, а очекујем да прва фаза, замена котлова, буде готова до краја године – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, очекује се да друга фаза пројекта, санација пепелишта, крене у првом тромесечју наредне године.
– Кад се заврше радови, емисија угљен – диоксида смањиће се за 66 одсто, азот – оксида за 89 одсто, док ће емисије ПМ честица ће бити елиминисане. Очекује се да ће се остварити и уштеда воде годишње за 55 одсто. Најважније је што ћемо, реализацијом овог пројекта решити проблем аерозагађења у Крагујевцу, који већ 50 година долази из градске топлане – рекла је министарка Вујовић.
Вујовић потписала споразум за унапређење сарадње са Факултетом политичких наука
– Споразум који сам данас потписала је од велике важности за обе институције, јер ће допринети развоју сарадње, посебно када је реч о стратешком планирању и развоју јавних политика у области заштите животне средине. За Владу Србије и министарство које водим, екологија је један од главних приоритета. У наредним годинама чекају нас огромна улагања у ову област, како би еколошку слику Србије мењали на боље. У том великом послу, значи нам подршка академске заједнице – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, Министарство заштите животне средине отворено је за све конструктивне предлоге и сарадњу која за крајњи циљ има здравију животну средину и бољи квалитет живота грађана.
Вујовић је рекла да је споразум такође основ и за организовање стручне праксе за студенте Факултета политичких наука који желе да стекну практична знања у државној управи и министарству које води. Намењена је пре свега младима завршних година основних студија и мастер академских студија, смера Еколошка политика.
– Циљ нам је да подржимо што већи број младих са факултетском дипломом у њиховом професионалном усавршавању и да допринесемо да теоријска знања која су стекли на факултету, примене и обогате кроз практичан рад. На такав начин их уједно и мотивишемо да по завршетку студија остану у Србији и својим вештинама допринесу развоју своје земље – рекла је Вујовић и позвала студенте да у наредном периоду прате позиве за праксу на ФПН-у, да се пријаве и придруже овој иницијативи.
СВЕТСКИ ДАН ХЛАЂЕЊА
Република Србија је ратификацијом међународних споразума из области заштите озонског омотача преузела одређене обавезе, које успешно испуњава кроз рад Националне озонске канцеларије (Група за заштиту озонског омотача) у оквиру Одeљења за заштиту ваздуха и озонског омотача, Сектора за управљање животном средином Министарства заштите животне средине, уз подршку имплементационих агенција УНИДО-а (Организација УН за индустријски развој) и УНЕП-а (Програм УН за животну средину). Монтреалски протокол се успешно спроводи у Републици Србији, кроз бројне пројектне активности од којих посебно треба истаћи сертификацију сервисера из расхладног сектора. Сертификација сервисера се спроводи у складу са Уредбом о сертификацији лица која обављају одређене делатности у вези са супстанцама које оштећују озонски омотач и одређеним флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште („Службени гласник РС“, број 24/16), а систем је успостављен захваљујући подршци Мултилатералног фонда за имплементацију Монтреалског протокола и имплементационе агенције УНИДО.
Упркос тренутној ситуацији због пандемије COVID-19 и ове године поводом обележавања Светског дана хлађења, Нацинална озонска канцеларија у сарадњи са имплементационим агенцијама УНИДО и УНЕП, организовала је две радионице за сервисере расхладних и клима уређаја, уз поштовање свих епидемиолошких мера.
Помоћница министра у Сектору за управљање животном средином, Александра Имширагић Ђурић, отворила је радионицу, организовану 25. јуна на тему „Забрана употребе расхладног флуида R-141b за испирање расхладних система“ у циљу подсећања на све мере Монтреалског протокола које се спроводе и у нашој земљи и тиме даје допринос заштити озонског омотача. Учесници на овој радионици су препознати као корисници супстанце која оштећује озонски омотач R-141b и том приликом је указано на штетност ове супстанце, али и на алтернативне супстанце које су дозвољене за употребу и нису штетне за озонски омотач и животну средину.
Друга радионица је одржана 28. јуна на тему „Запаљиви и природни расхладни флуиди“. На радионици су дати одговори и појашњења на питања и недоумице сервисера, а све у циљу безбедности при раду са запаљивим флуидима који се у последње време све више користе.
За оба скупа је припремљен информативни материјал: брошуре у вези са запаљивим и природним расхладним флуидима, забраном употребе супстанци које оштећују озонски омотач за испирање, флајери и снимљене презентације, који је подељен свим учесницима. Закључено је да је потребно радионице са овим темама поновити и у другим градовима како би се са проблемима и решењима упознао што већи број сервисера.
Вујовић: У пројекте заштите земљишта улажемо 333 милиона динара
Вујовић је навела да ће пројекти бити суфинансирани у 43 града и општине, којима су на јавном конкурсу одобрена средства.
– Ово је само један у низу конкурса за суфинансирање еколошких пројеката широм Србије који смо расписали ове године и велико је интересовање градова и општина. Овом приликом желим да их похвалим за квалитетно припремљене пројекте чија ће реализација омогућити бољи живот грађанима. Средства која додељујемо намењена су за санацију локација на којима су некада биле депоније, ерозивног земљишта, одрона, клизишта. Циљ нам је да на месту девастираног земљишта буду изграђени еко паркови и зелени простори које ће грађани моћи да користе – рекла је Вујовић.
Министарка је додала да су сви пројекти од изузетног значаја, јер директно доприносе очувању природе и земљишта као природног ресурса, истичући као посебно важне пројекте санације и рекултивације земљишта у близини речних сливова.
-План је да сви пројекти буду реализовани до 30. новембра, тако да ћемо резултате видети већ у овој години у Бору, Зајечару, Новом Пазару, Осечини, Зрењанину, Смедереву и другим градовима и општинама. Ми ћемо наставити истим темпом да улажемо у пројекте заштите животне средине ради очувања природних ресурса, јер на тај начин подижемо и квалитет живота наших грађана – истакла је Вујовић.
Вујовић у Убу: У наредном периоду градићемо регионални систем за управљање отпадом „Каленић“
– Ово је капитални пројекат који је од суштинског значаја за очување животне средине и унапређење квалитета живота наших грађана. По завршетку радова, отпад ће се на „Каленићу“ третирати по најсавременијим стандардима. Оваквим пројектима системски решавамо проблем управљања чврстим отпадом и стварамо услове за санацију и рекултивацију несанитарних депонија – рекла је министарка Вујовић.
Она је навела да су радови планирани у две фазе. Прва подразумева изградњу Регионалног система за управљање отпадом „Каленић“ на локацији Каленић – Уб, односно изградња регионалне санитарне депоније са инфраструктуром – линије за сепарацију отпада, саобраћајнице и далековода. У тој фази ће бити обухваћено 11 локалних самоуправа – Ваљево, Обреновац, Лазаревац, Уб, Барајево, Владимирци, Лајковац, Мионица, Коцељева, Осечина и Љиг.
За другу фазу, односно успостављање регионалног система управљања отпадом на територији локалних самоуправа које ће гравитирати ка Регионалном центру, у току је израда потребне планске и техничке документације. У овој фази, очекује се да ће се прикључити још четири локалне самоуправе – Лозница, Љубовија, Крупањ и Мали Зворник, кроз изградњу трансфер станице.
– Ово је први од укупно осам модерних регионалних центара за управљање отпадом које ћемо градити у наредном периоду. За њихову изградњу обезбедили смо 100 милиона евра од Европске банке за обнову и развој. Регионални центри ће обухватити више од 50 градова и општина у Србији. Градићемо их у фазама, а „Колубара Каленић“ је најспремнији пројекат и зато ће бити први који ћемо реализовати“, рекла је Вујовић.
Вујовић у Сремској Митровици и Иригу: Модерне чистилице олакшаће посао јавно-комуналним предузећима
Вујовић је уговор о додели нове опреме потписала са градоначелницом Сремске Митровице Светланом Миловановић и председником општине Ириг Тихомиром Стојаковићем.
– Сремска Митровица и Ириг добили су по једну нову чистилицу која ради по најсавременијим стандардима, не емитује буку, а будући да је покреће електропогон не загађује околину и потпуно је еколошка. Не само што чисти јавне површине, него их и дезинфикује, а једном урађена дезинфекција траје четири месеца. Значајно је и што ће чистилица моћи да се користи и за мање површине попут дечијих игралишта – рекла је Вујовић.
Министарка је рекла да јој је драго што чистилице иду тамо где су најпотребније, наводећи да је то уједно један од примера подизања свести о значају животне средине.
Према њеним речима, у Сремској Митровици и Иригу министарство реализује и друге значајне пројекте.
Говорећи о Иригу, Вујовић је рекла да је ова општина добила средства на конкурсу министарства за смањење аерозагађења, односно за замену котларнице у Дому здравља Врдник и за пошумљавање. Она је истакла да су Србији поребни модерни регионални рециклажни центри, а изградња таквог центра планирана је и у Сремској Митровици.
Вујовић је позвала локално руководство да прати конкурсе министарства, да припрема и кандидује пројекте како би се заједничким снагама подизали еколошки стандарди и унапредио квалитет живота грађана.
Министарка Ирена Вујовић почасна грађанка Пријепоља
Вујовић је, захваливши на признању, рекла да данас са поносом може да се обележи овај дан, јер је заједничким радом санирана и рекултивисана депонија Стањевине, чиме је решен вишедеценијски проблем, који нико до сада није успео да реши.
– Можемо да будемо поносни што будућим генерацијама у наслеђе не остављамо сметлиште, већ ћемо им оставити зелену оазу, чистије и лепше Пријепоље. До краја године завршићемо трансфер станицу „Бањица“, а затим следи изградња модерног регионалног центра за управљање отпадом по највишим стандардима, којим ће поред Пријепоља, бити покривене и суседне општине. Значајна средства у овом региону улажемо и у пројекте заштите и очувања земљишта као природног ресурса. Лим ћемо очистити од дивљих депонија, а постављањем плутајућих брана, за које смо већ доделили средства у три општине, заштитићемо реку од отпада који нажалост долази и из суседних држава. Показаћемо да смо одговорнији, марљивији и ефикаснији од других и да нам је приоритет очување животне средине и бољи квалитет живота грађана – поручила је Вујовић.
Министарка је истакла да велика улагања у овај крај не би била могућа да на челу Србије није председник Александар Вучић.
– Вођен идејом модерне, јаке и успешне Србије, председник Вучић је спроводио тешке реформе, како би направио економски стабилну државу која крупним корацима иде напред. Створени су чврсти темељи за све што нас очекује у наредном периоду. Поред нових фабрика и радних места, нових путева, пруга, школа и здравствених објеката, у фокусу је и изградња зелене инфраструктуре. Све то заједно представља правац будућег развоја наше земље. Ми смо претходних месеци у Пријепољу и околини показали да удруженим снагама можемо да мењамо стање на боље. И зато не треба да се плашимо изазова, већ морамо да се боримо за напредак и радимо више и брже за бољу будућност генерација које долазе – рекла је Вујовић.
Министарка је руководству општине и грађанима захвалила на додељеном признању, нагласивши да је то велика част, али и одговорност.
– Овакво признање се стиче огромним трудом и залагањем, а великим делима заслужује. Потрудићу се да посвећеношћу и резултатима у и будућности оправдам поверење грађана Пријепоља, као и свих грађана Србије – поручила је Вујовић.
Вујовић: Више од 20 милиона динара за пројекте заштите земљишта у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши
Вујовић је потписала уговоре са председницима општина Владимиром Бабићем, Лазаром Рвовићем и Радосавом Васиљевићем. Пројекти обухватају чишћење и нивелацију терена, заштиту од ерозије и клизишта, уређење хумусом и травом, пошумљавање и изградњу еко паркова.
– Најпре желим да захвалим председницима општина на проактивности, зато што су желели добре пројекте на својој територији и што су на време конкурисали за средства министарства. Добијена средства биће коришћена за заштиту земљишта у зони ушћа реке Увац у реку Лим, затим на Златару и у Пријепољу. Рок за реализацију ових пројеката је крај новембра, а циљ нам је да се на месту девастираног простора и ерозивног земљишта направе еко паркови или други зелени кутак који ће грађани моћи да користе – рекла је Вујовић.
Вујовић је истакла да министарство које води са општинама Пријепоље, Прибој и Нова Варош има добру сарадњу, као и да ово није први конкурс на којем су ове општине добиле средства државе.
– До сада смо у овом крају суфинансирали пројекте којима је циљ смањење аерозагађења, тако што смо мењали дотрајале котларнице, пошумљавали смо и тек ћемо пошумљавати од јесени кад крене сезона. Затворили смо и санирали несанитарну депонију „Стањевине“, вишедеценијски проблем овог краја, а сада је на реду прибојска депонија, коју ћемо санирати кад завршимо изградњу трансфер станице у Новој Вароши. Одлучни смо у намери да решимо све проблеме који су раније били занемарени. Сада су стигли на ред и зато морамо сви заједно да се потрудимо, да спроводимо добре пројекте и да унапредимо квалитет живота грађана – поручила је Вујовић.
Вујовић: Решили смо вишедеценијски проблем Пријепоља, депонија „Стањевине“ санирана и рекултивисана
– Ово је велики дан за све грађане Пријепоља, јер депонија више неће бити први призор свакоме ко се запути у ово место, а то је заједнички успех свих нас. Хвала свима што сте били упорни и указивали нам на проблем који вас мучи деценијама. Након радова на санацији и рекултивацији који су трајали неколико месеци, поносна сам што можемо да покажемо конкретне и видљиве резултате нашег заједничког рада. У кратком року успели смо да затворимо, санирамо и рекултивишемо „Стањевине“ и тиме ставимо тачку на вишедеценијски проблем грађана Пријепоља – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да се деценијама обећавало санирање сметлишта „Стањевине“, али до сада нико није успео да реши проблем. Вујовић је уједно захвалила и руководству општине и грађанима Прибоја, јер су прихватили да се након затварања депоније отпад из Пријепоља привремено одлаже на прибојској депонији, док се не изгради трансфер станица у Новој Вароши, на којој су радови увелико у току.
– Трудили смо се у претходном периоду да улажемо и у друге зелене пројекте, као што је замена котларнице у основној школи „Михајло Баковић“, али и пројекте санирања ерозивног земљишта, како би на тим просторима били изграђени еко паркови. Суфинансирамо и ланчанице на Лиму које ће ову реку учинити чистијом. Председник Вучић нам је дао задатак да сваки министар подједнако улаже у сваки регион, и ми у овај регион улажемо. Надам се да ћемо у наредном периоду донети још много зелених пројеката. Али, не без свих вас. Морамо сви заједно да идемо напред и да, захваљујући очувању животне средине, унапредимо квалитет живота свакога од вас – поручила је Вујовић.
Током посете Пријепољу, министарка Вујовић је, заједно са председницом Владе Аном Брнабић, присуствовала отварању реконструисаног моста у Шарампову.
Вујовић: Напредују радови на изградњи трансфер станице „Бањица“
Кад се заврше радови, на ову локацију ће се довозити отпад из Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши и Сјенице, који ће након селекције и претовара бити транспортован у регионални центар „Дубоко“ у Ужицу. Укупна вредност радова на изградњи трансфер станице износи 160 милиона динара. Вујовић је истакла да ће тиме бити завршена прва фаза решавања проблема одлагања и управљања отпадом у овом региону.
– Реализацијом овог пројекта створиће се услови да, поред депоније Стањевине која је санирана и рекултивисана, затворимо и санирамо и несанитарну депонију у Прибоју на којој се тренутно одлаже и отпад из суседних општина. Пројекат за санацију је завршен, и то је посао који нас чека по завршетку радова на трансфер станици. Циљ нам је да системски решавамо проблем отпада и зато, кад завршимо овај велики посао, следећи корак је изградња модерног Регионалног центра за управљање отпадом за четири општине, који ћемо градити уз подршку Европске банке за обнову и развој. Тиме ћемо направити одржив систем за управљање отпадом и решити проблем за цео регион – рекла је Вујовић.
Влада Србије улаже огромне напоре да подигне животни стандард грађана Пријепоља и суседних општина, рекла је Вујовић.
– Капитални пројекти који су у плану промениће лице овог дела Србије, а међу њима су и еколошки пројекти на којима убрзано радимо. Држава ће помоћи да се деценијски проблеми реше, јер нам је стало да се овај крај подједнако развија као и остали делови Србије. Радом, трудом, заједничким залагањем, истрајношћу и вером у просперитетнију будућност то ћемо и да остваримо – закључила је Вујовић.
Вујовић: Планским документима трасирамо пут ка моделу циркуларне економије
Вујовић је навела да је ово значајан плански документ, јер ће трасирати правац деловања у наредном периоду, како би у Србији заживео модел циркуларне економије.
– Како бисмо што успешније прошли кроз транзицију ка кружној економији, за нас су од велике важности стратешка документа. Зато је на нашим партнерима, Технолошко-металуршком факултету, велика одговорност, посебно имајући у виду да овај концепт обухвата више различитих сектора. Што више будемо радили на примени овог модела, то ћемо пре стићи до крајњег циља, а то су одржив развој и смањење климатских промена, уз очување ресурса и енергетске стабилности Србије и отварање нових, зелених радних места – рекла је Вујовић.
Модел циркуларне економије је, према њеним речима, циљ којем је Србија посвећена и на који се определила потписивањем Зелене агенде за западни Балкан. Циркуларна економија је један од пет стубова за даљи развој региона.
Технолошко-металуршки факултет је у обавези да изради и достави Министарству заштите животне средине Програм за циркуларну економију и пратећи акциони план за период од три године, који ће бити у складу са Законом о планском систему. Циљ је да се са линеарног модела, према којем се настали отпад одлaжe на депонију, пређе на циркуларни чија је суштина у мањој потрошњи сировина и енергије и самим тим мањој количини насталог отпада, који се даље рециклира и враћа у употребу кроз нови производ и нову вредност. Овај принцип је изнад процеса управљања отпадом, јер полази од тога да се рационално користе ресурси и енергија на одржив начин.
Одлука о утврђивању коначне ранг листе пројеката за финансирање из средстава Министарства заштите животне средине Републике Србије по јавном конкурсу за доделу средстава за суфинансирање реализације пројеката очувања и заштите земљишта
КОНАЧНУ РАНГ ЛИСТУ ПРОЈЕКАТА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ИЗ СРЕДСТАВА MИНИСТАРСТВА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПО ЈАВНОМ КОНКУРСУ ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКАТА ОЧУВАЊА И ЗАШТИТЕ ЗЕМЉИШТА КАО ПРИРОДНОГ РЕСУРСА У 2021. ГОДИНИ
Коначну ранг листу можете преузети овде.
Вујовић потписала уговор са ЕБРД: Улажемо 18 милиона евра за замену котлова и санацију пепелишта у Крагујевцу
Уговор је потписао и директор крагујевачке топлане „Енергетика“ Андреја Илић.
Вујовић је нагласила да се пројекат спроводи у две фазе – прва подразумева прелазак топлане са угља на еколошки прихватљивијa горива, а друга санацију депоније пепела.
– Данас је за Крагујевац, али и за све нас велики дан, јер ће се из ових средстава заменити 50 година стари котлови у топлани и тиме ће се смањити аерозагађење у том граду. Грађани Крагујевца су претходних месеци апеловали и јављали нам се са овим проблемом. Ми смо обећали да ћемо га решити, и након овог потписивања, испуњавамо обећање. Важно нам је да прва фаза, односно замена котлова буде готова до краја године – рекла је Вујовић.
Према њеним речима, очекује се да друга фаза пројекта крене у првом тромесечју наредне године, а она подразумева санацију депоније на којој се процењује да има око 40.000 тона пепела.
– У овом моменту, ради се студија и тражи најбољи начин за искоришћење пепела. По реализацији друге фазе, загађење ваздуха ће бити додатно смањено. Емисије угљен диоксида биће за 66 одсто мање, азот оксида за око 90 одсто, а емисија ПМ честица ће бити елиминисана. У Министарству на чијем сам челу водимо битку са аерозагађењем. Почетком године смо суфинансирали пројекте замене котлова и индивидуалних ложишта, као и пошумљавање у више од 50 локалних самоуправа. Србија је снажно опредељена да решава овај проблем, јер желимо да будућим генерацијама обезбедимо здраву животну средину, баш какву и заслужују – рекла је Вујовић и захвалила на сарадњи европским партнерима и Граду Крагујевцу.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће уговори који су данас потписани обезбедити укупно 18 милиона евра за пројекат који је капиталан за грађане Крагујевца.
– Циљ нам је да у најкраћем року кренемо са тендером за извођаче, како би заменили котлове на угаљ, онима на еколошки прихватљивије енергенте. То је огромна ствар за Крагујевац и још једна потврда колико се боримо за здравији ваздух, бољу и чистију будућност наше деце. Ми смо ребалансом буџета повећали укупна улагања за екологију за 16 милијарди динара, и сада имамо на располагању укупно 24 милијарде динара. То нам омогућује никад већа улагања у ову област, у канализациону мрежу, нове фабрике за пречишћавање отпадних вода и друге пројекте. Планирамо да изађемо и на међународно финансијско тржиште са зеленим обвезницима, које су стандардан финансијски инструмент развијених земаља и очекујем велики успех и на том пољу – рекао је Мали.
Матео Kоланђели, регионални директор ЕБРД-а за западни Балкан и шеф канцеларије у Србији, рекао је да му је драго што та банка подржава Србију у остваривању„зелених“ циљева, посебно у сектору даљинског грејања.
– ЕБРД сарађује са Владом на развоју пројеката који воде ка декарбонизацији и увођењу обновљивих извора у системе даљинског грејања и надамо се да ће Kрагујевац бити међу првима од многих градова у Србији који су постигли ове циљеве. Пројекат бави се хитним питањем загађења ваздуха и очекујемо да ће поставити основе за зеленију и здравију будућност града – рекао је он.
Градоначелник Крагујевца Никола Дaшић је рекао да је велика ствар што држава данас може да се фокусира на исте проблеме као и најразвијеније земље света – на екологију.
– Хвала министрима на подршци, и што су се експресно упустили у решавање проблема аерозагађења у Крагујевцу. Ово је проблем са којим се Град суочава још од 70-их година, а данас Крагујевчани имају разлога да буду задовољни, јер се кренуло у велики и важан пројекат за наш град – рекао је Дaшић.
Вујовић: Усвојена нова уредба у циљу побољшања квалитета ваздуха
– Бољи квалитет ваздуха је и за Владу Србије и за министарство које водим, апсолутни приоритет и зато смо поједине одредбе овог документа унапредили, како бисмо ефикасније решавали проблем аерозагађења. Будући да се велики број притужби грађана односи на правна лица, односно мала постројења која су извор загађења, у складу са изменама уредбе контрола тих објеката ће бити у надлежности инспекције за заштиту животне средине – навела је Вујовић.
Према њеним речима, новом уредбом је предвиђено да се емисије загађујућих материја мере и у постројењима за сагоревање чија снага је мања од осам kWth, ако користе течна и гасовита горива, односно и када је мања од 50 kWth, за постројења која користе чврста горива. Уредбом ће бити обухваћена и постројења за директно грејање, сушење или други начин обраде предмета и материјала, попут пећи за поновно загревање или за термичку обраду.
Новим прописом добиће се и подаци о укупном учешћу малих загађивача, јер ће и они бити предмет периодичног мерења и извештавања, додала је Вујовић.
– Кроз предложене измене, мали загађивачи ће ући у систем контроле и извештавања, чиме ће се у периоду од три године од почетка примене уредбе добити прецизни подаци о броју субјеката, обвезницима извештавања, у зависности од тога коју врсту горива користе, да ли имају спроведене техничке мере и да ли и колико прекорачују граничне вредности емисије – рекла је Вујовић.
Она је додала да ће применом уредбе, Агенција за заштиту животне средине прећи на електронско извештавање ка Националном регистру извора загађивања, те да више неће имати обавезу да прикупља папирну форму образаца и њихово слање поштом чиме се смањују трошкови извештавања.
Вујовић у Новом Саду обишла прву компостану зеленог отпада у Србији
Захваљујући овом постројењу, наводи Вујовић, биљни отпад прикупљен на територији Новог Сада се неће одлагати на депоније, већ ће бити третиран и поново коришћен, чиме се задовољава принцип кружне економије.
– Зелени отпад неће више заузимати капацитете депоније, већ ће бити прерађен у компост, који може да се користи као квалитетно органско ђубриво, за одржавање зеленила на јавним површинама и на други начин. На овом месту ће се производити и дрвна сечка, коју ће јавно комунално предузеће „Градско зеленило“ убудуће користити за грејање, и тиме ће смањити и аерозагађење у овом делу Новог Сада – рекла је Вујовић и честитала директору ЈКП „Градско зеленило“ Милошу Егићу на првој модерној компостани у земљи.
Вујовић је истакла да је постројење још један корак у спровођењу Зелене агенде, а изграђено је уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ). Она је додала да Нови Сад спроводи и друге пројекте у сарадњи са министарством, као и да овај град тек очекују капиталне зелене инвестиције.
Градоначелник Милош Вучевић, рекао је да ова инвестиција показује да Нови Сад и Србија, у сарадњи са међународним партнерима, улажу у Зелену агенду.
– Отпад који је до сада представљао проблем, постаје економски потенцијал. Биомаса компостирањем добија нову употребну вредност, претвара се у хумус и користи се за озелењавање и очување природних потенцијала нашег града. Хвала амбасади Немачке и ГИЗ-у на подршци, они су издвојили готово 400.000 евра, а Град је уложио 40 милиона динара из буџета у овај пројекат чија вредност надилази економски параметар. Хвала и запосленима у ЈКП “Зеленило“. Они имају најниже плате, а сви очекујемо да имајмо уреднији и зеленији град, тако да морамо и те људе да оснажимо – рекао је Вучевић.
Амбасадор Немачке се на неопходну трансформацију производње и увођење концепта циркуларне економије.
– Није циљ само да се смањи отпад и да се рециклира, него и да се отворе нова радна места. У Немачкој има више од 600 компостана, које прерађују око 50 милиона тона био отпада годишње, значајно утичу на раст БДП-а, а отворено је на хиљаде нових послова. Пројекат у Новом Саду је значајан јер од компостане корист имати и околне општине – рекао је Шиб.
Директорка Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) Даниела Функе истакла је да је задовољна што је, изградњом компостане у Новом Саду дата подршка Немачке развоју циркуларне економије у Србији и што је ново постројење пример како кружна економија функционише у пракси, уз позитиван утицај на заштиту животне средине.
Вујовић обишла локацију за изградњу Регионалног центра за управљање отпадом „Крушевац – Срње“
– Драго ми је што пројекат изградње регионалног центра за управљање отпадом добро напредује, и што је управо усвојен План детаљне регулације. Очекујем да ће градско руководство у што краћем року прикупити и осталу потребну документацију, локацијске услове и грађевинску дозволу, како би могли да почну радови. Реализацијом овог пројекта, биће продужен пројектовани „животни век“ депоније готово до 2050. године. Регионални центар ће, кад буде изграђен, унапредити квалитет живота грађана Крушевца, али и Ћићевца, Бруса, Блаца, Варварина и Александровца, јер ће све ове локалне самоуправе третирати отпад у овом модерном центру – рекла је Вујовић.
Она је додала да је у наредној години, у плану почетак изградње постројења за прераду биолошког отпада, по чему ће ова депонија бити јединствена у Србији. Према њеним речима, пројекат изградње Регионалног центра „Крушевац – Срње“ реализује се кроз Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, уз подршку Немачке развојне банке (KfW), а реч је о једном од капиталних зелених пројеката које ће Влада Србије спроводити у наредном периоду.
– Само у министарству које водим, планирана је изградња осам регионалних центара за управљање отпадом, уз подршку Европске банке за обнову и развој. Управљање отпадом је један од највећих проблема са којима се Србија суочава, а овако велики зелени пројекти, допринеће системском решавању тог проблема и за неколико година промениће слику Србије на боље – рекла је Вујовић.
Вујовић је навела да је руководство Града Крушевца активно и када је реч о пријави на јавне конкурсе, па уз подршку Министарства заштите животне средине спроводе пројекте пошумљавања, као и замене дотрајалих котлова, што је значајан допринос борби против аерозагађења у том граду.
Вујовић потписала уговоре, рециклерима две милијарде динара
Вујовић је истакла да су оператери који су добили средства, у прошлој години прерадили око 106.000 тона отпада, у које спада и опасан отпад.
– То значи да су рециклери укупно прерадили око 22.000 камиона различите врсте отпада за годину дана. Реч је пре свега о отпадним гумама, електричној и електронској опреми, акумулаторима, уљима. Уколико би се овакав отпад непрописно одлагао, а посебно у тако великим количинама, то би негативно утицало на животну средину. Зато Министарство заштите животне средине из године у годину подржава привредна друш тва која се баве рециклажом таквог отпада. Наставићемо са овом праксом и убудуће, јер се кроз процес рециклаже отпад поново користи на најбољи начин, као секундарна сировина, за добијање енергије или производњу кеса за вишекратну употребу – рекла је Вујовић.
Министарка је навела да су средства додељена за укупно 23 привредна друштва, након јавног конкурса, који је спроведен у периоду од 10. јуна 2020. до краја јануара 2021. године.
– Рециклери раде значајан посао и зато је важно да их у томе подржимо. Са једне стране, кроз прераду специфичне врсте отпада, уместо смећа добијамо нове производе и нову вредност, а са друге, у процесу прикупљања и третмана отпада отворена су бројна радна места. Рециклери, заједно са предузећима која се баве прикупљањем и транспортом посебних токова отпада, запошљавају више од 14.000 људи – рекла је Вујовић.
Министарка Вујовић са амбасадором Белгије о зеленим инвестицијама и сарадњи
Министарка је упознала амбасадора са капиталим пројектима који су покренути у циљу побољшања квалитета ваздуха, изградње фабрика за прераду отпадних вода и регионалних система за управљање чврстим отпадом, нагласивши да су то кључни приоритети Србије након потписивања Софијске декларације о Зеленој агенди за западни Балкан.
-У сарадњи са европским партнерима радимо на системским решењима за управљање чврстим отпадом, као и на изградњи постројења за прераду отпадних вода са пратећом канализационом мрежом. У том послу веома би нам значило повезивање са релевантним институцијама у вашој земљи у циљу размене искустава и технологије у области третмана отпада и отпадних вода – рекла је Вујовић.
Министарка је додала да Србија ради и на усклађивању законодавног оквира са прописима Европске уније и подсетила да је ове године усвојен и Закон о климатским променама.
Амбасадор Кун Адам захвалио је министарки Вујовић на констуктивном разговору и истакао да Србија може да рачуна на саветодавну помоћ и искуства експерата и фирми из Белгије у реализацији пројеката изградње постројења за прераду отпадних вода.
На састанку је било речи и о еколошким проблемима у обе земље, а договорене су и заједничке активности у наредном периоду.
Вујовић са шефом Мисије ОЕБС о сарадњи у области заштите животне средине
– Инспектори заштите животне средине су готово свакодневно на терену, како би пре свега превентивно утицали на привредне субјекте да правилно третирају отпад у складу са дозволама које су им издате. У овој области је претходних месеци много урађено, а значила би нам експертска подршка партнера какав је ОЕБС, како би даље унапредили рад инспекцијских служби – рекла је Вујовић.
Вујовић је навела да ће се у наредном периоду, уз подршку ОЕБС-а, радити ревизија ажурирање Стратегије за примену Архуске конвенције за период до 2030. године, којом се обезбеђује доступност информација о животној средини, учешће грађана и право на правну заштиту у питањима животне средине. Она је рекла да је Србија посвећена усаглашавању прописа са европском регулативом, додајући да је у марту усвојен Закон о климатским променама.
Амбасадор Брату је похвалио напредак који је Србија протеклих месеци показала у сектору заштите животне средине када је реч о усклађивању регулативе, покретању капиталних зелених пројеката, појачаном раду инспекција, али и посвећености циљевима дефинисаним Зеленом агендом за Западни Балкан, чији је Србија потписник. Он је нагласио да је Мисија ОЕБС-а спремна да подржи Владу Србије и Министарство заштите животне средине у даљим напорима да се унапреди стање у овој области.